26. септембра 2023. године, у Српском народном позоришту је одржана конференција за новинаре поводом премијере балета „Копелија“.

На конференцији су учествовали:
– др Зоран Ђерић, в.д. управника СНП-а
– Тони Ранђеловић, директор Балета
– Ђула Харангозо, кореограф и редитељ (Мађарска)
– Ђорђе Павловић, диригент (Београд)
– Рајна Ремовић, солисткиња Балета
– Александар Бечварди, солиста Балета

Конференцију је водио Милорад Стокин.

Редитељ Јагош Марковић преминуо је у 58. години, речено је Танјугу у Народном позоришту.

Јагош Марковић био је један од од најистакнутијих позоришних редитеља у региону.

Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Борјане Продановић и Светозара Рапајића.

У Народном позоришту у Београду, чији је стални редитељ био од 2008. године, режирао је најзначајније наслове светске и домаће класике: „Учене жене”, „Хасанагиница”, „Госпођа министарка”, „Покондирена тиква”, „Антигона”, „Пепељуга” и „Фигарова женидба”.

У другим театрима у земљи и иностранству режирао је више од 50 представа, а међу најзначајнијим су „Ромео и Јулија”, „Кате Капуралица”, „Декамерон дан раније, „Лукреција илити Ждеро”, „Скуп”, „Богојављенска ноћ”, „Говорница”, „Сумњиво лице”, „Уображени болесник”, „Тако је ако вам се тако чини”, „Породичне приче”, „Господа Глембајеви”, „Јесења соната”, „Галеб”, „Зора на истоку”, „Наши синови”, „Свињски отац”, „Хасанагиница”, „Тартиф”, „Хекуба”…
Комеморација поводом смрти Јагоша Марковића 27. септембра у Народном…

Рођен је у Подгорици 1966. године, преноси Танјуг.

Опширније: Политика Online, 22. септембар 2023.

Због болести глумца, отказује се представа „Заједно“, заказана за недељу, 24. септембра 2023. у 19.30, на сцени „Пера Добриновић“.

Купљене улазнице можете вратити на Билетарницу Српског народног позоришта, од понедељка, 25. септембра 2023. године или затражити поврат средстава (ако сте улазнице купили онлајн), на мејл: eulaznice@snp.org.rs.

Драга публико,

Из техничких разлога дошло је до промене у извођењу представе „Била једном једна земља“.

Представа ће се, уместо на сцени „Пера Добриновић“, играти на Камерној сцени, што је довело и до промене почетка извођења представа:

14. октобра: Камерна сцена – ПРЕМИЈЕРА, 21.00
17. октобра: Камерна сцена, 21.00
18. октобра: Камерна сцена, 20.30
19. октобра: Камерна сцена, 20.30
21. октобра: Камерна сцена, 20.30
11. децембра: Камерна сцена, 20.30
12. децембра: Камерна сцена, 20.30
13. децембра: Камерна сцена, 20.30

Купљене улазнице важиће за нову сцену и нови термин извођења.

Уколико Вам нови термин не одговара, купљене улазнице можете вратити на Билетарници Српског народног позоришта или затражити поврат средстава
(ако сте улазнице купили онлајн) мејлом: eulaznice@snp.org.rs

Среда, 27. септембар у 18.00, фоаје Српског народног позоришта.

Изложба траје до 27. октобра 2023.

Николај Бурљајев, руски филмски глумац и редитељ, посетио је у петак, 8. септембра, Српско народно позориште. Примили су га управник СНП-а Зоран Ђерић, заменица управника, Соња Дамјановић и председник Управног одбора СНП-а, Селимир Радуловић. У разговору је, између осталог, било речи и о потенцијалној сарадњи Српског народног позоришта и Међународног филмског фестивала „Златни витез“, чији је Бурљајев председник.

Претходно вече, 7. септембра, у Културном центру Новог Сада, приказан је документарни филм Николаја Бурљајева „Господе, осећам присуство твоје”, снимљеном поводом 90 година од рођења Андреја Тарковског, једног од највећих филмских редитеља свих времена.

Позив за учешће на Оркестарској уметничкој резиденцији затворен је 4. септембра 2023. године.

Одабрана су три кандидата који својим уметничким квалитетом испуњавају услове позива. Андријана Дурмишевић, Маша Филиповић и Федор Рушкуц, ће од септембра до децембра 2023. године добити прилику за професионални развој у склопу оперског оркестра Српског народног позоришта. Оркестарска уметничка резиденција део је планираних активности у 2023. години у склопу међународног пројекта Sounds of Change, усмереног на професионалну подршку и развој каријера младих музичких уметника, који суфинансира Европска унија – потпрограм „Креативна Европа“.

31. августа 2023. године у Српском народном позоришту је одржана конференција за медије поводом отварања 163. позоришне сезоне – 2023/24.

На конференцији су учествовали:
– Зоран Ђерић, в.д. управника СНП-а,
– Милован Филиповић, директор Драме,
– Тони Ранђеловић, директор Балета,
– Драгана Кузмановић, пројектни менаџер.

Конференцију за новинаре је водила Јелена Лагатор, уредник за информисање и односе с јавношћу.

ОДЛУКЕ И ОБРАЗЛОЖЕЊА ЖИРИЈА ФЕСТИВАЛА

Жири овогодишњег фестивала радио је у саставу Емина Салаи Елор, Игор Бурић и Никола Завишић председник жирија, и погледао је пет представа у такмичарском програму, бранећи се како је ко могао од веома позоришно освешћених комараца који су у великом броју као и сви ми присуствовали представама у прелепом амбијенту виле Станковић, на чему смо посебно захвални домаћинима фестивала, као и великој Види Огњеновић, срцу овог фестивала који тече као и Дунав у његовој непосредној близини.

Пошто смо пажљиво погледали све понуђене представе, донели смо следеће одлуке, сасвим унисоно, једногласно и при пуној и чистој тимској свести:

– да глумачку награду Милан Лане Гутовић доделимо Сањи Ристић Крајнов за улогу слепице Стефаније у представи „Поетеса“ по тексту и у режији Виде Огњеновић, а у продукцији Српског народног позоришта из Новог Сада и Новог Тврђава Театра.

Образложење: Сања Ристић Крајнов у улози Слепице Стефаније остаће запамћена по томе што је имала једну сцену, а оставила трајан траг. Бравурозно је приказала сложени, трагикомичан карактер жене из народа, принуђене да се сналази како би у бурним историјским временима обезбедила себи корицу хлеба, али и сачувала достојанство бројних безимених народних песникиња.

– да награду за најбољу женску улогу додели Бранки Шелић за улогу Лине, рођене Перекитке у представи „Развојни пут Боре шнајдера“ по тексту Александра Поповића и у режији, адаптацији и сценографији Егона Савина, а у продукцији Југословенског драмског позоришта из Београда.

Образложење: Бранка Шелић у улози Лине, рођене Перекитке, готово сасвим супротним глумачким средствима од колеге Вујовића у улози Камбасковића – сведеним, свесно минималистичким потезима и реакцијама, местимично полуартикулисаним звуцима – често каже много више него и иначе богат језик писца. Њена је игра и из другог плана пленила и обузимала, тако да није могла да остане непримећена, због чега смо је са радошћу наградили.

– да награду за најбољу мушку улогу додели Радовану Вујовићу за улогу Витомира Камбасковића у представи „Развојни пут Боре шнајдера“ по тексту Александра Поповића и у режији, адаптацији и сценографији Егона Савина, а у продукцији Југословенског драмског позоришта из Београда.

Образложење: Жири се смејао и док је састављао образложење, јер је Радован Вујовић у улози Витомира Камбасковића пажљиво бирао средства, од употребе чешља, слине, преко широких, али врло координисаних покрета и гестова, до минуциозних израза лица и говорних радњи, како би нас у духу представе изразито развеселио, иако је реч о страшном, бескомпромисно безобразном карактеру политичког полтрона.

– да специјалну награду додели за текст и изведбу Дарку Цвијетићу за представу „Што на поду спаваш“, по роману Дарка Цвијетића, у режији Кокана Младеновића, а у копродукцији Српског народног позоришта из Новог Сада, Градског драмског казалишта „Гавела“ из Загреба, те Народног позоришта и фестивала МЕСС из Сарајева.

Образложење: Улога Дарка Цвијетића је од прворазредног значаја за укупан доживљај представе „Што на поду спаваш“. И као писац и као глумац, он нас хвата за руку и трком поведе кроз кишу метака као поетских слика до неба које не пуца. И за то путовање му велико хвала.

– да награду за најбољу режију додели Кокану Младеновићу за представу „Што на поду спаваш“ по роману Дарка Цвијетића, у режији Кокана Младеновића, а у копродукцији Српског народног позоришта из Новог Сада, Градског драмског казалишта „Гавела“ из Загреба, те Народног позоришта и фестивала МЕСС из Сарајева.

Образложење: Кокан Младеновић као награђени редитељ суверено и одмерено користи сценске метафоре у идеалном складу са глумачким ансамблом који делује да га одлично разуме и прати. Кључан редитељски поступак био је избор писца за улогу наратора, који је покретач сценске радње, али и нешто као портал за откључавање многих других нивоа интерпретације и значења. Кокан Младеновић препознатљивом редитељском композицијом ствара упечатљиво, јасно и чисто уметничко дело, које делује изненађујуће ново.

– да награду за најбољу представу додели представи „Што на поду спаваш“ по роману Дарка Цвијетића, у режији Кокана Младеновића, а у копродукцији Српског народног позоришта из Новог Сада, Градског драмског казалишта „Гавела“ из Загреба, те Народног позоришта и фестивала МЕСС из Сарајева.

Образложење: Сви елементи награђене представе – текст, режија, глума, употреба простора, покрет, музика (…) – о теми која је много пута позоришно обрађивана (крвави, ратни распад СФРЈ), сада проговарају и делују оригинално, свеже, веома емотивно. Од почетка до краја представа не скреће са пута суштине онога о чему говори, пута човечности, љубави, достојанства, и поред свих ужаса и патње у догађајима који су на овим просторима оставили дубок траг.

Емина Салаи Елор, Игор Бурић, Никола Завишић

Чортановци, вила Станковић
29. август 2023.

Од иронијско-пародијског црног хумора до трагичке катарзе

Разговор водила: Жаклина Дувњак Радић

Док смо ишчекивали почетак Стеријиног позорја, најзначајнијег позоришног фестивала националне драме и позоришта такмичарског карактера, које се одржава у Српском народном позоришту у Новом Саду, са Зораном Ђерићем, новим-старим управником овог најстаријег позоришта код нас, разговарали смо о новим представама СНП-а, кризи позоришта и могућностима превладавања кризе, односу традиционалних и савремених форми, као и о односу позоришта и филма…

Опширније: НОВА МИСАО – часопис за савремену културу Војводине, мај–јун 2023.

Среда, 13. септембар у 19.30, сцена „Пера Добриновић“

Текст: Ана Ђорђевић
Режија: Јана Маричић

Копродукција: СНП, Беоарт, Центар за културу Тиват и Културни центар Панчево

Шесторо чланова фамилије пет година није село за исти сто, све док их смрт ближњег није окупила. Уз алкохол и дељење успомена, отварају се неразјашњене теме, прећутана замерања, срамотне тајне.

Реприза: 24. септембар

Петак, 29. септембар у 19.00, сцена „Јован Ђорђевић“

Лео Делиб
КОПЕЛИЈА
комични балет у три чина

Кореографија и режија: Ђула Харангозо (Мађарска)
Диригент: Ђорђе Павловић (Београд)

Трансцедентална али сасвим реалистична прича о лепоти лутке Копелије, мудрости девојке Сванилде и наивности њеног вереника Франца који, јурећи за фикцијом, занемарује праве вредности живота и о заносу старог научника Копелијуса што љубоморно чува чудесне изуме у радионици…

Од праизведбе 1870. у Паризу овај комични балет још дражеснијим чини лагана музика Л. Делиба. После 39 година на балетску сцену СНП-а стиже Копелија, у кореографији Ђуле Харангоза познатог по стварању изванредних варијација и уклапању карактерних игара у структуру приче.

Учествују прваци, солисти и ансамбл Балета и Оркестар Опере СНП-а.

Четвртак, 21. септембар у 19.30, сцена „Пера Добриновић“

Аутор: Велимир Лукић
Режија: Иван Церовић
Адаптација: Божидар Кнежевић

Сатирична комедија Бертове кочије или Сибила Велимира Лукића о залуђеном научнику Свену који оживљава лутке да би направио боље и пристојније друштво у којем је он власт, а оне његови поданици…

Реприза: 23. септембар

Српско народно позориште у складу са активностима пројекта Sounds of Change, који суфинансира Европска унија – програм „Креативна Европа“, расписује јавни позив за оркестарску уметничку резиденцију у Новом Саду, у Српском народном позоришту, у трајању од септембра до децембра 2023. године.

Уметничка резиденција намењена је младим професионалним музичарима који желе да стекну искуство свирања у оперском оркестру, и отворена је за следеће позиције:

1. Виолина – tutti
2. Виола – tutti
3. Виолончело – tutti
4. Контрабас – tutti

Позив је отворен од 28. августа до 4. септембра 2023. године.

Право учешћа имају млади професионалци и студенти завршних година студија виолине, виоле, виолончела, контрабаса.
Начин пријаве – путем е-поште.

Пријава треба да садржи следеће: пријавни лист, кратку биографију, мотивационо писмо, препоруку за учешће у Резиденцији.

Комплетна пријава шаље се на: artistic.residence@snp.org.rs

Начин одабира кандидата: Комисија Српског народног позоришта ће на основу пристиглих пријава вршити одабир кандидата. Комисија има право да одабере највише 3 (три) кандидата уколико услови дозволе. Комисија има право да не изабере ни једног кандидата уколико сматра да не испуњавају критеријуме. Одабраним кандидатима биће покривени трошкови боравка у Новом Саду (страни учесници) и професионални ангажман (месечни хонорар, у складу са правилником СНП-а) од септембра до децембра 2023. године. Резултати ће бити објављени 8. септембра 2023. године на сајту Српског народног позоришта.

Одабрани кандидати биће обавештени и путем е-маила са ког је послата пријава.

Одлука комисије је коначна и неопозива.

Одабрани кандидати биће дужни да се до 15. септембра одазову позиву. У супротном, сматраће се да су одустали од учешћа у оркестарској резиденцији.

Са великом тугом опраштамо се од Жељка Пишкорића, сценографа у Српском народном позоришту, дивног човека и великог уметника.

Жељко Пишкорић (Панчево, 1961), сценограф и визуелни уметник. Дипломирао је вајарство на Академији уметности у Новом Саду, а мастер студије сценске архитектуре и дизајна завршио је на Факултету техничких наука у Нови Саду. Бавио се позоришном и филмском сценографијом и излагачким активностима. Био је члан уметничке групе Art Circus (1995-2005), уметничких група MFX (Multiflex) и HTP (Happy Trash Production) са којима је излагао у земљи и иностранству.

Његове новије ауторске сценографије укључују представе „Час анатомије” (СНП, 2017); „Хамлет” (СНП, 2016); „Чаробна фрула“ (СНП, 2016); „Смрт Ивана Иљича“ (СНП, 2015); „Истраживачи ноћних мора“ (Позориште младих, 2014); High Life (СНП, 2013); и „Галеб“ (СНП, 2012).

Филмска сценографија укључује филмове „Апофанија“ (режија Марин Малешевић, 2016); „Вере и завере“ (серија по мотивима романа А. Тишме, режија Иван Живковић и Жанко Томић, 2016); Deus ex machina (режија Срђан Радаковић, 2014); Monkey spa (режија Multiflex 2011); и „Јесен у мојој улици“ (режија Милош Пушић, 2008).

Његове новије самосталне изложбе су „Бука и бес“ (Happy Trash Production, Изба, Нови Сад, 2016); „Час анатомије мртве природе и друштва“ (ретроспективна изложба Multiflex, Happy Trash Production, МСУВ, 2014); Tokyo Art Beat, Gendai Heights Gallery Den (Токио, Јапан, 2009); Surexpositions Multiflex Live Video, Француски културни центар (Темишвар, Румунија, 2009); 27th International Short Film Festival, Немачка; Галерија СУЛУВ-а, (Нови Сад, 2007); Multiflex–book one, Gallery Prima Center (Берлин, Немачка, 2007).

Сахрана је у четвртак, 20. јула у 12 часова, на Градском гробљу у Новом Саду.

Аудиција за другу генерацију полазника оперског студија ће се одржати 3. октобра 2023. године, са почетком у 12 часова, на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта.

Пријаву могу поднети, студенти основних студија соло певања, као и они који су завршили основне/мастер студије – одсек соло певање, на мејл: audicija.opera@snp.org.rs у периоду од 1. до 20. септембра 2023. године.

Пријаве послате ван наведеног рока неће бити уважене.

Пријава мора да садржи биографију, контакт телефон и три оперске арије које ће кандидат изводити на оригиналном језику напамет. Кандидат обезбеђује корепетитора.

Управа Српског народног позоришта сумирала је протеклу сезону, истовремено најављујући нову, за коју су припреме увелико у току, како оне продукцијске, тако још и више техничке.

У току је, наиме, враћање у оперативну функцију ротације на сцени „Јован Ђорђевић“, а план је и да се, након пуне четири деценије, потпуно реконструише „Пера Добриновић“ да по угледу на савремене европске сцене постане максимално функционална, уз могућност коришћења савремених технологија…

– Можемо рећи да смо сезону завршили успешно и сад можемо да се посветимо реконструкцији – констатовао је в.д. управника најстаријег српског театра др Зоран Ђерић. – Тренутно се на сцени „Пера Добриновић“ скидају цеви, мотори… и верујем да ће се до септембра видети резултати тих радова. Почетком јула долази и ремонтована ротација и очекујем да до почетка наредне сезоне имамо и потпуно завршен под на великој сцени. У плану је такође и реконструкција терасе а вероватно ћемо успети да окречимо холове и да мало дотерамо улаз у театар. Дакле, током лета нећемо мировати, напротив, већ се радити пуном паром…

Када је реч о Драми СНП-а, њен директор Милован Филиповић подсетио је на то да је од септембра прошле године изнедрено пет успешних премијера – „Што на поду спаваш“, „Магбет“, „Ревизор“, „Јеванђеље по Достојевском“ и „Последњи балкански вампир“, у констатацију да сам крај сезоне протиче „на точковима”: мини фестивал „Наши дани” у БДП-у, две представе у ЈДП-у, исто толико у Атељеу 212, па Шекспир фест у Битољу, гостовање у Прилепу…

– У међувремену смо започели пробе на неколико пројеката и то је оно што ће обележити почетак сезоне 2023/24. У септембру „Бертове кочије“ у режији Ивана Церовића, у октобру „Била једном једна земља“ Душана Ковачевића у режији Кокана Младеновића и у новембру представа од које сви много очекујемо – „Скупљачи перја“ по сценаристичком предлошку Александра Саше Петровића у режији Дејана Пројковског.

Директор Опере Жељко Андрић, уз премијере Бизеове „Кармен“ и „Евгенија Оњегина“ Петра Илича Чајковског, ставио је у први план чињеницу да су много више него раније ангажовани млади певачи, што је, како је истакао, „од огромног значаја за нашу културу“, будући да је уметницима који тек стасавају заправо најтеже да уопште дођу до сцене.

– У последњем извођењу „Оњергина“, од десет певачких улога, седам су изнели млади певачи, и то феноменално. А мени још дражи је био изузетан наступ Дечјег хора Оперског студија „Воја Солдатовић“ за Светски дан музике, 21. јуна. Наравно, на концертима тог типа се не завршавају наше идеје, већ у плану имамо и дечје опере, али видећемо… Оно што, међутим, са сигурношћу могу да најавим за следећу сезону је обнова „Ере с онога свијета“ Јакова Готовца, а за велики јубилеј – 75 година Опере СНП, 16. новембра нас очекује нова поставка Вердијеве „Травијате“, где ћемо искористити и ротацију. И надам се да ће та представа бити једна од значајнијих у историји Српског народног позоришта – рекао је Андрић.

Он је потврдио и да је за март 2024. планиран „Турандот“ Ђакома Пучинија, чију ће стоту годишњицу смрти обележавати читав оперски свет. Иначе, план је да у следећој сезони термини на сцени „Јован Ђорђевић“ четвртком и суботом буду „закуцани“ за оперске и балетске представе. Тиме би се не само усталио репертоар ове две уметничке јединице, већ би и чланови оркестра, од којих велики број делује и у другим уметничким формацијама, попут Војвођанског симфонијског оркестра, месецима унапред прецизно знали када су и колико заузети.

Балет Српског народног позоришта се након „Ане Карењине“ на музику Петра Илича Чајковског, која је премијерно изведена у мају прошле године, ослонио на текући репертоар, будући да је дуго најављивана „Копелија“ у кореографији Ђуле Харангоза, из техничких разлога, односно због проблема с балетским подом, морала да буде померена за 29. септембар. Директор Балета Тони Ранђеловић најавио је да ће од следеће сезоне ансамбл бити појачан са осам играча, како из наших балетских школа тако и из иностранства, што ће отворити простор да се поново изводе класици „Лабудово језеро“, „Жизела“, а можда и „Успавана лепотица“…

Извор: Дневник, М. Стајић, 27. јун 2023.

26. јуна 2023. године у Српском народном позоришту је одржана конференција за медије поводом затварања позоришне сезоне 2022/23.

На конференцији су учествовали Зоран Ђерић, в.д. управника СНП-а, Милован Филиповић, директор Драме, Жељко Р. Андрић, директор Опере и Тони Ранђеловић, директор Балета.

• До 30. јуна 2023. године, билетарница ради у редовном радном времену, од 10 до 19 часова;

• Од 3. јула до 21. августа 2023. године – колективни годишњи одмор.
  У периоду од 1. јула до 21. августа неће бити омогућене онлајн резервације и продаја;

• Од 21. августа 2023. године, билетарница ће радити у редовном радном времену, од 10 до 19 часова.

Друштво новосадских књижевника (ДНК) отворило је клуб у свом новом простору на Булевару Михајла Пупина 9, са жељом да то буде место сусрета својих чланова, промоција књига и других уметничких програма, попут мањих изложби и концерата.

Клуб ће бити намењен само члановима ДНК и њиховим гостима, замишљен као кућа писаца, њихов простор за сусрете, разговоре и остале активности и садржаје.

ДНК постоји тачно пет година, а основали су га 2018. „тридесетак најзначајнијих и најугледнијих аутора свих активних књижевних генерација овога града“.

Клуб је отворио председник Друштва новосадских књижевника Ненад Шапоња, у присуству бројних чланова, књижевника, и песника, који су након тога казивали стихове…

Опширније: Н.П-ј, Дневник, 24. јун 2023.