Српско народно позориште

Размишљања о позоришту 1898. године

Fri, 26 Feb 2021 03:29:59 GMT

Шта је позориште?

На ово питање и данас имамо различите одговоре. Године 1898, Антоније Тона Хаџић, као и обично у листу „Позориште“ обавезно објављује и један теоријско – театролошки текст. Овога пута текст је размишљање о самој сврси и суштини позоришне уметности. Имао је Антоније Хаџић великог разлога да размишља и пише о овој теми, јер је како и сам каже у тексту, позориште у великој мери у његово време на силу требало да има искључиво педагошку улогу. Хаџић тврди да ако је позориште школа, онда не одговара свом задатку ни код нас, ни у свету. Нико не иде у позориште само да нешто научи, вероватније је чак да иде пре да би се забавио. Хаџић своју тврдњу поткрепљује чињеницом да писци у својим драмама имају пуно право да мењају историјске чињенице, ако им закони драматургије тако налажу. Дакле, позориште је место за поуку и забаву истовремено. „Али у тој поуци и забави имамо ми тек школу! Не школу у којој нам се са штапом у руци или плајвазом у каталогу, нагони памет у главу, него школу која нас забављајући учи животу… Живот са позоришних дасака утиче на нас пасивним путем. Он у нама најбоље развија појам о лепом и ружном и говори нам више и боље о томе него све теорије катедара естетике.“

Често критичари осуђују оно што је позориште и траже некакав морал „кога није било нигда међу живим људима“, жали се наш писац, па и оптужује критичаре: „Вичу да се збришу иоле драстичније сцене, јер руше морал, а они напротив баш газе тај исти морал на сваком кораку.“

Ко тражи ту врсту морала, требало би да се обрати цркви, пише Хаџић и додаје „да нас ни црква није учинила моралнијим, већ је донела смоквино лишће да покрије природу и филистарство. Позоришна уметност говори истину, говори о ономе што нам се свиђа или не свиђа да чујемо, али то је једино што позориште чини школом живота, јер је позорница наше огледало.“

„Морал позорнице захтева да се пред нас изнесе живот онакав какав јесте; па ако не ваља, лечимо га!“

„Позоришту је задатак да нас упозна са животом у свим нијансама његовим“, наглашава Антоније Хаџић.

Улога позоришта очигледно је изазивала бројне полемике, када је Хаџић овако морао да подигне глас. „Човеку је потребна забава, као и ваздух… али људи се забављају на различите начине по чему се може ценити душевна висина човека, његово образовање и васпитање.“

Дакле, нагласак је такође и на томе да је поред своје педагошке улоге у друштву, позориште пре свега установа културе.

Ништа се до данас није променило.

Н.Ј.

Премијера драмске представе „Деобе", Добрице ...

Thu, 25 Feb 2021 16:31:39 GMT

Драмска представа „Деобе“ обједињује позоришни и географски простор – настаје у копродукцији Народног позоришта Приштина – Грачаница, Народног позоришта Ниш и Српског народног позоришта.

У драматизацији Спасоја Ж. Миловановића, Деобе режира Југ Радивојевић према истоименом роману за који је Ћосић 1961. године добио другу НИН-ову награду.

„За представу смо одабрали оно што је најважније за савремену драму, а то је античка трагедија коју носи прича о односу оца и сина. Какав је то порив да отац жели да убије сина, односно зашто син жели да науди оцу? Та исконска, најдубља емотивна линија у породичном односу најважнија је у представи.“ – Југ Радивојевић

Прича о Србији и Србима, о раздвојености, о најрођенијим на супротним странама.

Драматург је Божидар Кнежевић, сценограф Југ Радивојевић, костимограф Татјана Радишић, а композитор Александар Сребрић.

У представи играју: Небојша Савић (Урош Бабовић, сеоски газда), Соња Дамјановић (Вида, његова жена), Милош Цветковић (Милош, њихов син), Небојша Ђорђевић (Вита, њихов слуга), Милан Ковачевић (Адам Катић, сеоски газда), Григорије Јакишић (Душан Катић, студент, његов син), Игор Дамњановић (Љубиша Дачић, њихов слуга), Страхиња Бојовић (Доктор, грађански политичар), Дејан Цицмиловић (Коста Цветић, мајор), Валентин Венцел (Немачки официр) и Бојана Милановић (Млада).

Ауторску екипу чине и Данило Млађеновић, асистент сценографа, Игор Дамњановић задужен за сценски покрет и Радован Кнежевић за сценски говор.

Ове године обележава се сто година од рођења Добрице Ћосића.

Премијерно извођење планира се 11. марта у Народном позоришу у Нишу, где ће 12. марта бити прва реприза.

Новосадска премијера биће изведена у уторак, 16. марта у СНП-у на сцени „Пера Добриновић“.

Премијерно извођење у Грачаници, које је планирано да буде 9. марта, одложено је због епидемиолошких и техничких разлога и очекује се да буде остварено у наредним месецима.

Прва реприза у СНП-у је у среду, 17. марта.

Фото: Срђан Дорошки

1 од 8

Прва читаћа проба комада „Вишњик" А. П. Чехова

Wed, 24 Feb 2021 13:52:01 GMT

Прва читаћа проба комада Вишњик А. П. Чехова, у режији и адаптацији Радослава Миленковића, одржана је 24. фебруара 2021, у Свечаном салону СНП-а.

У представи играју: Сања Ристић Крајнов, Невена Неранџић, Соња Исаиловић, Љубиша Милишић, Бранислав Јерковић, Југослав Крајнов, Аљоша Ђидић, Драгомир Пешић, Алиса Лацко, Душан Вукашиновић и Душан Јакишић.

Драматург је Николина Ђукановић, музику компонује Ивана Стефановић, сценограф је Владислава Мунић Канингтон, костиме креира Ерика Кањо Јановић, за сценски покрет задужена је Иста Степанов а лектор је др Дејан Средојевић.

Последње дело највећег руског драмског писца биће премијерно изведено 7. маја 2021. на Камерној сцени.

СНП у гостима у марту

Wed, 24 Feb 2021 10:58:13 GMT

6. март
Тартиф, НП Сомбор

9. март
Деобе, премијера
НП Приштина – Грачаница

11. и 12. март
Деобе, премијера и реприза
НП Ниш

Репертоар за март: од 1. до 17.

Wed, 24 Feb 2021 10:52:56 GMT

РЕЗЕРВАЦИЈА И ПРОДАЈА УЛАЗНИЦА

Репертоар излази двонедељно.

Распоред седења у салама је прилагођен мерама.

Поштујмо прописане превентивне мере.

„Розенкранц и Гилденстерн су мртви" на сцени ...

Wed, 24 Feb 2021 05:23:21 GMT

Субота, 27. фебруар у 12.00, сцена „Пера Добриновић“

Том Стопард
РОЗЕНКРАНЦ И ГИЛДЕНСТЕРН СУ МРТВИ

Режија: Игор Павловић

Играју: Александар Милковић, Вукашин Ранђеловић, Александра Плескоњић, Сања Микитишин, Јована Плескоњић, Александар Гајин, Игор Павловић, Данило Миловановић, Григорије Јакишић

Одржан гала концерт „Балетски бисери"

Mon, 22 Feb 2021 14:08:08 GMT

Новосадска балетска сцена је након четири месеца оживела у креираном програму у суботу, 20. фебруара балетским гала концертом „Балетски бисери“, у оквиру обележавања 70 година постојања ове најмлађе уметничке јединице Српског народног позоришта. Било је то вече елегантног ужитка за публику и играче – вече Балета и плеса, у редукованом капацитету сале велике сцене (око 500 гледалаца) у партеру и на балкону, уз поштовање свих прописаних превентивних мера.

На програму који је трајао сат и десет минута, било је једанаест најлепших плесних нумера: Минкусов Дон Кихот у сцени Цигански логор, где су наступили Бојана Матић (Циганка соло), Тома Крижнар (Циганин соло), Ранко Лазић (Санчо Панса) и ансамбл, у варијацији Мерцедес играла је Катарина Кљајић, а у варијацији Кармен из Кармен свите Бизеа-Шчедрина, наступила је Ана Ђурић (Кармен). Па-де-де из балета Жизела А. Адама извели су Лана Стојановић и Давид Груосо. Арапску игру из Крцка Орашчића П. И. Чајковског одиграли су Катарина Зец и Бојан Раднов. Шопенијану, балет у једној слици, један од највећих па-де-деа, извели ау Ана Ђурић и Тома Крижнар. Уследила је нумера из Успаване лепотице Принцеза Флорина и Плава птица коју су играли Катарина Кљајић и Милан Иван. Следила је Руска игра из Лабудовог језера где је соло извела Мина Радовић, а четири девојке су биле Милана Самарџић, Весна Бишоп, Олга Врбашки и Хана Салак. Троипоминутно романтично дело које двадесет година није извођено на балетској сцени СНП-а, Умирући лабуд Камија Сен-Санса, оживотворила је Ана Ђурић, уз клавирску пратњу Александра Којића, диригента СНП-а и виолончелисткињу Кристину Токоди Сабо, чланицу Оркестра. Изведена је затим и Шпанска игра из Лабудовог језера коју су одиграли Луиз Дикре, Наојуки Ацуми и Александар Бечварди. „Игру у кломпама“ из Враголанке, последње премијерно постављеног наслова, одиграо је Самјел Бишоп (Мајка Симона) уз пратњу женског дела ансамбла. За крај, финале из Теодоракисовог Грка Зорбе, а насловну улогу је тумачио Андреј Колчерију, уз темпераментну игру бројног ансамбла и аплауза „на бис“.

Репетитори за овај балетски програм су Оксана Сторожук, Маја Грња, Милан Лазић, Бранка Глигорић, Весна Бркић, Јелена Вукадиновић и Борис Ладичорбић.

Балетски бисери били су изванредна прилика играчима да заиграју на сцени после вишемесечне паузе, уз најпознатије балетске сцене из класике и неокласике, и публици жељној балетске уметности, да присуствује и радује се заједно са играчима.

Фото: Срђан Дорошки

1 од 13

Обавештење о измени репертоара

Sun, 21 Feb 2021 13:15:43 GMT

Обавештавамо вас да је због проглашења Дана жалости у Новом Саду, 21. фебруара 2021, отказана гостујућа представа „Идем путем па загрлим дрво“ Андрије Милошевића, заказана за недељу, 21. фебруара у 19.00 часова.

Нови термин биће накнакдно објављен.

Купљене улазнице ће важити за ново играње, или се могу вратити на Билетарницу СНП-а.

Министарка културе и информисања у посети СНП-у

Fri, 19 Feb 2021 21:34:56 GMT

Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић, са својим сарадницима, посетила је Српско народно позориште.

У пратњи домаћина др Зорана Ђерића, управника Српског народног позоришта и Миодрага Кајтеза, директора Позоришног музеја Војводине, министарка је погледала поставку изложбе – Трифковић у фокусу савремене публике („Избирачица” у медију слика: сцена, костим, уметнички плакат, позоришна фотографија) ауторке Иване Кочи и сарадника Милисанде Миловић, Бојана Јовановића и Ненада Богдановића.

Изложбу је организовао Позоришни музеј Војводине у сарадњи са Српским народним позориштем.

Изложба је отворена 26. јануара 2021, постављена је у фоајеу сцене „Пера Добриновић” и фоајеу сцене „Јован Ђорђевић” и моћи ће да се погледа до 15. марта 2021. године.

Фото: Мила Пејић

„Хамлет", први пут у Српском народном позоришту

Fri, 19 Feb 2021 06:18:20 GMT

Дана 19. марта 1896. године, у Српском народном позоришту одржана је премијера Шекспировог „Хамлета“ у преводу Лазе Костића.

Редитељ је био Пера Добриновић, а насловну улогу је играо Димитрије Ружић. Полоније је био Филиповић, Клаудије – Лукић, Гертруда – Вујићка, а млада Офелија – Бакаловићка.

Уредник листа Позориште се потрудио да у броју листа који је изашао 12. марта, дакле пред саму премијеру, објави текст, анализу самог комада. То fin de siècle виђење Шекспира врло је не само занимљиво, већ и посебно поучно за разумевања времена.

Писац овог текста, а то је највероватније сам уредник, Антоније Хаџић, пише да постоји сачувана хроника по којој је Шекспир писао „Хамлета“, али да се данас о томе не води пуно рачуна. Хамлет је слаб, то схватамо по његовим првим речима. „Хамлет је човек кога зауставља универзална празнина“. Данас бисмо то звали депресијом. Када би то било све, Хамлет би нам брзо досадио, што зна и сам Шекспир. Зато га је приказао као лудог, као човека који своју трагедију показује кроз љутњу. Хамлет је као лик врло контрадикторан и такође, врло променљив. Лудило Хамлета је позајмљено из историјских хроника, тврди наш аутор. У тим хроникама, он се прави лудим и то чини са највећом свешћу. Хамлет имитира лудило, посебно у маскаради код Офелије о којој она прича своме оцу. Од тог тренутка сви ликови у трагедији верују у Хамлетово лудило.

Проблем тумачења Хамлетовог лика у оно доба, пред крај 19. века, толико је хипертрофиран, да су се озбиљни критичари свађали око тога да ли је Хамлет стварно луд или то само глуми или, има и трећа варијанта, полуди током самог комада.

Ово је питање очигледно мучило и редитеље и глумце, па и саму публику.

Хамлет је оличена мудрост током целог првог чина, пише аналитичар нашег листа. Аутор набраја Хамлетове монологе и сцене, тврдећи да је он чак једини који влада собом.

Закључак је да је Шекспиру било потребно лудило главног лика, не би ли водио лакше и брже драмску радњу и правио перипетије у комаду.

Дакле, лудило је позоришно средство! Типично размишљање из доба краја 19. века. Па није ни чудо да је превод нашег Лазе Костића на тренутке ближи комедији. Сетимо се само чувеног: „Трт, мрт, живот ил’ смрт!“.

Наш аутор чак тврди да Гете никако није био у праву тумачећи Шекспира. Према Гетеу, лик Хамлета је пример кнежевима, хладан и амбициозан, кога су породичне несреће и пад с престола учиниле лудим. Зашто Гете није у праву? Зато што прави кнез не би дозволио да му ни највећи ударци промене природу и душу.

Писац редова о Хамлету иде толико далеко да тврди да је Шекспир написао два Хамлета!

Оволико заблуда, оволико претпоставки и мешања анализе драмског лика са неким замишљеним реалним ликом није била реткост у позоришним дебатама с краја претпрошлог века.

Није ни чудо да је наша премијера из 1896. године, неславно прошла, што се јасно може закључити по критикама.

Н.Ј.

„Травијата" у суботу, 27. ...

Wed, 17 Feb 2021 09:11:02 GMT

Субота, 27. фебруар у 19.00, сцена „Јован Ђорђевић“

Ђузепе Верди
ТРАВИЈАТА
опера у четири чина

Либрето: Франческо Мариа Пијаве по роману „Дама с камелијама“ Александра Диме Сина
Диригент: Диан Чобанов (Пловдив)
Режија: Младен Сабљић, oбнова: Воја Солдатовић

Представа траје око три сата.

Југ Радивојевић: Деобе су наш усуд у свим временима

Fri, 12 Feb 2021 12:54:07 GMT

У години два значајна јубилеја, века од рођења Добрице Ћосића и шест деценија од „Нинове“ награде за роман „Деобе“, следећег месеца ће се појавити истоимена представа у режији Југа Радивојевића.

Симболично, „Деобе“ ће удружити Србију, кроз њену географску и духовну вертикалу: представа се ради у сарадњи Народног позоришта Приштина (са седиштем у Грачаници), Народног позоришта Ниш и новосадског СНП. Прво извођење је 9. марта у Грачаници…

Опширније: Вукица Стругар, Новости, 7. фебруар 2021.

Мало о моралу

Fri, 12 Feb 2021 07:20:43 GMT

Отварамо „Позориште“ из јануара месеца 1896. године. Овај лист излази већ дведесет година, улази у двадесет и прву. Уређује га и даље Антоније Хаџић. Текст на првој страни носи наслов „Позорница као морална установа“, а реч је о једном Шилеровом предавању одржаном у Манхајму. На бројним страницама и настављајући се у наступајућим бројевима, читамо о уметности и религији као стубовима друштвеног и духовног напретка.

Сазнајемо шта је све на репертоару нашег позоришта, од најновијих превода комада који се играју по европским позорницама до Сеоске лоле, представе за коју пише да је „представа за народ с обаљеним ценама“. Ту су и Шилерови Разбојници, затим Хетман, Нијоба, а онда водвиљи Досадан свет, Булинарови, Женска влада…

Ту је и зналачка критика о глумцу Густаву Салвинију у улогама Хамлета и Отела. Овај глумац је био син чувеног Томаза Салвинија и посетио је те године Београд.

Јован Ђорђевић, први управник Српског народног позоришта објављује, такође, у више наставака текст под насловом „Грађа за историју Српског народног позоришта“.

Привукао нам је пажњу текст непознатог аутора под насловом „Нешто о нашој уметности“. „Добро васпитани народи као и појединци, у стању су само да у животу послуже корисно оним узвишеним, општим и непоколебљивим основима морала на којима друштво од искони, почива. Само код добро васпитаних народа, у стању су да процветају оне племените биљке које ми називамо грађанским врлинама. Дух тако васпитаног народа, то је расадник који оплемењава и утврђује темељ правој просвети и правоме напретку. Физичка крепост, ученост, то су повољни услови за живот и напредак друштва, али снажан или учен човек, ако није и добро васпитан, није ништа друго, него опасан члан породице, који не преза, да на олтар својих страсти, својих уживања, жртвује и главу свога рођеног оца. И баш те прилике чине, да је он сто пута опаснији. У њему је угушена свака искра морала, саучешћа према бедноме, љубави према породици и отаџбини, наклоност к општој љубави, коју само васпитање усађује у душу човекову.“

Није овде реч само о поучном тексту, већ о правој психолочкој и социолошкој вивисекцији друштва, стања света, а све да бисмо схватили позориште, посебно трагични жанр. Племенити смисао трагичног поступка који увек има виши циљ над индивидуалним, је у суштини тема овог непознатог нам аутора, тема које је добро, с времена на време, подсетити се.

У њој је смисао настанка и постојања позоришта, целокупне античке трагедије. Аутор нам објашњава личну жртву зарад општег добра, узвишеност осећања пред ниским страстима, значај откривања моралних истина, али и уочава да је „ласкати страстима масе и појединаца, подло или бесавесно“, што је неоспорно запажање о томе чему служи и позориште и сама култура и колико је оно бесмислено, да не кажемо „подло и бесавесно”, када нема виши циљ.

„Свакоме народу и у свако доба потребни су, дакле, чланови крепкога духа, људи који су у стању савлађивати страсти своје, за љубав општег мира и благостања, али маленим и политички разједињеним народима то је у толико већма потребније. Без великих жртава појединаца општи се идеали не реалишу никад.“

Зашто је писан и објављен овај текст, откривамо негде при крају када писац каже да „за последњих година у нашем јавном животу почиње наступати прилична анархија у погледу друштвеног морала… служба народу своме свела се на обичне фразе, а врлине грађанске прогањају се као какво зло.“

Подсетимо се само, да је реч о 1896. години!

Н.Ј.

Премијера трећег дела „Новосадског омнибуса"

Wed, 10 Feb 2021 10:53:30 GMT

Уторак, 23. фебруар у 19.00, Камерна сцена

Ђорђе Писарев
ВЕЛИКА ОЧЕКИВАЊА

Режија: Душан Мамула

Играју: Александар Петковић, Вукашин Ранђеловић, Алиса Лацко, Милица Грујичић, Федор Ђоровић

Балетски гала концерт првака, солиста и ансамбла ...

Wed, 10 Feb 2021 10:48:12 GMT

Субота, 20. фебруар у 19.00, сцена „Јован Ђорђевић“

БАЛЕТСКИ БИСЕРИ

Програм је креиран у поводу промоције обележавања 70 година постајања, а одабрани су најлепши балетски призори из класике и неокласике: Дон Кихот, Жизела, Лабудово језеро, Крцко Орашчић, Кармен свита, Шопенијана, Умирући лабуд…

Репертоар за фебруар: од 15. до 28.

Wed, 10 Feb 2021 10:35:47 GMT

РЕЗЕРВАЦИЈА И ПРОДАЈА УЛАЗНИЦА

Репертоар излази двонедељно.

Распоред седења у салама је прилагођен мерама. Поштујмо прописане превентивне мере.

СНП у гостима у фебруару

Wed, 10 Feb 2021 10:06:25 GMT

19. фебруар
Тартиф
НП Сомбор

„Приче на задату тему: Пучини и Чајковски"

Tue, 09 Feb 2021 10:58:10 GMT

Под слоганом „Приче које покрећу“, Опера Српског народног позоришта наставља сезону тематским концертом – „Приче на задату тему: Пучини и Чајковски“, који ће бити у петак, 12. фебруара на сцени „Јован Ђорђевић“.

„Када је почела сезона, идеја је била да и у овим условима, опера као уметност, има много прича да исприча. Ту водиљу пратио је и програм и тако смо проше године кренули са тематским концертима – „Приче на задату тему“. Идеја тих концерата је да публици понудимо нешто помало другачије, чега иначе нема на репертоару. Дакле, оперски програм, увек на другу тему, у потпуно другачијем, питком паковању и увек уз заиста екслузивне госте“, објашњава директор Опере Александар Станков.

Овог пута програм је посвећен двојици великих уметника. Ђакомо Пучини и Петар Иљич Чајковски били су савременици чији се рад у једном периоду и преклапа. Иако историјске књиге не дају никакве назнаке да су Чајковски и Пучини заједно радили, па чак ни да су се познавали, обојица су писали невероватне композиције за гудачке саставе, а управо се на томе заснива тема следећих „Прича на задату тему“. С тим што планирани концерт на моменте ставља у фокус виолончело и једног од наших најпознатијих виолончелиста – Драгана Ђорђевића.

„Рококо варијације на тему су омаж Моцарту и мени је занимљиво како је један виолончелиста дорадио и скратио дело Чајковског, иако он није био пресрећан због тога. Али чињеница да је то прихватио оставила нам је тако једно лепо дело које ћемо сада имати прилике да чујемо уживо и то после толико времена“, каже Ђорђевић и додаје да је енергија која се уживо дели управо оно што га покреће на концертима. „Мене покреће љубав. Мислим да је то нешто што је покретало и композиторе да напишу већину својих дела. Љубав, туга, срећа, радост, то је све оно што непоновљиво делимо са публиком током концерата и то је енергија која нас, уметнике, сада покреће.“

План са почетка сезоне био је да се тематски концерти „Приче на задату тему“ на репертоару нађу једном месечно, па су тако у новембру то биле „Приче на задату тему: Фауст и Кармен“, у децембру „Оперске новогодишње приче“, у јануару је то био Оперски гала концерт, а у фебруару су то Чајковски и Пучини. У складу са тим на једносатном концерту, којим ће дириговати гост из Пловдива, маестро Диан Чобанов, наћи ће се Пучинијеве Хризантеме, и Серенада за гудаче и Варијације на рококо тему Петра Иљича Чајковског.

Концерт је у петак, 12. фебруара у 19.00 часова на сцени „Јован Ђорђевић“, Српског народног позоришта а улазнице се могу купити на Билетарници Позоришта.

Фото: Владимир Величковић

1 од 10

Диригент Диан Чобанов у СНП-у 12. фебруара

Tue, 09 Feb 2021 10:14:22 GMT

Упркос пандемији која не јењава, уметност не стаје.

Тим геслом руководи се и Српско народно позориште, те успешно наставља сарадњу на међународном нивоу, са уметницима широм света.

Прошлог месеца у нашем театру гостовао је диригент Михаил Синкевич, из чувеног театра Марински (Санкт Петербург), а овог месеца, маестро Диан Чобанов, уметнички директор Државне Опере Пловдив (Бугарска), диригује Камерним оркестром Опере СНП-а.

Концерт ће се одржати у петак, 12. фебруара на сцени „Јован Ђорђевић”, у 19.00 часова.

На програму су дела Пучинија и Чајковског.

З. Ђерић и Д. Чобанов, фото: СНП

In memoriam: Милица Зајцев, критичар и историчар ...

Tue, 09 Feb 2021 09:55:38 GMT

Са тугом вас обавештавамо да нас је напустила Милица Зајцев, критичар и историчар уметничке игре, добитница награде за животно дело Удружења балетских уметника Србије и признања за врхунски допринос националној култури Србије. Испраћај ће се одржати 10. фебруара 2021. на Новом гробљу у Београду, у 12.30.

Милица Зајцев (Тузла, 27. IV1934 – Београд, 6. II 2021) – критичар и историчар уметничке игре, добра вила нашег балета. Милица Зајцев је више од шест деценија бележила наше кораке, успоне и падове југословенског, српског, београдског балета, као и алтернативне, савремене сцене – нова лица, нове звезде и звездице, нове наслове, нове улоге, младе кореографе, значајне јубилеје, заправо пратила је и бележила све што (је) игра.

Била је ученица Нине Кирсанове и Милета Јовановића, балерина Македонског народног театра и балетски педагог. Завршила је Филозофски факултет и од 1955. године се посветила писаној речи о Терпсихориној уметности. Била је стални критичар листова Борба, Наша борба и Данас и сарадник готово свих часописа с темом позоришта у земљи и региону попут Позоришних новина, Позоришта, Театрона, Сцене, Премијере, Зборника Матице српске. У часопису за уметничку игру Orchestra била је главни уредник (1996-1998), стручни саветник и члан редакције. Сарађивала је и са интернационалним балетским часописима, као и на готово свим енциклопедијским издањима бивше Југославије као аутор чланака о уметничкој игри. Милица Зајцев је игру успела да дочара и приближи и телевизијским гледаоцима као аутор и водитељ ТВ серијала На врховима прстију, Из историје балета, Балетске наде, Кореограф и Игра што живот значи, али и да ову уметност пласира у радијски етар као аутор радио серија Слушамо балет и Београдски кореографи.

Милица Зајцев је писала о премијерама, гостовањима, класичном, савременом балету и алтернативној сцени – и уметницима који су обележили домаће стваралаштво. Аутор је преко десет књига о уметничкој игри: Откривамо тајне балета, Игра што живот значи I, II, III, Свет игре у Београду – страни гости на београдској балетској сцени 1955–1997, Игра одраз времена садашњег – хроника догађања на алтернативним београдским плесним сценама 1960–2007, Игра сликана речју – играчка хроника догађања на балетској сцени Народног позоришта у Београду 1960–2007, Димитрије Парлић и домаћи композитори…

Била је чест учесник културно-научних скупова с темом театра, представљајући и заступајући интересе уметничке игре. Њено поље деловања је широко, а мишљење уважавано, па је Милица Зајцев била и председник савета БИТЕФ фестивала, члан Управног одбора Народног позоришта у Београду, члан савета балетске школе Лујо Давичо. Удружење балетских уметника Србије више пута је позивало у жирије награде Димитрије Парлић и Фестивала кореографских минијатура (главни жири и жири критике), а била је ангажована и као део Уметничког савета овог удружења.

Осим богатог опуса и ангажмана у овој области Зајцева је радила као сарадник, саветник и самостални саветник у области библиотекарства, новинарства и међународне културне и информативне сарадње у органима савезне управе. Пензионисана је након 35 година рада у тадашњем Савезном секретаријату за иностране послове. Била је члан Удружења балетских уметника Србије, НУНС-а, Удружења критичара и театролога Србије и Међународне федерације новинара, као и београдске секције CID UNESCO.

Јубилеје поводом 50 и 60 година професионалног рада Милица Зајцев обележила је свечаностима у организацији Удружења балетских уметника Србије.

Добитник је Стеријине награде за театраологију за књигу Игра што живот значи I, и то је једина до сада додeљена награда за театролгију из области уметничке игре.

Удружење балетских уметника Србије 2005. године доделило јој је награду за животно дело, а 2006. плакету за допринос Фестивалу кореографских минијатура. Додељено јој је и признање за врхунски допринос националној култури Републике Србије. Добитница је сребрњака Народног позоришта као признања за предану сарадњу са Позоришним новинама.

Путујте драга наша Мишка и хвала Вам на свему! Знамо да ћете нам слати ветар у леђа и с небеских висина, а ми Вас нећемо заборавити.

Ваше,
Удружење балетских уметника Србије