Follow Slobodna Evropa - Srbija, filter it, and define how you want to receive the news (via Email, RSS, Telegram, WhatsApp etc.) https://follow.it/slobodna-evropa-srb Mon, 25 Sep 2023 00:43:19 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALulBmZmcCEAAgnHnycKeoCpf U novoj sveobuhvatnoj analizi 23 zemlje Europe i centralne Azije Svjetska banka poziva na veliku obnovu sektora grijanja kako bi se građanima, posebno najranjivijima, mogle pružiti održive i cjenovno prihvatljive usluge te kako bi se smanjila ovisnost o neučinkovitim gorivima s visokim nivoima emisija ugljika. U izvještaju se navodi i da bi se prelaskom na održivo grijanje u regiji mogli znatno smanjiti broj smrtnih slučajeva i gubitak blagostanja zbog zagađenja te da bi se pružio jasan put za smanjenje emisija stakleničkih plinova. Evo kako se griju domaćinstva na Zapadnom Balkanu.]]> Sat, 23 Sep 2023 09:44:26 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALulBmZmcCEAAgnHnycKeoCpf https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALumZziBhpcUWce9WSSr4-0sP Optužbe na račun Zapada u odnosu prema Kosovu, bile su u fokusu obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića pred Generalnom Skupštinom Ujedinjenih nacija. Vučić je u svom polusatnom govoru 21. septembra zapadne države optužio da su priznanjem Kosova "brutalno pogazile" povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju UN-a 1244. Vreme je posvetio i događajima koji su prethodili proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine. Radio Slobodna Evropa (RSE) je proveravao tačnost navoda iz Vučićevog govora. Negiranje policijskog terora nad Albancima "Besmislena i beznačajna objašnjenja, poput policijskog terora kojeg su srpske vlasti deceniju ranije (1999.) sprovele u svojoj južnoj pokrajini, humanitarne krize, proterivanja lokalnog albanskog stanovništva, samo su kap koja je prelila čašu laži i besmislica (…)".   Činjenice: Zločini vojnih i policijskih snaga nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu, potvrđeni su presudama protiv pripadnika političkog i vojnog vrha SR Jugoslavije pred međunarodnim tribunalom u Hagu. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 10.000 civila, od kojih je više od 8.000 albanske nacionalnosti. U masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno skoro 1.000 posmrtnih ostataka ubijenih kosovskih Albanaca. Na Kosovu se i dalje traga za oko 1.600 nestalih lica, uglavnom pripadnika albanske zajednice. NATO bombardovanje SR Jugoslavije pokrenuto je 24. marta 1999. nakon brojnih izveštaja o kršenju ljudskih prava i nasilja koje su srpska vojska i policija vršile nad albanskim stanovništvom. Bombardovanje je okončano potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. Usledilo je povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova. Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca. Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine. Međunarodni sud pravde je 2010. konstatovao da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo. Manipulacija brojem žrtava NATO bombardovanja "Za razliku od 1999. godine, kada su bombardovali Beograd i druge gradove u mojoj zemlji, ostavljajući krvavi trag od nekoliko hiljada poginulih civila i vojnika…".   Činjenice: Neodređen broj od "nekoliko hiljada poginulih civila i vojnika" tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije nije tačan. Država Srbija nikada nije sačinila zvaničan spisak žrtava NATO bombardovanja. Poimenični popis objavili su 2014. godine, u okviru projekta pomirenja REKOM, nevladini Fondovi za humanitarno pravo (FHP) u Srbiji i na Kosovu, koji se bave dokumentovanjem zločina na prostoru bivše Jugoslavije. Prema tom popisu, u NATO napadima poginulo je 756 ljudi, i to 452 civila i 304 pripadnika oružanih snaga. Od ubijenih civila, njih 206 su bili srpske ili crnogorske etničke pripadnosti, 218 su bili Albanci, 14 Romi, a 14 civili drugih nacionalnosti. U bombardovanju je stradalo 275 pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ) i MUP-a, i 29 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Ukupno 261 osoba ubijena je na teritoriji Srbije, 10 u Crnoj Gori, a 485 na Kosovu, podaci su FHP-a. Poređenje sa zločinima nad Albancima "(…) Kada se očigledan teror, za koji sami kažu da podseća na ono što se desilo Albancima - dešava protiv Srba, nema humanitarne katastrofe, nema poziva na akciju, nema ničega. Oni su sada samo zabrinuti, sležu ramenima, ali ako moraju da donose bilo kakvu odluku, uvek će biti, kako su rekli, da su za to krive 'obe strane'".   Činjenice: U ovom delu obraćanja Vučić referiše na aktuelnu političku krizu u dijalogu Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa, koji se vodi pod okriljem Evropske unije. Istovremeno, na severu Kosova gde živi većinski srpsko stanovništvo, proteklih meseci su pojačane tenzije. Dok se Beograd i Priština međusobno prebacuju odgovornost, Evropska unija obe strane poziva na deeskalaciju situacije. Iz Vučićevog obraćanja nije jasno ko govori da je u toku "teror nad Srbima", niti da "podseća" na onaj nad Albancima na Kosovu tokom rata 1998/99. Na Kosovu danas nema rata. Kosovska policija danas ne vrši organizovane napade i etničko čišćenje srpskog stanovništva, niti ubija civile, što je bio slučaj 1998/99. kada su srpska vojska i policija činile masovne zločine nad albanskim stanovništvom. Za ratne zločine nad Albancima osuđeni su najviši vojni i policijski zvaničnici Srbije pred međunarodnim sudom u Hagu. Za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosova, na 20 godina zatvora osuđen je načelnik Štaba MUP-a Srbije Sreten Lukić. Zajedno sa Lukićem, pravosnažno su 2014. osuđeni i bivši potpredsednik vlade Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Nikola Šainović na 18 godina zatvora, i bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković na zatvorsku kaznu od 22 godine. Ratnom komandantu Prištinskog korpusa Vladimiru Lazareviću, Tribunal je zbog pomaganja i podržavanja zločina na Kosovu tada izrekao kaznu od 14 godina zatvora, a načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić osuđen je na kaznu od 15 godina zatvora. Bivši pomoćnik ministra policije i načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Vlastimir Đorđević, osuđen na 18 godina zatvora za ratne zločine, među kojima je i prebacivanje leševa ubijenih kosovskih Albanaca u masovne grobnice. Optužen za ratne zločine bio je i predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević. Preminuo je u pritvoru u Ševeningenu 2006. godine, pre nego što mu je izrečena konačna presuda.]]> Fri, 22 Sep 2023 17:02:19 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALumZziBhpcUWce9WSSr4-0sP https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukl0_0ukICctnCrAHWlao0B Izaslanik Sjedinjenih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) u intervjuu za Radio Slobodna Evropa je rekao da "ne nalazi nikakve dokaze pristrasnosti" kod specijalnog predstavnika EU za dijalog Srbije i Kosova Miroslava Lajčaka. "Ne nalazim nikakve dokaze o dosluhu u radu kako bi se davala prednost interesima Srbije u ovome", rekao je Eskobar. Nakon poslednje, neuspešne runde dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u Briselu, Evropska unija je označila premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija kao odgovornog za to što nije bilo pomaka u dijalogu. Kurti je na to izjavio da se specijalni predstavnik Evropske unije "pozicionirao protiv Kosova". Eskobar je rekao da je "pomalo zabrinut" porukama iz Prištine, u kojima se kritikuje Lajčak. On je istakao da SAD očekuju da obe strane "pojačaju svoju posvećenost, a za Kosovo da pokaže više pragmatizma i realizma u svom pristupu EU". RSE: Šta vidite kao izlaz iz zastoja u kom se trenutno nalazi dijalog Srbije i Kosova? Eskobar: Znate, trenutno nema alternative za dijalog. Tako da je važna stvar za obe strane da nastave da se drže dijaloga. Siguran sam da ste videli izjavu (visokog predstavnika EU Žozepa) Borelja. Mi zaista pozivamo kosovsku stranu da bude konstruktivnija. I moram da kažem da sam pomalo uznemiren zbog poruka koje dolaze iz Prištine. Ja sam radio sa specijalnim predstavnikom EU (Miroslavom Lajčakom). Ne nalazim nikakve dokaze pristrasnosti. Ne nalazim nikakve dokaze o dosluhu u radu kako bi se davala prednost interesima Srbije u ovome. Ono što mi pokušavamo da uradimo, što EU pokušava da uradi jeste da stvorimo uslove za normalizaciju i harmonizaciju za integraciju u EU u isto vreme. Tako da mislim da je odgovor da obe strane pojačaju svoju posvećenost, a za Kosovo da pokaže više pragmatizma i realizma u svom pristupu EU. RSE: Evropska unija je saopštila da će razmotriti dodatne mere ka obema stranama ukoliko ne krenu napred sa implementacijom Ohridskog sporazuma i njegovog aneksa. Da li SAD razmatraju potencijalne mere prema obe strane u tom slučaju? Eskobar: Ne bih rekao mere, rekao bih posledice. A ja ću vam reći da posledice sa kojima se suočava Kosovo jesu da ako odbiju da sarađuju EU, EU se neće angažovati na dodatnoj pomoći i dodatnim merama za integraciju. Vidite, mislim da te mere imaju uticaja na Kosovo i na kosovsku ekonomiju. Nadam se da ćemo barem bilateralno, Sjedinjene Države moći da radimo sa Kosovom na pronalaženju načina da se te mere uklone u 2024. Tako da ćemo nastaviti da radimo sa Kosovom kako bismo ih približili Evropskoj uniji. Ali, voleli bismo da vidimo političku volju i da se krećemo u tom pravcu. RSE: Postoji li rok za to? Eskobar: Ne, i to je nesrećna okolnost. Tako da su te mere na neodređeno vreme dokle god se ne krene ka napretku u implementaciji Ohridskog sporazuma i plana za deeskalaciju. 'Zajednica u skladu sa zakonima i Ustavom Kosova' RSE: Da li su SAD i EU na istoj strani kada je reč o tome da Zajednica opština sa srpskom većinom mora da bude u skladu sa odlukom Ustavnog suda Kosova? Pitam Vas ovo jer portparol EU Peter Stano danas (21. septembra) nije želeo da eksplicitno prizna da je stav EU da odluka Ustavnog suda treba da se uzme u obzir prilikom osnivanja Zajednice. Eskobar: Više puta smo rekli da Zajednica opština sa srpskom većinom ne bi trebalo da stvori probleme unutar Kosova, u njegovom funkcionisanju. Treba da bude u skladu sa njihovom zakonskom legislativom, treba da bude u skladu sa Ustavom. Tako da u okviru toga i dalje mislim da postoji ogroman kapacitet kako bi se dozvolilo Srbima da upravljaju svojim opštinskim službama na način koji najbolje odgovara njihovim građanima, a da ne postanu Republika Srpska. Tim pitanjem smo se više puta bavili. I razočaran sam što se i dalje postavlja to pitanje - da bi to bila Republika Srpska. Neće to biti. Zaista se radi o tome da opštinske vlasti rade ono što opštine već rade na srpskom jeziku. Zakon o stranim agentima u Republici Srpskoj 'antidemokratski i opasan' RSE: Skupština Republike Srpske, entiteta Bosne i Hercegovine otišla je korak dalje ka usvajanju "zakona o stranim agentima", sličnog onom koji se već primenjuje u Rusiji. Kako to komentarišete? Eskobar: Pre svega, ne bih rekao da je sličan onom koji se primenjuje u Rusiji. Identičan je onom koji se primenjuje u Rusiji. Dakle, za nas je to antidemokratski čin, opasan čin. I mi to vidimo kao očajnički potez vlasti koja pokušava da ućutka nezavisne novinare da ukažu na sve nedostatke. Dakle, govoreći novinarima da ne mogu da objave istinu, oni ne mogu da sakriju istinu. Mislim da ovaj zakon nikako ne može pomoći da se Bosna i Hercegovina, a posebno Republika Srpska, približi Evropi. Ali, mislim da je to plan. Mislim da predsednik Republike Srpske Milorad Dodik zapravo nema nameru da pomogne približavanju Republike Srpske Evropi. RSE: Da li visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit (Christian Schmidt) uživa dovoljnu podršku s obzirom na poslednja dešavanja i izjave predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da će gospodin Šmit biti deportovan ako pokuša da uđe u Republiku Srpsku? Eskobar: Pre svega, on (Dodik) nema ta ovlašćenja. Dozvolite mi još da kažem da je uloga visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini zacrtana u Dejtonskom mirovnom sporazumu. Dakle, on je važan deo Dejtona. Njegov legitimitet se crpi iz Dejtona. I on ima našu punu podršku, ima i punu podršku Evropske unije. I ne samo to, ima punu podršku Saveta za implementaciju mira (PIC). O izmenama krivičnog zakona u Severnoj Makedoniji RSE: Da li su Sjedinjene Države zadovoljne borbom protiv korupcije u Severnoj Makedoniji? Pitam Vas ovo u kontekstu izmena krivičnog zakona, kojim su smanjene kazne za zloupotrebu službenog položaja. Eskobar: Za početak bih rekao da je korupcija najveći problem za države Zapadnog Balkana i mislim da bi sve zemlje mogle da urade više (u borbi protiv korupcije), uključujući i Severnu Makedoniju. I to je jedan od razloga zašto se dosledno zalažemo za to da država krene u reforme koje traži Evropska unija. Partijski poker između političara u Severnoj Makedoniji Što se tiče konkretnih informacija o izmenama krivičnog zakona, sve što mogu da kažem je da postoji više nivoa provere usklađenosti zakona, uključujući i preko EU. To bi zahtevalo da se Severna Makedonija pobrine da njeni zakoni ne budu samo u skladu sa Ustavom, već i sa evropskim očekivanjima i standardima. O formiranju Vlade Crne Gore RSE: Kada je reč o Crnoj Gori i formiranju buduće vlade, u poslednjoj izjavi ste poručili da su Sjedinjene Američke Države bile vrlo jasne da žele vladu koju čine isključivo stranke posvećene evropskim integracijama, NATO-u i koje dele stav Zapada u vezi sa Rusijom. Ako deo proevropskih partija u Crnoj Gori napravi dogovor koji će podrazumevati ulazak antizapadnih i proruskih političkih snaga u vladu, kakve bi posledice mogle biti? Eskobar: Vidite, sve što mogu da kažem je da trenutno sa Crnom Gorom imamo veoma, veoma bliske odnose. Crna Gora se pokazala ne samo kao pouzdan saveznik u NATO-u, već i kao dobra država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Izuzetno smo uzbuđeni zbog nivoa partnerstva koji očekujemo sa novim predsednikom i novim premijerom. Predsednik Crne Gore je dobro primljen u Njujorku i ostavio je veoma pozitivan utisak na sve sa kojima je komunicirao iz američke vlade. I svi smo se u svakoj izjavi, u svakom saopštenju složili da je trenutno najveći izazov za evropsku bezbednost ničim izazvana agresija na Ukrajinu. Priče, analize, foto i video zapisi o ratu u Ukrajini I juče (20. septembra) na radnom doručku A5 grupe izdali smo deklaraciju o potrebi da se podrži Ukrajina protiv ruske agresije. Tako da u kontekstu svega ovoga, mislim da svi naši balkanski sagovornici, svi naši crnogorski sagovornici shvataju da sada nije vreme da se Rusiji daje platforma za mešanje na Zapadnom Balkanu.]]> Fri, 22 Sep 2023 07:20:55 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukl0_0ukICctnCrAHWlao0B https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukwDSqNNsrND2W0GqTRQSgk Drugi protivpožarni helikopter Kamov Ka-32, proizveden u Rusiji, stigao je u Srbiju. Javnost su o tome obavestili pojedini mediji, ali ne i zvaničnici. Dva ruska helikoptera kupljena su za Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije. Kapaciteta od pet tona vode i mogućnošću horizontalnog gašenja Kamovi su namenjeni za gašenje šumskih požara i požara na visokim stambenim objektima. Drugi Kamov stigao je u Srbiju godinu dana od dopremanja prvog. MUP Srbije nije odgovorio na upit RSE o tome kako je i kojom rutom dopremljen ruski helikopter u Srbiju. Na isti upit nije odgovorila ni Ambasada Rusije u Srbiji. Ovi helikopteri stigli su u vreme ruske invazije na Ukrajinu i zapadnih sankcija koje su Evropska unija, Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje uvele Rusiji. Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja se nije pridružila tim sankcijama. Svojevremeno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da bi zbog rata u Ukrajini moglo da bude problema sa nabavkom naručenih protivpožarnih helikoptera iz Rusije. Vojni analitičar iz Beograda Aleksandar Radić rekao je za RSE da helikopter nije dopremljen ruskim avionom već u Iljušinu 76 TD sa uzbekistanskim registarskim oznakama. "Ugovori su potpisani i svi papiri su potpisani pre početka ruske invazije na Ukrajinu i ostalo je sporno kako i kada će ugovor biti realizovan", naveo je Radić. Na dostupnim registrima avio letova moguće je identifikovati let Taškent – Beograd koji je na surčinski aerodrom sleteo 19. septembra u 20.20 po srednjeevropskom vremenu. U bazama nije moguće videti da li je ovaj transportni avion velikog dometa prethodno leteo za Rusiju. U poslednjih pet meseci registrovana su samo dva leta ovog aviona, ali destinacije nisu poznate. RSE nije uspeo da kontaktira uzbekistansku kompaniju UAT Group/UZ Aero Tech Group koja je vlasnik Iljušina. Ovu kompaniju nije moguće naći u bazama komercijalnih avio kompanija, ali je prema podacima uzbekistanskog direktorata za civilno vazduhoplovstvo registrovana za komercijalni prevoz tereta. Kako je transport bio moguć? Vojni analitičar Aleksandar Radić rekao je za RSE da je u nabavci Kamova reč o komercijalnom ugovoru. "Oni su namenski protivpožarni i ne mogu da se koriste ni za šta drugo jer je oprema specifična", naveo je Radić. Kako je objasnio po proceduri za transporte, zemlje kroz čiji vazdušni prostor prolaze transportni avioni, moraju da dobiju informaciju kada je reč o naoružanju. Ali je dodao, da ovde nije reč o sredstvu koje je klasifikovano kao naoružanje i vojna oprema. Vučić je početkom juna na obeležavanju Dana Ministarstva unutrašnjih poslova i Dana policije najavio da će uskoro stići i drugi ruski Kamov. Prvi Kamov stigao je u Srbiju u septembru 2022. Kako su mediji tada objavili, takođe transportnim avionom treće zemlje. Krajem oktobra 2022. održana je prezentacija namene i karakteristika helikoptera Kamov Ka-32 uz prisustvo tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina i ambasadora Rusije Aleksandra Bocan-Harčenka. Vulin je tada rekao da Srbija zahvaljujući i tome što čuva svoje prijateljstvo sa Rusijom, poseduje "najsavremeniji" helikopter Ka-32, koji je specijalizovan za gašenje požara na visokim objektima. Kada je najavljena nabavka Kamova? Nabavku dva ruska vatrogasna helikoptera Kamov predsednik Srbije je najavio u avgustu 2021. To je bilo pre početka ruske agresije na Ukrajinu koja je započeta u februaru 2022. godine. Priče, analize, foto i video zapisi o ratu u Ukrajini Nekoliko nedelja nakon što je Rusija napala Ukrajinu, Vučić je rekao da zbog rata u Ukrajini postoje problemi sa nabavkom naručenih protivpožarnih helikoptera iz Rusije. Kako su preneli mediji, Vučić je 12. marta 2022. za TV Pink izjavio da je ugovor za dva helikoptera potpisan, da je pokrenuta bankarska procedura za njihovo plaćanje, ali da će isporuka sada biti obustavljena. Nekoliko meseci kasnije, u julu 2022. predsednik Srbije je najavio da će helikopteri stići za otprilike mesec dana. Tada je naveo da su helikopteri odavno plaćeni. Zašto Kamov? Predsednik Srbije je, govoreći o nabavci Kamova, rekao u januaru 2022. za TV Pink da su oni "ubedljivo najbolji helikopteri za gašenje požara". "Imaćemo ih ne samo za nas, već i da pomažemo svima u regionu", izjavio je on. Vojni analitičar Aleksandar Radić rekao je za RSE da je Kamov Ka-32 vrlo sofisticiran. "Može da uradi mnogo, ali je jako skup za održavanje, jako zahtevan i složen", rekao je. Radić je dodao da su mnoge zemlje odustale od upotrebe takve tehnike jer će u perspektivi biti problem kako doći do rezervnih delova zbog rata u Ukrajini. Osim ovih helikoptera za gašenje požara, Srbija je od Rusije intenzivnije nabavljala vojnu opremu i naoružanje od 2016. godine. Aleksandar Vučić rekao je sredinom septembra 2023. da nešto od onoga što je naručeno iz Rusije nije moglo da bude isporučeno zbog rata u Ukrajini. Saradnja na tekstu: Digitalna forenzička jedinica Radija Slobodna Evropa]]> Thu, 21 Sep 2023 17:59:13 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukwDSqNNsrND2W0GqTRQSgk https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALulufW_juowXFbG7Iy_4u0x9 Mladunče lava pronađeno je 21. septembra na Čantavirskom putu kod Subotice kako prelazi put.⁠ Ženku lavicu pronašao je Subotičanin, na svom putu ka poslu. Mlada lavica je trenutno zbrinuta u Zoološkom vrtu na Paliću i nalazi se u kavezu, u karantinu. Kako je navedeno za Radio Slobodna Evropa (RSE), nalazi se u dosta lošem stanju. Direktorka Zoološkog vrta na Paliću Sonja Mandić rekla je za RSE da je Specijalna jedinica MUP-a Srbije za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine za područje grada Subotica obavestila upravu ZOO vrta o pronalasku mladunčeta, te da su njihovi zaposleni odmah izašli na teren. "Naš veterinar i timaritelji koji rade sa divljim životinjama u ZOO vrtu izašli su na tu lokaciju i zbrinuli lavića koji je u dosta lošem stanju, a tačno će biti procenjeno kada dobijemo prve laboratorijske pretrage. Danas nam je iskreno bitno samo da preživi", istakla je Mandić. Lavica je, kako je rekla, dobila nekoliko doza infuzije, izvađena joj je krv, a radiće se i rendgen kako bi se ustanovilo u kakvom je stanju životinja. Kako je potvrđeno za RSE u Policijskoj upravi Subotica, istraga je u toku. "Radi se na utvrđivanju svih okolnosti ovog događaja - gde je bio lavić, kako je dospeo tamo, ko ga je držao, čiji je bio", naveli su u Policijskoj upravi. Prema rečima Sonje Mandić, ZOO vrt na Paliću trenutno nema dovoljno kapaciteta za trajno zbrinjavanje ovog mladunčeta lava, a Ministarstvo zaštite životne sredine će u narednom periodu doneti odluku o tome kakva će biti njegova sudbina.]]> Thu, 21 Sep 2023 14:57:40 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALulufW_juowXFbG7Iy_4u0x9 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALulWR3v8c73QmGZMehmtHS8- Četiri meseca nakon nasilja na severu Kosova, iz KFOR-a poručuju da očekuju da i Priština i Beograd privedu pravdi sve počinioce napada na njihove vojnike. Više od 90 pripadnika Misije NATO-a na Kosovu (KFOR) povređeno je krajem maja u neredima na protestima lokalnog srpskog stanovništva protiv ulaska albanskih gradonačelnika u opštinske zgrade. Na Kosovu je do sada uhapšeno desetak osoba zbog "učestvovanja u nasilnim protestima" i napada na pripadnike KFOR-a. Komandant KFOR-a Anđelo Ristuća (Angelo Ristuccia) izjavio je 19. septembra da nema novih informacija o istrazi, ali da zna da kosovske vlasti rade na tome. Poručio je da se nada da i vlasti u Beogradu istražuju one osobe koje su se posle nereda "vratile u Srbiju". Ristuća je rekao i da KFOR očekuje da svi počinioci budu "hitno procesuirani". Šta kažu u Beogradu? Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) da li rade na ovom slučaju i da li će počinioci koji se nalaze u Srbiji biti uhapšeni. Odgovori na navode da se oni koji su učestvovali u nasilnim demonstracijama na severu Kosova nalaze u Srbiji nisu stigli ni iz Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo. Tenzije na severu Kosova počele su 26. maja kada su se grupe lokalnih Srba okupile ispred opštinskih zgrada na severu, protiveći se ulasku novih albanskih gradonačelnika u zgrade opština. Situacija je eskalirala 29. maja kada su se demonstranti u Zvečanu sukobili sa pripadnicima KFOR. Teže i lakše je povređeno 93 vojnika KFOR-a, kao i desetine onih koji su učestvovali u sukobima. "Tačno se za ko je tamo bio, šta je i odakle je. Zna se i da nisu mogli da postupaju bez koordinacije sa Srpskom listom i sa Srbijom", ocenio je za RSE Dušan Janjić iz nevladinog Foruma za etničke odnose iz Beograda. Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba koja ima podršku vlasti u Beogradu, je posle incidenata osudila napade na KFOR, ali i sva hapšenja Srba, koja se povezuju sa napadima. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon incidenta u Zvečanu 29. maja pozvao demonstrante da "ne ulaze u sukobe sa NATO" i da, kada protestuju, to čine mirno. On je za nerede optužio premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija uz poruku da Kurtiju "odgovara da dođe do sukoba NATO-a i Srba". Sa druge strane, Vlada Kosova je u nekoliko navrata saopštila da iza poslednjih nemira na severu Kosova stoji zvanični Beograd i "kriminalne grupe bliske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću". Šta kažu u Prištini? Ministarstvo unutrašnjih poslova i tužilaštvo Kosova do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na upit RSE dokle se stiglo sa istragom oko napada na vojnike NATO-a, koliko se osoba istražuje i da li su svi dostupni pravosudnim organima. Od desetak osoba, koliko ih je uhapšeno od izbijanja krize, neki su pušteni da se brane sa slobode, dok su dvojica pripadnika srpske zajednice proterana sa Kosova. Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je 2. juna pred poslanicima u Skupštini Kosova rekao da su institucije identifikovale 45 pojedinaca koji su povezani sa nemirima i napadima na KFOR, te javno pročitao njihova imena. Rekao je i kako je među okupljenima na protestu u Zvečanu 29. maja bilo i navijača beogradskog kluba "Crvena zvezda". Ehat Miftaraj, direktor Kosovskog instituta za pravdu koji prati rad policije, tužilaštva i sudova, u izjavi za RSE kaže da je pokrenuto nekoliko slučajeva povodom napada na KFOR. "Takvi slučajevi se istražuju, a nekoliko uhapšenih osoba se istražuje kroz redovne sudske procedure", navodi on. Ko su ljudi koji napali vojnike NATO-a? Kosovske vlasti su za glavne učesnike u napadima na KFOR navele pripadnike "Civilne zaštite" i organizacije "Severna brigada", koje je Kosovo proglasilo terorističkim organizacijama. A kao jedan od lidera "nasilnih demonstranata" i organizatora napada na KFOR, označen je Milun Milenković – Lune, koji je uhapšen 13. juna i još uvek se nalazi u pritvoru. Njemu se na teret stavljaju tri krivična dela: terorizam, nasilna promena ustavnog uređenja Kosova i ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom. Kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) je rekao da je Milenković "jedan od vođa kriminalne formacije 'Civilna zaštita' i vođa kriminalnih grupa koje su godinama terorisale građane, napadale pripadnike Policije Kosova i institucije Republike Kosovo". S druge strane, u Severnoj Mitrovici su povodom hapšenja Milenkovića održani protesti uz skandiranje "Pravda za Luneta", "Lune Srbine" i "Ne damo te Lune". Srpska lista je zatražila amnestiju svih uhapšenih Srba koji su učestvovali na bilo kakvim protestima protiv odluka Vlade Kosova. Ima li saradnje Kosova i Srbije? Premijer Kosova je od Srbije krajem juna zatražio da povuče "svoje nasilne demonstrante ispred zgrada opština i okolnih mesta", te da se obaveže da će sarađivati oko procesuiranja onih koji su prekršili kosovske zakone. Kosovo i Srbija direktno ne sarađuju u istragama. RSE se obratio misiji Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) sa upitom da li su dobili zahtev da posreduju između Kosova i Srbije u slučaju istrage oko napada na KFOR, ali nisu odgovorili. Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu smatra da je Srbija "raj za pojedince koji počine krivična dela na Kosovu" jer Beograd odbija saradnju oko izručenja ili procesuiranja. "Takav pristup predstavlja i kršenje standarda vladavine prava. Zaista bi trebao da postoji veći pritisak od strane EU", smatra ovaj stručnjak. I Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose navodi da bi Srbija trebalo da dostavi informacije i isporuči odgovorne za napad na vojnike NATO-a. "Ako u to treba javno da vas ubeđuje KFOR, onda imate veliki problem u državi i još veće političke posledice svog nečinjenja", rekao je Janjić. Janjić je rekao i da je Srbija izbegla "žestoku reakciju" KFOR-a samo zato što, i pored teških povreda, nijedan vojnik NATO-a nije preminuo. "Ovo je jedna vrlo ozbiljna kriza nepoverenja u Beograd. Očigledno ne postoji jedna šira svest da smo u opasnoj igri koja se zove bezbednosna kriza", rekao je on. Ovo nije prvi i jedini slučaj da se učesnici u neredima ili optuženi za krivična dela na Kosovu sklanjaju u Srbiju, gde žive slobodno. Milan Radoičić, potpredsednik vodeće srpske stranke na Kosovu, već godinama je u Srbiji gde učestvuje na sastancima sa najvišim zvaničnicima, iako ga Priština tereti za umešanost u slučaj "Brezovica", koji se tiče nelegalne gradnje. Za Radoičićem je ranije bio raspisan nalog za hapšenje zbog sumnje da je povezan sa ubistvom opozicionog političara sa Kosova Olivera Ivanovića. Međutim, taj nalog je bez objašnjenja povučen marta 2021 godine, a Radoičić se i do tada nalazio u Srbiji. Milan Radoičić se nalazi i na crnoj listi SAD zbog sumnje da, zajedno sa biznismenom sa severa Kosova Zvonkom Veselinovićem i još desetak drugih Srba, pripada koruptivnim mrežama povezanim sa međunarodnim organizovanim kriminalom. Kosovski institut poziva političare da ne komentarišu istragu Ehat Miftaraj podvlači da Kosovski institut za pravdu konstantno traži da političari javno ne komentarišu predmete koji su u toku, koji su predmet krivične istrage ili sudskog postupka. "Takvo ponašanje bi moglo da se shvati kao uticaj na nezavisnost rada pravosuđa, ali i da utiče na nepristrasnost i poverljivost istrage", ukazuje on. To se, kako kaže, odnosi na premijera Kurtija koji je javno čitao imena navodno umešanih u napade, ali i Srpsku listu, koja redovno osuđuje hapšenja. "Borbu protiv bilo koga ko čini krivična dela, posebno nasilno delo protiv KFOR-a, ne treba koristiti kao argument za amnestiju. Političari na Kosovu treba da šalju poruke koje promovišu mirno okruženje na Kosovu i doprinose suživotu, a ne suprotno", zaključuje on. KFOR i dalje čuva zgrade tri opštine na severu Kosova. Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak je 27. juna predstavio plan za spuštanje tenzija. Plan uključuje istovremeno povlačenje kosovskih specijalnih policijskih jedinica iz opštinskih zgrada na severu Kosova, udaljavanje gradonačelnika iz ovih objekata u alternativne zgrade, raspisivanje vanrednih izbora i pokretanje sudskih procesa protiv demonstranata koji su napali trupe KFOR-a krajem maja. Od Srbije se očekuje da omogući učešće Srba na izborima i obezbedi da oni neće biti zastrašivani zbog ličnog izbora da glasaju, kao i da pruži podršku nadležnim vlastima u postupcima protiv napadača tokom protesta na severu Kosova. Neredi i nasilje zaustavili su dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, koji se od 2013. vodi uz posredovanje Evropske unije. Susret premijera Kosova i predsednika Srbije 14. septembra u Briselu završen je bez napretka.]]> Thu, 21 Sep 2023 07:37:46 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALulWR3v8c73QmGZMehmtHS8- https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALumFMRDsrlyMfheIF_fEM9tn Brisel produžava i proširuje sankcije Kremlju, a Srbija ih ne uvodi, epilog je nakon više od godinu i po dana ruske invazije na Ukrajinu. Evropska unija je Rusiji do sada uvela 11 paketa sankcija, dok se dvanaesti očekuje. "Pritisci sa Zapada" i "istrajnost" Srbije da se ne pridruži restriktivnim merama protiv Rusije, bili su među glavnim porukama predsednika Aleksandra Vučića iz Njujorka, sa margina Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. "Pažljivo ću da ih saslušam (evropske političare) i da kažem - Srbiju kao predsednik vodim ja, i dok mi mislimo da možemo da izdržimo te pridike mi ćemo da vodimo ovakvu politiku", rekao je Vučić 18. septembra. Zvaničan stav Srbije je podrška teritorijalnoj celovitosti Ukrajine. To je potvrdila i glasovima za rezolucije u Ujedinjenim nacijama koji osuđuju rusku agresiju. Međutim, prema oceni Boda Vebera iz nevladinog Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu, to nisu "dovoljni i dosledni" potezi. Kako ukazuje, kose se sa zvanično proglašenim spoljnopolitičkim ciljem Srbije – da postane članica Evropske unije. "Pridruživanje sankcijama ne znači samo pokušaj praktičnog protivljenja agresiji Moskve prema susedu, nego i da Srbija vrednosno stoji na strani Ukrajine i Zapada", ukazuje Veber. Osuđuje aneksiju Krima, sankcije ne uvodi Da se ni sa poslednjom odlukom Brisela Srbija nije usaglasila, šef evropske diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell) saopštio je 18. septembra. Reč je o sankcijama Rusiji iz 2014. godine zbog aneksije Krima i Sevastopolja, koje se redovno produžavaju na godišnjem nivou. Igor Novaković iz nevladinog nevladinog ISAC Fonda (Centra za međunarodne i bezbednosne poslove) napominje da su vlasti u Srbiji osudile aneksiju Krima i drugih delova Ukrajine, ali da restriktivne mere Rusiji zbog toga nisu uvedene. "Već gotovo deset godina mi dobijamo objašnjenje da je u pitanju članica Saveta bezbednosti UN-a, te da zbog pozicije prema Kosovu interesi Srbije ne dozvoljavaju usaglašavanje sa sankcijama", dodaje on. Rusija na međunarodnom planu pruža podršku Srbiji u osporavanju nezavisnosti Kosova, proglašenoj 2008. godine. Novaković ukazuje da je na vlastima u Srbiji da "razmišljaju kakav efekat pozicija Srbije ostavlja po odnose sa EU, spoljnopolitičke prioritete i odnose sa samom Ukrajinom". Prema analizi ISAC fonda, stopa usklađenosti Srbije sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom u junu ove godine bila je 52 odsto. Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija, sa druge strane, potpuno su pratile Brisel. "Takva stopa usaglašenosti Srbije je pre svega zbog neusklađivanja sa sankcijama prema Ruskoj Federaciji", ukazuje Novaković. Dodaje da se Srbija "uglavnom usaglašavala" sa "političkim deklaracijama" o ratu u Ukrajini i" pozicijama u međunarodnim telima". Usklađenost spoljne i bezbednosne politike sa EU očekuje se od država kandidata za članstvo. Za šta je EU uvela sankcije sa kojima se Srbija nije uskladila? Igor Novaković iz ISAC fonda podseća da su "različiti paketi sankcija EU bili motivisani različitim događajima koji su se dešavali na terenu". Tako su neki od paketa uvedeni nakon izveštaja o ratnim zločinima ruskih oružanih snaga, eskalacije napada na civile, ili okupacije i aneksije delova Ukrajine - Donjecka, Luganska, Zaporožje i Hersona. Jedan deo su ekonomske mere, poput ograničavanja uvoza i izvoza, koje pogađaju različite sektore u Rusiji – od energetike, preko bankarstva, industrije i saobraćaja, do ruskih državnih medija kojima je zabranjen rad u EU. "Ekonomske sankcije treba da osiguraju da Rusija snosi ozbiljne posledice za svoja dela i onemoguće njenu sposobnost za dalju agresiju", objašnjenje je Evropskog saveta, institucije EU u kojoj su predsednici vlada i država članica. Restriktivne mere uvedene su i Belorusiji, čija je vlast saveznica Kremlja u invaziji na Ukrajinu, i Iranu koji je isporučivao dronove Rusiji. Odgovorni za ratne zločine na listi sankcija Od početka invazije, proširivan je i spisak sankcionisanih pojedinaca kojima je zabranjen ulazak i zamrznuta imovina u EU, a građanima Unije zabranjeno da sa njima trguju. Na listi je gotovo 1.800 osoba i pravnih subjekata – preduzeća ili drugih institucija. Pored odgovornosti za aneksiju delova Ukrajine i otpočinjanje invazije, nekima od sankcionisanih pojedinca je na teret stavljeno učešće u zločinima. Tako su, prema podacima Evropskog saveta, sankcije uvedene odgovornima za najteže zločine u ukrajinskim gradovima Buči i Mariupolju. [Ukrajinski istražitelji prikupljaju dokaze o ratnim zločinima u Buči posle povlačenja ruskih snaga iz grada iza kojih su ostali leševi i ruševine | april 2022.] Nakon povlačenja ruskih snaga iz grada Buča u blizini Kijeva, početkom aprila 2022, tela stotina civila pronađena su na ulicama i drugim lokacijama. Mariupolj je pod kontrolu Rusije pao u maju 2022, nakon jedne od najdužih i najkrvavijih bitaka u ratu. [Na ulicama Mariupolja red za humanitarnu pomoć na punktu pod kontrolom ruskih snaga, a u parkovima sahranjivanje žrtve granatiranja | mart 2022.] Takođe su sankcionisani pojedinci zbog raketnih napada na ukrajinske civile i infrastrukturu, kao i zbog deportacije i prisilnih usvajanja ukrajinske dece. Sankcije su uvedene i odgovornima za angažovanje plaćenika na ratištu, proizvodnju i isporuku bespilotnih letelica Rusiji, pljačku ukrajinske kulturne baštine. Zatiranje kulture i historije danas u Ukrajini, nekad u Siriji i BiH Moskva sve vreme negira odgovornost za ubistva civila. Među ključnim imenima na listi evropskih sankcija su ruski predsednik Vladimir Putin, šef diplomatije Sergej Lavrov i bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič. Sankcionisani su i ministri u ruskoj Vladi, poslanici u Državnoj dumi, guverneri i lokalni političari, vojni zapovednici, oligarsi i preduzetnici, kao i "proruski i antiukrajinski širitelji propagande". Među sankcionisanim subjektima su ruske banke, preduzeća u vojnoj industriji, sektorima mašinstva, vazduhoplovstva i brodogradnje. Na listi sankcija su i oružane snage i paravojne formacije poput grupe Vagner, ruske političke stranke, kao i medijske organizacije odgovorne za propagandu i dezinformacije. Hiljade ubijenih, milioni raseljenih Invazija Rusije na Ukrajinu za 18 meseci ostavila je iza sebe desetine hiljada mrtvih, milione raseljenih i uzdrmala svetsku ekonomiju. Ujedinjene nacije su od početka invazije potvrdile smrt oko 9.500 civila u Ukrajini, podaci su od 15. avgusta. [Video o preminuloj trudnici čija je fotografija ranjavanja obišla svet nakon bombardovanja porodilišta u Mariupolju | mart 2022.] UN-ova Kancelarija za ljudska prava izvestila da je među poginulima više od 500 dece. Ranjeno je gotovo 17.00 ljudi. Izvještaj UN-a: Rusija je počinila brojne ratne zločine u Ukrajini RSE istraga o ruskom sistemu nezakonitog prebacivanja dece iz Ukrajine Smatra se da je stvarni broj žrtava mnogo veći jer se pristigli izveštaji o smrtnim slučajevima se još proveravaju, a informacije iz nekih mesta gde su bile intenzivne borbe tek treba da stignu, saopštio je UN. Agencija UN za izbeglice (UNHCR) procenjuje da 17,6 miliona ljudi u Ukrajini treba hitnu humanitarnu pomoć, među kojima je više od pet miliona interno raseljenih zbog rata. Više od 5,9 miliona izbeglica iz Ukrajine, prema podacima UNHCR-a, registrovano je širom Evrope. [Priča o Ani i Arseniju iz Ukrajine koji već drugi Dan nezavisnosti svoje zemlje obeležavaju u izbeglištvu u Srbiji | avgust 2023.]]]> Wed, 20 Sep 2023 18:03:50 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALumFMRDsrlyMfheIF_fEM9tn https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALunMB6sGde0jaQaB2UxGNFpJ Srbija je ojačala svoju granicu s Mađarskom dok stotine migranata dnevno pokušavaju prijeći u Evropsku uniju, u jeku navodnih sukoba kriminalnih grupa i svakodnevnih sukoba između migranata.]]> Wed, 20 Sep 2023 12:41:48 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALunMB6sGde0jaQaB2UxGNFpJ https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukU3Lsn3G2HhgaB2UxGNFpJ Ruski umetnik, koji je pozivao na isključenje struje Kijevu, gost je BEMUS-a u Beogradu. Boris Berezovski, najavljen kao omiljeni ruski pijanista, jedan je od učesnika najstarijeg muzičkog festivala u Srbiji. BEMUS (Beogradske muzičke svečanosti) je festival umetničke muzike čiji je osnivač Skupština grada Beograda. Berezovski nakon izjave o ratu u Ukrajini ne spada u dobrodošle umetnike na Zapadu, napustio ga je dugogodišnji agent, a otkazani su mu i pojedini koncerti. Umetnički direktor BEMUS-a, dirigent Bojan Suđić, rekao je za RSE da je Boris Berezovski "jedan od vodećih svetskih pijanista i to je jedini razlog zbog koga je pozvan da svojim nastupom uveliča ovogodišnji BEMUS." On je dodao da Berezovskog dugo prati kao umetnika, ali da je za njegovu izjavu o isključenju struje Kijevu prvi put čuo od novinara RSE i da tu izjavu "svakako ne deli". "Očito je isti slučaj i sa Odborom BEMUS-a, jer su svi članovi izrazili samo veliko zadovoljstvo potvrdom njegovog učešća", naveo je Suđić. Šta je Berezovski rekao? U nedeljama nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, pijanista Boris Berezovski šokirao je svet klasične muzike pozivom da se pojača pritisak na Ukrajinu prekidom struje u glavnom gradu Kijevu. Berezovski je, kako je preneo AFP, to rekao u emisiji uživo 10. marta 2022. na prokremljskom Kanalu 1. "Imam jedno naivno pitanje... Razumem da ih sažaljevamo, da postupamo delikatno, ali zar ne bismo mogli da prestanemo da brinemo o njima već da ih opkolimo i isključimo struju" pitao je Berezovski. U video isečku iz te emisije, koji su objavili pojedini mediji, sagovornik u vojnoj uniformi pored Berezovskog prekinuo ga je rečima "ne treba da pravimo humanitarnu katastrofu". Boris Berezovski nije odgovorio na upit RSE o tome kako odgovara na kritike zbog ove izjave, te da li se od iste ogradio. Francuski list Figaro objavio je saopštenje Berezovskog od 15. marta 2022. u kome je naveo da je njegova "naivna namera" bila da se dođe do "mogućih rešenja da se aktuelna drama što pre završi." "Kada sam tražio mogućnost nestanka struje, namera mi je bila da se izbegnu bombe na Kijev i još dramatičnija humanitarna katastrofa. Ali prekinuli su me pre nego što sam uspeo da završim", naveo je. Berezovski je u tom saopštenju dodao da se više neće izjašnjavati o pitanjima koja nisu u vezi sa njegovom umetnošću. Suđić: Umetničku muziku ne mešati sa politikom Umetnički direktor BEMUS-a, dirigent Bojan Suđić, naveo je za RSE da smatra da postoje adekvatnije institucije od festivala umetničke muzike koje bi se bavile analizom nečijih političkih izjava, i eventualnim sankcionisanjem istih bez obzira od koga dolazile. "Svoj lični politički stav izražavam kroz jedno od najsnažnijih antiratnih dela umetničke muzike – 'Lenjingradsku' simfoniju Dmitrija Šostakoviča, nastalu u vreme nemačke opsade Lenjingrada 1943", dodao je Suđić. Bojan Suđić na ovogodišnjem BEMUS-u diriguje Šostakovičevu "Lenjingradsku" simfoniju sa Crnogorskim simfonijskim orkestrom. Umetnički direktor BEMUS-a smatra da se umetnička muzika ne sme "ni mešati ni prljati sa politikom ili postupcima i izjavama onih kojima je dato da tu muziku svetu pronose". "Problematizacija nastupa velikog umetnika koji, po mojim saznanjima, nije na bilo kakvom zvaničnom spisku sankcionisanih osoba, te koji je pozvan na BEMUS isključivo da svira, stoga je za mene nespojiva sa slobodarskim i kosmopolitskim duhom Beograda, kao i sa kulturom uopšte", zaključio je Suđić. Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, nije odgovorio na upit RSE o učešću Berezovskog na BEMUS-u. Otkazivanja zbog izjave Berezovskog Nakon izjave o isključenju struje Kijevu, počele su da stižu reakcije iz sveta klasične muzike. Produkcijska kuća Sarfati, koja je predstavljala Berezovskog skoro 20 godina, saopštila je da najoštrije osuđuje njegove komentare i da mora da suspenduje saradnju. "Njegovi komentari šokirali su, uznemirili i zaprepastili. I mi nismo bili u stanju da potpuno razumemo njegov stav", navela je ova kuća 17. marta 2022. U saopštenju Sarfatija je dodato da je Berezovski dao objašnjenje u izjavi koju je zamolio da prenesu, ali u tom saopštenju ta izjava nije citirana. Sarfati nije odgovorio na upit RSE. Usledila su i otkazivanja koncerata. Tako je Filharmonija Monte Karla u aprilu 2022. otkazala dva nastupa Borisa Berezovskog planirana za jun te godine. Kako su precizirali u odgovoru za RSE, ugovor nije bio potpisan, ali su ovi nastupi bili planirani. "Ali njegove žestoke i uznemirujuće političke izjave u martu 2022. godine, koje su daleko od muzičkog polja, onemogućile su održavanje planiranih koncerata", stoji u odgovoru. Na pitanje da li planiraju saradnju sa Berezovskim u budućnosti, u odgovoru Filfarmonije Monte Karla je je navedeno "ne za sada". Bez dobrodošlice na Zapadu Da nije dobrodošao na Zapadu svedočio je i sam Boris Berezovski u pojedinim intervjuima ruskim medijima. On je u aprilu 2022. rekao za Komsomolskaju pravdu da trenutno nema ugovore u Evropi i Americi. "Ali uopšte se ne kajem. Štaviše, neću nastupati ni u Evropi ni u Sjedinjenim Državama dok ne priznaju, makar delimično, svoju krivicu za događaje u Ukrajini", rekao je Berezovski. "Nemam nikakve sumnje da je za sadašnju situaciju u Ukrajini kriv kolektivni Zapad", dodao je. Berezovski je naveo i da koncertne dvorane ne postoje samo u Sjedinjenim Državama i Evropi, te da je mnogo ponuda iz Azije i Turske. "Apsolutno nije potrebno fokusirati se na one zemlje koje su uvele totalne sankcije Rusiji", rekao je. Berezovski se takođe okrenuo i koncertima u Rusiji. U najavi koncerta za kraj septembra koji će se održati u Habarovsku, na jugoistoku Rusije, ruski mediji su naveli da će biti podržan od Predsedničkog fonda za kulturne inicijative i lokalne vlade. Pojedinim ruskim umetnicima zbog stavova prema ratu u Ukrajini ili bliskosti sa ruskim režimom, zatvorena su vrata koncertnih hala na Zapadu. Oni stoga traže nove destinacije za nastupe, među kojima je i Beograd.   Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, iako je podržala teritorijalni integritet Ukrajine i osudila rusku agresiju. Već viđen gost u Beogradu Borisu Berezovskom ovo nije prvi nastup ni na BEMUS-u, ni u Beogradu. Poslednji put je bio u aprilu kada je održao solo koncert u Ruskom domu u Beogradu, u okviru obeležavanja 90 godina od osnivanja ovog centra za nauku i kulturu. Tom koncertu je, kako su preneli mediji, prisustvovao i ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko. Berezovski je nastupao i na Kustendorf klasiku, festivalu klasične muzike u oktobru 2022. Na Fejsbuk stranici festivala Kustendorf klasik, čiji je osnivač srpski režiser Emir Kusturica, piše da je reč o festivalu ruske muzike. Ova manifestacija se održava uz podršku ruske kompanije "Gaspromnjeft". "Gasprom" i "Gaspromnjeft" imaju većinsko vlasništvo u Naftnoj industriji Srbije. Na Kustendorf klasiku nastupaju učenici i studenti muzike iz Srbije i Rusije, ali i već priznati umetnici.]]> Wed, 20 Sep 2023 07:56:53 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukU3Lsn3G2HhgaB2UxGNFpJ https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALulHHae1jIF0EbkdRKkm2PJP Afere i zahtevi za smenu prate direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina od 2012. godine i dolaska na vlast Srpske napredne stranke, čiji je koalicioni partner. Vulin je deceniju na političkim funkcijama - od direktora Vladine kancelarije za Kosovo, preko resora odbrane i unutrašnjih poslova koje je vodio, do pozicije prvog čoveka srpske tajne službe. Kao direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), Sjedinjene Države stavile su ga u julu na listu sankcija zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom i zbog veza sa Rusijom. Uprkos zahtevima dela opozicionih stranaka za njegovom smenom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je Vulinu "mandat produžen". Šta kaže predsednik Srbije? Vulina je na čelo BIA postavila Vlada Srbije u decembru 2022. godine. Iako, prema zakonu, odluku o Vulinovom razrešenju takođe donosi Vlada, o tome je u javnosti govorio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Komentarišući pisanja medija da će Vulin "uskoro biti smenjen", Vučić je izjavio da je "možda planirao" da smeni direktora BIA, ali da "sada ne može". On je 17. septembra za Televiziju Pink rekao da su Vulinu takvi navodi "produžili mandat". "Nemamo nikakvu ulogu u zvaničnim kadrovskim odlukama Srbije", naveli su za Radio Slobodna Evropa u Ambasadi SAD u Beogradu, komentarišući Vučićevu izjavu i dodali da "sankcije govore same za sebe". Kako se navodi u obrazloženju sankcija, SAD Vulina smatraju odgovornim za "koruptivna i destabilizujuća dela koja su takođe omogućila ruske maligne aktivnosti u regionu". Direktne kontakte sa ruskim zvaničnicima Vulin je nastavio da održava i nakon ruske invazije na Ukrajinu. Poslednji put, kako su preneli ruski državni mediji, bio je u Moskvi 24. maja kao predstavnik Srbije na međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji. Vulin je boravio u Moskvi i u avgustu 2022. kao ministar policije. Tada je ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu preneo da je Srbija jedina zemlja koja nije postala deo "antiruske histerije". Predsednik Srbije je ranije poručio da su sankcije Vulinu njegova odgovornost jer "nije uveo sankcije Rusiji". "Da sam samo dan pre toga najavio uvođenje sankcija Rusiji, Vulinu ne bi bile uvedene sankcije", rekao je Vučić 13. jula. Srbija, iako država kandidat za članstvo u EU, nije se uskladila sa sankcijama prema Rusiji. Na to su je u više navrata pozivali i Brisel i Vašington. Vulin je, inače, najviši zvaničnik Srbije koji je stavljen na listu američkih sankcija od kako je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast 2012. godine. O sankcijama SAD se nije oglašavao u javnosti. Njegova stranka, Pokret socijalista, osudila je sankcije i iznela niz optužbi na račun SAD. Afera 'Jovanjica' Više opozicionih parlamentarnih stranaka zatražilo je Vulinovu smenu odmah nakon što su vlasti SAD saopštile da su Vulina stavile na listu sankcionisanih lica. Tada je zatraženo i da policija i tužilaštvo pokrenu istragu povodom navoda američkog Ministarstva finansija da je Vulin umešan u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne aktivnosti povezane sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije. Reagujući na stavljanje Vulina pod sankcije SAD, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da sankcije "nemaju nikakve veze sa trgovinom oružjem ili drogom". "On sa tim ima veze kao i svako ko je ministar policije ili direktor BIA. Ako dostave bilo kakvu relevantnu informaciju, mi ćemo procesuirati Vulina", izjavio je Vučić 13. jula za Televiziju Pink. Ono zbog čega je Vulin u zemlji bio na meti kritika, pre svega opozicije, jeste njegovo pojavljivanje na plantaži organske hrane "Jovanjica" na kojoj je 2019. godine pronađena tona i po marihuane. "Jovanjicu" je posetio četiri godine ranije, 2015. godine, kao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa rukovodstvom Nacionalne službe za zapošljavanje. Kada je na "Jovanjici" otkrivena marihuana, Vulin je rekao da nije 2015. mogao da zna šta će se dešavati četiri godine kasnije. Vulin je to rekao u novembru 2019. u Skupštini Srbije dodajući da je na "Jovanjici" brao paradajz i rotkvice. Zbog slučaja "Jovanjica" pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal se vode dva sudska postupka. Optužnica u predmetu "Jovanjica 2" uglavnom tereti pripadnike policije, BIA i Vojno-obaveštajne agencije za pružanje zaštite prvooptuženom Predragu Koluviji, vlasniku imanja "Jovanjica", na kom je pronađena plantaža marihuane. Navodne veze sa trgovcem oružjem Američko ministarstvo finansija, u obrazloženju odluke o sankcijama protiv Vulina, navodi i da je "održavao odnos na obostranu korist sa srpskim trgovcem oružja Slobodanom Tešićem, pomažući da se Tešićeve ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica". Nije dato više detalja o navodnim vezama Tešića sa Vulinom. Slobodan Tešić je pod američkim sankcijama od 2017. godine, sa četiri kompanije koje se dovode u vezu sa njim. Opisan je kao "jedan od najvećih trgovaca oružjem i municijom na Balkanu". Sumnjiči se za nelegalnu trgovinu oružjem sa više država, kao i za podmićivanje. Vulinovo ime na suđenju kriminalnom klanu Vulinovo ime se dva puta pojavilo tokom postupka kriminalnom klanu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Prvo su u julu 2021. pojedini mediji objavili deo iskaza Marka Miljkovića u kom je Vulina označio kao jednog od "podstrekivača" te kriminalne grupe. Miljković je u iskazu navodno rekao da je Vulin bio veza između Veljka Belivuka i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Vulin, koji je tada bio na poziciji ministra unutrašnjih poslova, demantovao je navode Miljkovića rekavši da su u pitanju "ucene". Reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je u intervjuu za televiziju Pink 24. jula rekao da Belivuka ili Miljkovića nikada nije "ni čuo, ni video", kao i da je spreman da svoj iskaz dokaže na poligrafu. Miljković je iste navode o vezama klana sa Vulinom i Vučićem ponovio i na suđenju u oktobru 2022. Belivuk i Miljković su uhapšeni u februaru 2022. godine i terete se za najteža krivična dela, ubistva, otmicu, prodaju droge i nedozvoljeno nošenje i promet oružja. Afera 'Tetka iz Kanade' Vulin je u javnosti u Srbiji poznat i po aferi "tetka iz Kanade". Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK objavila je 2017. godine da Vulin nije mogao da objasni Agenciji za borbu protiv korupcije odakle mu 200.000 evra za kupovinu stana u centru Beograda. Stan je kupio 2012. godine. Te godine je Srpska napredna stranka, sa Vulinovim Pokretom socijalista u koaliciji, na izborima osvojila vlast u Srbiji. Ostavku Vulina zbog ove afere zatražio je lider desno orijentisanog parlamentarnog Pokreta Dveri, Boško Obradović. Obradović je zahtev za smenu obrazložio time da Vulin, kako je rekao, "ne može da dokaže poreklo svoje imovine". Objašnjavajući kako je došao do 200.000 evra za stan, Vulin je 2017. godine, kao tadašnji ministar odbrane, rekao da mu ih je "pozajmila ženina tetka iz Kanade". Upitan kako je uneo novac u zemlju, odgovorio je "devet po devet hiljada". Po zakonima Srbije, iznos veći od 10.000 evra mora da se prijavi na granici. Agencija za borbu protiv korupcije je izveštaj o poreklu Vulinove imovine prosledila Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje je 2017. odlučilo da nema osnova za vođenje postupka. Slučaj je odbačen i pred Prvim osnovnim tužilaštvom u Beogradu. Zahtevi protesta 'Srbija protiv nasilja' Ime Aleksandra Vulina na čelu BIA je ono koje se pominje na svakom protestu "Srbija protiv nasilja" koji se od maja na poziv dela opozicije organizuju u gradovima širom Srbije. Organizatori i učesnici pozivaju na njegovu smenu nezadovoljni načinom na koji je vlast reagovala na dva masovna ubistva početkom maja, u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i okolini Mladenovca. U tim pucnjavama stradalo je 19 ljudi, mahom dece. Osim smene Vulina, na protestima je tražena i smena Bratislava Gašića, sadašnjeg ministra unutrašnjih poslova. Predsednica Vlade Ana Brnabić je 21. juna na sednici Skupštine izjavila da neće predložiti smenu ni Vulina, ni Gašića. Kritike suseda Vulin je promoter takozvanog koncepta "srpskog sveta", koji su susdene države prepoznale kao nastavak srpske ratne politike devedesetih u toku krvavog raspada bivše Jugoslavije. Specijal RSE: 100 godina Jugoslavije "Vučić treba da stvara srpski svet. Beograd mora da u sebi i oko sebe okupi sve Srbe, a predsednik Srbije je predsednik svih Srba", rekao je Vulin septembra 2020. Nakon toga taj termin je koristio više puta. Zvaničnici zemalja regiona su u julu 2021. tražili od Aleksandra Vučića da se ogradi od Vulinovih izjava. Vučić je na to odgovorio da je reč o "napadu na Srbiju, ne na Vulina". U Hrvatskoj je Vulin od 2018. proglašen "nepoželjnom osobom" zbog uvreda na račun te države i njenih zvaničnika. Pohvalno je govorio o bivšem predsedniku Savezne Republike Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, kom je pred Haškim tribunalom suđeno za ratne zločine. Zalagao se i za podizanje spomenika Miloševiću koji je umro 2006. godine u pritvoru Haškog tribunala. Specijal RSE: Zaostavština Miloševića 20 godina od ekstradicije u Hag U junu 2003. godine, Vulin je učestvovao i na protestima protiv hapšenja Veselina Šljivančanina, koji je kasnije u Hagu osuđen za ratne zločine u Hrvatskoj. Na političkoj sceni Srbije je od 1990. godine, kao jedan od osnivača Jugoslovenske levice, stranke supruge bivšeg predsednika Srbije Mirjane Marković.]]> Mon, 18 Sep 2023 18:40:51 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALulHHae1jIF0EbkdRKkm2PJP https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALul8qIgd8LKFLJONpYks2fGs Grupa ultradesničara iz Srbije gostovala je nedavno na godišnjem festivalu italijanske neofašističke organizacije KazaPaund (CasaPound). Među gostima iz Srbije bio je i Marko Gajinović, zastupnik beogradskog Kluba 451, koji je septembra 2022. ugostio predstavnike omladinskog krila KazaPaunda. Pripadnici italijanske krajnje desnice već godinama održavaju dobre odnose sa grupama iz Srbije sa kojima dele slične vrednosti. Na manifestaciji, koja je od 7. do 9. septembra održana u gradu Grosetu u centralnoj Italiji, organizovali su debate na kojima su plasirali njihove teze o Kosovu. Đorđo Frušone (Giorgio Fruscione) sa Italijanskog instituta za međunarodnu politiku, kaže da većina italijanskih ultradesničara ne zna gde je Kosovo na mapi Evrope, ali da se zastupanje teze o "srpskom Kosovu" smatra antizapadnom pozicijom koja povezuje grupe sa krajnje desnice. Mitovi i neistine o Kosovu Jedna od debata pod nazivom "Kosovo: Rana u srcu Evrope" na manifestaciji u Italiji bila je posvećena bivšoj pokrajini Srbije, koja je proglasila nezavisnost 2008. godine, a koju zvanični Beograd do danas ne priznaje. Na ovoj debati je kao gost iz Srbije, između ostalih, govorio Marko Gajinović. U svom obraćanju Gajinović tvrdi da Kosovo "vekovima pripada Srbima", ali da su oni decenijama nasilno potiskivani sa tog područja. "Od jedne sasvim srpske zemlje gde su svaki kamen temeljac klesali srpski klesari, gde su svaki manastir čuvali naši heroji, Kosovo je postalo skoro strana zemlja", rekao je Gajinović. U svom obraćanju, srpski ultradesničar nije pomenuo da je Kosovo vekovima imalo etnički raznovrsno stanovništvo, te da su se Sloveni doselili na to područje u 9. ili 10. veku, kao i da su Albanci vekovima prisutni na Kosovu. Govorio je i "o herojskoj borbi srpske vojske i policije protiv albanskih terorista na Kosovu", izostavivši podatak o masovnim ratnim zločinima koje su oružane snage Srbije činile tokom 1998. i 1999. godine, a za šta su pred Tribunalom u Hagu osuđeni najviši vojni i politički zvaničnici Srbije. Među govornicima na debati o Kosovu bio je i Frančesko Klun, aktivista KazaPaunda, koji je, između ostalog, rekao da "pravo na samoopredeljenje na Kosovu sasvim sigurno nemaju Albanci, već srpski narod, jer mu ta zemlja pripada milenijumima". Klun, poverenik KazaPaunda za Trst, osuđen je krajem 2022. zbog toga što je na zgradu Slovenačkog kulturnog društva zalepio transparent s porukom "Zločinački Titovi partizani", zbog čega mora da plati kaznu od nekoliko hiljada evra. Šta je Kosovo italijanskim ultradesničarima? Malo je verovatno da većina italijanskih ultradesničara zna gde je Kosovo na mapi Evrope, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Đorđo Frušone, analitičar Italijanskog instituta za međunarodnu politiku i poznavalac italijanske ekstremno desničarske scene. Prema njegovim rečima, za italijanske neofašističke grupe Kosovo figurira kao mesto "odbrane hrišćanstva od islama i terorista". Zastupanje teze o "srpskom Kosovu" se u tim krugovima smatra takođe i antizapadnom pozicijom, dodaje Frušone. Italija, članica Evropske unije, priznala je Kosovo po proglašenju nezavisnosti u februaru 2008. Zvanični Beograd i Rim imaju dobre odnose, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je prilikom posete šefa Italijanske diplomatije Antonija Tajanija u martu 2023, da je Italija iskreni prijatelj Srbije. Ko su srpski desničari u Italiji? Informaciju o poseti italijanskim ultradesničarima Klub 451 objavio je 11. septembra na svom Telegram kanalu, uz nekoliko fotografija. Na jednoj od njih vidi se grupa od dvadesetak ljudi koji poziraju dok je jedan od prisutnih upalio baklju. Neki od njih nose zastave sa simbolom KazaPaunda, a vidi se i zastava sa simbolom srpskog ogranka ultradesničarske grupe Zentropa – lobanja sa nožem u ustima i šajkačom na glavi. Vide se i dva muškarca nose zastavu sa srpskom trobojkom preko mape Kosova i sloganom "Nema predaje", koju skandiraju srpski ultradesničari na svojim protestima. Ta dva muškarca su Marko Gajinović i Aleksandar Vorkapić. Osim što je zastupnik ultradesničarskog Kluba 451, Gajinović je godinama unazad povezan sa grupama iz tog miljea. Bio je član Nacionalnog srpskog fronta (NSF), organizacije za koju su mediji pisali da je nasledila neonacistički Nacionalni stroj, čiji rad je Ustavni sud zabranio 2011. godine. Kao član NSF-a je dao izjavu Radiju Slobodna Evropa 2016. godine, povodom marša koji su planirali da održe oktobra te godine u centru glavnog grada Srbije. Tada je, između ostalog, rekao da je cilj njegove organizacije "ujedinjenje svih srpskih zemalja" i da u ideologiji krvi i tla nema ničeg spornog. Učestovao je na komemorativnim skupovima u čast Milana Nedića, premijera kvislinške vlade Srbije u vreme nacističke okupacije, a 2017. godine je bio u grupi koja je na prostorijama nevladine Inicijative mladih za ljudska prava lepila plakate sa porukom "Soroševi plaćenici", aludirajući na Džordža Soroša (George Soros), osnivača Fondacije za otvoreno društvo. Klub 451, koji Gajinović vodi, registrovan je 2021. godine. U njemu se redovno okupljaju pripadnici različitih ekstremno desničarskih organizacija iz Srbije, ali i inostranstva. Krajem avgusta su ugostili aktivistu iz rumunske ultradesničarske organizacije Kamaraci (Camarazii). Čest gost Kluba 451 je Aleksandar Vorkapić, jedan od osnivača srpskog ogranka krajnje desničarske organizacije "Generacija identiteta". Ogranak ove organizacije, originalno nastale u Francuskoj, u Srbiji nije zaživeo. "Generacija identiteta" je svoje delovanje predstavljala kao borbu za očuvanje "evropskog identiteta" od migracija ljudi sa Bliskog istoga i Afrike. Vorkapić je 2016. i 2020. godine bio na listi kandidata danas vanparlamentarne ultranacionalističke Srpske radikalne stranke (SRS) za odbornika u beogradskoj opštini Zvezdara. Da mu je ideologija stranke koju je osnovao i decenijama vodio osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj bliska, Vorkapić demonstrira i na društvenoj mreži X (nekadašnji Tviter), gde često deli objave funkcionera SRS-a. U opisu svog profila na mreži X Vorkapić je istakao još jedan detalj – slogan "Me ne frego" (ital. Baš me briga). Reč je o sloganu koji su italijanski fašisti preuzeli od pripadnika dobrovoljačkih jedinica iz Prvog svetskog rata, koji su tim sloganom naglašavali da im nije žao ako daju život za domovinu. Danas taj slogan koriste isključivo pripadnici ekstremne desnice. Vorkapić na društvenim mrežama veliča srpske kvislinge iz Drugog svetskog rata, kao i grčku neonacističku organizaciju "Zlatna zora", čiji rad je sud u Atini 2020. godine označio kao delovanje kriminalne organizacije. U martu 2018. godine je sa svog profila pozvao italijanske glasače da na parlamentarnim izborima glasaju za "KazaPaund". Međutim, uprkos njegovoj podršci, italijanski ultradesničari su dobili manje od jedan posto glasova, te su ostali bez predstavnika u parlamentu. Italiji preti normalizacija radikalne desnice Upravo je nakon debakla na izborima 2018. godine KazaPaund saopštio da odustaje od učešća na izborima. Organizacija koja je ime uzela po američkom piscu Ezri Paundu, velikom poštovaocu fašizma, postoji već dve decenije. Sebe su predstavljali borcima za prava običnih Italijana i učestvovali su u akcijama protiv iseljavanja socijalno ugroženih porodica iz domova, tvrdeći da je plan vlasti da na njihovo mesto usele izbeglice iz Afrike. "Oni vide sebe kao jedini mogući politički odgovor na sve probleme koji postoje u italijanskom društvu, probleme za koje oni krive migrante i ono što misle da su devijacije – poput feminizma. To ih čini radikalnom organizacijom", objašnjava Đorđo Frušone. On upozorava da se u narednom periodu može očekivati da se u italijanskom javnom diskursu normalizuju aktivnosti KazaPaunda. Frušone kaže da je aktuelna ekstremno desničarska vlada Italije u poslednjih godinu dana sprovela čistke zaposlenih koji se smatraju liberalima i levičarima na nacionalnoj televiziji RAI. "Taj plan će ići ka tome da se potpuno ali postepeno normalizuju ekstremne ideje iz tih desničarskih organizacija", smatra Frušone. U Italiji je od oktobra 2022. godine na vlasti ekstremno desničarska vlada na čelu sa Đorđom Meloni. Njena stranka Braća Italije ima korene u posleratnom fašističkom pokretu. Njeni koalicioni partneri takođe su sa desnog spektra – antiimigrantska Liga Matea Salvinija (Matteo) i desna Forca Italia Silvija Berluskonija (Berlusconi). Aktuelna vlada je u roku od nekoliko nedelja uvela zakone za borbu protiv masovnih migracija i, posle obećanja da će štititi tradicionalne porodične vrednosti, onemogućila lokalnim vlastima da registruju decu istopolnih parova.]]> Mon, 18 Sep 2023 11:45:45 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALul8qIgd8LKFLJONpYks2fGs https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALulop72kXAycHofjc6hd5eWF Širenje uticaja države na medije i obesmišljavanje uloge regulatornih tela, glavne su zamerke novinarskih udruženja u Srbiji na nacrte dva najvažnija medijska zakona.]]> Fri, 15 Sep 2023 22:12:04 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALulop72kXAycHofjc6hd5eWF https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALul_ddMID4xcnLG7Iy_4u0x9 "Dijalog nije propao" već poslednji sastanak između premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića "nije dao rezultate", rekao je na konferenciji za medije 15. septembra glasnogovornik Evropske unije Peter Stano.]]> Fri, 15 Sep 2023 18:03:29 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALul_ddMID4xcnLG7Iy_4u0x9 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukIKxnaHG5Ec5JTpfXVttXD Fotografija navodne NATO bombe sa porukom "Srećan Uskrs" povučena je, prema navodima organizatora, sa izložbe u Moskvi posle upita Radija Slobodna Evropa (RSE) o njenom poreklu. Fotografija je bila deo postavke pod nazivom "NATO ratni zločini u bivšoj Jugoslaviji" koja je u Domu Ruskog istorijskog društva otvorena 30. avgusta u Moskvi. Ispod fotografije bombe na kojoj plavom farbom na engleskom piše "Srećan Uskrs", stajalo je "objašnjenje" da su "takve bombe koristile vazdušne snage NATO-a za bombardovanje Srbije". Međutim, pretragom izvora fotografije "oslikane bombe", RSE je došao do sajta na čijoj je stranici objavljena. Autor sajta Majkl Benolkin (Michael Benolkin) rekao je za RSE da je bomba slikana u američkoj bazi u Južnom Vijetnamu u periodu od 1967-1970. godine, decenijama pre NATO intervencije u bivšoj Jugoslaviji. Potvrdu ove informacije RSE je dobio i od NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu. "Spomenuta slika je preuzeta iz američke fotografske arhive koja sadrži fotografije nekadašnjih američkih vojnih aktivnosti u Vijetnamu", navodi se u odgovoru NATO-a. U odgovoru na pitanja RSE o poreklu sporne fotografije, ruska Fondacija za istraživanje demokratije, koja je pripremala izložbu u Moskvi, navela je da je spomenuti eksponat zamenjen drugim "u cilju razjašnjenja izložbe". Inače, reč je o fotografiji koja je i ranije u tabloidima u Srbiji objavljivana u kontekstu NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), uz tvrdnje da su NATO vojnici "bombom čestitali Uskrs građanima SRJ 1999. godine". Severnoatlanska alijansa je 1999. godine pokrenula intervenciju na SRJ zbog egzodusa i zločina srpskih snaga nad albanskim stanovništvom na Kosovu. NATO: Širenje dezinfomacija i zastrašivanje "Ovo je namerna laž i potpuno neosnovana tvrdnja", navodi se u odgovoru na tvrdnju da su "takve bombe" korišćene u NATO bombardovanju Jugoslavije. Iz NATO-a navode da je spomenuta slika preuzeta iz američke arhive fotografija nekadašnjih američkih vojnih aktivnosti u Vijetnamu i da "nije prvi put da zlonamerni akteri iznose ovakve izmišljotine". "Pozivamo Rusiju da igra konstruktivnu ulogu na Zapadnom Balkanu. Nažalost, redovno vidimo da ona radi suprotno. Svedoci smo širenja dezinformacija, zastrašivanja i pritisaka, hakerskih i drugih destabilišućih aktivnosti", navode iz NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu. Šta kažu autori izložbe? RSE se povodom porekla fotografije obratio Ruskom istorijskom društvu u čijim je prostorijama predstavljena izložba, kao i Fondaciji za istraživanje demokratije, koja je pripremila izložbu. Odgovor je stigao samo od Maksima Grigorieva, predsednika Fondacije za istraživanje demokratije, koji se zahvalio RSE na "unapređenju" izložbe. On je naveo da je "radi pojašnjenja izložbe", ta fotografija sada zamenjena "slikom bombardovanja civilnih gradova u Jugoslaviji od strane američkih aviona". Grigoriev je potvrdio da je na izložbi spomenuta fotografija prikazana sa opisom da su "takve bombe koristile vazdušne snage NATO-a za bombardovanje Srbije". "Natpis je ukazivao na to da su bombe tog tipa i još razornije korišćene u Jugoslaviji", piše u njegovom odgovoru. Prema navodima autora sajta posvećenog avionu F-100 Majkla Benolkina, na fotografiji je tip bombe M117. Ovaj tip bio je "u velikoj meri korišćen tokom Vijetnamskog rata", a bombe M117 i M117R bačene su i tokom operacije "Pustinjska oluja" 1991. na Irak zbog njegove invazije na Kuvajt, govore podaci sajta Nacionalnog muzeja vazduhoplovnih snaga Sjedinjenih Država. Ko su organizatori izložbe? Na jednoj od slika sa otvaranja izložbe u Moskvi, Maksim Grigoriev pokazuje spornu fotografiju "oslikane" bombe direktoru ruske spoljne obaveštajne službe i predsedniku Ruskog istorijskog društva Sergeju Nariškinu. Grigoriev se od oktobra 2022. nalazi na listi sankcionisanih pojedinaca u Kanadi kao "ruski agent za dezinformisanje". Na sajtu Vlade Kanade navedeno je da se na toj "crnoj listi" nalaze ljudi "koji snose odgovornost za omogućavanje i podršku neopravdanoj invaziji Rusije i pokušaju aneksije ukrajinske teritorije". I Sergej Nariškin je pod sankcijama. Na "crnoj listi" SAD-a je još od 2014. godine kao zvaničnik ruske vlade zbog "umešanosti u situaciju u Ukrajini". Rusko istorijsko društvo na čijem je čelu udruženje među čijim osnivačima su, pored ostalih, Ruska akademija nauka, ali i ruski državni mediji kao što su RIA Novosti i Interfax. Ovo nije prvi put da iz Rusije dolaze tvrdnje da je NATO gađao Srbiju bombama sa "čestitkom" Uskrsa. Aleksandar Lukaševič (Alexander Lukashevich), stalni predstavnik Rusije u OEBS-u, govorio je u martu 2019. na stalnom Savetu te organizacije, povodom godišnjice bombardovanja Jugoslavije 1999. "Poruke 'Da li i dalje želite da budete Srbi?' ili 'Srećan Uskrs' koju su piloti iz zemalja NATO-a nacrtali na bombama i projektilima bili su primeri posebno nehumanog izrugivanja srpskog naroda", navodi se u tekstu njegovog govora objavljenog na sajtu OEBS-a. RSE je uputio pitanja Lukaševiču da li ima dokaz da je bomba sa porukom "Srećan Uskrs" bačena 1999. godine na Jugoslaviju, ali odgovor nije stigao. Šta je povod izložbe u Moskvi? Na sajtu Ruskog istorijskog društva kao povod izložbe se navodi 28. godišnjica vojne operacije (NATO-a) "Namerna sila" (tokom rata u Bosni i Hercegovini) 1995. "Avioni Alijanse bombardovali su položaje lokalnih Srba, koje je Zapad nameravao da natera da pristanu na međunarodni plan", navodi se na sajtu Ruskog istorijskog društva. Povod za NATO intervenciju koja je pokrenuta 30. avgusta 1995. bio je artiljerijski napad Vojske Republike Srpske na Sarajevo dva dana ranije, kada su na pijaci Markale ubijena 43, a teško ranjeno 84 civila. Do 14. septembra 1995. godine avioni NATO-a izveli su niz napada na odabrane ciljeve u Bosni i Hercegovini koje je držala Vojska Republike Srpske. Operacija je na kraju dovela do potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan rat u BiH. Ipak, na otvaranju izložbe u Moskvi, direktor ruske spoljne obaveštajne službe i predsednik Ruskog istorijskog društva Sergej Nariškin govorio je o drugoj NATO intervenciji, 1999. godine na Srbiju i Crnu Goru koje su tada bile u sastavu SR Jugoslavije. "Bila je to demonstracija sile, drska i agresivna demonstracija sile kojom su prekršene sve norme međunarodnog prava", navodi se u njegovoj izjavi na sajtu Ruskog istorijskog društva. Grigoriev iz Fondacije za istraživanje demokratije je na otvaranju izložbe uporedio rat u Jugoslaviji i "tragične događaje" u Donbasu. Rusija je 2014. anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim i podržala proruske separatiste u ukrajinskoj istočnoj regiji Donbas. "Ovo što se sada dešava je, naravno, višestruko veće i mnogo strašnije. Ono što ukrajinske oružane snage rade pod direktnim rukovodstvom zemalja NATO-a i Sjedinjenih Država je apsolutni ratni zločin", rekao je on. Grigoriev je na čelu takozvanog Međunarodnog javnog suda za Ukrajinu koji je osnovan u martu 2022. u Rusiji sa ciljem prikupljanja "informacija o zločinima kijevskog režima". Grigoriev je, prema pisanju medija, i ranije pokretao slične istrage, optužujući SAD za zločine protiv čovečnosti u Siriji, a Ukrajinu za ratne zločine u regionu Donbasa. Sa druge strane, Međunarodni krivični sud sa sedištem u Hagu izdao je 17. marta nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina, kojeg sumnjiči za ratne zločine, uključujući i nezakonitu deportaciju dece iz Ukrajine u Rusiju. Od početka ruske invazije na Ukrajinu ubijeno je skoro 9.500 civila, a više od 17.000 je ranjeno, prema podacima UN. Strahuje se da su brojevi žrtava znatno veći. Milioni su napustili domove.]]> Fri, 15 Sep 2023 13:06:26 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukIKxnaHG5Ec5JTpfXVttXD https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALumdsrYBpfdreGnhpmeYcemU Institut za transfuziju krvi u Srbiji uputio je apel građanima da daju krv, nakon što su rezerve svih krvnih grupa došle na nizak nivo. Nedostatak krvi može dovesti do odlaganja nekih zahvata, kao što su ortopedske operacije. Koliko često možete pomoći? Snimatelj i montažer: Slaven Miljuš]]> Thu, 14 Sep 2023 15:38:00 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALumdsrYBpfdreGnhpmeYcemU https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALunn1XaVgI0wDvdczOo_8W9B U Briselu se održava nova runda dijaloga na najvišem političkom nivou, prva nakon izbijanja nasilja na severu Kosova, kojima su dodatno zaoštreni odnosi između Prištine i Beograda, ali i Brisela i Prištine. Prema najavi iz kabineta šefa evropske diplomatije Josepa Borrella (Žozep Borelj), ujedno domaćina sastanka, nova runda počinje od devet sati ujutro po već ustanovljenoj praksi. Održaće se odvojeni susreti lidera Srbije, odnosno Kosova sa evropskom stranom, a potom je planirana takozvana trilaterala, koja podrazumeva zajednički sastanak predstavnika Evropske unije (EU) i lidera Kosova i Srbije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Albin (Aljbin) Kurti sastali su se poslednji put 2. maja ove godine. Odgovornost za nasilje na severu je evropska strana prebacila na Kosovo, jer su novoizabrani gradonačelnici, kosovski Albanci ušli u opštnske zgrade uz pratnju policije. Oni su izabrani na izborima koji su održani krajem aprila, koje je bojkotovalo većinsko srpsko stanovništvo na severu. Lokalno srpsko stanovništvo je protestvovalo danima protiv novoizabranih albanskih gradonačelnika opština na severu Kosova. Tokom protesta je povređeno više desetine pripadnika mirovne misije NATO. Zbog toga je NATO pojačao prisustvo na severu Kosova. Dijalog je privremeno prekinut jer je evropska strana smatrala da ovaj proces nije moguć bez potpune uspostave mira na severu Kosova. Krizni sastanak koji je hitno sazvao visoki EU predstavnik Borelj održan je 22. juna kako bi se razmatrali koraci ka deesakalciji ali tom prilikom su održani samo odvojeni susreti lidera sa briselskim domaćinima. Mala očekivanja od današnje runde U svakoj runi dijaloga na nivou lidera dominiraju tenzije, stoga i ova nova najverovatnije neće predstavljati nikakav izuzetak. Zvaničnici EU nemaju jasnu sliku o očekivanjima. Osim ponovnog uspostavljanja dijaloga kao platforme gde bi se rešavala sva otvorena pitanja, nema mnogo naznaka da će ova runda proizvesti konkretan rezultat. U saopštenju iz Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) se navodi da će teme rasprave biti primena dogovora koji su lideri postigli u februaru u Briselu, ukjučujući i aneks dokumenta koji je usaglašen u martu u Ohridu, ali i "tekuća pitanja" što podrazumeva trenutnu krhku situaciju na severu Kosova. Rezultati važniji za Prištinu nego Beograd Kosovo ima više interesa od mogućeg pozitivnog ishoda sa sastanka, ma koliko to bio mali rezultat jer bi to pokrenulo moguće promene u odnosu između Brisela i zvanične Prištine. EU je sredinom februara uvela kaznene mere protiv kosvske vlade zbog nepoštovanja briselskih zahteva: potpuno povlačenje specijalnih jedinica policije iz opštinskih objekata na severu Kosova; povlačenja gradonačelnika iz ovih zgrada te raspisivanje vanrednih izbora za četiri opštine na severu Kosova. Raspisivanje izbora je sada ključni zahtev evropskih i ostalih međunarodnih zvaničnika. Dok se kosovska strana slaže da ovaj zahtev ispuni ima različitih stajališta o modalitetima primene ovog kriterijuma.]]> Thu, 14 Sep 2023 07:26:21 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALunn1XaVgI0wDvdczOo_8W9B https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALumkAYpS-UVAyNaXKMm36c-X Beogradski advokat Goran Petronijević koji je u Hagu zastupao osuđenog ratnog zločinca Radovana Karadžića, bio je "posmatrač" na nedavno sprovedenim izborima koje je Rusija organizovala na okupiranim ukrajinskim teritorijama. Među posmatračima je bio i Srđan Perišić, bivši savetnik predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Ambasada Ukrajine u Srbiji saopštila je da će zvanični Kijev "privesti pravdi" sve koji su na bilo koji način učestvovali na izborima koje je na teritoriji te zemlje organizovala Rusija. Izbori, koje zvanični Kijev i Zapad smatraju nelegalnim, održani su od 8. do 10. septembra, u Zaporožju, Hersonu, Donjecku i Lugansku, ukrajinskim teritorijama koje su pod kontrolom Rusije. Izveštaji iz Ukrajine na društvenim mrežama Informaciju da su Goran Petronijević i Goran Šimpraga u Zaporožju najpre je 10. septembra na svom Telegram kanalu objavio Dejan Berić, državljanin Srbije koji se kao snajperista borio na strani proruskih separatista na istoku Ukrajine, zbog čega mu se u odsustvu sudi u Srbiji. "Goran Petronijević i Goran Šimpraga našli su se na 'najvrelijem' mestu, u Zaporožju, blizu prve linije fronta", naveo je, između ostalog, na Telegram kanalu Berić, koji je u međuvremenu počeo da se predstavlja kao ratni reporter. Njegov Telegram kanal prati više od 100.000 ljudi. Dan kasnije, 11. septembra, Srđan Perišić, profesor na Filozofskom fakultetu u Istočnom Sarajevu i nekadašnji savetnik Milorada Dodika u vreme dok je bio na poziciji člana Predsedništva BiH, je za agenciju SRNA izjavio da je kao posmatrač posetio izborna mesta u Novoazovsku, Marijupolju i u Donjecku. On je na društvenoj mreži X (nekadašnjem Tviteru) objavio dve fotografije na kojima pozira sa pancirom i šlemom, uz opis: "U poseti Donbasu". Među posmatračima iz Srbije je bio i Goran Šimpraga, koji se predstavlja kao novinar i producent iz Beograda. On se na društvenoj mreži Vkontakte, ruskom pandanu Fejsbuka, pohvalio da je pratio izbore u Zaporoškoj oblasti na jugu Ukrajine. "Razgovor međunarodnih stručnjaka sa Elom Panfilovom, predsednicom Centralne izborne komisije Ruske Federacije", napisao je Šimpraga 11. septembra u opisu nekoliko fotografija na kojima se vidi kako se rukuje sa Paniflovom. On je objavio i video sa sastanka na kojem su učestvovali međunarodni posmatrači u razgovoru sa predsednicom Centralne izborne komisije Rusije. U petominutnom snimku Šimpraga na ruskom hvali izborni proces koji je sprovela Ruska Federacija, rekavši, između ostalog, da su izbori organizovani "prema nacionalnim standardima". "Kada govorimo o ovim izborima, mislim da je Rusija jedna od retkih zemalja koja je u stanju da organizuje ovakve izbore", rekao je Šimpraga. Na snimku se vidi kako do njega sedi i Goran Petronijević. Ko su srpski posmatrači? Od trojice posmatrača široj javnosti je najpoznatiji Goran Petronijević. U vreme režima bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića bio je sudija Okružnog suda u Peći na Kosovu (tada u sastavu Srbije). Na toj pozicije je maja 2000. osudio skoro 150 Albanaca sa Kosova na ukupno 1.600 godina zatvora zbog navodnog krivičnog dela terorizma. Sa mesta sudije smenjen je posle petooktobarskih demokratskih promena i tada odlazi u advokaturu. Pred međunarodnim sudom zastupao je više klijenata iz Srbije optuženih za ratne zločine. Najpoznatiji je Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske, koji je osuđen na doživotni zatvor pred Haškim tribunalom za ratne zločine. Pred Tribunalom u Hagu branio je i nekadašnjeg oficira JNA Veselina Šljivančanina, osuđenog zbog ratnog zločina na Ovčari kod Vukovara. Polovinom avgusta Petronijević je najavio da je podneo inicijativu za odbranu Milorada Dodika, predsednika bh. entiteta Republika Srpska. Prethodno je Tužilaštvo BiH protiv Dodika podiglo optužnicu zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita. U zvaničnoj biografiji Srđana Perišića se, između ostalog, navodi da je diplomirao na Vojnoj akademiji u Beogradu i dva puta magistrirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Vanredni je profesor Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu, gostujući predavač na beogradskom Fakultetu političkih nauka i član istraživačkog tima Instituta za azijske studije iz Beograda. U vreme kada je Milorad Dodik bio član predsedništva Bosne i Hercegovine Perišić je bio njegov savetnik. Sa tog mesta je bez obrazloženja smenjen u maju 2019. godine. U svojim javnim nastupima i objavama na društvenoj mreži X Perišić ističe da "Srbi nisu deo Zapada", veliča ruskog predsednika Vladimira Putina i piše da je "na Srebrenici inicijacija u antisrpski tabor". Podsetimo, u Srebrenici su 1995. godine snage Vojske Republike Srpske i paravojne jedinice iz Srbije počinile genocid nad više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Najmanje poznat široj javnosti je Goran Šimpraga, koji se predstavlja kao novinar i producent. Osim što sa Goranom Petronijevićem deli isto ime, Šimpragu sa beogradskim advokatom povezuje i preduzeće Medija centar Nogina i Kurinoja – Ruski Ekspres koje je registrovano 2014. godine u Beogradu za delatnost novinskih agencija. Kao stvarni vlasnik u Registru Agencije za privredne registre u Srbiji, vodi se Goran Petronijević dok je Goran Šimpraga zakonski zastupnik i direktor. Ovaj privredni subjekt ostvario je ukupan prihod od 2.6 miliona dinara (22.000 evra), a sav prihod ostvaren je prodajom proizvoda i usluga u Srbiji. Veze sa 'Ruskim domom' Radio Slobodna Evropa je našao samo Fejsbuk stranicu "Ruskog ekspresa". U njenom opisu nalaze se tri linka koji vode ka sajtu, ali nijedan nije moguće otvoriti. Poslednju objavu na Fejsbuku "Ruski ekspres" imao je 13. avgusta. Većina postova su prenesene objave sa Fejsbuk stranice "Ruskog doma" u Beogradu. "Ruski dom" je predstavništvo ruske federalne agencije "Rossotrudničestvo" u Srbiji, koja se, između ostalog, bavi dijasporom i humanitarnim radom pri Ministarstvu spoljnih poslova Rusije. Kako je ranije pisao RSE, ova ustanova je od početka invazije na Ukrajinu organizovala i podržala više događaja kojim se opravdava rat u Ukrajini. Direktor "Ruskog doma" Jevgenij Baranov uživa diplomatski imunitet i sva druga prava kao diplomate ambasade Rusije u Srbiji. Sam Šimpraga na društvenim mrežama ima više fotografija sa Baranovim, na osnovu kojih se može zaključiti da imaju bliski prijateljski odnos. Jevgenij Baranov je povezan i sa Goranom Petronijevićem posredstvom Fondacije RHM (Ruska humanitarna misija). Ova nevladina organizacija nalazi se na istoj adresi u Beogradu kao i "Ruski ekspres". Petronijević je osnivač član Upravnog odbora Ruske humanitarne misije, a predsednik Upravnog odbora je do oktobra 2020. bio Jevgenij Baranov. Na tom mestu je danas Sergej Gluščenko, državljanin Rusije i međunarodni koordinator ruskog udruženja "Besmrtni puk". Ovo udruženje, koje ima ogranak i u Srbiji, organizuje manifestaciju pod nazivom "Besmrtni puk", u okviru koje marširaju potomci boraca antifašista, organizuje se svake godine 9. maja na Dan pobede nad fašizmom u više od 100 zemalja. Među aktivnostima Ruske humanitarne misije je finansiranje izgradnje deonice puta na jugu Srbije između opštine Medveđa i sela Putinovo, koje to ime nosi od 2016. u čast ruskog autokratskog predsednika Vladimira Putina. Radio Slobodna Evropa je kontaktirao Gorana Petronijevića, Srđana Perišića i Gorana Šimpragu, uz molbu da budu sagovornici u ovoj temi. Ni sa jedne adrese odgovor nije stigao. Šta je saopštila Ambasada Ukrajine? Ambasada Ukrajine u Beogradu ocenila je u saopštenju objavljenom 13. septembra da je Ruska Federacija sprovela "lažne izbore na privremeno okupiranim teritorijama", uz napomenu da su oni "ništavni i ne priznaje ih međunarodna zajednica". Navode i da je to "još jedan pokušaj Kremlja da legalizuje agresiju, pokušaj aneksije i privremene vojne kontrole nad delom teritorija suverene i nezavisne evropske države Ukrajine". U saopštenju se navodi da su "u šouu koji je organizovale nezakonske ruske okupatorske vlasti" učestvovala i tri državljanina Srbije – Goran Petronijević, Goran Šimpraga, Srđan Perišić. "Lica umešana u sprovođenje ovih lažnih izbora, uključujući rukovodstvo Ruske Federacije, predstavnike okupatorskih uprava i izbornih struktura, kao i njihove propagandiste, biće privedeni pravdi. Ukrajina će takođe inicirati uvođenje novih međunarodnih sankcija umešanima", saopštila je Ambasada. RSE je komentar zatražio od Ministarstva spoljnih poslova Srbije, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Nije poznato da li i u okviru koje međunarodne misije su državljani Srbije pratili izborni proces. Kako je za RSE objašnjeno u nevladinoj organizaciji CRTA, posmatrači u misiji Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) odlaze uz saglasnost Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Prethodno je potrebno proći i treninge za posmatrače koje organizuje OSCE. Izvesno je da Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) nije imala svoje posmatrače, pošto se ovi izbori nisu našli ni u godišnjem kalendaru izbora na sajtu ove međunarodne organizacije. Ekstremni desničar iz Srbije Ovo nije prvi put da državljani Srbije učestvuju u posmatračkim misijama na izborima koje organizuje Ruska Federacija na ukrajinskim teritorijama. Miša Vacić, prvi čovek ekstremno desničarske Srpske desnice, je septembra 2022. godine boravio u Volgogradu u svojstvu međunarodnog posmatrača referenduma koji se sprovodi u otcepljenim i okupiranim ukrajnskim regionima za prisajedinjenje Rusiji. Kako je tada saopštila vanparlamentarna Srpska desnica, Vacić je na poziv administracije ruskog predsednika Vladimira Putina obišao glasačka mesta koja se nalaze u izbegličkim kampovima na teritoriji Volgogradske oblasti, u kojima žive izbegli stanovnici iz separatističkih oblasti Ukrajine. U ukrajinskim regionima Donjecku i Lugansku, kao i u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, proruski separatisti su organizovali referendume o pripajanju ovih teritorija Rusiji. Zvanični Kijev, Ujedinjene nacije i zapadne vlade nisu priznali referendum koji je održan na područjima koja su pod vojnom okupacijom Moskve. Ove teritorije čine oko 15 posto područja Ukrajine. Taj za Zapad nezakoniti izborni proces pratio je i Srđan Perišić, kao i nekoliko državljana Bosne i Hercegovine, o čemu je RSE pisao. Kijev je optužio posmatrače da su "marionete Kremlja". Međunarodna zajednica o izborima Kao i glasanje na referendumu pre godinu dana, međunarodna zajednica nije priznala ni nedavno održane izbore na okupiranim ukrajinskim teritorijama. Portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova izjavio je 11. septembra da su sankcije protiv organizatora izbora i kandidata koji su učestvovali na njima "sasvim zamislive", ali je dodao da se o takvim sankcijama uglavnom odlučuje u okviru Evropske unije. Američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony) takođe je osudio izbore rekavši da su "ruski lažni izbori u okupiranim oblastima Ukrajine nelegitimni".]]> Wed, 13 Sep 2023 20:13:15 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALumkAYpS-UVAyNaXKMm36c-X https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukUYc1rGQeBMKJCIqJppjfU Umesto u budžet opština, sredstava prikupljena naplatom kazni za saobraćajne prekršaje u Srbiji ubuduće će u potpunosti ići direktno u državni budžet. To je samo jedna od desetina zakonskih promena koje su usvojene tokom sednice Skupštine Srbije 6. septembra. Uz zvuke pištaljki i vuvuzela, proteste dela opozicije i pokušaje da se blokira rad parlamenta, vladajuća većina usvojila je niz veoma važnih zakona bez gotovo ikakve rasprave. Time je na kontroverznu priču o nabavci kamera za video nadzor, dodat još jedan element. Naime, kako je pokazalo nedavno istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE), upravo su iz tih budžetskih prihoda nabavljani sistemi za video nadzor od kineskih proizvođača, koji su tehnički sposobni i za prepoznavanje lica, a ne samo prilika u saobraćaju, čime se otvara rizik za duboko ugrožavanje privatnosti bilo kog građanina. Softver koji bi omogućio da se dogodi eventualna zloupotreba podataka se ne koristi, kako RSE saznaje u nastavku istraživanja iz Kanclearije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.  Dodaju još da bi eventualno korišćenje, bilo nelegalno. Može li i kada Poverenik zabraniti korišćenje tehnologije? Prema saznanjima Kancelarije Poverenika, softver koji bi omogućio biometrijsku obradu podataka građana još uvek se ne koristi, navodi se u odgovoru za RSE. Upotreba ovakvog softvera prema njihovim rečima nelegalna je. "Treba razlikovati nabavku i upotrebu opreme, odnosno tehnologije koja ima mogućnost prepoznavanja lika", objašnjavaju u odgovorima za RSE. "Kada bi se tokom inspekcijskog nadzora utvrdilo da se nezakonito koristi ovakav sistem, Poverenik bi nalogom mogao da zabrani korišćenje te tehnologije", navode iz Kancelarije Poverenika i dodaju da u praksi do sada nisu imali takav slučaj. Međutim, do nadzora u slučaju nabavki kineskih kamera širom Srbije neće doći jer nema dokaza da se ona koristi. Poverenik će pokrenuti inspekcijski nadzor ako budu postojali validni dokazi da je oprema korišćena za prepoznavanje građa. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predviđa usvajanje Procene uticaja obrade ličnih podatka pre analize ličnih podataka građana. Dokument sadrži obrazloženja za uvođenje ove tehnologije, ali i način na koji će se obrađivati podaci građana. Novinari RSE nisu uspeli da dođu ni do jednog ovakvog dokumenta u 11 mesta u Srbiji koja su kupila opremu za javni video nadzor sa mogućnošću prepoznavanja lica. Opštine i gradovi navodili su da ne raspolažu dokumentom. Iz Kancelarije Poverenika navode da su opštine i gradovi u Srbiji samo u nekoliko navrata zatražili mišljenje tokom uvođenja sistema javnog video nadzora. "Poverenik je dobio procene uticaja na zaštitu podataka o ličnosti od strane pojedinih opština i gradova", navode iz Kancelarije i dodaju da se one nisu odnosile na obradu biometrijskih podataka, već na javni video nadzor i monitoring saobraćaja. Upitani da prokomentarišu činjenicu da opštine i gradovi kupuju opremu za javni video nadzor, a zatim je ustupaju MUP-u na korišćenje, iz Kancelarije Poverenika kažu da ovakvo postupanje nije rizično sa aspekta zaštite ličnih podataka građana. "Policijski organi imaju ovlašćenje da vrše takvu obradu i obavezu da pri tom štite lične podatke građana. Sa aspekta zaštite podataka o ličnosti način pribavljanja opreme je irelevantan", zaključuju iz Kancelarije Poverenika. Pitanje zaštite privatnosti građana nesumnjivo je najznačajnije u kompleksu pitanja koja se otvaraju nabavkom kamera proizvednih i u Kini. No, zakonske izmene koje je potvrdila Skupšina, na način opisan na početku teksta, još jednom su na dnevni red vraćaju i dilemu o transparentnosti ulaganja u ovu orpemu. O kolikom iznosu je reč? Opštine i gradovi u Srbiji deo sredstva za kupovinu sistema za javni nadzor obezbeđivala su iz prihoda od saobraćajnih kazni. O kolikim se sredstvima radi pokazuju podaci Agencije za bezbednost saobraćaja. Naime, ukupni prihodi od saobraćajnih prekršaja na godišnjem nivou u Srbiji iznose gotovo 70 miliona evra za 2022. godinu, dok je tokom 2021. godine taj iznos bio gotovo nešto više od 84 miliona evra. Trideset odsto ovih sredstava pre promene Zakona išao je na račune gradova i opština. Iz ovih sredstva finansirani su različiti projekti iz domena bezbednosti saobraćaja. Agencija za bezbednost saobraćaja odobravala je i pratila ove projekte. Koji su sve projekti video nadzora odobreni tokom poslednjih pet godina, koliko su i iz kojih sredstava plaćani do objavljivanja ovog teksta nisu objasnili iz Agencije za bezbednost saobraćaja, u čijoj nadležnosti je bilo davanje saglasnosti na ove projekte. Koliko je potrošeno za kupovinu kamera? Kako je pokazalo istraživanje RSE, više od 40 opština i gradova u Srbiji, gotovo trećina svih lokalnih samouprava, kupila je sisteme javnog video nadzora i monitoringa saobraćaja tokom poslednjih pet godina. Za ovaj posao potrošeno je gotovo 30 miliona evra, a u svim opštinama i gradovima dobavljač je bila ista firma - Macchina Security iz Beograda. U 11 od ukupno 40 mesta oprema za javni video nadzor ima mogućnost prepoznavanja lica. Tačnije, snimci sa kamera analiziraju se pomoću softvera koji ima različite analitičke mogućnosti poput brojanja i prepoznavanja ljudi ili prepoznavanja registarskih tablica i modela vozila. Tragom ovih otkrića novinari RSE zatražili su dodatna objašnjenja od Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja, Vladinoj Kancelarije za javne nabavke, kao i Državnoj revizorskoj instituciji (DRI). Oprema za saobraćaj, ili prepoznavanje? Opštine i gradovi imaju zakonski osnov da nabavljaju sisteme za monitoring saobraćaja, navode iz Državne revizorske institucije (DRI) na pitanje RSE po kom osnovu su gradovi i opštine u Srbiji nabavljali opremu koja se koristi za nadzor – kamere i softvere koje analiziraju snimke sa njih. Mogu li kamere da snimaju isključivo saobraćaj i identifikuju saobraćajne prekršaje ili sisteme koji imaju mogućnost da prepoznaju i ljude, ostaje nejasno iz odgovora Državnog revizora. U jedanaest opština i gradova u Srbiji kupljene su kamere i softver kineskog proizvođača Dahua koji imaju mogućnost prepoznavanja lica, pored ostalih funkcija poput brojanja ljudi u gužvi, identifikovanja kada automobil prelazi na crveno svetlo ili pretiče po punoj liniji, pokazalo je ranije objavljeno istraživanje novinara RSE. Agencija za bezbednost saobraćaja, sa druge strane, bar prema Preporukama objavljenim na sajtu, nema dilemu. "Agencija neće odobravati izgradnju sistema video nadzora za javnu bezbednost", navodi se u Preporukama ove Agencije na osnovu kojih lokalne samouprave pripremaju svoje programe za unapređenje saobraćajne infrastrukture. Zbog čega se ovakva napomena našla u Preporukama Agencije za bezbednost saobraćaja, kao i koje su sve opštine i gradovi kupovali opremu za javnu bezbednost i na koji način su zbog toga sankcionisani, pitanja su na koja ova Agencije nije odgovorila do objavljivanja teksta. Bečej kao primer Da su se budžetom od saobraćajnih prekršaja kupovale kamere za nadzor građana uprkos preporukama Agencije za bezbednost saobraćaja da se to ne radi pokazuje, između ostalih, primer Bečeja. U Bečeju, gradu na oko 120 kilometara severno od Beograda, krajem maja 2023. godine sprovedena je "javna nabavka za uspostavljanje sistema bezbednosti". "Lokalna samouprava je pokrenula nabavku zbog sigurnosti i opšte bezbednosti građana", objasnili su iz ove opštine krajem juna 2023. godine novinarima RSE u pisanim odgovorima. Video nadzor u Bečeju plaćen je gotovo 800.000 evra, pokazuju podaci iz ugovora koji je zaključen tokom 2023. godine. Od saobraćajnih prekršaja opština naplatila je značajo manje. Nešto više od 65.000 evra slilo se u budžet Bečeja tokom 2021. godine od naplaćenih kazni i saobraćajnih prekršaja, dok je tokom 2022. godine taj iznos manji, oko 55.000 evra. Kako bi isplatila sistem za bezbednost saobraćaja, opština Bečej bi morala 13 godina za redom da izdvaja celokupne prihode od naplaćenih saobraćajnih kazni samo za ove svrhe. Međutim, tehničko opremanje saobraćajne policije, u koje između ostalog spada i nabavka opreme za monitoring saobraćaja, samo je jedna od šest različitih oblasti u okviru kojih opštine mogu da troše sredstva od saobraćajnih kazni. Među ovim aktivnostima su uređenje saobraćajnica oko škola, izgradnja pešačkih i biciklističkih staza, edukacija učesnika u saobraćaju ili nabavka opreme za saobraćajne policajce. Agencije za bezbednost saobraćaja, koja daje saglasnost na projekte opština i gradova u Srbiji, nije objasnila na koji način se unapređuje saobraćaj i kako se troši gotovo 20 miliona evra godišnje. Odgovori nisu stigli ni nakon dve nedelje i više poziva koje su novinari RSE uputili Agenciji. Međutim novi Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima na prvi pogled menja ovu praksu. Izvori prihoda za finansiranje bezbednosti saobraćaja sada mogu biti i međunarodni ugovori, sredstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, kroz donacije, poklone, priloge i druge vidove pomoći. Koji će sve projekti biti finansirani od sada će određivati Vlada na predlog ministra unutrašnjih poslova. Pitanje "sužavanja konkurencije" Istraživanje RSE o nabavci sistema javnog video nadzora razotkrilo je da je u više od 40 gradova i opština u Srbiji oprema kupljena od istog dobavljača – beogradske firme Macchina Security. Na ovaj način pomenutoj firmi dodeljeni su poslovi vredni oko 27 miliona evra tokom poslednjih pet godina. Podaci pokazuju da su ugovori sa opštinama i gradovima u Srbiji činili i do 80 odsto poslovnih prihoda firme Macchina Security.   Iz Vladine kancelarije koja se bavi sprečavanjem, otkrivanjem, ali i otklanja nepravilnosti tokom primene Zakona o javnim nabavkama pokušali smo da saznamo da li je u ovim nabavkama došlo do sužavanja konkurencije. Kancelarija nije proveravala postupke nabavki sistema javnog video nadzora, navode u pisanim odgovorima od 20. jula za RSE. "Kancelarija, će shodno zakonskim ovlašćenjima, prilikom određivanja subjekata i predmeta monitoringa uzeti u razmatranje informacije dostavljene u prilogu Vašeg dopisa", navode iz Kancelarije. U dopisu navode da će proveriti da li je došlo do bilo kakvih "protivpravnih radnji koje za posledicu imaju sužavanje konkurencije i dovođenje u prednost tačno određenog ponuđača", te da će ukoliko se to ustanovi preduzeti aktivnosti iz svoje nadležnosti.]]> Wed, 13 Sep 2023 07:05:18 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukUYc1rGQeBMKJCIqJppjfU https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukkg94RBkikTyuZukmJ4mr4 "Pečenje grla, nos, kašalj, to su sve simptomi koje sam imala", kaže za Radio Slobodna Evropa(RSE) Julijana Ćirić iz Kragujevca u centralnoj Srbiji. Ona je jedna od gotovo 2.900 pacijenata u Srbiji kod kojih je u poslednjih mesec dana potvrđen korona virus. Svedoči o gužvi u COVID ambulanti Doma zdravlja u Kragujevcu. "Odmah su me poslali u COVID ambulantu Doma zdravlja, gde je neopisiva gužva, kao da je krenuo novi ciklus korone", rekla je Ćirić. Broj novih slučajeva se, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, prošle nedelje udvostručio. Trend rasta broja zaraženih zabeležen je i u Evropi sa novom podvarijantom omikron soja EG.5 poznatom kao "Eris". Ta podvarijanta je u Srbiji registrovana početkom septembra. Epidemiolog Zoran Radovanović je za RSE rekao da su zvanični podaci "vrh ledenog brega", jer se samo u jednoj ustanovi u zemlji radi sekvenciranje genoma, kojim se može utvrditi da li je reč o novoj podvarijanti virusa. Ipak, ocenio je da nema mesta panici. "Nema razloga, jer to je ono na šta računamo i sa čim mora da se živi. Ali, razumno je voditi računa", rekao je Radovanović. Domovi zdravlja na prvoj liniji U Srbiji su sve COVID bolnice zatvorene, pa je sad teret na domovima zdravlja. Među domovima zdravlja koji se suočavaju sa većim brojem pacijenata koji dolaze sa simptomima COVID-a je Dom zdravlja u Kragujevcu. U toj zdravstvenoj ustanovi se broj pacijenata sa simptomima COVID-a i onih kod kojih je potvrđen virus početkom nedelje udvostručio. Sa 70 do 80 pacijenata koji su se javljali na dnevnom nivou od kojih se u proseku do 15 njih testiralo pozitivno na virus, u ponedeljak, 11. septembra broj pacijenata je skočio na 150. Kod njih 30 je potvrđeno prisustvo virusa. "Javljaju se pacijenti sa zapušenim nosom, bolom u grlu, temperaturom od 37 do 38 stepeni. Njihovo lečenje za sada je na nivou Doma zdravlja gde dobijaju terapiju propisanu po Protokolu za COVID-19", rekla je za RSE Danijela Petrović, portparolka Doma zdravlja Kragujevac. U Beogradu su zabeležene prve hospitalizacije. Kako je 12. septembra izjavio za Radio-televiziju Srbije Goran Stevanović, direktor beogradske Klinike za tropske i infektivne bolesti, u toj ustanovi smešteno je 10 pacijenata sa upalom pluća. Stevanović je istakao da mlađe osobe obolele od COVID-19 imaju blaže simptome, dok se upala pluća javlja kod starijih i onih sa zdravstvenim problemima. Ministarstvo zdravlja Srbije nije odgovorilo na upit RSE da li se u skladu sa povećanim brojem zaraženih razmatra uvođenje epidemioloških mera. Koliko je opasna podvarijanta virusa "Eris"? Svetska zdravstvena organizacija je u maju proglasila kraj pandemije COVID-19. Virus međutim cirkuliše u svetskoj populaciji i to u novim varijantama, a prema rečima epidemiologa Zorana Radovanovića, virus će "ostati sa nama decenijama". U Srbiji je registrovana nova podvarijanta Omikron soja korona virusa poznata kao "Eris", kako je 6. septembra saopštio Institut za javno zdravlje Vojvodine, ustanova koja je izolovala varijantu virusa. Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu potvrdio je za RSE da ne prati nove sojeve korona virusa "imajući u vidu da je stanje pandemije ukinuto". "Međutim, epidemiološka situacija se konstantno prati i ako bude bilo potrebe biće ponovo uspostavljeno", naveli su u pisanom odgovoru na upit RSE u tom institutu. Radovanović je za RSE ocenio da nova podvarijanta "Eris" i rast broja zaraženih u Srbiji nije "ništa neuobičajeno". "Ove varijante koje se sad javljaju u svetu su potomci omikron soja, koji je sam po sebi bio blaži od prethodnih varijanti", rekao je Radovanović za RSE. Preporučuje vakcinaciju starijim osobama i onima koji pate od hroničnih oboljenja. Raste broj zaraženih i u Evropi Prema podacima Evropskog centra za sprečavanje i kontrolu bolesti (ECDC) u državama Evropske unije (EU) zabeležen je povećan broj zaraženih u protekle dve nedelje. ECDC je u saopštenju od 7. septembra ukazao da su podaci o broju novoinficiranih kojima raspolažu ograničeni, s obzirom na to da deo država ne daje potpune podatke. Isti je slučaj i sa podacima o pacijentima koji su hospitalizovani i sa podacima o smrtnim slučajevima. Prema raspoloživim podacima, najveći broj inficiranih na 100.000 stanovnika beleže Kipar i Grčka. Kakva je situacija u svetu? Iako je kraj pandemije COVID-19 proglašen u maju, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da virus i dalje dosta cirkuliše. Prema rečima Marije Van Kerhove (Maria Van Kerkhove) koja vodi tehničko odeljenje SZO za COVID "COVID se uvek mora shvatati ozbiljno". SZO pomno prati podvarijantu "Eris" i BA.2.86. "Razlog zbog kojeg se pomno prati je taj što, poput varijante Omikron, uzrokuje mnoge druge mutacije. Nadzor je i dalje apsolutno neophodan. Upravljamo ovakvim situacijama bolje nego u prošlosti, ali svejedno, ne bismo trebali pokrivati oči: još uvek postoji vrlo velik broj infekcija, ponovnih infekcija i ljudi koji se hospitalizuju", izjavila je 4. septembra Kerhove. Unapređene vakcine Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila je 12. septembra upotrebu unapređenih vakcina protiv COVID-19 koje su pokazale efikasnost u odbrani od rasprostranjenih varijanti omikron soja, preneo je Glas Amerike (VOA). Njihovo korišćenje bi moglo početi krajem septembra. Odobrenje za upotrebu unapređenih vakcina američke vlasti su izdale u trenutku porasta broja obolelih od COVID-19 i brzog širenja nove podvarijante omikron soja "Eris" u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i drugim delovima sveta. * Saradnja na tekstu: Branko Vučković]]> Tue, 12 Sep 2023 16:18:44 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukkg94RBkikTyuZukmJ4mr4 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALuk7E7AQB-HVSVRpWVnEcNkS Edvard Džozef, predavač na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu, kaže da nema velikih očekivanja od ovonedeljnog sastanka kosovskog premijera Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prvog posle više od četiri meseca. Prema njegovim rečima, bilo bi "prijatno iznenađenje" da bude pomaka. Govoreći u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Džozef kaže da bi Evropska unija, kao posrednik u dijalogu, trebalo da podseti obe zemlje da imaju dogovor koji treba sprovesti. Za rešavanje situacije na severu Kosova, kaže, obe strane moraju da ispune svoj deo posla. Međutim, kaže Džozef, kriza odgovara i Vučiću i Kurtiju. "Vučić ima koristi od svega što ga drži podalje od toga da primeni sporazum za koji Sjedinjene Države i Evropska unija kažu da ga je prihvatio. Kurti svakako ima koristi jer je pritisak sada samo na koracima za deeskalaciju [situacije na severu], a ne o pitanju Zajednice [opština sa srpskom većinom]", kaže Džozef. Prema njegovim rečima, Vučić nije partner SAD, ali je Kurti "izuzetno težak i neodgovoran u pristupu rešavanja problema severa Kosova" i to nije u skladu sa tim da budete dobar partner sa Sjedinjenim Državama i Zapadom. Radio Slobodna Evropa: Sastanak premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan 14. septembra. Poslednji put su se sastali 2. maja. Šta očekujete od sledećeg sastanka? Edvard Džozef: Mislim da ne možemo očekivati veliki napredak. To ne znači da ne postoji mogućnost bilo kakvog napretka, ali, jednostavno, ne treba imati prevelika očekivanja. Bićemo prijatno iznenađeni ako bude pomaka. Ono što treba da proistekne iz ovog sastanka i što je važno za Brisel je da sve podseti da postoji sporazum između Kosova i Srbije. Važno je da EU prestane da govori o dijalogu jer postoji dogovor, dogovor koji je Brisel ponudio i koji je postignut u februaru i martu. Sporazumom su predviđene obaveze za obe strane. Postoji i aneks koji se bavi svim pitanjima njegove implementacije [što je dogovoreno u Ohridu]. Važno je da se, makar i formalno, EU tome vrati i podseti strane da su dužne, prema navodima EU i SAD, da to sprovode. Radio Slobodna Evropa: Situacija na severu Kosova ostaje nerešena. Na čijem je sada terenu lopta? Edvard Džozef: Lopta je na terenu EU i SAD da izađu iz ove situacije. Prst možemo uperiti u Aljbina Kurtija, koji je i na Kosovu žestoko kritikovan od strane opozicije, za nepromišljene postupke, za zaoštravanje odnosa sa SAD i sa EU, za odbacivanje plana EU za deeskalaciju situacije na severu, kao i za mere koje su uvedene Kosovu zbog njegovih postupaka. Dakle, očigledno je da je Kurti kriv. Ali to ne znači da je Aleksandar Vučić nevin i da lopta nije na njegovoj strani zato što Vučić ima veliku ulogu u stvaranju ove krize. Kada govorimo o tome na čijem je terenu lopta, misli se da samo jedan akter treba da odigra, ali to nije tačno. Vučić je imao izuzetno veliku ulogu u stvaranju ove krize ne čineći ništa protiv bojkota izbora [na severu Kosova od strane lokalnih Srba] i to nakon Ohridskog sporazuma, kojim je Kurti načelno pristao na stvaranje Zajednice [opština sa srpskom većinoms], što je rekao da nikada neće učiniti. Dakle, ne može se reći da je lopta na Kurtijevom, a ne na Vučićevom terenu. To je zaista u domenu EU i SAD. Oni moraju biti ozbiljni u vezi sa tim, osigurati da postoji sporazum i preduzeti korake da održe privrženost strana sprovođenju tog sporazuma. Radio Slobodna Evropa: Pa šta mislite ko ima koristi od krize na severu Kosova? Edvard Džozef: Mogu reći ko nema koristi, a to su svi građani Kosova koji žive na severu, a to uključuje Srbe, Albance, Bošnjake. Oni sigurno nemaju. Ali svi oni koji imaju koristi od statusa kvo imaju koristi. To uključuje strukture na severu koje imaju koristi od činjenice da tu ne postoji stabilna vladavina prava. Politički, rekao bih da Aleksandar Vučić ima koristi od svega što ga drži podalje od toga da primeni sporazum za koji SAD i EU kažu da ga je prihvatio. Kurti svakako ima koristi jer je pritisak sada samo na koracima ka deeskalaciji [situacije na severu], a ne na pitanju Zajednice. Radio Slobodna Evropa: Govorite o deeskalaciji. Kosovske vlasti su izrazile spremnost za održavanje novih izbora na severu. Da li mislite da bi lokalni Srbi učestvovali u tom procesu? Edvard Džozef: Vučić je podržao bojkot izbora [u aprilu] i posle [Ohridskog] sporazuma u martu. To je bilo vreme da se promeni politika, da se uđe u novu eru. Ne znam odgovor na Vaše pitanje. Radio Slobodna Evropa: Hajde da se zadržimo malo na evropskoj i američkoj politici. Grupa evropskih i američkih političara poslala je pismo liderima SAD i EU tražeći od njih da preispitaju svoj pristup smanjenju tenzija između Kosova i Srbije. Oni su kritikovali "nedostatak pritisaka na Srbiju". Šta mislite o ovim kritikama? Edvard Džozef: Pismo je ponovilo mnoge kritike koje sam izneo u svom članku, objavljenom u junu, u listu Foreign Policy, pod naslovom "SAD stvaraju krizu na Kosovu". Mislim da pismo na isti način kao ja kritikuje pristup EU i SAD posle nasilja 29. maja [u Zvečanu, na severu Kosova]. Srpski napadi na vojnike KFOR-a [NATO misija na Kosovu] bili su veoma ozbiljni. A reakcija je, kao što sam rekao u tom članku, bila skoro potpuno jednostrana. Za ovo je okrivljen samo Kurti, dok su nasilje počinili Srbi. Nasilje je uključivalo molotovljeve koktele, koji su očigledno morali biti pripremljeni unapred. To znači da je ova vrsta nasilja planirana. To snažno sugeriše da je Beograd bio svestan, da su njegovi izvori, po svoj prilici, bili svesni, a predsednik Vučić ništa nije učinio da to spreči. On je svakako znao za pretnju nasiljem i nije preduzeo korake da to spreči. SAD i EU su ozbiljno reagovale protiv Kurtija i zapravo hvalile Vučića smatrajući ga partnerom. Dakle, pismo ponavlja moju zabrinutost zbog ovoga i šire shvatanje da ovo nije samo problem Aljbina Kurtija, koji je se ponaša oportunistički, populistički i nepromišljeno ignorišući svoju odgovornost da koordinira, da poštuje ono što NATO nalaže o raspoređivanju snaga na severu. On time odražava nespremnost da se bavi ulogom Aleksandra Vučića na Kosovu i činjenicom da on ne želi rešenje. Radio Slobodna Evropa: Ko se onda može smatrati bliskim partnerom Zapada, Kurti ili Vučić, i zašto? Edvard Džozef: Ovo je šire pitanje. Aljbin Kurti je bio izuzetno težak i neodgovoran u svom pristupu problemima na severu. Ovo nije u skladu sa tim da budete dobar partner sa Sjedinjenim Državama i Zapadom. Ali, Kosovo se uskladilo sa principima SAD i podržava SAD u pogledu najveće bezbednosne pretnje u Evropi u ovom veku, a to je invazija Rusije na Ukrajinu. Aleksandar Vučić nije partner SAD, uprkos tome što neki američki zvaničnici stalno govore da je on sve bolji partner SAD. On to nije. On je i dalje partner [ruskog predsednika] Vladimira Putina. On je to dokazao u više navrata. Odbija da razreši Aleksandra Vulina [direktora Bezbednosno-informativne agencije u Srbiji], iako je sankcionisan od strane Sjedinjenih Država. Vulin je otvoreni saradnik Rusije, za razliku od Vučića koji je suptilniji saradnik. Srbija podržava i dom je za [ruske medije] Russia Today, Sputnjik, promoviše proruske narative, ima razvijenu trgovinu i održava letove sa Rusijom. Dakle, Aleksandar Vučić nije partner SAD u našim najvažnijim spoljnopolitičkim pitanjima, a nije partner ni u pogledu istinskog postizanja demokratske stabilnosti u regionu. Radio Slobodna Evropa: Šta mislite, koliko dugo će Zapad tolerisati srpske vlasti da ne sankcionišu Rusiju [zbog invazije na Ukrajinu]? Edvard Džozef: Mislim da to ostaje otvoreno pitanje za administraciju [SAD]. Mislim da neki zvaničnici imaju iluzije da Aleksandar Vučić može biti ili je već partner SAD, dok drugi nemaju tu iluziju i vide Vučića onakvim kakav jeste. Radio Slobodna Evropa: Poslednje pitanje – Kurti je rekao da je pod hitno potrebno popraviti odnose sa Srbijom pre izbora u SAD [2024. godine]. Zašto je to važno? Edvard Džozef: On nije jedini koji je svestan činjenice da će sledeće godine biti predsednički izbori u SAD. Sledeće godine su i izbori za Evropski parlament. Izbori će biti velika distrakcija za SAD i smanjiće verovatnoću da će preduzeti neke inicijative ili posvetiti pažnju na visokom nivou ovim pitanjima. Mnogi ovo govore, ne samo Kurti. Dakle, postoji određeni pritisak zbog ovog roka. To bi, u stvari, moglo biti dobro, jer bi moglo da usredsredi napore i uozbilji SAD i EU.]]> Tue, 12 Sep 2023 14:33:34 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALuk7E7AQB-HVSVRpWVnEcNkS