Српско народно позориште ће од 22. до 28. августа бити место где ће музичари, диригенти и певачи имати прилику да се едукују и усаврше своје вештине на радионицама које ће водити диригент из Русије Михаил Синкевич, који у Нови Сад стиже из Марински театра.

Првог и другог дана радионица (22. и 23. августа) су сесије за клавир, док ће 24, 25, и 26. августа бити одржане сесије за оркестар. Као резултат рада на радионицама, 28. августа биће уприличен велики гала концерт, а сви пријављени извешће концертну верзију Вердијеве опере Аида.

Сви имају право учешћа на радионицама, и могу се пријавити путем мејла ptgma.ekarts@gmail.com.

Као и претходног лета, тако и овог, Српско народно позориште путује по фестивалима.

После гостовања представе „Тартиф“ Игора Вука Торбице у македонском Велесу, наредна станица је Виминацијум и позоришни фестивал који ће се одржати на три локације археолошког парка, надомак Пожаревца. Представа „Код Вечите славине” Соње Петровић биће изведена у среду, 22. јуна, а подмладак Драме СНП-а надметаће се за награду за најбољег глумца/глумицу, као и Златну фибулу и Виминациум Максимус.

1 од 3

Одјек који је имала свечана премијера опере „Аида“ на Петроварадинској тврђави није се задржао само у границама Србије. О том извођењу се и даље прича како у уметничком, тако и у креативном свету. Управо то показаће последње извођење Вердијеве „Аиде“ у оквиру 161. сезоне Српског народног позоришта, у суботу, 11. јуна.

„Ово ће бити последње извођење опере која нас је и дословно ставила раме уз раме са светским оперским кућама у сезони. Али она је постигла још нешто – подигла је праг на основу ког радимо следеће продукције. Свака следећа наша представа сада мора бити минимално на том нивоу јер је то предуслов да у Нови Сад долазе заиста светски солисти и диригенти пред које, поносно, можемо да ставимо наш хор, оркестар и певаче“, објашњава управник Српског народног позоришта Александар Станков.

Ролу Амнерис певаће Сања Анастасиа, оперска певачица из Београда и један је од најтраженијих мецосопрана широм света. Сања је одрасла у Београду, а музичко образовање је стекла на Универзитету за музику у Грацу и Бечу, где је и магистрирала. Освојене бројне награде на такмичењима за соло певаче потврдиле су њен неоспорни таленат и отвориле јој врата бројних оперских кућа у Европи, Јапану, Јужној Африци и Америци.

Њен партер, у улози Радамеса биће тенор Дарио ди Виетри, гост из Италије који је своје образовање стицао радећи са певачима као што су Jaume Aragall, Luciano Pavarotti i Bruna Baglioni.

Док је у насловној улози првакиња Опере Српског народног позоришта Данијела Јовановић.

И све то под диригентском палицом маестра Марка Боемиа, реномираног италијанског диригента који је радио са низом угледних певача из различитих генерација – од Лучана Паваротија и Едите Груберове до Ане Нетребко и Јусифа Ејвасова. Недавно је радио на опери „Боеми“ Ђакома Пучинија у оперском центру Галина Вишњевскаја у Москви.

Ипак, тријумф „Аиде“ последњих месеци не огледа се само у светским звездама које радо долазе да наступе у тој продукцији, већ и у успеху који је постигла кампања која јој је претходила.

Тријумфални марш у светском финалну за најбољу кампању у области културе

Међу 1050 пријављених радова из 52 земље, на листу најбољих 225 радова ушла је кампања „Тријумфални марш: Аида“, коју је Српско народно позориште урадило заједно са Кућом Чуваркућом. У питању је PHNX Award, који од 2020. године додељује AdForum, платформа која окупља креативце из целог света и има више од 25.000 чланова, а на коју се сваке године пријављују велике компаније широм света са својим вишемилионским кампањама. Тријумфални марш, једина је кампања са Балкана која је ушла у финале.

„Нисмо имали милионски буџет, али смо имали идеје које су непоцењиве, сјајану сарадњу целог тима, жељу да кампања успе и циљ да доведемо рекордно велик број људи на оперу. То нам је био најважнији задатак. Хтели смо да покажемо да је могуће довести на оперу младе људе, људе који воле другачију музику, људе који нису типична оперска публика, ако им се приђе на прави начин,“ прича Вукашин Танурџић, креативни директор тима агенције Кућа Чуваркућа.

За Српско народно позориште, улазак у финале стиже у право време као потврда да су заокрети у комуникацији који су направљени последњих месеци, „Када је рекламна кампања у питању, увек су најбоље оне које у правој мери креирају очекивања публике или купаца. Ако очекивања разочарају, кампања није успешна. Верујем да је баш у томе успех кампање коју смо радили за Аиду. Кампања је била сјајна, али је опера била још боља, очекивања која смо подигли су била и више него испуњена на самом догађају“, тврди Ивана Милорадов испред маркетинга Српског народног позоришта.

Ова кампања је до сада освојила Disrupt награду као најбоља кампања из области културе, а улазак у финале глобалног такмичења је први међународни успех ове кампање. Уз кампању „Аида: Тријумфални марш“, раме уз раме се за PHNX награду боре кампање из Јапана, Канаде, Индије, Бразила, Мексика, Румуније, Италије… целог света, а кампања Аида је једини финалиста из Србије. Победници ће бити познати 16. јуна.

Спектакуларна Аида, са више од 350 учесника на сцени – музичара у оркестру, чланова хора, домац́их и међународних солиста, балетских играча и великог броја статиста за познату сцену марша војника последњи пут у овој сезони биће у суботу 11. јуна у 19.00 часова на сцени Јован Ђорђевић, а карте су у продаји на благајни Спрског народног позоришта.

1 од 4

Српско народно позориште наставља да ниже успехе. Чак четири Стеријине награде отишле су у руке ауторског тима представе „Код Вечите славине“ Момчила Настасијевића, у режији Соње Петровић. Жири у саставу: редитељ Слободан Скерлић, глумица Милена Павловић, драмски писац Петар Михајловић, редитељ Слободан Унковски и театролог Зоран Максимовић једногласно су донели одлуку – Соњи Исаиловић припала је награда за улогу Магдалене.

Ова представа однела је награду и за оригиналну сценску музику за коју су били задужени Стефан Сеетхалер, Данијел Сеетхалер, Филип Грубач, Игор Сакач и Петар Бањац, док је Мина Петрић добила награду за драматургију, а др Дејан Средојевић за сценски говор.

Драматуршкиња Мина Петрић истакла је да осећа огроман понос што је рад ансамбла препознат од стране жирија Стеријиног позорја.

„Представа „Код Вечите славине“ плод је храбрости, рада и љубави једног колектива, у најбољем смислу те речи, а предвођеног редитељком Соњом Петровић чија маштовитост и посвећеност увек наставља да нас инспирише. Радити драматургију у таквом колективу значило је ослушкивати колеге, стално преиспитивати себе, наизменично консултовати писца и срце и радовати се свакодневно. Због тога осећам и најдубљу захвалност за награду која је мени додељена“, рекла је Петрић.

Директор Драме СНП-а Милован Филиповић честитао је овој младој и талентованој екипи на оваквом успеху: „Искрене честитке награђенима. Поносан сам на успех представе „Код Вечите славине“. Изузетно ми је драго да је препознат таленат и труд младих људи“, рекао је Филиповић.

Подсетимо, премијера представе „Код Вечите славине“ била је 21. фебруара на сцени „Пера Добриновић“, а поред Соње Исаиловић, у представи играју и : Милош Лазић, Стефан Старчевић, Бојана Милановић, Ненад Пећинар, Димитрије Аранђеловић, Нина Рукавина, Вукашин Ранђеловић, Стефан Вукић, Алиса Лацко, Миа Симоновић.

За сценографију били су задужени Жељко Пишкорић и др Младен Стојановић, док је костимографкиња Јасмина Радујко. Сценски покрет радио је Игор Грекса, сценски говор др Дејан Средојевић, док је за дизајн светла задужен Никола Маринков. Стручни сарадник је психолошкиња Јелена Сокић.

Наредна станица овој младој екипи је Бањалука, када ће 9. јуна играти представу на Међународном фестивалу позоришта Театар фесту „Петар Кочић“.

Поводом недавних напада на Управника и руководсво наше куће, колегијум Српског народног позоришта који чине директори све три уметничке јединице, директор финансија и технике, има обавезу да се обрати јавности и спречи даље злонамерне и тенденциозне објаве у средствима јавног информисања.

Оптужбе које је изнела Јелена Букуров потпуно су неосноване. Јавност би морала да зна да уговор о привремено повременим пословима не значи никакво запослење, сам његов назив сугерише да је особа ангажована на период док постоји потреба за њеним ангажовањем. Такође, апсолутно је нетачна тврдња да је Јелена Букуров провела последњих 20 година у нашем Позоришту. Додатно, ако неко тврди да је трпео вишегодишњи мобинг у СНП-у, питање је зашто се тек сада указује на то. Напомињемо да је нови Управник ступио на дужност 25.02.2022. године. Увидом у Уговоре које је Јелена Букуров потиписивала са нашом кућом јасно је да послови које је обављала нису део примарних делатности у Српском народном позоришту, а услед Закона о забрани запошљавања, Позориште је остало без кључних радних места пре свега у Радној јединици Техника и процена новог Управника и колегијума Позоришта била је да ако већ ангажујемо људе на ПП пословима морамо ангажовати људе од којих непосредно зависи наша примарна делатност – продукција и извођење представа – драмских, оперских и балетских. Недостају нам сценографи, костимографи, кројачи, обућари, реквизитери, драматурзи, декоратери, суфлери, инспицијенти, продуценти, оперски и балетски солисти и многи други, а свако ко се имало разуме у позоришну делатност зна колико су ова занимања важна за један театар, уз дужно поштовање, много важнија од Координатора послова за међународну сарадњу, који на жалост нема ни адекватну стручну спрему за обављање послова из уговора који је потписао са СНП-ом.

Тврдња да ову кућу воде некомпетентни људи у потпуној је супротности са резултатима које СНП остварује у последњих неколико сезона.

Напомињемо да смо успели да у пандемијским условима изведемо преко 20 нових премијера, да су направљене представе које су освојиле и освајају безбројне награде. Да смо неколико пута извели да сада невиђене спектакле и представе на отвореном, да смо у време пандемије покренули два нова фестивала која се самофинансирају, да је за Српско народно позориште, у време пандемије, чуо цео свет, да смо довели невероватан број младих уметника који су запослени или треба да се запосле у нашој кући, да су у нашем Позоришту радили и раде читави тимови међународно признатих уметника, да смо реновирали и реновирамо сцене, унутрашњост и спољашњост зграде и још много тога.

Кажу да су промене болне, али промене које се дешавају и које ће се дешавати, упркос оваквим и бројним сличним опструкцијама, у Српском народном позоришту неће бити болне већ потребне за талентоване, вредне и посвећене уметнике којих у нашој кући има пуно и биће их још више.

Први пут на сцени Српског народног позоришта, један од најзначајнијих редитеља у региону, Харис Пашовић, поставиће драмску представу „Мефисто“, по роману Клауса Мана. Представа је један од најзначајнијих пројеката Новог Сада као Европске престонице културе, у оквиру програмског лука „Тврђава мира“, а управо овим значајним уметничким подухватом биће спуштена завеса на величанствену 161. сезону најстаријег националног театра. Представа „Мефисто“, која ће бити изведена 12. и 14. јула, окупиће преко 40 актера, уз великане српског глумишта – Мирјану Карановић и Миодрага Кривокапића, који ће након 30 година поново бити на сцени Српског народног позоришта, раме уз раме са првацима Драме СНП-а, Горданом Ђурђевић Димић, Јеленом Антонијевић и многим другима.

„Велика је, за мене, част и радост радити у граду у ком сам уметнички формиран, где сам завршио Академију, али је и посебна част радити у најстаријој позоришној инсититуцији на Балкану, са заиста сјајним уметничким ансамблом“, истиче редитељ, Харис Пашовић.

Представа „Мефисто“ део је програмског лука „Тврђава мира“ Европске престонице културе, који ће се током јуна и јула кроз теорију и ангажовану уметност бавити промишљањем и критичким сагледавањем ратних сукоба и његових последица, трагајући за културом мира, промовишући интеркултурални дијалог и помирење.

„Позоришни спектакл у уметничком и продукцијском смислу који се не сме пропустити и доликује години титуле Европске престонице културе. Аутентичност овог дела никада никога не оставља равнодушним. Штавише, уверен сам да захваљујући највећим регионалним уметничким именима европског калибра у најстаријем националном театру ово ће бити представа која се памти.“, објашњава директор Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“, Немања Миленковић.

Сјајна сезона Српског народног позоришта започета спектакуларном опером „Аида“ под отвореним небом, уз 12 премијераних изведби, два нова фестивала, небројеним позоришним наградама завршиће се овим специфичним пројектом, који обухвата импозантне поделе, велики ансамбл, актуелну тематику и значајну копродукцију.

„Огроман је изазов у оваквом тренутку поставити једну тако велику и сложену продукцију какав ће бити наш „Мефисто“, више је разлога да се у тај изазов упустимо. За мене можда најважнији што спајамо генерације, ону која је са Харисом Пашовичем основала „Промену“, театар који је својевремено био покретач нечег новог у театарском животу бивше Југославије, и генерацију младих глумаца која је такође преко обновљеног театра „Промена“ скренула пажњу на себе и почела да мења театар у Србији“, објашњава директор Драме Српског народног позоришта, Милован Филиповић.

Поред глумаца Мирјане Карановић и Миодрага Кривокапића, који ће након више од три деценије поново играти на сцени најстаријег српског театра, ту је сјајан ансамбл СНП-а: Гордана Ђурђевић Димић, Лидија Стевановић, Сања Ристић Крајнов, Страхиња Блажић, Драгиња Вогањац, Миа Симоновић, Душан Вукашиновић, Стефан Вукић, Милица Грујичић, Димитрије Динић, Аљоша Ђидић, Вукашин Ранђеловић, Марко Савковић, Лазар Јованов, Гордана Каменаровић, Милорад Капор, Милош Лазић, Алиса Лацко, Тијана Максимовић, Пеђа Марјановић, Бојана Милановић, Мина Павлица и други.

Драматуршкиње су Александра Плескоњић и Николина Ђукановић, сценограф је Небојша Антешевић, а кореограф гост из Брисела Золтан Вајакула. Костиме потписује Марина Сремац, композитор је Марко Грубић, а видео је урадио Енис Чишић.

Фото: В. Величковић

1 од 4

Публика 67. Стеријиног позорја вечерас, 27. јуна имаће прилику да испрати драму о фаталности, проклетству и наслеђивању грехова, о безграничности љубави, патњи и покајању, нову хит представу СНП-а „Код Вечите славине“ Момчила Настасијевића, у режији Соње Петровић.

Редитељка Соња Петровић, овом приликом, истакла је да очекује пуне сале, храбре представе као и пријатне и продуктивне разговоре.

„Посебно ми је драго што ће после толико година публика Стеријиног позорја имати прилику да гледа једно од најзначајнијих дела Момчила Настасијевића бас у нашој изведби. Како је овај писац неправедно запостављен, тако је свако наше играње, а поготово на највећем националном фестивалу који негује домаће ауторе, својеврсна рехабилитација Момчила Настасијевића“, рекла је редитељка.

Са тим се слаже и глумица Соња Исаиловић, која тумачи улогу Магдалене и која је овом приликом, рекла да цео ансамбл представе дели узбуђење управо због учешћа на овом престижном фестивалу.

„Очекивање је, на првом месту, да играње протекне сто је боље могуће, тј да дишемо као један организам. За нашу представу је то од пресудног значаја. Ансамбл представе дели велико одушевљење због саме чињенице да је ова представа ушла у селекцију Стеријиног позорја, те је очекивање и да лепота садржаја допре до публике и остави свој траг на њу“, истакла је Исаиловић.

Љубитељи театра, сутрадан, 28. маја имаће прилику да испрати у Српском народном позоришту и округли сто поводом представе који је заказан за 12 сати.

Подсећања ради, премијера представе „Код Вечите славине“ била је 21. фебруара на сцени „Пера Добриновић“, а поред Соње Исаиловић, у представи играју и: Милош Лазић, Стефан Старчевић, Бојана Милановић, Ненад Пећинар, Димитрије Аранђеловић, Нина Рукавина, Вукашин Ранђеловић, Стефан Вукић, Алиса Лацко, Миа Симоновић.

Музичари: Стефан Сетхалер, Данијел Сетхалер, Филип Грубач, Игор Сакач и Петар Бањац.

Драматуршкиње на представи су Мина Петрић и Николина Ђукановић, сценографију је радио Жељко Пишкорић и др Младен Стојановић, док је костимографкиња Јасмина Радујко. За сценски покрет, био је задужен Игор Грекса, за сценски говор др Дејан Средојевић, за дизајн светла Никола Маринков.

Тачно у 20 сати Новим Садом одјекнула је „Фортуна“, песма која чини окосницу монументалног дела Карла Орфа „Кармина Бурана“, у извођењу четири стотине музичара. Више од десет хиљада Новосађана, са великим узбуђењем, пратило је овај спектакл на платоу Српског народног позоришта, поздрављајући тако уметност, али и Хор и Оркестар Опере Српског народног позоришта, као и Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“.

Маестро Александар Којић истакао је вишеструки значај великог окупљања на Позоришном тргу јер је после пандемије, ово прво извођење на отвореном.
„Извели смо једно од најпознатијих дела класичне музике, једну композицију која врло директрно комуницира са публиком. Ово је композиција која погађа у срж, оба оркестра су је изводила више пута и сада смо се сјединили и удружили наша знања, вољу и енергију“, истакао је Којић, док је солиста Васа Стајкић додао:
„Волим да видим публику која није редовна у позоришту, која застане и покаже своје интересовање и ово је добар начин да се приђе тој публици која не долази тако често у позориште. Волим сваки такав изазов“, рекао је Стајкић.

Мајор Никола Живковић, начелник Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ истиче да овај ансамбл увек са великим задовољством наступа у Новом Саду.

„Са великим задовољством смо прихватили позив СНП-а да заједно изведемо „Кармину Бурану“. Симболично смо вечерас направили вишеструку интеракцију, како са публиком тако и ми међусобно, ансамбли. Са СНП-ом смо у договорима да направимо један дугорочни споразум, тако да се надам, да ћемо чешће гостовати у Новом Саду, али и у другим градовима и да ћемо заједничким снагама изводити велика дела“, рекао је Живковић.

Када је реч о великим плановима СНП-а, управник СНП-а Александар Станков рекао је да као пример добре праксе, у последње две године, излазак из сале СНП-а се показао као изузетно добар и благородан за публику.

„Ово је период када се реализују неки раније договорени пројекти. Вечерас са готово 400 уметника новосадској публици поклонићемо једно велико уметничко дело. Следеће Опера припрема Бизеову „Кармен“, а Драма припрема „Мефиста“, тако да СНП настоји да ове године буде лидер, управо у години када је Нови Сад Европска престоница културе“, истиче Станков.

„Кармину Бурану“ Карла Орфа, ускоро ће имати прилику да слуша и београдска публика.

Фото: В. Величковић

1 од 10

Два симфонијска оркестра, два хора, дечији хор и признати солисти попут сопранисткиње Марије Јелић, тенора Александра Толимира и баритона Васе Стајкића извешће, 25. маја са почетком у 20 сати, импознатно дело Карла Орфа „Кармина Бурана“ на платоу испред Српског народног позоришта.

Четири стотине музичара, овај својеврсни спектакл отпочеће песмом „Фортуна“ и тако ће хиљадама Новосађана пружити снажан уплив у оквире овог дела, те подарити незаборавно вече под ведрим небом. Ова јединствена сценска кантата биће изведена под диригентском палицом маестра Александра Којића.

„Монументална сценска кантата „Кармина Бурана”, немачког композитора Карла Орфа поново је пред новосадском публиком. Популарност ове композиције и њена заступљеност чак и у другим уметничким жанровима, чини је увек примамљивом за публику. Са друге стране, од извођача ово дело захтева изузетну уметничку спремност. Ово је сјајна прилика да се ансамбли Опере СНП-а и Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички” покажу у свом најбољем светлу”, истакао је маестро Којић.

„Кармина Бурана” Карла Орфа (1895-1982) од настанка 1937. године, најпопуларније је дело немачког композитора, за које је текст нашао у истоименој збирци из 13. века, у којој су сабране песме школараца луталица, доконих студената и певача, сочни, пикантни стихови о љубави и природи, безбрижна химна животној радости. Она је део музичког триптиха под називом „Тријумф” (Trionfi) кога чине кантата „Кармина Бурана”, кантата „Катули Кармина” (Catulli Carmina) и кантата „Тријумф Афродите” (Trionfi di Afrodite).

Карл Орф један је од значајнијих композитора 20. века. Како се бавио педагошким радом, написао је књигу „Музика за децу” намењену образовању, а у наставу је увео Орфов инструментаријум, сачињен од инструмената прилагођених деци. Његово најзначајније дело је, управо, сценска кантата „Кармина Бурана”.

„Кармина Бурана” биће изведена премијерно на платоу испред Српског народног позоришта, 25. маја у 20 сати, а одмах потом, 28. маја и на Тргу републике у Београду у оквиру ЦЕБЕФ фестивала. Улаз на оба концерта је слободан.

1 од 6

Гост емисије Јутарњи програм, био је управник Српског народног позоришта Александар Станков, који је говорио о опери Кармина бурана, која ће бити изведена на Тргу републике у Београду и активностима поводом Европске престонице културе.

Извор: РТС, 20. мај 2022.

Представа „Демократија“ Јосифа Бродског, у режији Вељка Мићуновића затворила је синоћ први део другог издања мини фестивала „Наши дани“ у Српском народном позоришту. Публика је громогласним аплаузом поздравила ансамбл Београдског драмског позоришта, те се управо показала важност оваквих гостовања и размене уметника.

Управо је то истакао и директор БДП-а Југ Радивојевић који каже да је од суштинске важности за развој наших театара та врста сагледавања, препознавања, и унапређења онога чиме се бавите.

„Једино кад имате увид у оно што се око вас дешава, можете бити још бољи и то је један сегмент. Онај други јесте и дружење и размена искуства и трећи подједнако важан је да се публици у својим градовима, прикажу театри са својим најбољим представама и да обогате позоришни и културни живот градова у којима се гостује, тако да показује се ево већ другу годину за редом, оправданост ове идеје и на нашу заједничку велику радост радимо даље“, рекао је Радивојевић.

Глумица БДП-а Тамара Алексић која у представи „Демократија“ тумачи улогу Матилде истакла је да је највећи квалитет представе и оно што публика носи са ове представе, јесте заједништво између људи на сцени и људи у публици.

„Сугурна сам да је публика понела цело искуство тог ролеркостера кроз који су ишли јер су Вељко Мићуновић и Слоба Обрадовић успели за овај комад Бродског, за који је сам писац рекао да није позоришни комад, да направе у позоришу. Мислим да је диван квалитет ове представе што није само – указујемо вам на неки проблем, злоупотребу које смо сви свесни – него хајде да заједно учествујемо у томе”, истакла је Алексић.

Прва представа другог издања мини фестивала „Наши дани“ 15. маја била је „Заљубљени Шекспир” Ане Томовић, док је друго вече публика гледала „Цемент Београд”.

Мини фестивал „Наши дани“ наставиће се почетком октобра у Београдском драмском позоришту када ће Српско народно позориште београдској публици представити своје наслове.

Фото: В. Величковић

1 од 4

Јединствени музички спектакл на отвореном, импозантно дело Карла Орфа „Кармина бурана“ поклон је Српског народног позоришта Новосађанима! У среду, 25. маја, више од 400 учесника наћи ће се под ведрим небом, на платоу Позоришта са мисијом да оживе ову невероватну оперу.

„Кармина бурана“ Карла Орфа (1895-1982) од настанка 1937. године, најпопуларније је дело немачког композитора, за које је текст нашао у истоименој збирци из 13. века, у којој су сабране песме школараца луталица, доконих студената и певача, сочни, пикантни стихови о љубави и природи, безбрижна химна животној радости.

Ово специјално и концертно играние опере Српско народно позориште изводи заједно са Уметничким ансамблом „Станислав Бинички“ са 400 извођача на сцени: два симфонијска оркестра, два хора и дечијим хором. Диригент ће бити Маестро Александар Којић а солисти су: сопран Марија Јелић, тенор Александар Толимир и баритон Васа Стајкић.

Ово моћно дело музике двадесетог века писано је за трио вокалних солиста (сопран, тенор и баритон), велики мешовити хор и симфонијски оркестар, обилато појачан удараљкама а биће и једна од ретких прилика у Новом Саду када је на отвореној сцени толики број извођача у оквиру једног програма.
Програмом диригује маестро Александар Којић, који се поред стандардног оперског репертоара, доказао и на пољу модерне опере. Извођење опере Милева, савремене композиторке Александре Вребалов, награђено је Годишњом наградом Српског народног позоришта за најбољу оперску представу у 2012. години. Француска телевизија АРТЕ снимила је извођење и емитовала га шест месеци, након чега је Милева ушла у првих 15 светских продукција које је ова телевизија снимала током 2012. У протеклих неколико година Којић је гостовао у Хрватском народном казалишту (ХНК) у Загребу и ХНК Ивана пл. Зајца Ријека (Хрватска), Сегединској опери (Мађарска), Театру Опере и Балета у Краснојарску (Русија). У септембру 2017. усавршавао се у Равени (Италија) на мајсторском курсу за италијанску оперу који је водио Рикардо Мути.

Кармина бурана биће изведена премијерно на платоу испред Српског народног позоришта, 25 маја у 20.00 часова, а одмах потом, 28. маја и на Тргу републике у Београду у оквиру ЦЕБЕФ фестивала. Улаз на оба концерта је слободан.

Они су на вечери. Они су брачни партнери, они су пријатељи, они су љубавници. Они су на пространој тераси покрај мора, запљуснути звуком ниских таласа и налетима сланог ваздуха. Чекају помрачење Месеца који је најављен као прилично спектакуларан призор. Те вечери наступа такозвани блади мун, црвени месец, моћнији од било ког другог Месеца.

Тако почиње невероватна представа Црногорског народног позоришта у режији Ане Ђорђевић. Млада редитељка и списатељица специјално за ЦНП написала је нову верзију, своје драме „Црна кутија“, настале по узору на филм „Савршени странци“, смештену у црногорски миље.

„Рад на овој представи се поставио као сатни механизам, као организам непрестаних промена, који се ротирају, изврћу, али никад не стају. Ритам пулсира доследно, отвара врата великих одлука, мења перспесктиве, окреће судбине. Иза свега, редитељка Ана Ђорђевић је успела да недефинисану мешавину људских судбина и космичких утицаја доведе у равнотежу, да један полифони механизам исконтруише у нит, у нежну слику из које све израсте, у којој све и нестане“, каже драматург Стефан Бошковић.

Редитељку, Ану Ђорђевић, новосадска публика већ познаје, будући да су њене представе са одушевљењем прихваћене у Српском народном позоришту.

„Комуникативност представе је предуслов за било какво уметничко остварење, уметничке амбиције морају бити у складу са оним што је публици препознатљиво. Велике идеје су узалудне уколико нико не сматра да је то њему намењено, публика мора да се препозна у ономе што гледа. Наш циљ је био да направимо представу која се тиче људи који долазе у позориште“, закључила је Ђорђевић.

У представи играју: Сања Вујисић, Никола Перишић, Кристина Стевовић Обрадовић, Александар Гавранић, Филип Ђуретић, Маша Божовић, Стеван Вуковић и Бранка Оташевић.

Драматург је Стефан Бошковић, костимографкиња Светлана Цвијановић, сценографкиња Љубица Петровић, музику су радили Ивана Чановић и Бојан Јововић, асистенткиња редитељке је Наташа Милићевић, асистентиња костимографкиње је Гордана Булатовић а извршни продуцент Данило Милатовић.

Блади Мун гостује у Новом Саду, у Српском народном позоришту, 25. маја, на сцени „Пера Добриновић“ са почетком у 19.30. Карте су у продаји на благајни Позоришта.

Фото: Црногорско народно позориште

1 од 17

Представом „Заљубљени Шекспир“ Београдског драмског позоришта, синоћ је отпочело друго издање мини фестивала „Наши дани“ у Српском народном позоришту. Публика се у два сата заједно са Шекспиром суочавала са његовом паралишућом уметничком блокадом, његовом новом љубави и инспирацијом али и тужном судбином да ће та љубав ишчезнути.

Глумац Александар Радојичић који тумачи улогу лорда Васекса истакао је значај овакве сарадње као и да ће ова представа бити добра препорука за нека наредна гостовања у Новом Саду.

„Мислим да је овакав вид сарадње од великог значаја, не само за БДП већ за позоришта из Србије и целог региона. Размена представа и то што публика у Новом Саду може да види београдске представе и обнуто као и дружење, сарадња, посматрање како се ради у другим позориштима, велико је за нас искуство и значајно је, а мислим да је и за публику супер, да виде нешто ново, неке нове глумце које немају прилику сваког дана да гледају. Драго ми је да представу „Заљубљени Шекспир” имамо прилику да одиграмо пред новосадском публиком”, рекао је Радојичић.

Са њим се слаже и директор Драме СНП-а Милован Филиповић који је рекао да је за новосадску публику важно да погледа неке наслове, занимљиве београдској публици али исто тако и публици из других већих градова региона.

„Ми смо покренули фестивал да бисмо нашој публици показали то што раде друга значајна позоришта у држави, а и да бисмо наш репертоар могли да показујемо публици из других градова. Сам резултат првог фестивала нам је показао да су Наши дани пројекат који би требало пажљиво развијати, и већ ове године уз БДП, Новосадско позориште придружила су нам се позоришта из Македоније, Хрватске и БиХ”, истакао је Филиповић.

Већ вечерас публика може погледати представу „Цемент Београд“ у режији Себастијана Хорвата, која је прошлогодишњи победник Битефа, док ће последњег дана фестивала, 18. маја бити одиграна представа „Демократија“ Вељка Мићуновића.

Мини фестивал „Наши дани“ наставиће се почетком октобра у Београдском драмском позоришту када ће Српско народно позориште београдској публици представити своје наслове.

Фото: В. Величковић

1 од 5

Lux in Tenebris је студентска представа Факултета драмских уметности, у режији студента Ђорђа Нешовића, настала под менторством проф. Иване Вујић и др ум. Снежане Тришић у продукцији Факултета драмских уметности. Новосадска публика ће поново имати прилике да представу гледа на сцени Српског народног позоришта у четвртак, 12. маја у 21.00 на Камерној сцени Српског народног позоришта.

Ова сатирична фарса Бертолта Брехта бави се проблемом капиталистичке манипулације друштва, крећући се кроз различите делове социјалног окружења, као што су медији, црква, полиција и политика.

Три представе Београдског драмског позоришта, у мају, увод су у овогодишње издање мини фестивала „Наши дани“ који су прошле године покренули Српско народно позориште, Београдско драмско и Новосадско позориште Ујвидеки синхаз.

Овогодишња размена представа у СНП почиње 16. маја представом „Заљубљени Шекспир“ у режији Ане Томовић. Друго вече, 17. маја, новосадска публика моћи ће да погледа „Цемент Београд“ у режији Себастијана Хорвата, док ће последњег дана фестивала, 18. маја бити одиграна представа „Демократија“ Вељка Мићуновића.

„Када је све настајало, наш циљ био је да институционализујемо идеју о сарадњи позоришта из Републике Србије како би се међусобно представила достигнућа и приказале актуелне теме и идеје у области уметности. Семе те идеје је јако добро примило, не само у ансамблима, већ и код публике. Кроз заједнички рад, имплементирали смо различита знања и достигнућа, са акцентом на сарадњи која ће се одвијати и ове и сваке наредне године и постати традиционална“, истакао је директор Драме СНП-а, Милован Филиповић.

Тако је већ кроз годину дана, позоришна, услувно речено мрежа, нарасла да под кровом Наших дана укључује и позорште из Бањалуке (БиХ), као и из Велеса (Македонија). Тако, у континуитету развијамо нове креативне форме али и промовишемо позоришта и новој публици.

„Велика ствар за свако позориште је сарадња са другим театрима, размена идеја, представљање пројеката, достигнућа, играње представа на неким новим сценама и повезивање са публиком из других градова. Све то ми смо постигли са мини фестивалом Наши дани, који је од прошле године до данас направио један круг, од гостовања БДП-а у СНП-у и Новосадском позоришту, преко играња представа новосадских позоришта на сценама Београдског драмског, до поновног сусрета са новосадском публиком“, истиче директор БДП-а, Југ Радивојевић.

Када је реч о новосадском делу мини фестивала, прво вече, 16. маја ансамбл Београдског драмског позоришта у великом стилу, отвара представом „Заљубљени Шекспир“, Тома Стопарда и Марка Номана, у режији Ане Томовић. Овај позоришни комад познат је због истоименог хит филма Џона Мадена, који је награђен са чак седам Оскара.

У „Заљубљеном Шекспиру“ Стопард признаје – иако иронично – Шекспиров нов дом на кинематографском тржишту тако што је елизабетански свет преточио у холивудски, филмски, дрвени студио где потражња за блокбастером рађа конвенционално писање, „љубав и комад са псом“. Већ на самом почетку, Шекспир је растрзан између потребе да напише комад који ће бити пун погодак и властите жеље да створи уметност достојну Марлоуа, двоструке везе која га осујећује да је, такорећи, и креативно и физички импотентан. Његов изазов је у томе да истовремено тежи популарности, комерцијалном успеху код публике, а да притом не угрози могућност стварања „аутентичне“ уметности способне да покаже, по речима краљице Елизабете: „саму истину и природу љубави“.

У представи играју: Лука Грбић, Стојан Ђорђевић, Андреј Шепетковски, Милош Петровић Тројпец, Станислава Николић, Паулина Манов, Драгана Варагић, Марко Гверо, Александар Радојичић, Александар Алач, Марко Тодоровић, Љубомор Булајић, Амар Ћоровић, Зоран Ђорђевић, Александар Јовановић, Стефан Радоњић, Никола Малбаша, Милош Лазаров.

Друго вече, 17. мај биће у знаку представе „Цемент Београд“, инспирисаном драмом Хајнера Милера, редитеља Себастијана Хорвата. Милеров „Цемент“ је текст у превирању: почевши од самог револуционарног времена које третира, преко борбе између еманципаторних тежњи његових ликова и њихове укотвљености у традиционалне породичне односе из којих су израсли, па до љубавног односа главних ликова, Даше и Глеба Чумалова, кроз који се прелама утицај друштвених околности на најинтимнију раван. Представа Београдског драмског позоришта, инспирисана драмом великог источно немачког драмског писца базирана је на оригиналној драми Хорватовог сталног сарадника Милана Рамшака Марковића у којој се место и време радње премешта у Београд, данас. Однос трауме и сећања, политичке деменце у којој се полако губимо као и конфликт који нам је уписан у тело су неки од мотива који су уведени овај београдски, последњи чин разговора са Хајнером Милером.

У представи играју: Милена Зупанчић, Миодраг Мики Крстовић, Бојана Стојковић, Емир Ћатовић, Иван Заблаћански, Исидора Симијоновић, Марија Пикић, Недим Незировић.

Представа „Демократија“ Јосифа Бродског, у режији Вељка Мићуновића затвориће 18. маја први део другог издања мини фестивала „Наши дани“. Редитељ Вељко Мићуновић истиче да „парадокс демократије вероватно лежи у томе што „себе сматра за Добро, што вечно жели добро, а у процесу демократизације најчешће чини Зло“. Појединац се ту налази у безнадежно подређеном положају и нема могућност да узврати. Све шансе су на страни противника. Морална супериорност човеку не нуди никакву утеху. На располагању му остају само сопствени образ, капут, кошуља и пар ногу које су у стању да корачају сат или два. Али за разлику од индивидуе која посустаје, демократија не стаје. Она иде. Извитоперена, злоупотребљена, вишеструко силована и гневна.“
У представи играју: Озрен Грабарић, Арпад Месарош, Габор Понго, Ивана Николић и Тамара Алексић.

Мини фестивал „Наши дани“ наставиће се наредне сезоне, када ће представе СНП-а бити изведене у новембру у престоници. Сви заинтересовани, улазнице могу пронаћи на Благајни СНП-а или путем сајта Српског народног позоришта.

Књижевна дела створила су многе приче о љубави, болу, патњи, борби, резигнацији. Те приче су толико јаке да их препричавају генерације и генерације. Јачина љубави коју су успели да прикажу поједини писци живи и даље кроз потоња поколења. Једна од тих прича је свакако Толстојева прича о Ани Карењини и грофу Вронском. Њихова љубав је била толико велика да је уништила обоје.

Али та велика, вечна књижевна љубав, деценијама инспирише уметнике ван књижевног круга. Толико да ће је Балет Српског народног позоришта сада испричати покретом и то из имагинаријума чувеног кореографа Крунислава Симића. Премијера је заказана за 14. мај на сцени „Јован Ђорђевић“.

„Наша Ана Карењина је растрзана. Она је растрзана између породице и обавезе и љубави која јој се отвара. Растразана између два човека. На ту растрзаност се ми фокусирамо све време. То је прича која је, верујем, актуелна и данас, када свака жена у макар једном моменту мора да бира, мора да буде растрзана између каријере и породице, између двоје људи, између достижног и недостижног,” објашњава Симић.

Ово ће бити прва велика балетска премијера ове године. Реч је о балетском класику који, према речима директора Балета Српског нардног позоришта, Тонија Ранђеловића, недостаје балетском опусу овако велике институције.

„Ана Карењина је велико дело. То је представа коју на свом репертоару мора да има свака велика кућа, са ансамблом какав има наш театар. Прошле године, искорачили смо модерним балетом какав је Мадам Батерфлај, али и са апсолутним домаћим бисером каква је Охридска легенда. Овога пута причамо једну раскошну причу”, истиче Ранђеловић.

Идеја кореографа је да на сцену у потпуности пренесе Толстојеву причу о љубави, напуштању, страсти, издаји, острашћености које, у вртлогу агоније и екстазе, воде до потпуног уништења, не само Ане, него и свих који је окружују.

Костими које креира костимограф Мирјана Стојановић Маурич у стилу су епохе коју роман описује, али донекле осавремењен, тек толико да би неометано пратили покрете играча. Осим кореографије и режије Крунислав Симић прави избор музике и пише либрето. Диригент је Микица Јевтић, сценограф представе је Саша Сенковић, костимографкиња Мирјана Стојановић Маурич, дизајнер светла Марко Радановић, а у главним улогама су прваци Балета Српског народног позоришта – Ана Ђурић у улози Ане Карењине и Андреј Колчериу као млади официр Алексеј Вронски. Асистенткиња кореографа је Оксана Сторожук, балетска педагшкиња је Ала Ширкевич.

У представи наступају и солисти и ансамбл Балета и Оркестар Српског народног позоришта.

Мало је људи који нису упознати са чувеном уводном линијом Толстојевог трагичног ремек-дела: „Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица, несрећна је на свој начин.“ У овом случају такав је балет – непоновљив. Карте су у продаји на Благајни Српског народног позоришта.

Фото: В. Величковић

1 од 3

Поштована публико, због техничких проблема везаних за увођење новог модела фискализације, куповина улазница преко онлајн репертоара тренутно није у функцији.

Хвала на разумевању.

Поштујмо препоручене превентивне мере…