Српско народно позориште

ДАНИ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

Sun, 29 Nov 2020 08:00:31 GMT

Милош Црњански, „Роман о Лондону“

Учествују:
Тијана Марковић, драмска уметница СНП-а
Душан Вукашиновић, драмски уметник СНП-а

Зоран Ђерић, „Сенке М. Цр.“

Учествује: Григорије Јакишић, драмски уметник СНП-а

Више о манифестацији: Дани Милоша Црњанског

Дани Милоша Црњанског

„Кисеоник" у суботу, 5. ...

Sun, 29 Nov 2020 07:53:20 GMT

Иван Вирипајев
КИСЕОНИК

Режија: Миља Мазарак

Играју: Софија Мијатовић и Милош Лазаров

Мастер представа Софије Мијатовић под менторством Бориса Лијешевића.

Копродукција НП Сомбор, Академија уметности Нови Сад и КЦ Панчево.

Субота, 5. децембар у 12.00, сцена „Пера Добриновић“

Писма о глумачкој уметности

Fri, 27 Nov 2020 07:13:57 GMT

Стижемо и до 1877. године. Лист „Позориште“ под зналачком уређивачком палицом Антонија Хаџића, амбициозно испуњава своју мисију. У сваком броју се објављују критике, неки нови домаћи текст или превод, али и теоријски театролошки текстови о уметности глуме, као и текстови о уметности великих европских глумаца. Не заборавимо да у Европи појам позоришне режије још не постоји, сем у назнакама. Макс Рајнхарт је тек рођен (1873). Режијом се баве глумци, често најстарији у трупи или сами драмски писци. Тако и уметност глуме не постоји као систем, нити збир различитих али систематизованих правила, већ искључиво као емпиријска, интуитивна и сасвим индивидуална изражајност.

У нашем „Позоришту“, извесни С.П. је по неком немачком извору, дакле 1877. године, објавио три „Писма о глумачкој уметности“. С.П. нам прво објашњава дикцију и њену важност. Пише о јасном и разговетном говору и наглашава да он није ни викање, ни гласан говор, ни декламација, већ „брижљиво изговарање свих гласова од сваке речи, а посебно самогласа“. Аутор посебно наглашава ружноћу афекта и претеривања. Говори о важности напорног вежбања и посебно о уздржавању од подражавања. Као одговор на питање: „Како ћу научити своју улогу?“, аутор нам даје читав низ правила, не само за глумце, већ и за драматурге и редитеље, о читању текста, целине, проналажењу „душе уметничког дела“, онога што бисмо савременим језиком звали главни сукоб и основна радња и противрадња. А као циљ свега стоји и наглашава се античко правило: узвисити гледаоце.

Затим нас аутор упозорава на досаду као најкобнијег непријатеља глумачке уметности. А досаду код гледалаца изазива глумачко неразумевање улоге која постаје опште место, како каже наш аутор „општа монотонија“. Други кобни непријатељ је разметање или претеривање у глумачком изразу које произлази из слепог самозадовољства. Такође, врло је важно, слушати искрене критичаре.

И можда најважније, бар за оно време, јесте констатација писца да глумац не само да мора да проникне у карактер или лик који представља, него треба да га „пренесе у себе самог“.

У суштини у овом изузетно модерном тексту, читамо лекције о глуми у којима се инсистира на реализму, на правцу који у драмској уметности још не постоји (Гавранови Анрија Бека изведени су први пут 1882. године).

Аутор ипак, наглашава златно правило које произилази из разумевања Аристотела и његовог писања о драмској уметности и не препушта се буквалном разумевању стилова, па пише: „Они уметници који се држе строго реалности, исто тако греше као и они који држећи се идеалнога стварања, заборављају на реалне елементе.“

Каква је велика штета што данас не знамо имена ових врсних познавалаца позоришта који су обликовали управо наше позориште, својим истанчаним укусом, очигледном ерудицијом и фантастичним осећањем за позоришну уметност.

Н.Ј.

Обавештење о укидању онлајн продаје улазница

Thu, 26 Nov 2020 12:05:42 GMT

Обавештавамо вас да се услед честог отказивања и одлагања представа, узрокованог тренутном епидемиолошком ситуацијом, до даљег укида онлајн продаја улазница за све представе на репертоару СНП-а.

Резервацијe важе до термина играња представе.

Ново радно време Билетарнице од понедељка, 30. новембра, до даљег је:

– радним данима од 12 до 18 часова

– суботом од 10 до 14 часова

За програме БФИ који се одржавају у марту и априлу 2021. онлајн продаја улазница почиње 1. јануара 2021. године.

Обавештење о изменама у недељном новембарском ...

Wed, 25 Nov 2020 11:27:21 GMT

Обавештавамо вас да је измењен недељни новембарски репертоар Српског народног позоришта, за период од 23. до 29. новембра:

– за среду, 25. новембра, на сцени „Пера Добриновић“ с почетком у 19.00, одлаже се извођење драмске представе СНП-а МОЋНИ РЕНЏЕРИ НЕ ПЛАЧУ, по тексту Тијане Грумић. Представа ће бити изведена у новом термину, у суботу 28. новембра, на сцени „Пера Добриновић“, као матине, у 12.00.

– за четвртак, 26. новембра, на сцени „Пера Добриновић“ с почетком у 19.00, одлаже се извођење гостујуће драмске представе КИСЕОНИК, по тексту Ивана Вирипајева, у режији Миље Мазарак (копродукција НП Сомбор, Академија уметности Нови Сад и КЦ Панчево), за нов термин у суботу, 5. децембра, на сцени „Пера Добриновић“, с почетком у 12.00..

– за петак, 27. новембра, на сцени „Пера Добриновић“ с почетком у 19.00, отказује се извођење гостујуће представе KISS, комични мјузикл групе Alice in WonderBand, у продукцији „Отворени круг“, Нови Сад.

– за суботу, 28. новембра, на сцени „Пера Добриновић“ с почетком у 19.00, отказује се извођење комедије ЛАЖА И ПАРАЛАЖА Ј. Ст. Поповића, а уместо те представе биће изведена драмска представа МОЋНИ РЕНЏЕРИ НЕ ПЛАЧУ, на сцени „Пера Добриновић“, с почетком у 12.00.

– за суботу, 28. новембра, програм манифестације у СНП-у „Дани Милоша Црњанског 2020″, која је према планираном требало да буде одржана на Камерној сцени с почетком у 17.00, остаје за суботу, 28. новембра, али се мења сатница на 16.00, као и простор одржавања програма – Горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“.

Измене у програму су настале због тешке епидемиолошке ситуације и ограничења радног времена до 18 часова.

Управник Зоран Ђерић гост Новосадске телевизије

Tue, 24 Nov 2020 10:46:44 GMT

Извор: Новосадска телевизија

In memoriam: Петар Марјановић (1934 – 2020)

Tue, 24 Nov 2020 10:25:29 GMT

Животну сцену у 87. години напустио је Петар Марјановић, театролог, историчар позоришта, драматург, дугогодишњи професор Академије уметности у Новом Саду и Факултета драмских уметности у Београду.

Рођен је 18. октобра 1934. Београду, где је завршио основну школу, гимназију и дипломирао књижевност на Филозофском факултету, да би докторску дисертацију „Уметнички развој Српског народног позоришта у периоду од 1861. до 1868. године“ одбранио на Филолошком факултету. За доцента на АУНС изабран је 1975, ванредни професор је постао 1980. а редовни 1985, док је за редовног професора ФДУ изабран 1992.

Радио је неколико година као драматург у СНП-у, био је на челу часописа за позоришну уметност „Сцена“ од 1975. до 1990, позоришни критичар „Политике“… Аутор је десетак уџбеника, монографија и књига, међу којима су „Почеци српског професионалног националног позоришта“ и „Српски драмски писци XX века“, написао је неколико стотина текстова из историје и савременог тренутка театра, те неколико драматизација, попут „Романа у Лондону“ Милоша Црњанског и „Очеви и оци“ Слободана Селенића. Његов рад крунисан је јединственом „Малом историјом српског позоришта XIII – XXI век“.

Добио је три Стеријине награде: две за театрологију ( 1998. за књигу „Српски драмски писци XX столећа” и 2001. за „Позориште или усуд пролазности“) као и награду за нарочите заслуге за унапређење југословенске позоришне уметности и културе (1991). Добио је и Златну плакету за животно дело, коју додељује Универзитетски одбор Удружења универзитетских професора и научника Србије.

Велики познавалац природе и суштине позоришта, он је у свом театролошком делању увек тежио научној истини и био савестан и поуздан истраживач, аналитичар и критичар прошлости и данашњег тренутка српског позоришта. Његов рад одликују научна заснованост, студиозност и прецизност, искуствена мудрост, истинољубивост, чистота језичког израза, једноставност, јасност и прецизност у излагању“, наведено је својевремено у образложењу Награде за животно дело „Ловоров венац“, коју је Петру Марјановићу 2005. доделио Позоришни музеј Војводине.

Извор: М. С, Дневник, 24. новембар 2020.

In memoriam: Анђелија Веснић Васиљевић – глумица (Чуруг, 4. ...

Tue, 24 Nov 2020 10:19:24 GMT

У Новом Саду, у недељу, 22. новембра, у 91. години, преминула је наша Анђелија Веснић Васиљевић. Остаће нам увек у мислима и срцу као глумица која је умела да одигра сваку улогу.

Потиче из свештеничке породице: њен отац, јереј Бранко Вакањац, убијен је 1942. у рацији у Јужној Бачкој. Прве глумачке кораке направила је у Аматерском позоришту у Апатину, где је била запослена у Пивари од 15. X 1947. до 17. X 1948. Завршила је Државну позоришну школу у Новом Саду 1951. у класи Јурија Ракитина и свог будућег свекра Радослава Веснића. Први ангажман уследио је у бањалучком Народном позоришту, где је била ангажована од 1. VIII 1951. до 31. VIII 1954; потом је, од 1. IX 1954. до 31. VIII 1956, провела у Народном позоришту у Сомбору. Лепа и талентована глумица, уздржаног темперамента, меког, топлог и пријатног гласа, претежно је тумачила наивке. Мада недовољно искоришћена, стрпљењем и савесним, упорним, студиозним радом успела је да заузме место при врху у глумачком ансамблу СНП, где је наступала од 1. IX 1956. до пензионисања, 31. XII 1981, али је наставила да игра и као пензионер. Радила је са аматерима широм Војводине, а безброј пута је бесплатно играла за оболелу децу (на Принциповцу редовно, а и другде). „Глумица свестраних могућности, оспособљена да са успехом тумачи и улоге наивки и тзв. лирског фаха, али исто тако и драмске, карактерне и комичне роле, она је у каријери доживела судбину глумаца који су могли да играју сваку улогу која им се додели: такви глумци се, скоро по правилу, не усмеравају на задатке протагониста него на оне који су за успех представе од великог значаја – улоге средње по обиму, па и епизодне када затреба, али зато важне за функцију представе и њено дејство. Свакој таквој улози прилазила је са пуном озбиљношћу и одговорношћу, веома савесно и радно и остваривала их на високом нивоу“ (Л. Дотлић у образложењу предлога за награду „Искре културе“, 1981). Први супруг јој је глумац Борислав Веснић, а други Драгослав Васиљевић, дугогодишњи директор Технике СНП; сестра Богданка Вакањац такође је била глумица, а син Бранислав Веснић радио је у Маркетингу СНП.

На 6. Стеријином позорју добила је награду „Вечерњих новости“ за улогу Милице у Избирачици (1961). Овенчана је Златном медаљом „Јован Ђорђевић“, највишим признањем Српског народног позоришта, 2011.

Сахрањена је на Градском гробљу у Новом Саду, 24. новембра.

Отказано извођење концерта патриотских песама ...

Mon, 23 Nov 2020 09:48:20 GMT

Отказано је извођење концерта патриотских песама „Песме слободе“, Мушки хор Опере СНП-а и Мушки хор Епархије сремске „Свети Николај“, због болести више извођача.

Купљене улазнице могу да се врате на Билетарницу Српског народног позоришта.

Отказана представа „Кисеоник" због тродневне ...

Sat, 21 Nov 2020 13:41:34 GMT

Обавештaвамо вас да је због тродневне жалости у Србији, која је прглашена поводом смрти патријарха српског Иринеја, отказана гостујућа драмска представа „Кисеоник“ Ивана Вирипајева (копродукција НП Сомбор, Академија уметности Нови Сад и КЦ Пaнчево) која је требало да буде изведена у суботу, 21. новембра.

Нови термин одржавања представе је у четвртак, 26. новембра у 19.00, на сцени „Пера Добриновић“.

ДАНИ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ –програм у СНП-у

Fri, 20 Nov 2020 12:35:29 GMT

Субота, 28. новембар у 17.00, Камерна сцена

Милош Црњански, „Роман о Лондону“

Учествују:
Тијана Марковић, драмска уметница СНП-а
Душан Вукашиновић, драмски уметник СНП-а

Зоран Ђерић, „Сенке М. Цр.“

Учествује: Григорије Јакишић, драмски уметник СНП-а

Више о манифестацији: Дани Милоша Црњанског

„Лажа и паралажа" на сцени „Пера Добриновић"

Fri, 20 Nov 2020 12:28:07 GMT

Јован Стерија Поповић
ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Редитељ: Слободан Бранковић
Драматург: Николина Стјепановић
Сценограф и костимограф: Миња Пољак
Лектор: Константин Кнежевић
Сценски покрет: Бојан Раднов
Продуцент: Елизабета Фабри

Играју: Небојша Савић, Страхиња Бојовић, Тања Пјевац, Ивана Вукчевић, Милорад Капор, Предраг Момчиловић, Гордана Каменаровић

Субота, 28. новембар у 19.00, сцена „Пера Добриновић“

„Моћни ренџери не плачу" у среду, 25. новембра

Fri, 20 Nov 2020 12:14:51 GMT

Српско народно позориште и Стеријино позорје

Тијана Грумић

МОЋНИ РЕНЏЕРИ НЕ ПЛАЧУ

Редитељ: Тијана Васић
Сценограф: Ивана Јанчић
Костимограф: Марина Сремац
Композитор: Ана Буњак

Играју:
Миа Симоновић, Небојша Савић, Александра Плескоњић, Вукашин Ранђеловић

Среда, 25. новембар у 19.00, сцена „Пера Добриновић“

Kомични акустични мјузикл „KISS"

Fri, 20 Nov 2020 11:39:25 GMT

KISS
комични акустични мјузикл

Kiss Musical Comedy

Редитељка: Вишња Обрадовић
Извођачи: Ана Врбашки и Марко Дињашки

Музички аранжмани/композиција: Alice in WonderBand
Дизајн звука: Горан Вујичин
Дизајн светла: Марко Радановић
Техничар светла: Вид Дињашки
Костимографкиња: Наташа Јовичић / Луткарт
Фризуре: Будислав Влајков / Beastic
Продукција: Отворени круг Нови Сад

Трајање представе: сат времена.

Петак, 27. новембар у 19.00, сцена „Пера Добриновић“

Концерт патриотских песама „Песме слободе"

Fri, 20 Nov 2020 11:32:21 GMT

Учествују:
Мушки хор Опере Српског народног позоришта
Мушки хор Епархије сремске „Свети Николај“

Солисти:
Верица ПЕЈИЋ, сопран
Жељко Р. АНДРИЋ, баритон
Бранислав СТАНКОВ, баритон
Бојан ЗДРАВИЋ, тенор
Миодраг СПАСИЋ, хармоника

Диригент:
Јован ПЕЈИЋ

Програм:

В. Барониан: Востани Сербије

К. Берић: Долине тутње

[аранжман] Г. Максимовић: Видовдан – Бранислав Станков, баритон

Д. Јенко: Хајд’ јунаци

Б. Милосављевић: Креће се лаёа француска

Краљ Никола I Петровић: Онамо `намо – Бранислав Станков, баритон

В. Шистек: Ој, Србијо, мила мати

[аранжман] Г. Максимовић: Тамо далеко – Бојан Здравић, тенор

В. Агапкин: Встань за веру, Русская Земля

И. З. Суриков: Степь да степь кругом – Верица Пејић, сопран

Козачка народна песма: Любо, братцы, любо – Жељко Р. Андрић, баритон

А. Ларин: Донцы–молодцы

С. Жаров: Песня об Атамане Платове – Жељко Р. Андрић, баритон

Н. В. Богословски: Тѐмная ночь – Верица Пејић, сопран и Миодраг Спасић, хармоника

Ј. З. Шведов: Смуглянка – Миодраг Спасић, хармоника

М. Блантер: Катюша – Жељко Р. Андрић, баритон, Бранислав Станков, баритон и Миодраг Спасић, хармоника

И. П. Ларионов: Калинка – Верица Пејић, сопран и Миодраг Спасић, хармоника

Концерт реализовала УЈ Опера СНП-а у сарадњи са Хором Епархије сремске „Свети Николај“, Сремски Карловци

Програм траје око сат и десет минута.

Недељни репертоар СНП-а (од 23. до 19. новембра)

Fri, 20 Nov 2020 10:54:35 GMT

Услед неповољне епидемиолошке ситуације репертоар ће до даљег излазити седмично.

РЕЗЕРВАЦИЈА И ПРОДАЈА УЛАЗНИЦА

Ручни рад или Тајна једног писма

Fri, 20 Nov 2020 09:42:52 GMT

Ручни рад или Тајна једног писма, по мотивима комада „Ручни рад или тајна једног писма“ Жан-Клода Даноа, режија: Никола Кончаревић

Играју: Велика Удовица – Ема Стојановић / Бојана Милановић, Софи – Миа Симоновић, Госпођица Птипа – Соња Исаиловић, Гадови: Младен Вуковић, Елдар Зубчевић / Стефан Остојић, Немања Лековић, Алекса Илић / Иван Торома, Гласови из off-а: Јелена Симић и Теодора Марчета.

О представи: Крими црна комедија о љубави и три жене. Првој жени потребна је муштерија за илегални посао којим се бави. Другој жени потребне су услуге прве због проблема са мужем. Трећој жени потребан је мушкарац, и то баш онај који је проблем другој.

Стара и нова глумачка школа

Fri, 20 Nov 2020 09:20:12 GMT

Стижемо већ и до IV године објављивања листа „Позориште“. И даље га уређује Антоније Хаџић. Од броја 1, па у неколико наредних бројева, опет непотписан текст, највероватније Хаџићев, о старој и новој глумачкој школи.

Зашто нам је ово занимљиво и важно?

Прво зато што данас видимо колико је крајем 19. века, значи на самом почетку развоја Српског народног позоришта, било важно образовање глумаца, колико је педагогија била део политике тадашње Управе и колико је све то и данас актуелно. Видимо колико је Управи позоришта било јасно да институција овог типа може лако и брзо да се уруши и падне на ниво аматеризма, а колико треба зналачког рада и времена да би напредовала.

Цитираћу само једну Хаџићеву мисао из 1874. године: „Весело трошарење с једне стране, књижевна нерадња с друге, а с треће сплеткарење сваке врсте изнутра и споља доведоше позориште још млађано до јектике, те леже на самртну постељу… Ето, дијагнозе! А лек увек исти: може се штедљивије газдовати, више нових комада спремити (више добрих комада спремити, додали бисмо данас), интригама крај учинити.“

Али вратимо се на глумачку школу, дакле на највећу Хаџићеву бригу. Антоније Хаџић тврди да такозвани стари или природни правац глуме, нажалост, има мало представника, а још мање младих „подражатеља“. Сваки глумац почиње своју улогу што простије, пуштајући је да органски под теретом афеката и призора сама из себе расте и да се пење скоро неприметним кораком до оне трагичке или комичке висине коју јој је песник наменио. Глумци који се овога правца држе, знају да само помоћу другова својих могу извести потпуну слику драматске радње, да су они, дакле, само део, ма како изврстан био, целе уметничке радње која треба једног вечера да потресе и облагороди осећаје публике. Баш простом, једноставном представом учине велики глумци најсилније уметничке утиске.

Овако је то објашњавао Хаџић.

Читајући ову мисао, разумемо колико је тачно и модерно схватање глуме било 1875. године у једном Новом Саду који је био далеко од центара великих културних збивања у Европи, а Константин Сергејевич Станиславски тек био мали дечак!

„Такозвана нова уметничка школа која се назива и реалистичком и која, нажалост, сада тако много присталица има, захтева да глумац или глумица у улози својој не изнесе на видик обичну, просту људску особину, која их свима другим људима сличнима прави, него да означи оне особине човечије као најглавније, које га деле од свију других људи, које су необичне…, које означују нешто засебно… Овакви уметници још с почетка полете у таку висину да им се позорница испод ногу изгуби. Они играју своју партију соло, за себе…”

Врло јасно аутор нам овде говори и о жанру и стилу, као и о неуједначености глумачког израза, што се, руку на срце, више тиче редитеља него глумаца.

Али ако се вратимо у епоху, дакле реализма и пре тога романтизма у европском позоришту, аутор нас луцидно упозорава на кључну улогу представљачке уметности и враћа Аристотелу, на примеру историјских карактера:
„Драма не треба да каже да су историјске личности онакве какве су, јер то ми већ знамо; она треба да каже зашто су те личности такве постале, она треба да их пред нашим очима онаквима ствара, за какве у историји већ важе!“

Хвала Антонију Хаџићу за ову лекцију!

Обавештење о изменама у новембарском репертоару (од ...

Mon, 16 Nov 2020 10:48:58 GMT

Обавештавамо вас да је, према планираном репертоару од 16. до 22. новембра, отказано извођење драмске представе КО ЈЕ УБИО ЏЕНИС ЏОПЛИН? Тијане Грумић, копродукција СНП-а и ОПЕНС-а, која је требало да буде изведена у уторак, 17. новембра, на сцени „Пера Добриновић“, с почетком у 19.30. Извођење је отказано због болести глумаца. Уместо представе „Ко је убио Џенис Цоплин?“ биће изведена ГРАМАТИКА ПОРЕМЕЋАЈА (Новосадски омнибус) Фрање Петриновића, на сцени „Пера Добриновић“, с почетком у 19.30.

Улазнице купљене за представу „Ко је убио Џенис Џоплин?“ могу да се врате на Билетарницу Српског народног позоришта, а за представу „Граматика поремећаја“ важе редовни попусти, која је на репертоару и 19. новембра.

У суботу, 21. новембра биће изведена гостујућа драмска представа КИСЕОНИК Ивана Вирипајева (копродукција НП Сомбор, Академија уметности Нови Сад и КЦ Пaнчево), а време почетка извођења се помера са 19.30 на 19.00, на сцени „Пера Добриновић“.

Репертоар Српског народног позоришта за период од 16. ...

Fri, 13 Nov 2020 14:08:49 GMT

Услед неповољне епидемиолошке ситуације репертоар ће до даљег излазити седмично.

РЕЗЕРВАЦИЈА И ПРОДАЈА УЛАЗНИЦА