Свим мојим пријатељима, позоришним уметницима света

Пишем вам ову поруку за Светски дан позоришта и, ма колико била испуњена срећом што вам се обраћам, сваки део мога тела дрхти под тежином онога због чега сви ми – уметници у позоришту и ван њега – патимо, односно због огромног притиска и помешаних осећања поводом стања у којем се свет данас налази. Нестабилност је директан производ онога кроз шта наш свет пролази на плану конфликта, ратова и природних катастрофа које су имале разарајуће ефекте, не само на наш материјални свет, већ и на наш духовни свет и наш унутрашњи мир.

Обраћам вам се данас са осећањем да је цео свет постао група изолованих острва, или као бродови који плове по хоризонту пуном магле, док сваки од њих диже једра и плови без навођења, не видевши ништа на хоризонту што би могло да га наводи, али, упркос томе, наставља да плови, надајући се да ће пронаћи сигурну луку у којој ће се моћи скрасити након дугог лутања усред заглушујућег мора.

Ми никада нисмо били боље повезани но што смо данас, али, у исто време, никада нисмо били несложнији и удаљенији но што смо данас. Ту лежи драмски парадокс који нам намеће савремени свет. Упркос томе, чему сви сведочимо, на пољу припајања у протоку информација и модерној комуникацији која је срушиле све баријере географских граница, конфликти и тензије којима свет сведочи, прелазе границу логичке перцепције и стварају, унутар тог привидног припајања, фундаментално одступање које нас удаљава да истинске суштине људскости у свом најједноставнијем облику.

У својој првобитној суштини, позориште је чисто људски чин који се заснива на истинској суштини људскости, а то је сам живот. Као што је рекао Константин Станиславски, велики пионир позоришта, „никада немој долазити у позориште у прљавим ципелама. Скините прашину и блато напољу. Оставите све своје мале бриге, размирице, ситне тешкоће – све ствари које уништавају ваш живот и одвлаче вам пажњу од уметности – заједно са својом одећом, на улазу у позориште“. Када се попнемо на бину, пењемо се живећи само један живот, живот једног живог бића, али тај живот може да се подели и умножи у много других живота које износимо у свет тако да и он оживи, напредује и шири свој мирис другима.

То што радимо у свету позоришта као драматурзи, редитељи, глумци, сценографи, певачи, музичари, кореографи и техничка подршка, односно то што сви ми радимо без изузетка, чин је стварања живота који није постојао пре но што смо ми ступили на сцену. Тај живот заслужује да га води брижна рука, да га загрле груди пуне љубави, да га разуме топло срце, и да му здрав разум да разлоге због којих треба да настави напред и да преживи.

Не претерујем када кажем да је то што ми радимо на бини чин самог живота и стварања живота ни из чега, као сјај у тами који обасјава мрак ноћи и даје му топлину. Ми смо ти који дајемо животу раскош. Ми смо ти који га оличавамо. Ми смо ти који га чинимо животним и смисленим. И ми смо ти који му дајемо разлоге да га разумемо. Ми смо ти који користимо светлост уметности да бисмо се супротставили тами незнања и екстремизма. Ми смо ти који прихватамо доктрину живота како би се тај живот ширио по свету. Због тога, ми улажемо труд, време, зној, сузе, крв и лепоту, искрено верујући да је живот вредан живљења.

Обраћам вам се данас не само да бих говорила или славила оца свих уметности, „позориште“, на овај Светски дан позоришта. Уместо тога, позивам вам да се ујединимо, сви ми, држећи се за руке, раме уз раме, и да викнемо из свег гласа, као што смо навикли на сценама својих позоришних кућа, да наше речи пробуде савест целог свега и да потраже изгубљену суштину човека унутар нас самих. Човека који је слободан, толерантан, љубазан, саосећајан, нежан и отворен. И да наше речи одбаце гнусну слику бруталности, расизма, крвавих сукоба, једноумља и екстремизма. Човек хода земљом и живи под небом хиљадама година и наставиће то да ради и у будућности. Извадите га из муља ратова и крвавих сукоба и замолите га да их остави пред вратима позоришта. Можда ће наша људскост, која се замаглила у сумњи, једном опет постати категоричка сигурност која нас све чини уистину способнима да будемо поносни на то што смо људи и што смо сви заједно у простору људскости.

Мисија нас драматурга, чувара ватре просветитељства, још од појављивања првог глумца на првој бини, јесте да будемо у првим редовима супротстављања свему што је ружно, крваво и нељудско. Ми се боримо против тога са свиме што је лепо, чисто и људско. Ми, и нико други, имамо могућност да ширимо живот.

Хајде да га ширимо заједно зарад једног света и једног човечанства.

Самиха Ајуб, Египат

Пројекат кофинансиран од стране Европске уније – програм Креативна Европа

Српско народно позориште у сарадњи са партнерима на пројекту ЈУ „Град Театар Будва“ (Црна Гора), „East – West“ центар из Сарајева (БиХ) и Плесни центар „Тала“ Загреб – Хрватска, у марту и априлу ове године почињу рад на другој фази пројекта „Свет могућности / Enabled Theatre“.

„Свет могућности“ је први регионални уметнички пројекат који ће кроз двосмерну размену, укључити уметнике, експерте и особе са потешкоћама у развоју као и њихове породице. Својеврсно истраживање кроз одређене форме планираних радионица, које ће се одржавати у партнерским земљама почев од марта месеца ове године, резултираће уметничким делом – представом која ће се играти у све четири земље наредне 2024. године.

Један од главних циљева пројекта је да публику кроз уметнички израз упознамо и приближимо им свет особа са потешкоћама у развоју и учинимо их више видљивим.

Поред уметничке представе, резултат пројекта ће бити и веб–сајт, намењен особама са потешкоћама у развоју, чија је израда у току. Ово ће уједно бити и први веб–сајт у региону, који ће омогућити особама са потешкоћама у развоју да на креативан начин међусобно деле разне садржаје.

У сарадњи са Школом за основно и средње образовање др „Милан Петровић“ у Новом Саду, у периоду од 20. до 26. марта почела је имплементација друге фазе пројекта „Свет могућности / Enabled Theatre“ кроз организацију вишедневних радионица у просторијама школе и у Српском народном позоришту.

Конфереција за медије поводом премијере опере П. И. Чајковског „Евгеније Оњегин“, одржана је у четвртак, 23. марта 2023, у Српском народном позоришту.

На конференцији су учествовали: Жељко Р. Андрић, директор Опере СНП-а, Валтер Атанази, диригент, Лино Привитера, редитељ и кореограф, Хакик Џани, асистент редитеља, Данијела Јовановић, првакиња Опере СНП-а и Васа Стајкић, првак Опере СНП-а.

„Евгеније Оњегин“, лирска опера у 3 чина П. И. Чајковског, чији су либрето написали Чајковски и Константин Шиловски, према истоименом роману у стиховима Александра Пушкина, премијерно ће бити изведена у Српском народном позоршту у уторак, 28. марта, на Дан СНП-а.

Опера „Евгеније Оњегин“ сврстана је међу најлепша остварења романтичарског оперског стваралаштва, у којој је Чајковски напокон постигао остварење својих тежњи у изградњи музичко-сценских дела. Пратећи лирски развој ликова, опера израста у истинску интимну психолошку драму, где је драма протагониста у првом плану – први чин је драма Татјане, други је драма Ленског а трећи је драма Оњегина. Иако сваки чин представља засебну целину, повезани су у чврсто јединство.

Главни лик ове лирске, психолошке опере је девојка Татјана, која се у својим маштаријама, у добокој руској провинцији 19. века, препушта љубавном идеализовању Оњегина, којег случајно упознаје. Оњегин, млади обесни кицош, недостојан је њене искрене љубави коју бахато одбија, због чега ће касније веома зажалити. Лик којем је поклоњена особита симпатија, свакако је и млади песник Ленски, Оњегинов пријатељ, који на крају страда у двобоју од његове руке.

Велика је пажња посвећена и описивању амбијента и дочаравању живота на селу, односно Петрограду, тога доба.

Премијерним извођењем дириговаће Валтер Атанази, гост из Италије. Редитељ и кореограф је Лино Привитера (Италија), сценограф Кристина Русо (Италија), дизајнер светла Флоријан Чанга (Албанија).

Учествују оперски прваци и солисти: Данијела Јовановић / Верица Пејић (Татјана), Васа Стајкић / Марко Калајановић (Оњегин), Вишња Радосав / Мартина Кољеншић (Олга), Стеван Каранац / Бранислав Цвијић (Ленски), Валентина Миленковић / Виолета Срећковић (Ларина), Марина Павловић Бараћ / Валентина Миленковић (Филипијевна), Горан Крнета / Страхиња Ђокић (Гремин), Игор Ксионжик / Ермин Ашћерић (Трике), Бранислав Станков / Дарко Перић (Ротни), Никола Баста / Лука Јозић (Зарјецки).

Такође учествују и Хор, Оркестар и Балет СНП-а.

Премијера је планирана у уторак, 28. марта 2023, на сцени „Јован Ђорђевић“ у 19.00 часова.

У среду, 15. марта у Српском народном позоришту је одржана конференција за новинаре поводом премијере представе „Јеванђеље по Ф. М. Достојевском“ у режији Јернеја Лоренција.

На конференцији су учествовали: директор Драме Милован Филиповић, в.д. управника СНП-а др Зоран Ђерић, редитељ Јернеј Лоренци, глумци
Радоје Чупић, Соња Кеслер, Димитрије Аранђеловић, Нина Пророчић Рукавина, Душан Вукашиновић, Лидија Стевановић, Ненад Пећинар, Марија Меденица, кореограф Грегор Луштек, композитор Димитрије Бељански, асистенткиња сценографа Данијела Матовић и сценограф Бранко Хојник.

Фото: М. Ердељи

1 од 5

Жири за доделу награде „Лаза Костић“, одлучио је да Награду за издавачки подухват године додели Српском народном позоришту за Енциклопедију Српског народног позоришта (I-III тома). Награду је у име Позоришта примио в.д. управника др Зоран Ђерић.

Жири је радио у саставу Владимир Гвозден – председник, Милица Вучковић и Горан Ибрајтер – чланови жирија. Награде су уручене у уторак, 7. марта, након свечаног отварања Сајма књига и изложбе уметности „Арт Експо“, који се одржавају од 7. до 13. марта у хали Мастер, на Новосадском сајму.

ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО Ф. М. ДОСТОЈЕВСКОМ
по мотивима дела Фјодора М. Достојевског

Редитељ: Јернеј Лоренци
Драматург: Матиц Старина
Сценограф: Бранко Хојник
Костимографкиња: Белинда Радуловић
Композитор: Бранко Розман
Кореограф: Грегор Луштек
Асистенти редитеља: Ана Јанковић и Исидора Куленовић
Асистенткиња сценографа: Данијела Матовић

Играју:
Радоје Чупић
Лидија Стевановић
Ненад Пећинар
Марија Меденица
Соња Кеслер
Нина Рукавина
Душан Вукашиновић
Димитрије Аранђеловић

Инспицијент: Владимир Савин
Суфлер: Анисија Богданов

Премијера: 17. март 2023, сцена „Пера Добриновић“, 19.30
Репризе: 18. и 20. март 2023, сцена „Пера Добриновић“, 19.30

Због болести глумца отказује се драмска представа КОД ВЕЧИТЕ СЛАВИНЕ, чије је извођење било заказано за 2. март 2023. у 19.30 на сцени „Пера Добриновић“.

Дирекција Драме СНП

И овог марта широм света биће обележен Светски дан позоришта – 27. марта. Дан касније, свој дан обележиће и најстарији национални театар – Српско народно позориште и то великом премијером. То је само фрагмет онога што је ово Позориште најавило приликом представљања резултата за годину дана рада нове управе.

„Јако нам је важно да нам је рад усмерен и транспарентан. Зато смо одлучили да на годишњем нивоу правимо пресеке и да видимо шта смо од зацртаног постигли. Када сам кретао да радим, у фокус рада ставио сам уметнике, уметничке јединице и технику као приоритет. Дакле, представу. И резултати потврђују да је то био добар правац. Одиграно је 30 одсто више представа, у позориште је ушло 120 одсто више публике, а приход од комерцијалних услуга, као и укупно остварен приход већи је више од 200 одсто,“ објашњава управник Српског народног позоришта, Александар Станков.

За последњих годину, управник наглашава, запослено је и 18 младих уметника, договорене су међународне сарадње и копродукције, а три премијере су већ реализоване у копродукцији са позориштима из региона. Летос се са платоа СНП-а зачула Пета Малерова симфонија коју су изводили млади музичари из чак пет земаља – Словеније, Португала, Шпаније, Немачке и Србије у оквиру пројекта „Соундс оф цханге“. Трећег пројекта финансираног од стране Креативне Европе који је покренут у последњих годину дана. Сем тога, после десет година обновљен је инструментаријум и покренуте су велике техничке промене.

„Током 2022. године настављено је са капиталним и инфраструктурним радовима. Реализовано је, отворено или започето неколико тендера. Реализован је тендер за реконструкцију горње сценске механике на сцени „Пера Добриновић”, а по набавци све потребне опреме очекује се и почетак радова. Обновљен је инструментаријум Опере Српског народног позоришта, први пут након 2005. године. Уз нове инструменте, за Оркестар Српског народног позоришта купљене су професионалне столице. Завршена је тендерска процедура за реконструкцију ротације на сцени Јован Ђорђевић. Током ове године, план је реконструкција надстрешнице и конзоле на главном улазу у Српском народном позоришту уз замену декоративне расвете и још битније реконструкција доњег построја и аудио опреме сцене „Пера Добриновић”“, додаје Станков.

Све то је увод у наставак 162. сезоне, где нас већ током марта очекују све велике премијере, објашњавају у Позоришту. Прва ће бити 17. марта на сцени „Пера Добриновић“, представа Јеванђеље по Достојевском у режији чувеног словеначког редитеља Јернеја Лоренција, а одмах потом и на сцени „Јован Ђорђевић“, 28. марта опера „Евгеније Оњегин“, у режи италијанског Лине Привитере.

Фото: М. Ердељи

1 од 5

Због болести протагонисте, принуђени смо да откажемо представу ТРУБАДУР која је заказана за вечерас, 28. фебруар 2023.

Захваљујемо се на разумевању.
Дирекција Опере СНП

3. март
Ко је убио Џенис Џоплин?
Градско позориште, Бечеј

6. март
Што на поду спаваш
НП у Београду

7. март
Што на поду спаваш
НП у Београду

22. март
Тартиф
49. фестивал „Дани комедије“, Јагодина

31. март
Ревизор
Позориште младих, Нови Сад

Среда, 22. март у 19.30, сцена „Пера Добриновић“

МАГБЕТ
драма Вилијама Шекспира

Режија: Јагош Марковић

Народно позориште у Београду

„Магбет“ је последња од четири велике Шекспирове трагедије. Настала је након трагедија „Хамлет“, „Отело“ и „Краљ Лир“, а први пут је проказана половином 1606. године.

Тема ове трагедије је толико снажна да се Шекспир, пишући је, по први пут одриче њему својствених споредних и паралелних радњи, развијајући је у свој њеној осамљеној величини, истовремено чувајући сву мистику и страст шкотског мита и дајући му етичко значење. Борба је сила добра и зла, сукоб светлости и таме, јер ред је у људском друштву поремећен и Добро треба да га поново успостави.

Представу режира Јагош Марковић, редитељ Народног позоришта у Београду, а главне улоге играју прваци Драме Небојша Дугалић и Наташа Нинковић…

Српско народно позориште, кућа која је одувек неговала емпатију и имала слуха за недаће које могу да нас задесе, спремило је помоћ за бебе и децу која су се нашла у немилој ситуацији у Турској, држави која се тренутно бори са последицама страшног земљотреса. Најстарији српски театар обезбедио је донацију у виду потрепштина за бебе.

„Као народ који је преживео ратове, санкције, избеглиштво, па и рат са короном, најбоље знамо шта су недаће и како је борити се за опстанак. Ситуација која је задесила Турску још један је невидљиви непријатељ са којим се треба изборити те је изузетно важно не остати нем на овакву катастрофу. Солидарност и подршка сада је Турској од изузетне важности, те ћемо се тако и ми укључити у ову борбу”, истакао је управник Српског народног позоришта Александар Станков.

Подсетимо, 2020. године одржан је први међународни онлајн стриминг концерт „Дистанцирани заједно”, чији иницијатор је Опера Српског народног позоришта, уз још Италију, Турску, Кину. Чланови оркестра Опере СНП-а најпре су ТВ спотом подршке италијанском народу из својих домова, одсвирали чувену песму Бела, ћао и послали најгласнију поруку подршке и саосећајности.

Дан љубави ужурбано стиже, а најстарији српски театар побринуо се да, за љубитеље класичне музике, приреди велики Гала концерт који ће бити уприличен 14. фебруара у 19 сати на сцени „Јован Ђорђевић“. Поред тога што ће програм бити богат и шаренолик, са темом љубави, оно што је још значајно за овај романтичан концерт је што ће управо он означавати почетак плодоносне сарадње са Националном опером Темишвар.

Тако ће се уз солисте Опере, Оркестар, Хор и Балет Српског народног позоришта, са солистима из Темишвара као што је Narcisa Brumar, Lacrimioara Cristescu, Cosmin Ilfrim, Cristian Balasescu, а под диригентском палицом маестра Дејана Савића. На програму ће се наћи дела Бизеа, Калмана, Пучинија, Вердија, Дворжака, Лехара и многих других великих композитора на чија дела нико не остаје равнодушан.

Директорка Опере СНП-а Сандра Миланков најавила је да ће Гала концерт поводом Дана заљубљених бити посебан, те да ће публика у преко два сата имати прилику да ужива у познатим аријама, дуетима и оскестарским делима, на најлепшу тему на свету.

„Дан заљубљених је идеална прилика за одлазак на романтичан Гала концерт, а диван је повод за нас да приредимо публици незаборавно вече. Публика воли Гала концерте, увек је сала пуна. Водећи се мисијом да испунимо зеље наших посетилаца, решили смо да уврстимо више гала концерата у програм. Истовремено обележавамо почетак наше уметничке сарадње са Опером Темишвар. Свакако би овај концерт могао бити почетак нове традиције.“, истакла је Миланков и додала да је важно пружити публици подршку.

„Поред опере, оперете и мјузикла битно је имати и гала концерте на репертоару. То могу бити тематски концерти, али и концерти најпознатијих арија, треба само бити креативан и смислити сваки пут несто ново, разбити монотонију.“

Солисти Српског народног позоришта који ће учествовати у овом свакако посебном Гала концерту су: Јелена Кончар, Виолета Срећковић, Дарија Олајош Чизмић, Саша Петровић, Васа Стајкић, Жељко Андрић, Данијела Јовановић, Марина Павловић Бараћ, Наташа Тасић Кнежевић, Вишња Радосав, Стеван Каранац.

Улазнице, сви заинтересовани могу пронаћи на билетарници Српског народног позоришта.

Новоосновани оперски студио Српског народног позоришта „Војислав Солдатовић“ наставља да доводи реномиране музичаре, како би својим приуштили својеврсно усавршавање вокалних способности али и прилику да стану раме уз раме са професионалцима светског реномеа.

После маестра Марчела Мотаделија, у најстарији српски театар долази изузетни Давиде Делисанти који ће радити са полазницима оперског студија „Војислав Солдатовић“ али и са солистима СНП-а. Како истиче директорка Опере СНП-а Сандра Миланков за солисте је то лепа прилика да се осврну на своју технику певања, изговора италијанског као интерпретације арија.

„Неопходно да театар брине о неговању гласа својих солиста и да им пружи могућност да раде редовно са вокалним стручњацима. Солисти су веома заузети и некад помало занемаре преслушавање код професора и онда може да се деси да временом стекну погрешне навике, да се префорсирају и да настану проблеми са гласом. Театар треба да води рачуна о својим уметницима, да се брине да солисти буду у доброј певачкој форми. То је од велике важности за позориште као и за солисте, обе стране профитирају“, рекла је Миланков.

Маестро Давиде Делисанти је један од најугледнијих и најспретнијих италијанских музичара. Подједнако активан као концертни пијаниста, диригент, вокални тренер, репетитор и музички директор, маестро Делисанти је направио веома импресивну каријеру, а овом приликом истиче задовољство што је стигао у Нови Сад, баш у Оперу Српског народног позоришта.

„Заиста сам уживао у гласовима, некима првог квалитета. Радим дуги низ година у многим позориштима у иностранству и радим 7 година у опери у Каиру као вокални тренер и резултати се виде тек када певачи уче са италијанским тренером за репертоар. Ја сам у Каиру једне недеље свака 2 месеца. Све постаје боље. Изговор, техника, интерпретација, глас и музичка осетљивост. Веома сам срећан што могу да допринесем овим дивним певачима који су веома жељни усавршавања“, рекао је Делисанти.

Делисантијеве студије пијанистике и дириговања одвијале су се под вођством маестра Д. Панара и Емануела Арчиулија и маестра Маријана Патија. Осим тога, похађао је и вокалну оперску обуку, искуство које га је довело до тога да ради као пијаниста и асистент неким од највећих имена оперске сцене као што су R. Gimenez, V. Terranova, Ines Salazar, Aprile Millo, S. Bonfadeli, A. Morelli, G.Giacomini, Placido Domingo, Nicola Martinucci, Maria Dragoni, Mariella Devia, Giacomo Aragall, L Canonici, Vittorio Grigolo и Bruno Pratico. Такође, сарађивао је са легендарним диригентима као што су L. Bacalov, M. Arena, Richard Boninge, Ennio Morricone и многи други.

Досадашња достигнућа каријере су: уметнички директор Таормина Опера Старс, у театру Antico di Taormina, вокални тренер и директор хора Каирске опере у Каиру, музички директор позоришта Fuerteventura на Канарским острвима, као и корепетитор у Државном позоришту у Анкари, у Турској. Од 2016. до данас је такође званични пијаниста на италијанској телевизији за Медиасет, Channel 5. Тренутно је вокални тренер у Каирској опери и професор клавира и пратње на Конзерваторијуму G. Da Venosa у Потенци, у Италији.

Први међународни оперски студио представља легат редитеља Војислава Солдатовића који је оставио дубок траг у опери Српског народног позоришта. На овај начин његово име и даље ће живети на сценама Српског народног позоришта. Позориште има одговорност да да свој допринос у едукацији квалитетних солиста и тиме осигура будућу генерацију певача. А млади певач има обавезу да ради на свом усавршавању, тако је оперски студио неопходан за театар и младе солисте.

Српско народно позориште у сарадњи са партнерима на пројекту ЈУ „Град Театар Будва“ (Црна Гора), „East–West“ центар из Сарајева (БиХ) и Плесни центар „Тала“ Загреб – Хрватска, у марту ове године почиње рад на другој фази пројекта „СВЕТ МОГУЋНОСТИ/ЕNABLED THEATRE“.

„Свет могућности“ је први регионални уметнички пројекат који ће кроз двосмерну размену, укључити уметнике, експерте и особе са потешкоћама у развоју као и њихове породице. Својеврсно истраживање кроз одређене форме планираних радионица, које ће се одржавати у партнерским земљама почев од марта месеца ове године, резултираће уметничким делом – представом која ће се играти у све четири земље наредне 2024. године.

Радним састанком, који је одржан у просторијама „Града театра“ у Будви, 30. јануара 2023. године, озваничен је почетак рада на имплементацији овог значајног пројекта. Успостављена је методологија рада као и план активности, које ће се реализовати током двогодишње имплементације пројекта.

Један од главних циљева пројекта је да публику кроз уметнички израз упознамо и приближимо им свет особа са потешкоћама у развоју и учинимо их више видљивим.

Поред уметничке представе, резултат пројекта ће бити и веб–сајт, намењен особама са потешкоћама у развоју, чија је израда у току. Ово ће уједно бити и први веб–сајт у региону, који ће омогућити особама са потешкоћама у развоју да на креативан начин међусобно деле разне садржаје.

О току реализације пројекта, јавност ће бити обавештавана у складу са преузетим активностима.

Балет који је настао у праскозорје Француске револуције, онај који се сматра прекретницом у историји балетске уметности – „Враголанка“ поново ће играти на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта и то 28. јануара као и 4. фебруара. Балет ће се изводити на музику француског композитора Луја Јозефа Фердинанда, либрету Жана Добервала и музичким аранжманима Џона Ланчберија.

У Српском народном позоришту своју последњу премијеру је имао 2019, а будући да носи ведрину и духовитост, као и одушевљење поштовалаца балетске уметности широм планете, било је неминовно да се врати на репертоар најстаријег српског театра.

„Ово дело носи најпозитивнију балетску музику у целокупној литератури, из ње се чита оптимизам на који нико не остаје равнодушан па ни наша публика, која је ову обнову дефинитвно чекала са великим нестрпљењем. Играчи су назаустављиви на сцени, понети том атмосфером, и музичари уживају у извођењу разигране „Враголанке“. Од почетка године, и Драма и Опера су имале две велике обнове, па тако и сада настављамо у великом стилу, што и приличи националном театру“, истакао је управник Српског народног позоришта Александар Станков.

У балету „Враголанка“ богата поседница, удовица Симон (коју традиционално тумачи мушки балетски играч), покушава да спречи љубав између своје лепе кћерке Лизе и сиромашног младића Колена. Иако су узалудни њени напори да Лизу уда за сина богатог газде, на крају тријумфује љубав младих, без обзира на различитост њиховог порекла.

Корегораф и редитељ је Калин Ханциу, сценограф је Саша Сенковић, костимограф Мирјана Стојановић Маурич, док ће овим маестралним делом дириговати Александар Којић који истиче велику радост када је у питању обнова „Враголанке“.

„Балет који је кроз историју постао неизбежан део балетског репертоара. Ово дело је, због своје предивне музике и ликова у њему, права похвала радости, весељу, срећи и животу. А то нам је, чини ми се, изузетно потребно у времену у ком живимо“, додао је маестро Којић.

У улогама су: Рејна Ремовић, Самјуел Бишоп, Андреј Колчериу, Давид Груосо, Александар Бечварди, Мина Радовић, Наојуки Ацуми. Учествују Балет и Оркестар Опере Српског народног позоришта.

Улазнице, сви заинтересовани, могу купити на билетарници СНП-а.

Фото: А. Рамадановић

1 од 4

Како изгледа живот у времену провизорности и привремености, у времену константног в.д. стања у којем нам је живот детерминисан ишчекивањем да та привременост прође, док се истовремено навикавамо на њу? Синоћ, у Позориште младих премијерно је стигао „Ревизор“, редитеља Петра Јовановића који је пред пуном салом демонстрирао живот који је као својеврсни лимбо, вакуум, а његови јунаци као да су заглављени у неком временом, али свакако је слика и прилика онога што сви живимо.

Комедија Николаја Гогоља „Ревизор” настала је у копродукцији два новосадска театра – Српског народног позоришта и Позоришта младих, а директорски двојац проценио је одмах да би ова, прва оваква сарадња ова два театра, могла да пробуди неке, до сада неоткривене уметничке потенцијале две позоришне куће и означи почетак рађања – за глумце и публику – узбудљивог уметничког дела.

„После Новосадског позоришта са којим смо имали две копродукције, реализовали смо Ревизора са Позориштем младих. Иако није тако често да два театра из истог града раде заједно, мислим да ће то у неком моменту постати правило и нужност и то из преке потребе да се размењују и уметничке, глумачке енергије и погледи на позориште генерално”, истакао је директор Драме Српског народног позоришта Милован Филиповић.

Са тим се слаже и директор Позоришта младих Михајло Несторовић који додаје да је овај подухват право освежење и сасвим природна ствар.
„Морам признати, да сви ми, као учесници у току процеса рада на представи Ревизор, нисмо ни обраћали пажњу на то, ко је из ког позоришта, да ли ће радити техничар из СНП-а или из Позоришта младих, шта је чији задатак и слично. А, чекало се на то 90 година. Отуда ову важну представу и овај тренутак, с правом називамо историјским”, истакао је Несторовић.

Ми смо се толико навикли на то чекање, да смо се у страху од промене, у маниру Штокхолмског синдрома, сродили са стањем те привремености и заправо прижељкујемо да се ништа не промени, јер ако би икада и дошло до неке промене, питање је да ли бисмо умели да живимо у томе.

Редитељ Петар Јовановић оценио је да с дистанце од скоро 200 година препознајемо идентичне моделе понашања, као и да смо и даље „иста животињска врста“ која смо били тада.

„Ми смо заглављени у паралелном времену, није нам јасно у којем времену живимо: заглављени смо у прошлости, а будућност нам неминовно долази. Ревизори су запосели све, без наде да се могу истребити. Корупција је зацементирана као начин доласка до вишег положаја, нарочито до оног који одређеној особи по њеном знању и способностима не припада. Корупција је дефинитивно кључна реч овог времена. У њу тонемо све дубље и дубље, и питање је како ће се решити та цивилизацијска енигма данашњице“, истакао је Јовановић.

Глумачку екипу „Ревизора“ чине Дарко Радојевић, Страхиња Бојовић, Тијана Максимовић Бошњак, Емилија Милосављевић, Ервин Хаџимуртезић, Јована Стипић Радошевић, Марија Радованов, Марко Савковић, Данило Миловановић и Александар Милковић.

Прва реприза представе најављена је за 7. фебруар, у Позоришту младих.

Фото: М. Ердељи

1 од 5

Улога Едипа у Мажеријевој „Слепој мрљи“ и Миливојевићев Магбет, глумцу Српског народног позоришта Браниславу Јерковићу донеле су награду „Предраг Пеђа Томановић“, коју додељује истоимена Задужбина чији су оснивачи родитељи Милена и Милорад Томановић. Награду је добио и Дејан Максимовић, најбољи дипломирани студент мастер студија глуме на српском језику на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Бориса Исаковића.

Жири у саставу: Валентин Венцел, глумац и директор Новосадског позоришта, Наташа Гвозденовић, позоришна критичарка и Предраг Штрбац, редитељ донели су одлуку да управо ову значајну награду у 2022. години, понесе Бранислав Јерковић јер је како наводе „успешно одговорио на изузетно велике захтеве који су пред њега поставиле саме улоге и њихов значај у повести драмске литературе и изазовност њихове интерпретације”.

Такође, додају да је „његов Едип је вешт и снажан лидер модерног формата, а опет у кризним ситуацијама у које га гони судбина ломљив и слабашан. Изузетно зрелом интерпретацијом и пажљиво нијансираним емотивним садржајем улоге Бранислав као Едип изазива и презир и емпатију”, док у у улози Магбета „изузетно вешто, прецизно, пре свега у монолошким партитурама насловног јунака, суверено господари сценом и доноси једног новог и другачијег Магбета”, као и да откад је Јерковић дошао у ансамбл Драме СНП-а „постао један од ослонаца репертоара”.

Директор Драме СНП-а Милован Филиповић који је ову награду добио 1999. као најбољи студент глуме на Академији уметности истиче да је ова награда особеност Српског народног позоришта.

„Не постоји позориште у Србији које има прилику да на овакав начин додељује награду и за то пре свега захвалност дугујемо госпођи Милени Томановић која је једном дивном енергијом и пожртвовањем, једном несвакидашњом упорношћу, и поред свих препрека на које је наилазила за ових 28 година, успела да одржи једну традицију и успела да сачува значај ове награде, која на емотивном плану за све глумце СНП-а, има апсолутно највећи значај”, рекао је Филиповић.

Милена Томановић, мајка Предрага Томановић рекла је да је награда продужетак Пеђиног пута.

„И не само пута, већ сам се трудила и да продужим његову каријеру. Знам колико су њему значиле награде, и увек се радовао, те смо одлучили да оснујемо Задужбину”, истакла је Милена Томановић.

Са тим се слаже и Пеђина сестра Хелена Михић која додаје да је њен брат Пеђа, кроз награду, добио један други облик живота.

„Он живи и то је дивна ствар и ја обећавам да ће се ово наставити кроз године и увек ће бити ту неко од нас, ко ће моћи да додели награду. Али главни иницијатор је била храбра мајка која је имала снагу да то све уради, направи и да изађе са својим емоцијама, борбама, да изађе у једну светлост и многим људима пружи лепу будућност”, рекла је Хелена Михић.

Награда која носи име Предрага Томановића остаје трајно посвећена глумцима његовог духа, његове осећајности и заиграности, свим оним врсним играчима који ће, и у временима после свих одсањаних снова, наставити, започети његов позоришни сан, сан пред стварношћу. Сврха Задужбине је додељивање награде за најбољу улогу коју је остварио глумац у Српском народном позоришту у Новом Саду у претходној календарској години.

Предраг Пеђа Томановић, глуму на Академији уметности у Новом Саду уписао је 83‘/84. године у класи Професора Петра Банићевића. Био је један од најбољих студената глуме у тадашњој Југославији, те је био неминован и његов стални ангажман у Српском народном позоришту који је добио 1988. године а прва улога му је била улога Малеша у представи „Три чекића (А о српу и да не говоримо)”. За непуних пет сезона у Српском народном позоришту са четрнаест улога и шест награда, створио себи живот у легенди.

Подсећања ради, прошлогодишњи добитник награде „Предраг Пеђа Томановић” је миљеник позоришне публике, млади глумац Аљоша Ђидић, док је први глумац који је добио ову награду велике вредности, како глумачке тако и емотивне Александар Гајин 1995. године. Награде ће бити уручене вечерас, 24. јануара од 19 сати пре изведбе оперете „Кнегиња чардаша” на сцени „Јован Ђорђевић”.

1 од 2