Follow Slobodna Evropa - Srbija, filter it, and define how you want to receive the news (via Email, RSS, Telegram, WhatsApp etc.) https://follow.it/slobodna-evropa-srb Wed, 29 Mar 2023 20:32:38 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALul8kuGGlX3vWYMOI2eu70Rg Više od nedelju dana aktivisti i građani "kampuju" u blizini Savskog nasipa koji od poplava štiti najveću opštinu u Srbiji, Novi Beograd. Od kada je nasip sagrađen, 60-ih godina prošlog veka, to područje zaštićeno je od poplava. Dežuraju na smene kako bi zaustavili izgradnju vodovodne mreže za ugostiteljske objekte na reci, jer strahuju da bi ona mogla oštetiti nasip i ugroziti bezbednost ljudi koji tu žive. Snimatelj: Slaven Miljuš Montažer: Stanko Milovanov]]> Wed, 29 Mar 2023 16:25:22 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALul8kuGGlX3vWYMOI2eu70Rg https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALulUMB6cuW0d920dX84dnP8Y "Odazvaćemo se svakom pozivu institucija i pojedinaca u kom prepoznamo želju da nas saslušaju i zaista i čuju". Tako za Radio Slobodna Evropa (RSE) tužiteljka Bojana Savović komentariše reakcije na sastanak sa ambasadorom SAD u Srbiji Kristoferom Hilom (Christopher Hill). Ambasador SAD susreo se 23. marta sa dve tužiteljke beogradskog Višeg javnog tužilaštva čiji je rad na predmetu doveo do hapšenja šestorice osumnjičenih za zloupotrebe u najvećem državnom preduzeću Elektroprivreda Srbije (EPS) u februaru. Nakon toga, one su u februaru razmeštene u drugo odeljenje u tužilaštvu. U znak podrške tužiteljkama održano je nekoliko protesta u Beogradu, na kojima je učestvovao deo opozicije, ali i strukovna udruženja. Vlasti u Srbiji odbacile su kritike i ocenile da je reč o političkoj hajci. Tvit ambasade Sjedinjenih Država u Srbiji 23. marta izazvao je nove kritike vlasti. Ambasada je na Tviteru objavila sliku ambasadora sa tužiteljkama uz poruku: “Nezavisno pravosuđe i borba protiv korupcije ključni su za napredak Srbije, a naročito članstvo u EU. Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju Srbiju u tom nastojanju i cene partnerstvo profesionalaca u Tužilaštvu koji su toga svesni poput Bojane Savović i Jasmine Paunović”. Optužbe za mešanje u unutrašnje stvari Srbije Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je, prema pisanju medija, da postupak Ambasade SAD predstavlja "otvoreno i grubo mešanje u unutrašnja pitanja jedne suverene države - Srbije". "Ovaj postupak je u direktnoj suprotnosti sa željom za razvojem dobrih bilateralnih odnosa", rekao je Dačić 23. marta u saopštenju ministarstva, obavila je Beta. Pomenuto saopštenje se ne može pronaći na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Sastanak je bio tema i za strukovno Udruženje sudija i tužilaca Srbije čiji je zastupnik Nenad Stefanović, koji rukovodi Višim javnim tužilaštvom u Beogradu. Stefanović je, inače, ranije demantovao u saopštenjima tvrdnje da su tužiteljke premeštene pod političkim pritiskom navodeći da se slučaj "zloupotrebljava radi ličnih interesa i u političke svrhe". Iz ovog udruženja su 25. marta na Tviteru objavili pitanja o sastanku tvrdeći da "svi građani žele da čuju odgovor". U objavi se, između ostalog, postavlja pitanje da li su tužiteljke imale dozvolu rukovodioca da održe taj sastanak i po čijem odobrenju su one "partneri strane države".   SAD inače godinama podržavaju Srbiju u reformi pravosuđa i vladavini prava, što zvaničan Beograd ima kao obavezu i u evropskim integracijama, kao kandidat za članstvo u EU. Tako je tokom sastanka 2019. godine tadašnja ministarka pravde Srbije Nela Kuburović, tokom sastanka sa zamenikom koordinatora u Birou za Evropu Stejt departmenta Džejmsom Mercom (James Merz), ukazala da SAD već niz godina kroz projekte USAID podržava reformu pravosuđa u Srbiji i jačanje vladavine prava, saopštilo je tada Ministarstvo pravde. U saopštenju se ističe i da je USAID dao veliku podršku, između ostalog, izradi nove Nacionalne strategije za razvoj pravosuđa 2019-2025. Ministarka je tada ukazala i na podršku SAD u obuci sudija i tužilaca za primenu novih zakonskih mera u borbi protiv korupcije. Ona je tada, kako se navodi u saopštenju, istakla da je Srbija zahvalna na podršci SAD. Još jedna kritika nakon sastanka ambasadora SAD sa tužiteljkama, prema pisanju TV N1, stiglo je od lokalnog udruženja iz Trstenika, mesta u centralnoj Srbiji, koje je podnelo "disciplinsku prijavu" protiv tužiteljki zbog sastanka sa američkim ambasadorom. 'Izostala reakcija na problem mnogo važniji od sastanka' Ambasador SAD se nije javno izjašnjavao povodom kritika. Tužiteljka Bojana Savović je u pisanoj izjavi za RSE navela da se, pre svega, nadala reakcijama srpskih institucija u vezi problema, za koji je navela da je mnogo važniji od jednog sastanka, ali da je ta reakcija izostala. "Pošto nas institucije u Srbiji ignorišu već mesec dana, odazvaćemo se svakom pozivu institucija i pojedinaca u kom prepoznamo želju da nas saslušaju i zaista i čuju", rekla je Savović. Druga tužiteljka Jasmina Paunović navela je da je očekivala reakcije koje su usledile nakon sastanka, ali da joj je važno da struka prepozna ceo problem. "Uvek i svuda ću reći pravu istinu o onome što se dešava u Tužilaštvu (Više javno tužilaštvo u Beogradu, prim. aut.), u instituciji koja mora da bude uzor u pravdi i poštovanju Ustava i zakona", piše u pisanom odgovoru tužiteljke Paunović za RSE. Tužiteljke su odbile da za RSE komentarišu negativne reakcije. Savović je navela da ne želi da komentariše izjave političara jer je to "van stručnih stavova za koje se zalažemo" i dodala da "ne postoji zakonska prepreka za održavanje takvog sastanka". Zbog čega su tužiteljke premeštene? Tužiteljke Savović i Paunović navode za RSE da su od 2018. i osnivanja Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije radile u tom odeljenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Ove godine su premeštene u Odeljenje za opšti kriminal. Jasmina Paunović rekla je za RSE da je premeštena u Odeljenje za opšti kriminal, koje se bavi, između ostalog, ubistvima, silovanjima, krivičnim delima povezanim sa drogom, uprkos tome što se školovala u oblasti finansijskog kriminala. Do premeštaja je, prema ranijoj izjavi zamenice tužioca Bojane Savović, došlo nakon što je njoj i koleginici Paunović oduzet slučaj EPS. Policija u Srbiji je 22. februara obavestila medije da je uhapšeno šestoro ljudi osumnjičenih za zloupotrebu u Elektroprivredi Srbije (EPS). Tužilaštvo ih, kako je pisalo u saopštenju, tereti da su lažirali dokumenta i predstavili da je izgrađena "nepostojeća" industrijska pruga od železničke stanice Stig do termoelektrane Kostolac B na istoku Srbije. EPS je, ukazalo je tužilaštvo, posao koji nije završen isplatila privatnim firmama i EPS je oštećen za gotovo 7,5 miliona američkih dolara. Slučaj je još uvek u toku. Dan kasnije, tužiteljka Savović je za agenciju Beta izjavila da je njoj i Jasmini Paunović "bez obrazloženja" oduzet slučaj EPS i da su smenjene iz Odeljenja za suzbijanje korupcije. "Oni mi oduzimaju predmet i daju nekom drugom ko ne zna ni šta treba da pita optužene, ne zna predmet, da ih on saslušava. Do sada je nezabeleženo da vam neko oduzme predmet u momentu hapšenja, predmet sa kojim ste samo vi tako dobro upoznati", rekla je ona 23. februara. Tužilaštvo je 23. februara navelo da zamenica javnog tužioca Savović nije smenjena, već da je redovnom izmenom godišnjeg rasporeda, po sopstvenoj želji, prebačena iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u Odeljenje za opšti kriminal. Tužilaštvo je tvrdilo i da je "zamenica odugovlačila predistražni postupak". Savović je kasnije demantovala obe tvrdnje tužilaštva. Rukovodilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović je saopštio 2. marta da već nekoliko dana traje "protest i medijska kampanja koji su upereni protiv Višeg javnog tužilaštva i njega". U saopštenju koje je prenela Radio-televizija Srbije, Stefanović je naveo da je "izneto nebrojeno neistina i insinuacija sa ciljem da se diskredituje rad tužilaštva i skrene pažnje javnosti sa odlučne borbe protiv korupcije i sa poštovanja zakona". On je tada naveo i da slučaj tužiteljki zalazi “u domen politike i ličnih ambicija pojedinaca”. Protesti i reakcija opozicije i vlasti na smenu tužiteljki Zbog slučaja premeštanja tužiteljki održano je u martu više protesta u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Sa protesta je zatraženo da se tužiteljke vrate na stara radna mesta, u Odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva. Zatražena je i smena rukovodioca Višeg javnog tužilaštva Nenada Stefanovića i njegove zamenice Brankice Marić, kao i smena republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac. O slučaju smenjenih tužiteljki oglašavali su se i pojedini predstavnici opozicije u Srbiji, a ovom slučaju bilo je reči i u Skupštini Srbije, jer su poslanici opozicije kritikovali vlasti. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je 28. februara u gostovanju na Radio-televiziji Srbije da se protiv šefa Višeg tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića vodi politička hajka. Vučić je tada rekao i da to "nema veze ni sa pravom, ni s advokaturom", već je to "besmislena tema (TV) N1 i nekih drugih". Napomenuo je da Evropa tražila nove pravosudne zakone i nezavisno pravosuđe u Srbiji i da je to i omogućeno “upravo zahvaljujući Srpskoj naprednoj stranci”. Koliko je Srbija napredovala u oblasti pravosuđa? U izveštaju Evropske komisije iz oktobra 2022. navodi se da je Srbija je u oblasti pravosuđa postigla izvestan napredak, ali se u praksi se još uvek ne vidi smanjenje neprimerenog političkog uticaja na sudije i tužioce. Vlast u Srbiji zabeležila je, prema mišljenju Evropske komisije, "ograničeni napredak" u borbi protiv korupcije i slabiji rezultat u borbi protiv organizovanog kriminala. "Sadašnji sistem imenovanja, premeštnja i napredovanja sudija i tužilaca mora da bude izmenjen kako bi se osiguralo da karijere budu u postpunosti zanovane na zaslugama", navodi se u izveštaju.]]> Tue, 28 Mar 2023 14:19:12 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALulUMB6cuW0d920dX84dnP8Y https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALulOrN0fr4xbQZONpYks2fGs "Nismo u mogućnosti da izađemo u susret vašem zahtevu" - tako Komesarijat za izbeglice i migracije u poslednjih šest meseci odgovara na molbe Radija Slobodna Evropa (RSE) za snimanja u Prihvatnim centrima u Srbiji. Odbijeni su ili su ostali bez odgovora i zahtevi za razgovore sa ljudima sa Bliskog istoka i iz Ukrajine koji borave u različitim Centrima, a sa kojima je RSE imao unapred dogovorene intervjue. Vrata Prihvatnih i Centara za azil zatvorena su, prema saznanjima RSE, i za nekoliko drugih medija. Među njima je i regionalna televizija N1. "Čini mi se da se to vremenski poklapa sa avgustom prošle godine kada Vlada na mesto komesarke za izbeglice imenuje Natašu Stanisavljević, bivšu sekretarku za socijalnu politiku Grada Beograda", kaže za RSE novinarka N1 Ksenija Pavkov. Dodaje da je do tada imala odličnu saradnju sa Komesarijatom. "Sada praktično nemam nikakvu komunikaciju", rekla je Pavkov. Bivša sekretarka za socijalnu politiku Grada Beograda Nataša Stanisavljević zamenila je na mestu komesara za izbeglice i migracije Srbije Vladimira Cucića. Ekipe RSE su za vreme njegovog mandata ulazile, snimale i razgovarale sa izbeglicama i migrantima u svim Prihvatnim centrima u Srbiji. Komesarijat nije odgovorio na pitanja o razlozima odbijanja poseta. Prema podacima koje je RSE dobio od Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji, broj ljudi u kampovima opada, a "smeštaj i uslovi ispunjavaju standarde Evropske unije". Iz UNHCR ukazuju i na ključnu ulogu medija u pružanju informacija i poboljšanju položaja izbeglica, ali i u formiranju stavova javnosti u Srbiji o ovim ljudima. 'Hvala na razumevanju' Poslednju molbu RSE je uputio Komesarijatu za izbeglice 21. marta i odnosila se na snimanje u Centru za azil u Krnjači u blizini Beograda, u kojem uglavnom borave porodice sa decom sa Bliskog istoka i iz Afrike. Odgovor na molbu za razgovor o uslovima u kojima ovi ljudi žive, do objavljivanja ovog teksta nije stigao. Prethodno je 28. februara Komesarijat odbio molbu RSE za snimanje u Prihvatnom centru u Vranju na jugu Srbije, gde su smeštene izbeglice iz Ukrajine. "Zbog velikog obima posla, nismo, nažalost, u mogućnosti da izađemo u susret Vašem zahtevu", odgovorili su iz Komesarijata. RSE je u Centru u Vranju, na preporuku ambasade Ukrajine u Srbiji, imao dogovoren razgovor sa tri državljanke te zemlje. Na ponovljen mejl u kojem je Komesarijat obavešten o unapred dogovorenim intervjuima, odgovor nije stigao. Odbijenice Komesarijata stigle su i u decembru 2022. i u januaru 2023. povodom molbi za snimanje i razgovor sa izbeglicama i migrantima sa Bliskog istoka, i iz Azije i Afrike u Prihvatnom centru u Šidu kod granice Srbije i Hrvatske, kao i u Centru za azil u Krnjači. RSE je tada od Komesarijata zatražio obrazloženje razloga za odbijanje poseta, ali odgovor nije stigao. "Ono što čujem je da ni druge kolege, čak ni kolege iz inostranstva, ne mogu da ostvare komunikaciju sa Komesarijatom i ne mogu da uđu u Prihvatne centre", rekla je za RSE novinarka televizije N1 Ksenija Pavkov. U proteklom periodu pripremala je dokumentarni film o mrežama krijumčara ljudi u pokretu. "Strašno mi je važno bilo da imam odgovor Komesarijata. PR-ka mi je obećala da će poslati pisani odgovor, ali posle toga mi više nikad nije odgovorila na mejl, niti mi se ikada više javila na telefon", rekla je Pavkov. Šta se dešava u Prihvatnim centrima? U 15 prihvatnih i centara za azil u Srbiji trenutno boravi oko 2.700 izbeglica i migranata. Ovo je gotovo duplo manje ljudi u odnosu na isti period prošle godine kada je u 17 centara boravilo skoro 4.500 osoba. Kako je za RSE saopšteno iz UNHCR-a, broj ljudi je u konstantnom opadanju od novembra 2022. godine, kada ih je u centrima boravilo oko 6.000. Pravnik koji zastupa tražioce azila u Srbiji i saradnik Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS Nikola Kovačević kaže za RSE da ne vidi razlog zbog kojeg pojedini mediji nemaju pristup kampovima budući da je, kako navodi, "situacija daleko bolja nego pre nekoliko meseci u smislu broja ljudi, prenaseljenosti i incidenata koji nastaju kao posledica prenaseljenosti". "Mi (IDEAS) imamo nesmetan pristup i stvari su daleko opuštenije nego što je to bio slučaj krajem prošle godine kada se broj ulazaka u Srbiju merio sa 10, 15 hiljada ljudi. Taj broj je značajno opao i samim tim je opao i broj ljudi u kampovima", rekao je Kovačević. Ovo, prema njegovim rečima, ne znači da ljudi u pokretu ne pokušavaju da uđu u Srbiju. "Ali ne mogu zbog boljeg čuvanja granica, koje je podstaknuto Fronteksom (granična policija Evropske unije) i brojnim merama koje se intenzivno preduzimaju od decembra prošle godine", navodi Kovačević. Prema podacima koje objavljuje UNHCR, u Srbiji je u februaru 2023. registrovano ukupno 3.000 ljudi u pokretu, što je znatno manje u odnosu na novembar 2022. kada ih je bilo više od 7.000. Izveštaj nevladine organizacije Klikaktiv koja pomaže izbeglicama i migrantima govori da je tokom 2022. zabeležen najveći broj dolazaka od početka izbegličke krize, a u Srbiji je bilo između 10 i 12 hiljada ljudi u pokretu, najviše iz Avganistana i Sirije. Da li Srbija menja politiku prema izbeglicama? U cilju borbe protiv "ilegalnih migracija", Evropska unija najavila je u decembru 2022. dupliranje novca i slanje dodatnih policijskih snaga na jug Srbije odakle ljudi u pokretu ulaze u zemlju. "Ovde smo da udružimo snage i pomognemo Srbiji da razbije krijumčarske i mreže organizovanog kriminala, kako bismo mogli da razbijemo ilegalnu migraciju", rekao je tokom posete Beogradu 2. decembra evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji. Ograde opasane žilet žicama i prakse pušbekova (nasilnog vraćanja ljudi u zemlju iz koje su ušli) prouzrokovale su porast organizovanog kriminala i trgovine ljudima, posebno na severnim granicama Srbije. Na pucnjavu između krijumčarskih grupa u mestu Horgoš u blizini granice Srbije i Mađarske, policija je u novembru 2022. odgovorila višednevnim akcijama u kojima je sve ljude u pokretu pod prinudom premeštala u prihvatne centre. "Toga je uvek bilo, ali nikada nismo imali akcije koje su propraćene kamerama, gde su policajci sa dugim cevima, gde se ti ljudi teraju da kleče. To su potpuno pogrešni odgovori koji ne rešavaju problem nego ga produbljuju", rekao je Nikola Kovačević. Prema podacima sa sajta Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, policija je tokom 2022. "sprečila više od 66.000 ilegalnih prelazaka granice", što je 2,4 puta više u odnosu na prethodne godine. Uz dogovore o "jačanju granica", Srbija je u novembru sa Mađarskom i Austrijom potpisala i Deklaraciju o vraćanju migranata u zemlje porekla. "Priča se o bezbednosti, o ilegalnim migrantima, o borbi protiv organizovanog kriminala, a malo prostora se daje ljudskim pravima i objašnjavanju široj javnosti ko su izbeglice, kakve su njihove priče i šta ih je navelo da dođu ovde", navodi Kovačević. Upravo u tome je, prema navodima UNHCR-a, ključna uloga medija. "Mediji su ti koji građane Srbije, koji nemaju puno prilike za direktan kontakt sa izbeglicama i migrantima, mogu da pouče o tome šta se dešava u zemljama porekla tih ljudi, razlozima zbog kojih se odlučuju da krenu na opasna putovanja, rizicima sa kojima suočavaju, itd", kažu za RSE u UNHCR-u. Na taj način mediji, kako dodaju, doprinose razbijanju predrasuda, suzbijanju straha i netrpeljivosti prema njima. Ko je nova komesarka za izbeglice? Vladimir Cucić razrešen je dužnosti komesara Komesarijata za izbeglice i migracije na sednici Vlade Srbije 18. avgusta 2022. Na istoj sednici za vršioca dužnosti na šest meseci imenovana je Nataša Stanisavljević. Mandat joj je na još tri meseca produžen 23. februara 2023. Stanisavljević je članica vladajuće Srpske napredne stranke, predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U biografiji na sajtu Komesarijata navodi se da je završila Fakultet političkih nauka u Beogradu i da ima "deset godina radnog iskustva u velikim kompanijama u privatnom sektoru na poslovima organizacije, upravljanja, marketinga i prodaje". Bila je pomoćnica sekretara za socijalnu zaštitu, zamenik sekretara, a od 2015. sekretarka za socijalnu zaštitu Grada Beograda. Stanisavljević je pažnju javnosti privukla kada je 2019. godine, kao jedna od članica gradske uprave, sprečila opozicione političare na čelu sa liderom Dveri Boškom Obradovićem, da uđu u gradsku skupštinu i predaju zahteve gradonačelniku Beograda. Predsednik Aleksandar Vučić je 4. aprila na konferenciji za novinare osudio "nasilan upad u institucije". "Beskrajno hvala ženama za lekciju održanu Srbiji. Andrea, Maša i Nataša tri devojke, žene isterale su fašistu iz Skupštine grada", rekao je tada Vučić. Uloga medija na izbegličkom putu Kroz Srbiju su od početka izbegličke krize 2015. na putu ka zemljama Evropske unije, bezbednosti i boljem životu, prošli milioni ljudi. Komesarijat za izbeglice je, prema ocenama humanitarnih organizacija, odgovorio brzom organizacijom pomoći i prihvatom ovih ljudi. Istovremeno, bio je jedna od institucija koja je uvek bila otvorena za medije. RSE je u to vreme obilazio sve kampove, od juga do severa Srbije. "Mnoge izbeglice su bile ugrožene zbog predrasuda, stereotipa, lažnih vesti da se radi o teroristima. Komesarijat je u to doba odigrao značajnu ulogu da se stvari saznaju brzo i da se ne da prostor za kreiranje teorija zavera", kaže za RSE predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić. Mediji su imali i kontrolnu ulogu. "Sećam se priče iz februara 2022. kada smo posetili Prihvatni centar Adaševci i zatekli užasne uslove. Ispred samog Centra je bio montiran privremeni šator sa krevetima na kojima nije bilo dušeka i posteljine, a izbeglice su se žalile i na fizičko kažnjavanje", kaže novinarka N1 Ksenija Pavkov. Navodi da joj je tadašnji komesar Vladimir Cucić nakon toga dao intervju, a Komesarijat je pokrenuo internu istragu. "Nekoliko dana kasnije, privremeni šator je razmontiran. Saradnja je bila odlična čak i kada okolnosti nisu bile najpovoljnije za Komesarijat. Upoznala sam mnogo ljudi koji su odlično i posvećeno radili svoj posao. Pretpostavljam da i dalje tamo rade, ali ja više do njih ne mogu da dođem", rekla je Ksenija Pavkov. Šta o odnosu prema medijima kaže zakon? "Republička komesarka za izbeglice je javni funkcioner i mora da postupa po Zakonu o javnom informisanju i Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja kada je odnos prema javnosti i medijima u pitanju", kaže predsdenik NUNS-a Željko Bodrožić. Član 4. Zakona o javnom informisanju zabranjuje "neposrednu i posrednu diskriminaciju" medija. "Mi imamo zatvorenost institucija za medije koji nisu pod kontrolom vlasti, odnosno za medije koji se kritički i profesionalno odnose prema vlasti", dodaje Bodrožić. Podvlači i da je položaj izbeglica i ljudi u pokretu koji borave u Srbiji javni interes, te da je novi odnos Komesarijata prema pojedinim medijima "ogroman korak unazad". Ekipe RSE su u proteklih šest meseci sa izbeglicama i migrantima razgovarale van Prihvatnih centara. Centar u Vranju, u kojem borave porodice iz Ukrajine, RSE je posetio na početku ruske agresije, u martu 2022. Nakon toga, snimanje nije odobreno.]]> Mon, 27 Mar 2023 16:03:18 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALulOrN0fr4xbQZONpYks2fGs https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukChA1c9EwV-wVLTsI7B9NX Za Putina nije opasno kada ljudi kažu da je ratni zločinac, za njega je opasno ako će da se sprdaju sa njim, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Srđa Popović, gostujući predavač na Kolorado koledžu u Sjedinjenim Državama. "To je ono što njega najviše boli. Ako ukucate 'mocking memes Putin' ili 'šaljivi mimovi o Putinu' izaći će vam stotine sličica po internetu kojima se ljudi smeju. Taj podsmeh je ono što je najopasnije jer bez iluzije moći vi ne možete da održite nikakvu vlast i nikakvu poziciju na silu", navodi. Popović je izvršni direktor beogradske nevladine organizacije CANVAS (Centar za nenasilnu akciju), koja radi sa prodemokratskim aktivistima širom sveta na tome kako koristiti nenasilni otpor u promociji ljudskih prava i demokratije. Tokom devedesetih bio je među mladim predvodnicima protesta protiv autoritarnog režima u Srbiji. Kaže i da protesti u Rusiji protiv invazije na Ukrajinu sada nisu takvi da mogu da dovedu do smene vlasti ili do nekog većeg problema za Putinov režim. "Da li ćemo da vidimo bolje organizovan pokret, da li ćemo da vidimo neke elemente jedinstva, da li ćemo da vidimo neku političku alternativu, to je u ovom trenutku vrlo teško prognozirati kada je Rusija u pitanju", dodao je Popović On navodi da je za Ukrajinu, koja se već godinu dana nalazi pod ruskom agresijom, važan svetski pokret solidarnosti. Govoreći o ukrajinskom društvu pojašnjava da je ono već Narandžastom i Majdan revolucijom, u kojima su se građani 2004. i 2012. izborili protiv ruskog uticaja, pokazalo da je nepokoreno. Tihi ruski otpor agresiji na Ukrajinu RSE: Kolika je snaga protesta u Rusiji protiv Putina? Oni nisu masovni, ali u čemu je njihov značaj? Popović: Možemo da počnemo od Rusije, pa možemo da nastavimo sa Ukrajinom, pa možemo da se pomerimo i na Istočnu i Srednju Evropu i na kraju možemo da pogledamo ceo svet. Otpor ruskoj agresiji na Ukrajinu, ne samo u Rusiji nego širom sveta je daleko više od samo vojnog otpora Ukrajine. Sa jedne strane, u Rusiji većina populacije još uvek podržava ono što ruska propaganda zove specijalnom vojnom operacijom, a ostatak sveta zove brutalnom invazijom na suverenu zemlju. Bez obzira što ti protesti (u Rusiji) po mišljenju većine ljudi nisu veliki, mi smo imali i velika ulična okupljanja u trenutku kada je rat počeo, imali smo i vodeće ruske atlete i sportiste koji ispisuju poruke protiv rata, imamo oko 19.000 hiljada ljudi koji su od početka rata privedeni u Rusiji zbog otpora ratu. Ponekad su to ulične akcije i manifestacije, do dana današnjeg su to čak i postovi na Fejsbuku. Vlasti su počele da privode ljude koji objavljuju šale na Fejsbuku kao da smo se vratili u vreme Sovjetskog Saveza gde je vic mogao da te pošalje u logor. Bez obzira na to što nema masovnih antiratnih demonstracija, postoji jedan tihi otpor toj agresiji. Postojali su masovni protesti koji su slomljeni. Bilo je jako puno individualnih pokušaja, od čuvene TV voditeljke koja je istrčala u sred dnevnika sa transparentom da vas propaganda laže i da treba zaustaviti rat, sve do malih činova otpora. Ja sam nedavno video jednog mladića u Moskvi koji ima transparent "Zagrlite me ako ste protiv rata" i stotine nekih ljude koji staju i grle ga. Tu ima i kreativnosti i hrabrosti. Svaka takva stvar vas u Rusiji u ovom trenutku vodi u zatvor. Snaga ličnog primera Ono što je, sa druge strane, mnogo dugoročno opasnije po rusko društvo, to je "brain drain" ili odliv ljudskog kapitala. Mnogo mladih, pametnih, talentovanih ljudi je napustilo Rusiju kada je počela masovna mobilizacija. To je ono što se zove "glasanje nogama" i svako ko živi u Beogradu reći će vam da u Beogradu ima jako puno mladih Rusa. U pitanju su vrlo kvalitetni ljudi, mahom iz IT sektora, koji su budućnost svake zemlje. I gubitak velikog broja tih ljudi dugoročno slabi, ne samo ratni napor, nego i perspektivu Rusije. U samom početku invazije postojao je visok stepen podrške ruske dijaspore. Samo na godišnjicu invazije bilo je 48 različitih protesta ruske dijaspore širom sveta protiv rata. I u ruskoj dijaspori stanje menja. Važno je reći da ti protesti ne mogu da dovedu do smene vlasti u Rusiji ili do nekog većeg problema za režim u ovom trenutku. Ono što je vrlo važno je da izbrišemo znak jednakosti između ruskih građana i ruske vlasti kada je u pitanju rat u Ukrajini na isti način na koji sam ja mrzeo da me poistovećuju sa Miloševićevom vlasti kad sam bio klinac u Srbiji 90-ih. RSE: Koliko ti gestovi, kao kada novinarka uđe u TV studio sa porukom "Zaustavite rat", znače za obične ljude da se oslobode straha? Popović: Snaga ličnog primera uvek znači puno. Zbog toga se autokratski režimi i trude da kazna bude neadekvatna. Ako pogledate nivo represije u ovom trenutku u Rusiji u poređenju sa nivoom represije pre 10 godina, sve vam je jasno. Sa druge strane, represija nije simbol snage, nego simbol slabosti. To vam pokazuje da je stepen podrške tom režimu znatno opao. Ne obrnuto. Činjenica da smo za godinu dana u Rusiji došli od toga da policija ponekad razbije neke demonstracije i uhapsi neke ljude, do toga da ljudi sad prijavljuju one koji pričaju šale i postuju stvari na Fejsbuku, vam govori o tome da je stepen paranoje kod tog režima takođe porastao. A on je logičan i posledica je gubitka podrške. 'Nemam recept za rušenje Putina' RSE: Kako se sada ta represija može obiti Putinu o glavu. To da se represija obija diktatoru o glavu je jedna od vaših ključnih poruka koju ste izneli u knjizi "Mustra za revoluciju"? Popović: Ja, da budem sasvim pošten, u ovom trenutku ne vidim kapacitet za to u ruskom društvu. Pre svega što je taj kapacitet sistematski erodiran 15 godina. Nažalost po rusko društvo, koje ne treba poistovećivati sa režimom u Kremlju. Ti ljudi su zbunjeni, uplašeni, pohapšeni i mnogo tih ljudi više nije u Rusiji. Da li ćemo da vidimo bolje organizovan pokret, da li ćemo da vidimo neke elemente jedinstva, neku političku alternativu, to je u ovom trenutku vrlo teško prognozirati kada je Rusija u pitanju. Da li ćemo da vidimo više globalnog pritiska da rat prestane, pomeranja u nekim državama koje su do juče smatrane prijateljima Rusije? To se dešava neviđenom brzinom. Ako vidite kako ljudi u Gruziji reaguju na proruske poteze vlade u Tbilisiju, kako je od nevoljnih komšija Azerbejdžan postao neprijatelj Rusije, ako pogledate šta se dešava sa Kazahstanom… To su sve poludiktature ili diktature koje su bile na ivici bivšeg Sovjetskog Saveza, i koje bez obzira na to šta će da se desi narednih 10 godina sa protestima u Rusiji, polako ali sigurno odlaze iz ruske orbite. I to je sve posledica suludog rata u Ukrajini. RSE: Šta bi bio vaš recept za rušenje Putina? Popović: Nemam ja recept za rušenje Putina. Teško je to definisati kao nekakav recept. Ono što je recept za svet u ovom trenutku je jedno opšte buđenje i shvatanje da smo došli u tačku u kojoj dve stvari sa kojima se ne obračunavamo i za koje mislimo da su normalne, a to je da više od polovine sveta živi u diktaturi i da druga polovina sveta zavisi od fosilnih goriva - imaju direktnu vezu. Ako hoćemo da živimo u normalnom svetu mi moramo, gde god da smo, da se borimo protiv te dve stvari. Ako smo u Americi onda treba da ne kupujemo Domino's picu jer ona operiše u Rusiji i treba da vozimo automobil koji ne troši 700 litara goriva na 100 kilometara, kao što nažalost još uvek radi masa Amerikanaca. Ako smo u nekoj diktaturi treba da ustanemo protiv te diktature, ako smo u nekoj poludiktaturi treba da sprečimo da ona postane diktatura. Mislim da je recept globalan, pošto je i bolest globalna. Ona se ne manifestuje samo na jednom mestu, ona se manifestuje širom sveta. Demokratija umire u tami RSE: Koje bi nenasilne akcije mogle da utiču na Putinov režim? Popović: Ruska vlast je provela 20 godina iskorenjujući svaki pokušaj civilnog organizovanja i tog potencijala u ovom trenutku u Rusiji nema mnogo. Ono što je mnogo interesantnije i mnogo efektnije za situaciju u Ukrajini je svetski pokret solidarnosti sa Ukrajinom. Da vas podsetim, nisu samo vlade uvele sankcije, nisu samo vlade slale pomoć demokratski izabranim vlastima u Kijevu. Gledam sajt koji se zove "Support for Ukraine" gde možete da vidite lokacije protesta, oko 13.000 što jako velikih, masivnih okupljanja, stotina hiljada ljudi, što malih akcija ispred ruskih ambasada u svetu samo prošle godine. Taj pritisak je važan, taj pritisak donosi shift (promenu, preokret) u zapadnim vladama, to je pritisak koji je naterao Šolca (nemački kancelar Olaf) da iz neke pozicije neutralnosti dođe u poziciju direktne pomoći. RSE: Dakle, kada aktivisti ofarbaju, na primer, trotoar ispred ruske ambasade u Londonu u boje ukrajinske zastave, značaj tog čina nije samo simbolički? Popović: Apsolutno ne. Mi ovde govorimo o globalnom pokretu koji se dešava u 83 zemlje. On ima nekoliko svojih elemenata. Naravno, ima svoj antiratni element, element simboličkog pritiska na Rusiju bez obzira da li se farbaju trotoari ili se osvetljavaju zgrade u plavo-žuto. Ono što je mnogo bitnije, to je da demokratija umire u tami i što je veća pozornost sveta u situaciji u kojoj jedna autokratija napada demokratiju, znači jedna Rusija napada jednu Ukrajinu, to je cena te invazije veća. Ono što je mnogo taktički važnije, to je da pogledamo kako se finansira taj rat. Ruski tenkovi u Ukrajini su finansirani pre svega izvozom fosilnih goriva. Globalni protesti nisu samo simbolički, oni imaju neviđen efekat na vlade širom sveta koje u ovom trenutku sve više i više idu na to da prestanu da uvoze rusko gorivo. Postoji jedan halo efekat invazije u Ukrajini na mlađu generaciju i taj halo efekat kaže, ne, ne, više ne govorimo samo o tome da su fosilna goriva nešto što će uništiti planetu, sada govorimo o tome da kupujući naftu od svih putina ovog sveta mi finansiramo, ne samo diktature u tim zemljama, nego, po svoj prilici, i moguće svetske ratove. 'Ti si kao jak, a plašiš se praznog transparenta' RSE: Koliko Putina nervira kreativnost? Popović: To je dobro pitanje. Mi smo radili istraživanje kreativnog aktivizma. Sada je izašla ozbiljna studija na tu temu. Kreativni aktivizam koji uključuje elemenat dileme, šale, humora povećava verovatnoću uspeha pokreta za oko 10 posto. To je jako puno. To pokazuje da što ste kreativniji, što ste pametniji i što više razmišljate ne samo o tome kako vaša akcija izgleda, nego i o tome kako će vaš protivnik reagovati, imate veću šansu da neke stvari promenite bez obzira gde ste i bez obzira oko čega se bitka vodi. Ono što je karakteristika diktatora, Putin je poster boy (otelotvorenje) takvog čoveka, je nekakav prenaduvani ego. Mislim da kada ruska vlada 2012. hapsi igračke u Barnaulu u Sibiru, u kome 2022. ili 2023. hapsi Sneška, odnosno hapsi čoveka koji je napravio Sneška koji nosi protestni transparent, u kome vlada mora da hapsi ljude koji više ni ne protestuju sa transparentima na kojima piše „Nema rata“ pošto je to sad zabranjeno u Rusiji nego stave zvezdice, fusnote u obliku nema rata, da je to dovodi u jednu apsurdnu situaciju. Moć tih kreativnih akcija nije samo u tome što provociraju i iritiraju nosioce državne vlasti. Ona je pre svega u tome da baca svetlo na apsurd u kome si ti kao jak, a plašiš se praznog transparenta. I to je ono što meni se čini najopasnije oružje protiv diktatora, to je ono što mi se čini u ovom trenutku glavni problem predsednika Putina. Dok je siledžija jak i dok je percepcija da je siledžija jak snažna, taj siledžija ima svoje mesto u školskom dvorištu. Onog trenutka kada ga najmanja devojčica u razredu, bez obzira da li je ona ukrajinska vojska ili neka hrabra žena koja izađe sa nekim transparentom, nalupa - tog trenutka ta aura moći nestaje. Diktatori moraju da izgledaju jaki da bi opstali. Oni ne mogu da izgledaju jaki i da prete da će da uđu u Kijev, a onda ih ukrajinska vojska nalupa. Ne mogu da izgledaju jaki ako moraju da uhapse svakog sa praznim transparentom. Erodiranje te percepcije nije samo iritacija za osobu koja je na vlasti. Ona pre svega utiče na javno mnenje i na to kako je ta osoba percipirana. Ako pogledate svetski trend na internetu gde je dugo dominirao narativ, delom finansiran i dobro organizovan iz ruskih medija jer su oni majstori digitalne operacije, da je Putin neki fenomenalni državnik, za njega nije opasno kada ljudi kažu da je on ratni zločinac, za njega je opasno ako će ljudi da se sprdaju sa njim. I to je ono što njega naviše boli. Ako ukucate "mocking memes Putin" ili "šaljivi mimovi o Putinu" izaći će vam stotine sličica koje se šire internetom po svetu kojima se ljudi smeju. Taj podsmeh je ono što je najopasnije, jer bez iluzije moći vi ne možete da održite nikakvu vlast i nikakvu poziciju na silu bez obzira da li se radi o školskom dvorištu ili najvećoj državi na svetu. RSE: Znači da se u ovom trenutku i humorom može boriti protiv Putina? Popović: Humorom se uvek moglo boriti protiv diktatora. I u poslednje vreme humor postaje jedno ozbiljno, ubojito sredstvo ne samo zato što ljudi postaju zabavniji nego i zato što shvate koliko je efikasan. Tome doprinosi i činjenica da ljudi u 21. veku više ne komuniciraju samo javnim akcijama, plakatima i posterima nego na mnogo efektnijem i globalnijem nivou – kratkim videima na Tik Toku, na primer. Ukoliko je kratak video na Tok Toku zabavan i ukoliko je provokativan onda on privlači više publike. Znači, u 21. veku humor je još efikasniji nego što je bio u 20. veku zato što je još zarazniji i vrlo primeren našoj pažnji u 21. veku koja je oko osam sekundi. Činjenica da humor postaje sve više oružje u borbi protiv diktature, protiv korupcije, dolazi delom i od toga da su mediji u 21. veku malo drugačiji nego što su bili kada je osnovan Radio Slobodna Evropa. Ukrajinsko društvo nepokoreno RSE: Hoću još jedno pitanje da vam postavim o ukrajinskim aktivistima. Oni već imaju iskustva u pružanju otpora najpre iz Narandžaste, potom i Majdan revolucije. Koliko im to iskustvo pomaže sada da se odupru ruskoj agresiji? Popović: Apsolutno. Ukrajina se dva puta izborila za demokratiju masovnom nenasilnom akcijom kao što ste rekli 2004, i kasnije 2012. godine. Ako pogledate kakav uticaj to ima na društvo, možete da vidite da se u društvu razvija otpornost, imunitet na diktaturu. Ako pogledate početak ruske agresije na Ukrajinu, ako vidite desetine hiljada ljudi koje su izašle i goloruke na tenkove, ako vidite ljude koji dan danas uprkos neviđenim merama represije, odvođenju dece, prekrečuju grafite, kače letke na okupiranim teritorijama, vama je jasno da je to društvo nepokoreno. Činjenica da imate nepokornost i otpor u jednom društvu vraća vas na jednu drugu tačku. Kada je počeo rat svi su bili "jao, kakav je otpor Ukrajinaca". Pa, šta ste očekivali? Ljudi su se dva puta izborili za demokratiju. Zašto mislite da će ljudi koji su se dva puta izborili za demokratiju da mirno stoje kada neko uđe tenkovima i krene da im gazi obdaništa. Neće. Vakcinacija društva je uspešna nenasilna borba, iza vakcinacije sledi dugoročna otpornost na virus diktature. I to je ono što ukrajinsko društvo pokazuje na svim nivoima bez obzira da li se radi o solidarnosti unutar društva ili spremnosti da se ide u rat. Nisu bitni samo brojevi na protestima RSE: Da zaključimo onda, šta je ključ uspeha, zašto su neki pokreti uspešni, a neki nisu? Popović: Bez obzira da li se radi o borbi za ljudska prava ili se radi o prodemokratskim pokretima, pravila za uspeh svakog pokreta su ista. Da bi pokret uspeo on mora da stvori jedinstvo, da bi stvorio jedinstvo, pokret mora da zna šta hoće, a ne samo šta neće i ta vrlo važna stvar se zove vizija sutrašnjice. To obično uključuje i neku alternativu, najčešće političku. Znači vizija, jedinstvo, strategija. To je ono čemu ljudi često ne posvećuju dovoljno pažnje. Nisu samo brojevi na protestima ono što vam govori o tome da li će promene biti ili neće. Pre svega je bitno da li postoji strategija, da li je u pitanju taktički niz nekih aktivnosti usmeren na institucije koje treba da se promene ili se samo radi o nekom besu i nezadovoljstvu. Ukoliko su protesti izazvani samo besom i nezadovoljstvom, bez obzira koliko su oni masovni tu nikakve pobede nema. Poslednja stvar je nenasilna disciplina. Nenasilni pokreti u svetu su dva puta uspešniji od nasilnih, barem ako posmatramo poslednjih 100, 120 godina. Razlog za to je što nenasilni pokreti mogu da mobilišu daleko širi spektar ljudi, muškaraca i žena, za razliku od gerilskih pokreta koji mogu da mobilišu relativno uzan sloj društva, pre svega muškarce u nekom dobu kad se nosi oružje. Jedinstvo vizija, strategija i nenasilna disciplina – ukoliko posmatrate bilo koji pokret na svetu, tražite ta četiri elementa. Ukoliko ih ima ili su u nekom stvaranju, taj pokret ima više od pola šanse da uspe. 'Aktiviste podučavamo šta bi mogli da urade, studente da shvate kuda ide svet' RSE: Vi sa svojim saradnicima preko CANVAS-a prenosite svoje iskustvo u borbi protiv autoritarnog režima Slobodana Miloševića u Srbiji. Ko vam se u poslednje vreme obraća? Da li su vam se u ovih godinu dana obraćali aktivisti iz Rusije ili možda ranije? Popović: Ne, nismo nikada radili sa aktivistima iz Rusije. Radili smo sa aktivistima, kako stvari do sada stoje, iz 56 zemalja. To je dvosmerni proces, nije to samo prenošenje iskustava iz naše borbe. To je pre svega proces u kome mi pokušavamo da stvorimo alatke koje ljudi mogu da koriste da bi gradili pokrete. I ono što je najlepše i najteže u tom poslu je da je svaki pokret različit, svaka situacija je različita. Često su taktike različite, često su protivnici različiti. A ono što je najlepše je taj izazov da od toga napravite nešto što može onda univerzalno da bude korišćeno na različitim mestima. I u ovih sada već možda 17, 18 godina, koliko se time bavimo, naučili smo mnogo više nego što smo mi naučili neke druge. Svaki novi pokret donese neki novi izazov. Svaki novi pokret donese neko novo rešenje. Kako to uklopiti i od toga stvoriti nešto čemu možete da naučite ljude da bi bili sposobniji i zadovoljniji, to je nešto čime se mi bavimo. RSE: Sada ste gostujući ste predavač na Univerzitetu Kolorado u Sjedinjenim Državama. Čemu podučavate studente? Popović: Od 2006. godine mi smo pokušali da ponudimo neke od svojih alata i znanja akademskim institucijama, od Kolorado koledža, gde smo počeli i gde ja i danas predajem, preko NYU, sve do mesta kao što je Harvard. Taj spektar znanja i studije slučaja iz međunarodnih pokreta postaju nešto što je jako interesantno univerzitetima. Potpuno je jasno da nenasilni pokreti imaju istorijsku,  rastuću ulogu u oblikovanju sveta. Evo, sa ovim primerom globalnog pokreta oko invazije u Rusiji vidimo da pokreti mogu da budu globalni. Pre toga je to bio ekološki pokret. Nenasilni pokreti su nešto što menja i oblikuje svet na jedan dramatičan način, a nije realno postojala nauka koja se tima veoma usko bavila. Ako podučavamo aktiviste tome šta bi mogli da urade, studente na svetskim univerzitetima pokušavamo da naučimo kako da shvate kuda ide svet i šta se dešava kada upale televiziju i vide neki protest u Iranu. Da shvate šta gledaju i šta pokušavaju da razumeju, kako mogu da predvide ishod. To je nešto što je izuzetno interesantno akademskim institucijama ovde u Americi. Ja ove godine imam na pet univerziteta kurseve oko toga i to je znak da se ta stvar pomera i u naučnom svetu.]]> Mon, 27 Mar 2023 13:08:12 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukChA1c9EwV-wVLTsI7B9NX https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukONRT1-nHuNWsGk81fO-bN U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa vođen je dijalog o tome da li je Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova prekretnica u rešavanju kosovskog spora. Sagovornici su bili Enver Hasani, profesor Pravnog fakulteta u Prištini i bivši predsednik Ustavnog suda Kosova, i Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike iz Beograda. Bilo je reči o tome kakva je validnost tog sporazuma s obzirom da nije potpisan, da li verbalno prihvatanje sporazuma po međunarodnim konvencijama ima istu važnost kao i potpis, zašto Vučić tvrdi da neće poštovati deo sporazuma koji zabranjuje Srbiji da blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama iako zna da se sporazum mora spovesti u celosti, šta će Brisel i Vašington učiniti ako Srbija i Kosovo budu izbegavali da sprovode odredbe sporazuma i da li će pored blokade evropskog puta biti i finansijskih sankcija. Razgovaralo se i o tome da li je prikriveni cilj rukovodstva Srbije da preko Zajednice srpskih opština u budućnosti stekne formalni suverenitet nad Kosovom ili je to samo želja nacionalističkih krugova u Srbiji, kao i o tome ima li pune normalizacije odnosa bez uzajamnog priznanja. Omer Karabeg: Najviše kontroverzi oko Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa izaziva činjenica da on nije potpisan. Predsednik Vučić nije hteo da potpiše ni Sporazum, ni Aneks o njegovoj implementaciji za razliku od premijera Kurtija koji je bio spreman stavi potpis na te dokumente. Kakav je status Sporazuma? Srđan Majstorović: Status dokumenta nije upitan. Razlozi za Vučićevo nepotpisivanje Sporazuma i Aneksa su isključivo unutrašnjepolitičke prirode. S jedne strane, postoji otpor nacionalno i nacionalistički orijentisanih stranaka i raznih formalnih i neformalnih pokreta koji je ovih dana vidljiv na ulicama Beograda, a s druge srpska javnost nije adekvatno pripremljena za značajnije pomake u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Umesto da fokus bude na saradnji, što je suštinu Sporazuma, u javnom prostoru se dominantno govori o crvenim linijama koje ograničavaju bilo kakvu viziju budućih odnosa Srbije i Kosova. Međutim, bez obzira na nedostatak potpisa, nema nikakve sumnje da je Sporazum, koji je prihvaćen usmeno, pravno obavezujući u skladu sa pravilima koja su definisana Bečkom konvencijom o ugovornom pravu. Vučićev potpis Enver Hasani: U međunarodnom ugovornom pravu nije bitna forma nego sadržina ugovora. A sadržina Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine je jasna i čista. Što se tiče Vučićevog odbijanja da potpiše Sporazum razlog je ustavnopravne prirode. On zna da bi zbog prihvatanja nekih odredbi Sporazuma mogao da bude optužen za kršenje Ustava Srbije, pa je mislio da će odbijanjem da potpiše Sporazum imati čiste ruke. Omer Karabeg: Mislite i vi, gospodine Majstoroviću, da Vučić nije potpisao zbog toga što se boji da ga ne optuže da krši Ustav Srbije? Srđan Majstorović: Da. Apsolutno. To pitanje je u fokusu svih nacionalno orijentisanih političkih stranaka u Srbiji i formalnih i neformalnih građanskih pokreta za koje se ne može sa sigurnošću reći da li se radi o spontanom okupljanju ili su instruisani. Veliki deo političke opozicije veruje da će osvojiti političke poene tako što će optužiti Vučića za kršenje Ustava. To je imalo važnu ulogu u njegovoj odluci da ne potpiše Sporazum koji je u potpunosti prihvatio. Omer Karabeg: Da li Sporazum ima karakter obavezujućeg međunarodnog dokumenta? Enver Hasani: Po međunarodnom pravu kada predsednik, premijer ili ministar spoljnih poslova potpišu ili usmeno prihvate neku obavezu - to apsolutno obavezuje državu. Ukoliko žele da to izbegnu, onda oni tokom pregovora izjave rezervu - kažu, recimo, da postoje ustavne odredbe koje ih ograničavaju, pa je zbog toga neophodna ratifikacija u nacionalnom parlamentu. To se nije desilo u slučaju Sporazuma o normalizaciji. Ni Kurti, ni Vučić nisu to izjavili. Tako da ih taj sporazum obavezuje. To što oni sada to relativizuju - to je priča za unutrašnju upotrebu da bi sačuvali glasove birača. Ali sa međunarodne tačke gledišta to nema nikakvog značaja. Kad se pogledaju obaveze Srbije u Sporazumu, ona ima samo jednu obavezu - da ne blokira i opstruira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Ali ne i u Ujedinjenima nacijama, mada Vučić priča da neće da dozvoli da Kosovo bude primljeno u Ujedinjene nacije iako zabrana blokiranja prijema Kosova u Ujedinjene nacije uopšte nije predmet Sporazuma. Zabrana se odnosi na druge međunarodne organizacije. Uostalom, i kada bi Srbija de jure priznala Kosovo, to ne bi bilo dovoljno za prijem Kosova u Ujedinjene nacije jer to zavisi od članica Saveta bezbednosti. Blokada Omer Karabeg: Predsednik Vučić je odmah nakon sastanka u Ohridu, na kome je prihvatio Aneks o implementaciji Sporazuma, izjavio da neće poštovati tačku Sporazuma koja se odnosi na to da Srbija neće blokirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Znači, ne samo u Ujedinjenim nacijama nego uopšte u međunarodnim organizacijama. A s druge strane, Brisel i Vašington poručuju da se moraju poštovati sve tačke sporazuma. Da li Vučić može da bira koje će tačke Sporazuma sprovoditi, a koje neće? Srđan Majstorović: Potrebno je praviti razliku između onoga što su političke poruke upućene domaćoj javnosti i onoga što su međunarodne pravne obaveze. Siguran sam da je ta Vučićeva poruka namenjena isključivo javnosti u Srbiji. U Aneksu Sporazuma, koji definiše način njegove primene, veoma je jasno navedeno da su strane u potpunosti posvećene poštovanju primene svih tačaka Sporazuma što znači da se neće tolerisati nikakvo odugovlačenje i kašnjenje u primeni tih odredbi. Sporazum nije jelovnik sa kojeg se može birati šta će biti primenjeno a šta ne, nego se zahteva primena svih njegovih odredbi. To će pratiti zajednički komitet u kome će Evropska komisija imati glavnu ulogu. U Aneksu se jasno kaže da će strana koja ne budu poštovale ono što je dogovoreno u ovom sporazumu, ali i u prethodnim sporazumima - što je veoma važno za srpsku stranu s obzirom na formiranje Zajednice srpskih opština - snositi negativne posledice u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji. Međutim, u odsustvu jasne mape puta i jasnih vremenskih rokova za primenu pojedinih odredbi Sporazuma - koje su inicijalno trebalo da budu deo Aneksa - postoji rizik da svaka strana tumači obaveze na svoj način što može dovesti ne samo do odugovlačenja primene Sporazuma, već i do, daleko bilo, bezbednosne eskalacije u odnosima Srbije i Kosova. Sankcije Omer Karabeg: Ako dođe do odugovlačenja ili izbegavanja obaveza, kako Brisel i Vašington mogu naterati Vučića i Kurtija da poštuju Sporazum? Evropski i američki predstavnici kažu da će u tom slučaju biti blokiran njihov evropski put. Da li je to dovoljno jaka pretnja s obzirom da je Evropska unija daleko i od Srbije i od Kosova? Enver Hasani: Zajednički komitet će da prati i nadgleda primenu Sporazuma. Ako bi, recimo taj komitet, došao do dokaza da su Vlada Srbije, Ministarstvo inostranih poslova ili sam predsednik Vučić poslali pismo nekim državama s molbom da opstruišu prijem Kosova u neke međunarodne organizacije ili bi na neki drugi način lobirali u tom smislu, to bi bio veliki problem za Srbiju. Siguran sam da bi joj Evropska unija uvela sankcije ili zamrzla neke finansijske fondove. Srđan Majstorović: Uvođenje sankcija postoji kao mogućnost. Međutim, pitanje je da li postoji jedinstvena volja unutar Evropske unije da se strane nateraju na poštovanje Sporazuma. Osim toga, mislim da sankcije nisu dovoljne. Bez jasnog plana integracije zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, Unija nema dovoljno snažne podsticaje da motiviše strane da se striktno pridržavaju primene dogovorenog sporazuma. Poseban problem je činjenica da pet članica Evropske unije i dalje ne priznaje Kosovo. Evo, ovih dana kosovskim karatistima nije dopušteno učešće na Evropskom prvenstvu u Španiji jer Španija ne priznaje Kosovo i njegove državne simbole. Formalni suverenitet Omer Karabeg: Da li su predstavnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, koji su učestvovali u pregovorima, previše optimistični kada govore da je Sporazum važna prekretnica na putu ka normalizaciji odnosa? Da li tako govore zato što su uložili mnogo truda da dođe do tog sporazuma, pa je sad u pitanju njihov kredibilitet? Enver Hasani:Ne, mislim da su oni realni. Sprovođenje Sporazuma nije više u rukama lokalnih aktera, kao što je to ranije bilo slučaj, to sada diktira Evropska unija. To je prvi sporazum između Prištine i Beograda gde je garant implementacije Evropska unija. Ostali sporazumi su bili pod njenim pokroviteljstvom ili je imala ulogu posrednika, ali nikada nije bilo pretnji sankcijama. Tako da sam ja prilično optimista u pogledu sprovođenja ovog sporazuma. Ali ne mislim da je to korak ka ozbiljnoj normalizaciji odnosa kako se to pokušava predstaviti u Evropskoj uniji. Jer do toga može doći samo sporazumom koji bi uključivao međusobno priznanje. A toga nema jer ne vidim spremnost američkog i evropskog establišmenta da napravi pritisak na Srbiju da prizna Kosovo. Mislim da će teritorijalna autonomija lokalnih Srba biti problem za Kosovo jer je ona sredstvo srbijanske politike da ostvari veći cilj. Zajednica srpskih opština nije zadnja reč, ne završava se time. Omer Karabeg: A šta je taj cilj? Enver Hasani: Vraćanja formalnog srbijanskog suvereniteta na Kosovu kroz bilo kakvu državnu vezu - od unije država do konfederacije. Apsolutno sam siguran da Vučiću i ostalim nije cilj poboljšanje pozicije lokalnih Srba na Kosovu nego da teritorija Kosova bude pod formalnim suverenitetom Srbije. Pokušavaju maltene kao Kinezi - jedna država, dva sistema. Zajednica srpskih opština je samo jedan od koraka ka tom cilju. Počelo je sa decentralizacijom, pa je došlo do Zajednice srpskih opština, pa će posle nekoliko godina reći da to ne funkcioniše i tražiće neku drugu varijantu. Problem je u tome što je u preambuli Sporazuma status Kosova ostao otvoren i što su u tekst i Sporazuma i Aneksa uneti izrazi kao što je samoupravljanje srpske zajednice koje ne poznaje ustavni poredak Kosova. To su reči srbijanskog ustava. Omer Karabeg: Gospodine Majstoroviću, mislite li vi da Srbija želi da Zajednicu srpskih opština iskoristi za povratak formalnog suvereniteta nad jednim delom kosovske teritorije? Enver Hasani: Ne nad jednim delom, nego na celoj teritoriji. Srđan Majstorović: To je domen političkih spekulacija. Mislim donosioci političkih odluka u Beogradu ipak racionalno gledaju na trenutnu situaciju u vezi s Kosovom. I sam predsednik Vučić je u više navrata postavljao hipotetička pitanja javnosti da li neko misli da će se Kosovo dobrovoljno vratiti pod okrilje Srbije i da li veruje da u ovakvoj geopolitičkoj podeli karata postoji mogućnost da Srbija na drugi način integriše Kosovo u svoj ustavni sistem. Ali ne bih odbacio ni ovo o čemu gospodin Hasani govori. Siguran sam da u Srbiji postoje snage koje razmišljaju i u tom pravcu, ali su u ovom trenutku daleko od toga da vrše bilo kakvu političku funkciju. Rekao bih da te snage u ovim pregovorima dobro dođu predsedniku Vučiću da međunarodnim posrednicima pokaže šta je eventualna alternativa njegovom pristupu vođenja pregovora sa Kosovom. Priznanje Omer Karabeg: Gospodine, Majstoroviću, može li doći do istinske normalizacije odnosa bez obostranog priznanja. Gospodin Hasani tvrdi da ne može. Srđan Majstorović: Priznanje Kosova je jako traumatična tema za bilo koga u Srbiji i mislim da se u dogledno vreme neće pojaviti iole značajniji politički akter koji će eksplicitno reći da je za dobrobit srpskog i albanskog naroda potrebno da dođe do nekakve forme međusobnog priznanja. Mislim da je to bio razlog što se u Sporazumu od Srbije ne traži eksplicitno priznanje Kosova već bi Sporazum trebalo da posluži da se kroz proces normalizacije odnosa i evropeizacije i Srbije i Kosova dođe do trenutka kada će obe zemlje biti spremne za članstvo u Evropskoj uniji, pa da se onda pristupnim aktom eventualno reguliše i pitanje priznanja Kosova. Ali sve je to domen političke spekulacije. Iz ugla realpolitike Sporazum je uvažio činjenicu da u Srbiji ne postoji raspoloženje da se u dogledno vreme krene u pravcu eksplicitnog priznanja Kosova. Uostalom, to jasno govore sva istraživanja javnog mnjenja. Enver Hasani: Mene posebno zabrinjava pokušaj srbijanske pozicije i opozicije da vrate formalni suverenitet nad Kosovom. Formalni suverenitet je kada na nekoj teritoriji nemate stvarne funkcije države, već samo formalne. Omer Karabeg: Pa to sad piše u Ustavu Srbije gde se kaže da je Kosovo deo Srbije. Enver Hasani: To što piše u Ustavu Srbije nema međunarodne pravne posledice. Cilj stvaranja teritorijalne autonomije lokalnih Srba nije njihova dobrobit nego stvaranje preduslova za vraćanje simboličnog broja pripadnika srbijanske policije i vojske na Kosovo. Srbija to i ne krije. Tako je bilo za vreme Đinđića i Vučić to ponavlja. Omer Karabeg: Kako bi izgledao formalni suverenitet Srbije nad Kosovom? Enver Hasani: Otomanska imperija je imala formalni suverenitetom nad Sandžakom, Kritom, Samosom. Francuska je to imala nad svojim bivšim kolonijama. Srđan Majstorović: Ne mislim da bilo ko u Beogradu veruje da je ovo o čemu gospodin Hasani priča realno izvodljivo. To nije realan scenario jer ljudi koji vode Srbiju veoma dobro znaju kakav bi rizik takva avantura predstavljala za budućnost Srbije. Time ne aboliram nacionalističke pokrete koji će uvek imati određene slogane i parole. Uostalom, i u Francuskoj dan-danas postoje parole vezane za Alžir. Ali, ukoliko krenemo u pravcu povezivanja regiona i brže integracije u Evropsku uniju, uveren sam da će ta glasna manjina postajati sve manja i da će na kraju postati deo političkog folklora na koji se nećemo preterano obazirati. Inače, ne mislim da u ovom trenutku Srbija predstavlja bilo kakvu bezbednosnu pretnju za Kosovo, niti postoji mogućnost nekakve reintegracije Kosova iz prostog razloga što Srbija za to nema kapaciteta. I ne postoji raspoloženje javnosti da se ide u tom pravcu. Španija i Kipar Enver Hasani: Nisam govorio u smislu bezbednosne pretnje. Ja govorim o formalnom suverenitetu, a to nema veze sa sigurnošću. Opet se vraćam preambuli Sporazuma gde je ostavljeno otvoreno pitanje statusa. Kurti će se sa tim susretati svakog dana implementacije ovog sporazuma. Zbog toga integracija Kosova u Evropsku uniju neće ići putem kojim idu Makedonija, Srbija i ostale suverene, nezavisne države Balkana, nego će uvek biti specifična. Siguran sam, na primer, da Španija i Kipar neće priznati Kosovo dok to ne bude učinila Srbija. A Srbija to neće učiniti. Zbog toga naš put ka Evropskoj uniji i NATO paktu neće biti isti kao put ostalih zemalja Zapadnog Balkana. I to se vidi. Pre dva meseca Sud pravde Evropske unije odlučio je na zahtev Španije da isključi Kosovo iz učešća u Organizaciji evropskih regulatora za elektronske komunikacije. Obrazloženje je takvo kao da ga je pisala Srbija. Omer Karabeg: Na kraju, ko je bolje prošao u Sporazumu - Kosovo ili Srbija? Srđan Majstorović: Ne mislim da u ovako složenom procesu treba tražiti pobednike i poražene. Moramo govoriti zajedničkim dobicima. Probleme poput energetske povezanosti, bezbednosti, životne sredine, klime, slobode kretanja nije moguće rešavati samostalno i autarhično, izolovano od najbližih suseda. Ko god danas promoviše nacionalnu samodovoljnost ili je potpuno neobavešten, ili zlonamerno manipuliše zapaljivim nacionalističkim, identitetskim pokličima koji nikada nisu doneli ništa dobro građanima u ovom delu Evrope. Želim takođe da kažem da će, ako propadne ovaj sporazum, najviše izgubiti Srbi koji žive na Kosovu jer će biti propuštena još jedna prilika da se konkretnim merama uredi njihov status i njihova prava i obaveze. Enver Hasani: Mislim da su Vučić i Srbija prošli daleko bolje od Kosova. To se vidi iz obima obaveza koje preuzima Kosovo, a koje će, ako se implementiraju, uzdrmati ustavni sistem Kosova. Teritorijalnom autonomijom za srpsku zajednicu stvara se ne samo treći nivo vlasti, već i paralelna struktura vlasti što nije predviđeno Ustavom Kosova. Ukida se jurisdikcija kosovskih vlasti u odnosu na srpsku zajednicu i Srpsku pravoslavnu crkvu. Centralne vlasti neće imati nikakve ingerencije nad tom zajednicom i njenim institucijama.]]> Sun, 26 Mar 2023 10:43:09 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukONRT1-nHuNWsGk81fO-bN https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALunJEKH2O7MEfgBC78OgjhDM Može li se u Beogradu preživeti mesec sa 700 evra, koliko iznosi prosečna plata? Radio Slobodna Evropa je tokom najkraćeg meseca u godini pratio kako Ana u Podgorici, Aldijana u Sarajevu i Sanja u Beogradu spajaju kraj s krajem. Pogledajte kako je protekao februarski dnevnik potrošnje za Sanju iz Beograda.]]> Fri, 24 Mar 2023 17:00:29 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALunJEKH2O7MEfgBC78OgjhDM https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukLt9yxaWEH2t5ZnUTwRGH7 Ministarstvo zdravlja traži da zakon o zabrani pušenja na javnim mestima obuhvati i restorane, kafiće i klubove u Srbiji. Ugostitelji se bune, strahujući da bi to dovelo do pada prometa u državi u kojoj trećina odrasle populacije puši. Procene su da u Srbiji od posledica pušenja godišnje umre 15 hiljada ljudi. (Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Stanko Milovanović)]]> Thu, 23 Mar 2023 19:41:56 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukLt9yxaWEH2t5ZnUTwRGH7 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukWZc9-gdr2Z0FW8UNEQjUn Kako su stranke desne opcije ispratile predsednika Srbije Aleksandra Vučića na pregovore sa Kosovom u Ohrid, tako su ga i dočekale – protestima. Desničarske parlamentarne stranke najavile su da će 24. marta blokirati opštinske i gradske uprave širom Srbije.  To je njihov odgovor na dogovor koji su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti postigli 18. marta u Ohridu. Dvojica lidera su tada dogovorili Aneks o primeni Sporazuma o putu normalizacije odnosa. Taj Sporazum su prethodno prihvatili krajem februara u Briselu. Dokument je poznat i kao francusko-nemački predlog. Sporazum ne predviđa međusobno priznanje, ali obavezuje Srbiju da se ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. U Ohridu je dogovoreno da će Sporazum i Aneks o njegovoj primeni postati sastavni delovi procesa pridruživanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji. Srbija i Kosovo vode dijalog pod pokroviteljstvom Evropske Unije od 2011. godine. Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine što zvanični Beograd ne prihvata. Kandidat za članstvo u EU, Srbija je postala u aprilu 2013. dok je Kosovo u decembru 2022. apliciralo za članstvo. Najglasnija desna opcija Prvi i manji protest lideri Dveri, koalicije NADA i Zavetnika održali su dan nakon Ohrida, kada su nakratko blokirali saobraćaj ispred državne Radio televizije Srbije. Lider Dveri Boško Obradović je tada izjavio da se Vučić u Ohridu "neovlašćeno obavezao" da počne sa primenom sporazuma koji je prihvatio u Briselu 27. februara. To je za Obradovića neka vrstu državnog udara. Zahtevi ove opcije su, kako je rekao predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović, ostavka predsednika države i vanredni izbori na svim nivoima. Predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski ocenila je 19. marta za N1 da je predsednik Aleksandar Vučić u Ohridu pristao na ultimatum. "Ovaj aneks je aneks o stvaranju velike Albanije", poručila je ona. Ova grupacija stranaka održala je protest i 17. marta u Beogradu uoči sastanka u Ohridu. Tada su od Vučića zahtevali da odbije evropski plan nazivajući ga izdajom. Dveri, Zavetnici i koalicija Nada čija je okosnica Nova Demokratska stranka Srbije, imaju 28 od 250 poslanika u Skupštini Srbije. Ove stranke insistiraju na tome da je Kosovo deo Srbije. Ono što im je zajedničko je protivljenje članstvu Srbije u Evropskoj uniji i uvođenju sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Osim toga, Dveri i Zavetnici održavaju bliske odnose sa Rusijom i nakon što je Moskva napala Ukrajinu. Referendum kao način da se kaže 'ne' Ohridu Odgovor na sporazum u Ohridu je i zahtev za održavanje referenduma, odnosno poziv na izjašnjavanje građana. Inicijativu za raspisivanje referenduma o evropskom planu pokrenula je Narodna stranka. Šef poslaničke grupe te stanke Miroslav Aleksić rekao je 19. marta da narod mora da odlučuje o svemu, a naročito šta će biti sa Kosovom. Predstavnici Narodne stranke takođe francusko-nemački plan vide kao "temelj velike Albanije". Za ovu stranku, čiji je lider bivši šef diplomatije Vuk Jeremić, Kosovo je takođe deo Srbije. U njihovom stranačkom programu se navodi da Srbija treba da nastavi pregovore o pridruživanju EU u meri u kojoj oni doprinose zaštiti nacionalnih interesa i uvođenju evropskih standarda. Takođe se navodi da je izuzetno važno unapređivanje istorijskog partnerstva sa Rusijom. Proevropske stranke opozicije podeljene Predsednik opozicionog Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović ocenio je 19. marta kao veoma važnu vest što će Sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova postati deo pregovaračkog okvira i deo Poglavlja 35 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom. Kroz Poglavlje 35 i do sada je praćeno koliko Srbija ispunjava obaveze iz dijaloga sa Kosovom. "Nemoguće je biti proevropski političar, zalagati se za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, a biti protiv ovog sporazuma", rekao je Grbović na TV N1. Lider Pokreta slobodnih građana je ranije saopštio da podržava rešavanje kosovskog pitanja postizanjem sporazuma kroz saradnju sa strateškim partnerima iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Stranka slobode i pravde smatra da evropski plan nije dobar za Srbiju, ali da ne bi bilo dobro ni njegovo odbacivanje jer bi vodilo zemlju u izolaciju. To je dan nakon Ohrida ponovio i zamenik predsednika stranke Borko Stefanović. "Taj papir je usmeno usvojen i deo o implementaciji je usvojen, koji je loš po Srbiju, ali bilo bi loše po Srbiju i ako bismo ga sada odbacili. Time bi Srbija ugrozila svoje interese i posledice bi bile katastrofalne", rekao je Stefanović na TV Nova S. Za ovu stranku je najproblematičniji deo plana koji govori da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran Lutovac napisao je na Tviteru da neće ići na konsultacije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o sporazumu sa Kosovom. "Neće dobiti podršku", naveo je Lutovac na Tviteru 20. marta. On je dodao da nema svrhe razgovarati o nečemu što je Vučić već završio. Demokratska stranka ne podržava evropski plan za Kosovo. Kako je Lutovac rekao u Skupštini Srbije, 2. marta, razlog za to je što smatraju da taj plan ne uvažava interese Srbije i prava Srba na Kosovu. Ali i zato što neće da daju Vučiću legitimitet za ono što je radio. Predsednik pokreta "Srbija Centar" i drugoplasirani na prošlogodišnjim predsedničkim izborima Zdravko Ponoš pitao je Vučića što je uz Kosovo "proćerdao" i evropski put Srbije. Ponoš je u autorskom tekstu za portal Nova napisao da je Vučić evropski put Srbije čvrsto uslovio kooperativnošću Srbije u ostvarenju kosovske državnosti. Ponoš smatra sa je Kosovo deo Srbije i misli da priznanje Kosova ne može da prihvati nijedna demokratska vlast u Srbiji. Ponoš podržava put Srbije ka EU. Šta kažu stranke vlasti? "Ništa nijе završеno ni potpisano, ali sе idе u normalizaciju srpsko-albanskih odnosa", izjavio je tokom posete Briselu, 21. marta, Miloš Vučević, ministar odbrane i funkcioner SNS-a. Lider vladajuće SNS je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Šef diplomatije i lider socijalista Ivica Dačić ocenio je da je Srbija u Ohridu zaštitila svoje nacionalne interese. Dačić, koji je Vučićev manji koalicioni partner, rekao je 19. marta na TV Pinku da je u Ohridu urađeno sve u skladu sa državnom politikom Srbije i obezbeđenjem njenog daljeg evropskog puta. On je dodao da nije preuzeta nijedna pravna obaveza koja je protivna interesima države. I lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić ocenio je da sastanak u Ohridu nije bio "dan D", jer je postignut dogovor o sprovođenju onoga o čemu su se Vučić i Kurti ranije dogovorili. Stranke koje čine vladajuću koaliciju se takođe protive nezavisnosti Kosova. Šefovi država i vlada Evropske unije (EU) će na samitu 23. i 24. marta pozdraviti dogovor koji su u Ohridu, 18. marta postigli predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti. U nacrtu zaključaka u koji je RSE imao uvid navodi se i da Evropski savet poziva obe strane da ekspeditivno i u dobroj nameri sprovode svoje obaveze.  ]]> Thu, 23 Mar 2023 14:36:10 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukWZc9-gdr2Z0FW8UNEQjUn https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALunNe355warXRIvmyuk5fxzE Na rukavu jakne nosio je slovo "Z", simbol ruske invazije na Ukrajinu. Tako obučen, predstavljen kao ruski vojni veteran družio se sa učenicima jedne gimnazije u Srbiji, kojima je predstavi i časopis o ruskim vojnim veteranima, i susreo sa jednim od zvaničnika Vlade Srbije. Vjačeslav Kalinin poslednjih sedmica je praktično bio na turneji po Srbiji, uz Tursku jedinoj državi Evrope, koja se putem sankcija nije pridružila osudi rata koji Rusija vodi na teritoriji susedne države. Ko je Vjačeslav Kalinin? Vjačeslav Kalinin je osnivač magazina "Vetranske vesti". U biografiji na sajtu tog časopisa se navodi da je Kalinin ratni veteran, vojni ekspert i glavni i odgovorni urednik "Veteranskih vesti". Ovaj magazin piše o temama koje se tiču vojnih i policijskih veterana, ali takođe izveštava o ratu u Ukrajini sa pozicija zvaničnog Kremlja i veliča rusku invaziju. U štampanom izdanju za januar/februar ove godine magazin donosi naslovnu stanu na kojoj se vide ruski vojnici i tenkovi uz naslov "Prva godina specijalne vojne operacije", što je sintagma koju Kremlj koristi za invaziju na Ukrajinu. Priče, analize, foto i video zapisi o ratu u Ukrajini - sve na jednom mestu. U objavama na društvenim mrežama Kalinin veliča bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i nekadašnjeg generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića. Prvi je umro u toku suđenja za ratne zločine, dok je drugi osuđen na doživotnu robiju zbog genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini. Zašto je posetio gimnaziju? Vjačeslav Kalinin bio je u poseti Srbiji, kao učesnik Svetskog kongresa veterana koji je održan u Beogradu od 6. do 10. marta. Sredinom marta je posetio Vranje, na jugu Srbije, gde je bio gost lokalne gimnazije "Bora Stanković". Na fotografijama koje je Kalinin objavio 14. marta na društvenim mrežama vidi se da je posetio "Ruski kutak" vranjske gimnazije. Na fotografijama se vidi direktorka škole Suzana Mišić Stanković, kao i nekoliko devojaka za koje se pretpostavlja da su učenice gimnazije. Sa Kalininom je u poseti bio i Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije. Na jednoj od fotografija se vidi kako prisutni drže baner sa natpisom "Veteranske novine" na ruskom, dok Vjačeslav Kalinin drži primerak svog magazina. Na drugoj fotografiji gost iz Rusije prelistava "Veteranske novine" pred predstavnicima škole i učenicama. "Ruski kutak" je osnovan 2018. godine s ciljem da, kako je rečeno na svečanoj ceremoniji otvaranja, bude prostor posvećen kulturi, istoriji, književnosti, ruskog naroda i neraskidivim vezama Srbije i Rusije. Ruski gost je, međutim, prilikom posete predstavio svoj magazin "Veteranske vesti". Tom prilikom Kalinin je nosio jaknu na kojoj su bili istaknuti ruska zastava i slovo "Z", koje je postalo simbol ruskih vojnih snaga od početka invazije na Ukrajinu. 'Z' simbol ruske invazije znak za uzbunu Šta znači slovo Z na ruskim vojnim vozilima u Ukrajini? Vjačeslav Kalinin kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je gimnaziju "Bora Stanković" posetio kako bi se upoznao sa radom "Ruskog kutka", te da je ruska delegacija tokom te posete izrazila spremnost da pomogne "u dostavljanju klasične ruske književnosti, udžbenika o umetnosti, kompjuterskoj tehnici i savremenim metodama učenja ruskog jezika". "Veteranske vesti" Kalinin opisuje kao "nezavisni ruski masovni medij" koji on "distribuira bez ograničenja na događajima, koje smatram neophodnim za upoznavanje sa aktivnostima našeg tima, u skladu sa principima slobodnog novinarstva i zakona, zdravog razuma i savesti". "Konkretno, časopis 'Veteranske vesti', koji pominjete, distribuiran je neograničeno na Svetskom kongresu veterana (u dogovoru sa Svetskom federacijom veterana). Takođe su brojevi ovog časopisa predstavljeni u 'Ruskom kutku' gimnazije, gde su čitaoci mogli da se obaveste o proteklom Svetskom kongresu veterana, koji je održan u Parizu 2019. godine", navodi se u pisanom odgovoru Vjačeslava Kalinina. Svetski kongres veterana održan je početkom marta u Beogradu, u organizaciji SUBNOR-a (Savez udruženja narodnooslobodilačkih ratova Srbije) i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Na njemu je učestvovalo 113 delegata iz 40 zemalja sveta, navode organizatori. Šta kažu organizatori posete? Novica Antić kaže za RSE da je Kalinin došao u Srbiju kao učesnik kongresa Svetske veteranske organizacije u Beogradu, koji je održan od 6. do 10. marta. Vojni sindikat Srbije je, kako objašnjava Antić, godinama unazad sarađivao sa Kalininom, pa su tokom njegovog poslednjeg boravka u Srbiji posetili i vranjski kraj, radeći na novom projektu koji se odnosi na takozvani "ruski put" koji su tokom 1920-ih izgradili ruski Kozaci. Tako su, kaže, iskoristili priliku da posete i "Ruski kutak" u gimnaziji "Bora Stanković", gde su ih primili direktorka gimnazije i profesorka ruskog jezika koja vodi "Ruski kutak". "Poziv nije uputilo rukovodstvo gimnazije, nego smo mi zamolili da nam omoguće posetu 'Ruskom kutku'. Toj našoj molbi je udovoljila direktorka gimnazije i ta poseta je organizovana u nedelju kada gimnazija nije radila i u njoj nije bilo đaka", kaže Antić. Na pitanje RSE zbog čega je u "Ruskom kutku" koji se bavi beletristikom predstavljen strukovni magazin vojnih veterana, Antić kaže da "Veteranske vesti" nije isključivo vojni magazin. "Kada odete na sajt tog medija, videćete da tamo postoje i rubrike iz istorije, kulture, obrazovanja, vaspitanja mladih i tako dalje. Nije sfera interesovanja samo rat i vojska nego i neke druge teme i mi zajednički radimo na projektima koji se tiču isključivo istorije i kulture srpskog i ruskog naroda", kaže Antić. Bez odgovora iz gimnazije i Ministarstva prosvete Rukovodstvo gimnazije "Bora Stanković" nije odgovorilo na upit RSE o poseti rusko-srpske delegacije "Ruskom kutku". Odgovori su izostali i iz Ministarstva prosvete Srbije. Direktorka gimnazije Suzana Mišić Stanković je za lokalni portal "Slobodna reč" iz Vranja izjavila da je magazin koji je Vjačeslav Kalinin promovisao "nezavisni ruski mediji" u kojem "nema ratne propagande". Darko Obradović, analitičar iz nevladinog Centra za strateške analize, ocenjuje za RSE da Kalininova poseta vranjskoj gimnaziji imala "karakter izvoza ruske ratne propagande". "Radi se o čistoj radikalizaciji učenika, gde predstavnik ratne propagande agresorske strane Ruske Federacije tu propagandu širi među srednjoškolcima", smatra Obradović. Prema njegovim rečima, direktorka škole je imala obavezu da zabrani takvu manifestaciju bez obzira na to da li je Kalinin nosio slovo 'Z' na odeći ili ne. "Suština je da nije smeo da deli ratni propagandni sadržaj koji veliča ratne napore Ruske Federacije", kaže Obradović. Rusko 'Z' u srpskom ministarstvu Ovo nije prva poseta Vjačeslava Kalinina Srbiji. Početkom februara ove godine bio je gost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije. Dočekao ga je državni sekretar u tom ministarstvu Zoran Antić. I taj susret Kalinin je iskoristio da predstavi svoj magazin "Veteranske vesti", dok je na jakni ponovo imao istaknut simbol "Z". Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja do zaključenja teksta nisu odgovorili na pitanje RSE da li bi ova poseta mogla da se protumači kao stavljanje Srbije na rusku stranu u ratu. Srbija, podsetimo, zvanično ne podržava nijednu stranu u ovom sukobu. U Ujedinjenim nacijama se pridružila osudi ruske agresije na Ukrajinu, ali odbija da uvede sankcije Kremlju. Darko Obradović, analitičar nevladinog Centra za strateške analize, ocenjuje da ovakve posete državnim institucijama nanose štetu Srbiji. "Ministarstvo je moralo da vodi računa o odlukama države Srbije, a ta odluka je bila jasna glasanjem u Ujedinjenim nacijama", zaključuje Obradović. Nije zaobišao ni Crkvu Nedavnu posetu Vranju Kalinin je iskoristio i da bi se sreo sa episkopom Vranjskim Pahomijem. Ovaj visoki zvaničnik Srpske pravoslavne crkve (SPC) bio je početkom dvehiljaditih optužen za seksualno zlostavljanje četiri dečaka, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza i zastare predmeta. Srpska pravoslavna crkva zvanično ističe svoju neutralnost u ratu u Ukrajini, ali su pojedini visoki zvaničnici SPC javno veličali ruskog predsednika Vladimira Putina. "Dobra poseta episkopu vranjskom Pahomiju. Slava Bogu", napisao je Kalinin na društvenoj mreži VKontakte u objavi 14. marta. Nekoliko dana ranije, 11. marta, objavio je fotografije snimljene tokom posete grobu Slobodana Miloševića, bivšeg autokratskog predsednika Jugoslavije, koji je bio optužen pred Međunarodnim sudom u Hagu za ratne zločine tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Milošević nije dočekao kraj suđenja, pošto je preminuo u pritvoru Haškog tribunala. "Polaganjem cveća odali smo poštu velikom sinu Jugoslavije i Srbije", napisao je Kalinin u svojoj objavi iz Požarevca, gde je Milošević sahranjen sa svojom suprugom Mirjanom Marković. Na rođendan osuđenog generala Ratka Mladića 12. marta Kalinin je na svom Fejsbuk profilu postavio Mladićevu fotografiju u vojnoj uniformi i napisao: "Srećan rođendan, generale". Tokom turneje po Srbiji Kalinin se susreo sa Slavoljubom Radosavljevićem, predsednikom udruženja Svesrpski savez veterana "Bojevo bratstvo". To udruženje je prošle godine – u saradnji sa Rusko-srpskim humanitarnim centrom iz Niša, zvaničnicima Kremlja i ruske službe bezbednosti – organizovalo dečji kamp kod Aleksandrovca na jugu Srbije. O čemu pišu 'Veteranske vesti'? "Veteranske vesti" na svojoj internet stanici donose izveštaje o događajima koji se tiču veteranskih organizacija, ali objavljuju i izveštaje sa fronta u Ukrajini. Na sajtu postoje i rubrike "Politika", "Kultura", "Društvo", "Obrazovanje", "Religija", "Sport" i "Ekologija". U rubrici "Kultura" može se, između ostalog, pročitati tekst o početku snimanja ruske serije o anektiranju ukrajinskog poluostrva Krima, kao i izveštaj sa nastupa ruskog muzičara Šamana (Shaman) u ukrajinskom gradu Mariupolju koji je pod ruskom okupacijom, nakon što je prethodno sravnjen sa zemljom.]]> Wed, 22 Mar 2023 18:21:47 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALunNe355warXRIvmyuk5fxzE https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALunmMAnZdZuONVe5jCclomp- Autorke: Iva Gajić i Gresa Kraja Odlučile su da neće ćutati. Napravile su prve korake u svojim državama da pokrenu promene. Dve mlade devojke iz Srbije i sa Kosova stigle su do vlasti sa zahtevima za jeftinije menstrualne proizvode. Marija Jovanović i Leonida Molliqaj, svaka u svojoj sredini u kojima je to i dalje tabu tema, i svaka na svoj način, bore se za "ženski novčanik", koji je dodatno opterećen svakog meseca kupovinom proizvoda bez kojih se ne može. "Trenutne cene menstrualnih proizvoda, koje su nakon promene ekonomske slike u Srbiji porasle i za trećinu više nego prethodne godine, direktno utiču na sve žene, zbog toga što je to jedan izdatak nad kojim mi nemamo izbora i koji se povećava iz meseca u mesec", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marija Jovanović. Ova aktivistkinja iz nevladinog Instituta za medije i različitosti postala je viralna svojim videima u kojima govori o porezu na menstrualne proizvode u Srbiji, koji iznosi 20 posto. Leonida Molliqaj i njena organizacija Centar za informisanje, kritiku i akciju (QIKA) prekrili su stepenice ispred Vlade Kosova higijenskim ulošcima, tražeći ukidanje poreza na ove proizvode, koji na Kosovu iznosi 18 posto. Kako kaže za RSE, akcija je imala dva cilja. "Da se borimo protiv stigme i da je promovišemo kao pitanje javnog zdravlja, ali i da uklonimo porez koji najviše pogađa siromašne žene i one iz manjinskih zajednica koje nemaju finansijske mogućnosti da kupe menstrualne proizvode”, objašnjava ona. Srbija i Kosovo menstrualne proizvode oporezuju po standardnoj stopi poreza, te na njih ne gledaju kao na "neophodnost". Uz to, žene za proizvode koji su njima namenjeni plaćaju i takozvani "porez na roze", koji zapravo podrazumeva dodeljivanje viših cena proizvodima koji su marketinški primamljiviji ženama. U isto vreme, neke države Evrope, ali i samog regiona, smanjile su, pa čak i ukinule poreze na menstrualne proizvode. Nezaposlene žene pogođene rastom cena menstrualnih proizvoda Nezaposlene žene ili one koje nemaju redovna primanja najviše su pogođene ovim troškovima, kako u Srbiji, tako i na Kosovu. "Ovo takođe dokazuje da postoji vakuum na Kosovu, u kom su žene, zbog nedostatka menstrualnih uložaka ili tampona, ili prinuđene da koriste ove proizvode duže vreme – više nego što je preporučeno – ili čak da koriste druge proizvode od neprikladnih materijala", kaže Leonida Molliqaj. Ona dodaje da je broj nezaposlenih žena na Kosovu velik, a cene ovih proizvoda visoke. I u Srbiji je slična situacija. Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, objavljenog 13. marta, cene proizvoda za ličnu negu su u februaru 2023. porasle za 25,2 posto u odnosu na isti mesec prethodne godine. U poređenju sa januarom ove godine, rast cena ovih proizvoda bio je za 1,9 posto. U isto vreme, podaci pokazuju da nešto manje od 33 posto žena ima plaćeni posao. "To je vrlo problematično i dovodi u pitanje to koliko i kako se žene, pogotovo mlade žene, brinu o svom reproduktivnom zdravlju i koje to posledice ima na njih", ističe Marija Jovanović. Marginalizovane žene još ugroženije Žene iz marginalizovanih grupa mogu biti još ugroženije kada je reč o kupovini menstrualnih proizvoda, ističe Jovanović. "To su žene koje možda u svojim zajednicama ni ne mogu da pričaju otvoreno o menstruaciji i generalno o tegobama kroz koje prolaze svakog meseca. Ukoliko na to dodamo da nemaju finansijsku stabilnost, vrlo je teško izdvojiti novac za menstrualne proizvode, jer se ne priča o tome kao o pojavi", kaže ona. I Molliqaj za RSE govori o tabuu koji postoji kada je reč o kupovini menstrualnih proizvoda, ali i samog razgovora o ovoj temi. "U kosovskom društvu se pokušava da se na sve što je u vezi sa telom žene stavi neka zavesa srama, a o svemu što se tiče reproduktivnog zdravlja se ne razgovara, čak ni unutar porodičnih prostora", ističe Molliqaj. Zahtevi za smanjenje i ukidanje poreza Porez (PDV) za menstrualne proizvode u Srbiji prema Zakonu iznosi 20 posto. Marija Jovanović je ovo pitanje potegla i na dijalogu mladih sa premijerkom Srbije Anom Brnabić 24. februara, te predložila njegovo smanjenje na 10 posto. Ova stopa već se primenjuje na određene proizvode, koji su uglavnom neophodni za zadovoljavanje osnovnih potreba, ali država u to ne ubraja i menstrualne proizvode. Neki od proizvoda koji se oporezuju po stopi od 10 posto su hleb, mleko, lekovi, žitarice, udžbenici i ogrevno drvo, ali i dnevne novine i hotelski smeštaj. Pored smanjivanja PDV-a na menstrualne proizvode, Jovanović je na dijalogu mladih sa premijerkom iznela i zahtev da se ovi proizvodi distribuiraju besplatno mladima iz osetljivih grupa, a u sklopu ustanova koje su im namenjene – u studentskim poliklinikama ili savetovalištima. Kao odgovor na samom dijalogu Ana Brnabić je rekla da će se ona i njen kabinet informisati o ovoj temi i videti o daljim koracima. Do objave teksta iz kabineta Vlade Srbije nisu odgovorili na upit RSE o daljim planovima kada je reč o oporezivanju menstrualnih proizvoda. Leonida Molliqaj i organizacija QIKA akcijom ispred Vlade Kosova tražili su ukidanje poreza, koji iznosi 18 posto. "Najmanje što Vlada Kosova može da uradi u ovoj situaciji jeste da ukine taksu za smanjenje cena menstrualnih proizvoda", kaže Molliqaj. I Jovanović i Molliqaj za RSE ističu da menstrualni proizvodi treba da budu besplatni, a ne da se smatraju "luksuznim proizvodima", ali da je prvi korak smanjenje poreza. Ranije akcije za smanjenje poreza Prethodna godina obeležena je sa nekoliko akcija aktivistkinja u Srbiji i na Kosovu za smanjivanje poreza na menstrualne proizvode. Istraživački centar iz Novog Sada Gender Knowledge Hub je maja 2022. godine pokrenuo kampanju za smanjenje PDV-a na menstrualne proizvode, sa zahtevom da se stopa oporezivanja smanji sa 20 na 5 posto. "Kampanjom želimo da doprinesemo i smanjenju tabuizacije menstrualnog krvarenja i povećamo vidljivost potreba i prava žena, koje se u debatama o reproduktivnom zdravlju, najčešće ne uzimaju u obzir", napisali su tada na svom Fejsbuk profilu. Dušica Stojadinović iz ovog centra je za RSE u oktobru istakla da je krajnji cilj obezbeđivanje besplatnih menstrualnih proizvoda, ali da je prvi korak smanjenje PDV-a. Na Kosovu je krajem maja 2022. Mreža žena Kosova (MŽK) pokrenula kampanju kojom je tražila ukidanje poreza na menstrualne proizvode. One su tada istakle da na Kosovu postoji PDV od 8 posto koji se primenjuje na esencijalne proizvode. MŽK je tada poslala dokument pod nazivom "Rodno odgovorno oporezivanje: ukidanje poreza na proizvode za menstrualnu higijenu" Ministarstvu finansija, rada i transfera, u kojem je objasnila značaj smanjivanja ili ukidanja poreza, kao i načine na koje je to moguće uraditi. Inicijative za ukidanje poreza na menstrualne proizvode u toku prethodne godine dolazile su i od strane političarki. Odbornica skupštine grada Beograda Natalija Simović, iz pokreta "Ne davimo Beograd", uputila je krajem prošle godine predlog za dodeljivanje besplatnih paketa za menstrualnu higijenu, kada je naglasila da su ovi proizvodi poskupeli za 33 posto. Nakon što je dobio 44 glasa opozicije, a nijedan iz vladajuće koalicije, predlog nije izglasan. Na Kosovu je ministarka pravde Albulena Haxhiu najavila sredinom februara da će u ministarstvu na čijem je ona čelu higijenski ulošci biti besplatni za sve zaposlene. Ona je naglasila da takvu praksu treba normalizovati razbijanjem tabua koji postoje u društvu, a da su menstrualni proizvodi osnovno pravo žena. Sve češće smanjivanje poreza na menstrualne proizvode u regionu Srbija je, pored Albanije, jedina država u regionu koja menstrualne proizvode oporezuje po stopi od 20 procenata. Najmanji PDV za ove proizvode ima Severna Makedonija, koja je u decembru 2022. godine smanjila stopu sa 18 na 5 posto. Crna Gora od početka godine menstrualne proizvode oporezuje po stopi od 7 posto, umesto prethodnih 21. Hrvatska je aprila prošle godine ovaj porez smanjila sa 25 na 13 procenata. U Bosni i Hercegovini svi proizvodi oporezuju sa 17 posto, a na Kosovu sa 18. U pojedinim državama sveta, poput Velike Britanije, porez na menstrualne proizvode je ukinut. Škotska je prva u svetu zakonom obezbedila besplatne higijenske uloške i tampone za sve, a na Novom Zelandu i u Keniji oni se dele besplatno u školama.]]> Wed, 22 Mar 2023 13:52:30 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALunmMAnZdZuONVe5jCclomp- https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALumoluG6MXFLEK8qfTAM-Smm Zaštićeni spomenik kulture u selu Negrišori kod Čačka unišen je sredinom marta tokom izgradnje autoputa Beograd-Južni Jadran. Nakon reakcije meštana na društvenim mrežama ministarstvo građevinarstva Srbije naložilo je kineskoj kompaniji da obnovi spomenik podignut 1980. godine 170 kilomerara jugozapadno od glavnog grada. Snimatelj: Dragan Kostić Montažer: Stanko Milovanović]]> Tue, 21 Mar 2023 20:29:47 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALumoluG6MXFLEK8qfTAM-Smm https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALumb6D1vdlQNb0oy9CZgXDJO Novi izbori. To je sledeći korak za Nacionalni savet Albanaca u Srbiji, čije formiranje su odložila politička razmimoilaženja. Time je ovaj savet postao jedini od 32, koliko ih ima u Srbiji, čije formiranje će sačekati nove izbore da bi nastavio svoju funkciju predstavljanja interesa manjinske zajednice. "Problem je što smo na pripreme proteklih izbora izgubili dva meseca, nakon izbora još dva, a sada ćemo za pripreme ponovljenih izbora izgubiti još tri do četiri meseca, što znači da je institucija izgubila skoro godinu dana na putu ostvarivanja prava Albanaca”, objasnio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ragmi Mustafi, dosadašnji predsednik saveta. Izbori za sve nacionalne savete u Srbiji su održani u novembru 2022. godine. Međutim, albanske liste se međusobno nisu složile oko izbora predsednika Nacionalnog saveta u predviđenom roku od 30 dana. Zbog toga je Ministarstvo za manjinska prava Srbije, u skladu sa zakonom, oformilo Privremeni organ, koji upravlja Savetom do ponavljanja izbora. Ko je pobedio na izborima? Na novembarskim izborima za članove Nacionalnog saveta Albanaca po pet mandata osvojile su liste Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaipa Kamberija i Alternative za promene (AZP), čiji je lider Šćiprim Arifi, predsednik Opštine Preševo. Po dva mandata izborile su liste Demokratske partije (DP), koju predvodi Nagip Arifi, Pokreta za demokratski progres (PDP) Šćiprima Musliua i jedan mandat pripao je Demokratskoj partiji Albanaca (DPA), čiji je lider Ragmi Mustafa. Nacionalni savet Albanaca, koji ima 15 članova, konstituisan je na sednici održanoj 14. decembra 2022. godine, ali izborne liste koje su osvojile mandate nisu uspele da postignu dogovor u vezi sa izborom predsednika novog saziva. Prema zvaničnim informacijama dobijenim u Ministarstvu za manjinska prava za predsednika Privremenog organa imenovan je Ragmi Mustafi, nosilac liste PDD, koja je na izborima osvojila naveći broj glasova – 4.155. Pored njega, član u tom telu iz PDD je i Enkel Redžepi. Ostali članovi su Nevzad Lutfiu (PDP), Agim Haliti (DP) i Enver Mehmeti (DPA). Pripreme za elektorske izbore Alternativa za promene nije želela da učestvuje u radu Privremenog organa, ali je najavila da će učestvovati na elektorskim izborima za NSA. Izbori na elektorski način predstavlja posredan izbor članova saveta. Pravo glasa na tim izborima nemaju svi pripadnici nacionalne manjine upisani u birački spisak, već oni koji su elektori. Oni potom na elektorskoj skupštini biraju članove nacionalnog saveta. Ključni uslov da neki birač dobije status elektora je da ga svojim potpisima podrži određen broj birača – pripadnika nacionalne manjine. Rejhan Kurtović, državni sekretar u Ministarstvu za manjinska prava za RSE je objasnio da su članovi Privremenog organa predstavnici četiri liste koje su prešle cenzus na proteklim izborima i koje su izrazile želju da učestvuju u njegovom radu. U radu Privremenog organa neće biti predstavnika liste Alternativa za promene, koja je bila druga po broju osvojenih glasova na proteklim izborima. "Imali smo veoma konstruktivne razgovore, uključujući i Alternativu za promene i žao nam je što oni nisu dali predstavnika u Privremenom organu, jer je to druga lista po broju osvojenih glasova i smatram da je bilo celishodno da učestvuju u radu Privremenog organa", rekao je Kurtović. On je naveo i da institucije u Srbiji rade na tome da se izbori što pre raspišu i održe, kako bi Albanci u Srbiji dobili svoj Nacionalni savet. Bojkot i kontra bojkot Visar Memeti, šef kabineta predsednika Opštine Preševo Šćiprima Arifija rekao je za RSE da Alternativa za promene ne učestvuje u radu privremenog organa zbog toga što, između ostalog, nijedna od četiri preostale liste u proteklom periodu nije htela da razgovara sa njima o izboru predsednika Saveta, iako su na izborima osvojili pet mandata. On je naveo i da će Alternativa sigurno učestvovati na predstojećim elektorskim izborima. Prema njegovim rečima zbog prevelikih apetita pojedinih stranaka, i želje za dominacijom, propuštena je prilika da se na vreme formiraju svi organi Nacionalnog saveta Albanaca i da on već počne da radi u punom kapacitetu, kao i ostali nacionalni saveti nacionalnih manjina. "Od 32 nacionalna saveta nije formiran samo naš, pa pored izgubljenih nekoliko meseci tokom kampanje za prošle izbore izgubićemo još najmanje četiri meseca do okončanja ponovljenih izbora", ocenio je Memeti. Dogovor obezbeđuje kvorum Ragmi Mustafa, predsednik Demokratske partije Albanaca objasnio je da je za odluke Privremenog organa potrebna većina. "Za sve odluke potrebna je podrška tri od pet izabranih članova i, ako bude bude dogovora među njima, Privremeni organ će funkcionisati bez problema, tako da vreme do narednih izbora neće biti uzalud potrošeno", rekao je Mustafa za RSE. Ovaj albanski političar iz Preševa smatra da je bilo mnogo bolje da je savet u potpunosti formiran u predviđenom roku, ali da su međustranački odnosi takvi da nije bilo šanse za pronalaženje kompromisnog rešenja. On dodaje da je za većinu prilikom odlučivanja potrebno osam glasova i da su dva najžešća protivnika Kamberijeva PDD i Arifijeva AZP, osvojile po pet mandata, ali nisu uspeli da obezbede podršku još tri člana. "Sa Alternativom niko nije želeo da pregovara niti je pregovarao, a PDD nije bila spremna da ispunjava prohteve stranaka čije su liste osvojile mnogo manje mandata od nje. Videćemo šta će doneti ponovljeni izbori koji će biti organizovani po elektorskom sistemu", rekao je Mustafa. NSA rezultatima uplašio stranke Ragmi Mustafi, dosadašnji predsednik Saveta i sadašnji predsednik Privremenog organa ocenio je za RSE da je sada najvažnije da savet ne bude ugašen kao institucija koja brani prava Albanaca u Srbiji. "Ja nisam očekivao da će Ministarstvo mene imenovati za predsednika Privremenog organa, ali kada je to tako, nastaviću da do ponovljenih izbora radim sa istim entuzijazmom na ostvarenju kolektivnog prava i kolektivne slobode albanske zajednice u Preševu, Bujanovcu i Medveđi", ističe Mustafi. Do rezultata popisa stanovništva iz 2022. godine, stvaran broj Albanaca u Srbiji nije poznat, jer je ta zajednica popis iz 2011. godine bojkotovala. Najveći broj Albanaca živi u Preševskoj dolini, na jugu Srbije, koja obuhvata opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. NVO sektor uskraćen za pet miliona evra Ragmi Mustafi je podsetio i da je Vlada Kosova donirala 1,2 miliona evra za razvoj Preševske doline u Srbiji. "Još dva miliona je trebalo da dobijemo od Vlade Kosova i tri miliona evra od Albanije. Zbog toga što savet nije formiran na vreme albanski sektor NVO koji se bavi oblastima obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika i pisma, ostao je uskraćen", rekao je Mustafi. Vlada Kosova je novac namenila nevladinim organizacijama, sportskim klubovima i pojedincima za projekte koji doprinose očuvanju i negovanju albanskog jezika, umetnosti, kulture i identiteta u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Ulaganje u jug Srbije realizuje se putem Nacionalnog saveta Albanaca, a na osnovu Memoranduma o saradnji između tog saveta i Vlade Kosova, koji su krajem oktobra u Prištini potpisali predsednik Saveta Ragmi Mustafi i kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti.]]> Tue, 21 Mar 2023 18:00:38 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALumb6D1vdlQNb0oy9CZgXDJO https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALumh_SuIc9XzngBC78OgjhDM Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Srbije i Kosova, smatra da dogovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija predstavlja prekretnicu u procesu normalizacije odnosa. Obe strane sada trebaju primeniti sve članove iz dogovora o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, podvlači Lajčak u zajedničkom intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) i Euronews Srbija. To uključuje i član četiri u kojem se kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u nijednoj međunarodnoj organizaciji. On napominje Kosovo da ima obavezu da odmah počne sa primenom dogovora koji se odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu. Vučić i Kurti postigli su, uz posredstvo EU i podršku Sjedinjenih Država, dogovor o primeni Sporazuma o normalizaciji odnosa, odnosno Aneks o primeni Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Dogovor je postignut u Ohridu 18. marta, o čemu je RSE izveštavao uživo. Potpis na dokument, međutim, predsednik Srbije nije stavio. Obaveze iz novih dokumenata biće uvrštene u Poglavlje 35 u pregovorima o pridruživanju Srbije EU. Poglavljem 35 se i do sada pratilo u kojoj meri Srbija sprovodi postignute dogovore u dijalogu sa Kosovom. Miroslav Lajčak u intervjuu za RSE i Euronews Srbija priznaje da je EU načelno imala ambiciozniji plan: potpisivanje sporazuma i nacrt aneksa sa jasnim vremenskim okvirima i zadacima. Međutim, prema njegovim rečima, nije bila moguća saglasnost lidera oko svake tačke, a tu je bilo i odbijanje srpskog predsednika da potpiše dokument. Stoga je i prvobitni predlog i izmenjen. Miroslav Lajčak takođe najavljuje ubrzo sastanak glavnih pregovarača Srbije i Kosova kako bi počeo rad na primeni odredbi iz dogovora koji je postignut 18. marta u Severnoj Makedoniji. Fokus ide na sprovođenje dogovorenog Lajčak: Želim da kažem da je sporazum koji je postignut u Ohridu važna prekretnica. Njime se stvara novi kvalitet u procesu normalizacije odnosa Kosova i Srbije. Podigao je dijalog na viši nivo i otvara put daljoj normalizaciji, ali i ubrzanom procesu pristupanja EU kako za Srbiju, tako i za Kosovo. Naravno, kako kažu, dokaz 'dobrog pudinga' je u probanju okusa, a dokaz sporazuma je u sprovođenju. I zato je sada fokus na implementaciji. Ovde nije tajna da smo mi kao posrednici u početku pripremili detaljniji aneks implementacije. Sa redosledom koraka i sa jasnim rokovima. Tako i bilo lakše meriti. Međutim, nakon nekoliko sati pregovora, strane su uspele da se dogovore oko 12 od 18 tačaka, ali je bilo nemoguće premostiti razlike na preostalih šest. I pokušali smo na mnogo, mnogo načina da premostimo ove razlike, ali bilo je jasno da u tome nećemo uspeti. I zato smo predstavili novi aneks koji je bio opštiji, manje konkretan. Međutim, tu su ključne odredbe, posebno činjenica da će strane sprovesti sve odredbe sporazuma i aneksa u potpunosti i u dobroj veri. Takođe spominjemo još jedan veoma važan deo - da ovaj sporazum sada postaje deo puta pristupanja Srbije u EU kroz Poglavlje 35 i za Kosovo kroz Specijalni komitet za normalizaciju. I to je ono što ćemo sada da uradimo. To će biti sledeći korak. Već smo započeli interne procedure u Evropskoj uniji kako bismo formalizovali ovaj faktor uvođenja tog dela agende EU za Srbiju i Kosovo. I kao sledeći korak u dijalogu, pozvaću glavne pregovarače u Brisel i razgovaraćemo o koracima za implementaciju kako bismo bili sigurni da imamo dogovor o tome kako nastaviti sa implementacijom. Ovo je veoma važno. Sporazum je obavezujući iako nije potpisan Pitanje koje se često spominjalo u javnom diskursu bilo je pitanje potpisivanja sporazuma. Ovde (u Briselu). Želim da kažem da je naš predlog kao posrednika EU bila da se ovi dokumenti potpišu, i to je bio naš predlog koji smo predstavili stranama. Predsednik Vučić je sasvim jasno stavio do znanja da nije u poziciji da potpiše ovaj dokument. On je citirao ustavna ograničenja. Ponovo smo napravili nekoliko predloga kako da rešimo ovo pitanje, ali oni su odbijeni. Na kraju smo se složili da će ovaj dokument biti formalan putem izjave visokog predstavnika EU (Josep Borell), koja je data u subotu. Ovo je savršeno u skladu sa međunarodnom pravnom praksom. Dakle, to znači da je ovaj dokument obavezujući, da jeste zvaničan, formalan, i sve spekulacije o tome da li je ili nije validan i obavezujuće su besmislene. Takođe bih dodao još jedno zapažanje. Kada pogledamo prošle sporazume, ne osuđujemo ih iz perspektive koji su potpisani, a koji nisu. Ali uvek gledamo koji su implementirani, a koji nisu. Zato zaista verujem da ne bi trebalo da se uključimo u diskusiju o potpisivanju. Ovo je stvarnost. Dokument je obavezujući na dva načina: prvo u saopštenju visokog predstavnika, a drugo, postajući deo procesa pristupanja u Evropskoj uniji ili agende EU za Srbiju i Kosovo. Sada je fokus na implementaciji i na kraju, mi kao posrednici ćemo redovno izveštavati države članice (EU), jednom mesečno o napretku. I naravno, nastavićemo veoma blisko sarađivati sa Sjedinjenim Američkim Državama, i veoma sam zahvalan što su podržavali naše napore kako pre Ohrida, u Ohridu i nastaviće i posle Ohrida. I naravno, države članice EU su veoma zainteresovane za primenu ovog sporazuma i aneksa u praksi. Visoki predstavnik EU za vanjsku politiku i bezbednost Žozep Borelj nakon dogovora u Ohridu je izjavio: Provedba će se ovaj put nadgledati RSE: Ali koji organ odlučuje o hijerarhiji ili težini odredbi ovog sporazuma? Moramo ovo da pitamo jer u aneksu imamo dve kontradikcije. Prvo, kaže se da Kosovo odmah pokreće uspostavljanje specifičnih aranžmana i garancija kako bi se obezbedilo odgovarajuće upravljanje Zajednice opština sa srpskom većinom. I druga kontradikcija je redosled paragrafa aneksa ne dovodeći u pitanje redosled njihovog sprovođenja. Prema tvrdnjama evropskih zvaničnika, uključujući gospodina Borrella, način upravljanja Zajednice opština sa srpskom većinom je prioritet. Ko je autoritet koji će odlučiti koja odredba ide prva a koja sledeća? Lajčak: Organ koji će nadgledati i ocjenjivati i izveštavati o implementaciji je Zajednički odbor kojim će predsedavati EU. Ovo je jedan od elemenata aneksa gde smo rekli da će ovaj zajednički nadzorni odbor biti osnovan u roku od 30 dana. I sada intenzivno radimo na definisanju zadatka za ovu zajedničku nadzornu komisiju. To bi bio autoritet. Na vašu prvu primedbu, tu nema kontradikcije. Izjava relevantna za član sedam sporazuma jednostavno se odnosi na dugogodišnju posvećenost Kosovu koja proizlazi iz sporazuma iz 2013. i 2015. godine. Budući da je ovo toliko zakasnilo, vrlo je jasno da bi se to trebalo rešavati kao prioritetno pitanje. Korak po korak i bez uslovljavanja Ali ono što smo takođe rekli u drugim odredbama ovog aneksa je da strane ne bi trebalo da uslovljavaju sprovođenje svog dela odgovornosti od druge strane. Na faclitatoru je da izveštava države članice EU. Ali kao što sam rekao, Zajednički nadzorni odbor je platforma na kojoj ćemo razgovarati o tim stvarima i ona će biti uspostavljena kako je dogovoreno u roku od 30 dana od usvajanja ovih akata. RSE: Dakle, može se slobodno reći da najpre treba rešiti sporno pitanje samouprave ove zajednice, a onda možemo razgovarati o drugim odredbama? Lajčak: Trebalo bi da počnemo sa stavljanjem ovoga na dnevni red i nastavimo sa implementacijom. Stoga je naš početni predlog odražavao naš pristup i našu logiku da treba da napredujemo korak po korak, jer ne bi bilo pošteno misliti da jedna zemlja prvo treba da isporuči sve, a onda će druga strana učiniti svoj deo. Ali takođe verujem, s obzirom na prilično nizak nivo uzajamnog poverenja, mnogo je poštenije imati proces u kojem jedna strana čini prvi korak, a druga strana čini taj prvi korak, a onda idemo u drugi i treći korak. I zato znamo da će obe strane morati da ispune ono što je napisano i šta su prihvatile. RSE: Želimo da vas pitamo oko zajedničkog nadzornog odbora. Dakle, rekli ste da će predsedavati EU. Međutim ko će još biti deo tog odbora i ko će se pobrinuti da stvari idu na taj način, da se obezbedi implementacija za obe strane. Lajčak: Prerano je odgovoriti na ovo pitanje jer će, kao što sam rekao, zajednički odbor za praćenje biti osnovan u roku od 30 dana i upravo radimo na odgovoru na ova pitanja. Imamo naš predlog. Oni prolaze kroz proces konsultacija i tako dalje. Ali jasno je da će Kosovo, Srbija i EU biti deo tog odbora. EU će biti predsedavajući, to je takođe dogovoreno. EU će biti ta koja će informisati države članice. Zato ne zaboravimo da će napredak na putu EU i za Kosovo i Srbiju od sada zavisiti i od njihove primene odredbi ovog sporazuma i aneksa. RSE: Koliko je neatraktivan ovaj podsticaj, s obzirom na to koliko daleko su obe zemlje u procesu evropskih integracija. Srbija je lider u procesu a Kosovo nije deo procesa. I bez problema sankcija (protiv Rusije), na primer, za Srbiju, to je i dalje veoma daleki cilj. Kako možete naterati obe strane i kako im možete ponuditi "slađu šargarepu"? Lajčak: Neću komentarisati u smislu atraktivnosti. Mislim da ne postoji atraktivnija ponuda. Nisam svestan privlačnije ponude ni za Srbiju ni za Kosovo za njihovu stratešku budućnost. I Srbija i Kosovo su svoje članstvo u EU učinili strateškim prioritetom, a takođe je davno rečeno da put ka evropskoj budućnosti ide kroz normalizaciju odnosa. To nije jedina uslovljenost, naravno. Postoje uslovi koje treba ispuniti, ali bez normalizacije nema budućnosti u EU. To je vrlo jasno. Odnos jednih prema drugima jeste normalizacija RSE: Međutim, u slučaju Kosova bez pomaka koje bi učinilo pet država članica (koje nisu priznale Kosovo) nema budućnosti u EU. Lajčak: Ovaj sporazum i primena ovog sporazuma pokrenuće mnoge stvari. Stoga, nemojmo razmišljati šta će se dogoditi kao korak četiri ili pet, a da ne budemo sigurni da smo implementirali prvi korak. RSE: Veoma je važno razjasniti pitanje poglavlja 35 za Srbiju. Na primer, Srbija ispunjava jedan od delova iz Aneksa implementacije, da li to istovremeno znači njeno unapređenje na evropskom putu, odnosno otvaranje nekih poglavlja u pregovaračkom procesu? Lajčak: Poglavlje 35 je, naravno, poglavlje koje se bavi normalizacijom odnosa sa Kosovom i kroz Poglavlje 35 i Specijalnim odborom za normalizaciju pratićemo i izveštavati o sprovođenju obaveza svake strane iz sporazuma. Istovremeno, oni imaju odnos jedni prema drugima, što jeste normalizacija. I kao što rekoh, proces evropskih integracija je složeniji. Ovo nije jedini element, ali je veoma važan element u napredovanju na evropskom putu. A države članice, naravno, prate napredak u normalizaciji, veoma detaljno. Članstvo u UN veće pitanje od odnosa Srbije i Kosova RSE: Član 4 sporazuma ostavio je dosta prostora za nerazumevanje i korišćenje toga na različite načine, smatrajući se da nije precizirano na koje se međunarodne organizacije misli. Da li deo u kome ste rekli da Srbija neće prigovoriti članstvu Kosova u međunarodnoj organizaciji znači članstvo u Ujedinjenim nacijama? Jer smo čuli od mnogo srpskih zvaničnika da je to njihova crvena linija u koju neće preći? Lajčak: Želeo bih da kažem da je tekst našeg sporazuma sasvim jasan. Istovremeno, kako se to dešava, veoma često se javni diskurs fokusira na nešto što je zaista van cilja jer je članstvo u Ujedinjenim nacijama veće pitanje od odnosa Srbije sa Kosovom. I naravno, govoreći o članstvu u UN, treba razmišljati i o procedurama, o ulozi Saveta bezbednosti, o ulozi pet stalnih članica. I važno je takođe ulagati u taj odnos. Dakle, verovanje da zavisi samo od Srbije i Kosova znači nerazumevanje složenosti procesa. Istovremeno, naš sporazum definiše šta Srbija i Kosovo treba da rade i strane su se obavezale da sprovedu ili da poštuju sve odredbe ovog sporazuma i njegovog aneksa. Crvene linije su spekulacije RSE: Međutim, ključni srpski političari, uključujući predsednika i ministra spoljnih poslova, insistiraju na tome da će ovaj sporazum sprovesti sve dok ne dodirne njihove crvene linije, ostavljajući prostor za moguće nepoštovanje određenih odredbi. Da li su obe strane obavezne da u potpunosti sprovedu svaki članak sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa? Lajčak: Da. Odgovor na vaše drugo pitanje je da. Ako pročitate sporazum, ako pročitate aneks, piše sasvim jasno da su strane obavezale. Istovremeno, ne treba staviti kočiju ispred konja. Fokusirajmo se i krenimo sa pitanjima šta mogu da urade Srbija i Kosovo i koja se sada mogu uraditi. I kao što rekoh, ovo će uticati na mnoge druge stvari. Ponovo spekulišemo o nečemu što ne zavisi od EU, od Srbije i Kosova, što samo definišemo šta Srbija i Kosovo treba da urade. Ali zašto se zaista ne fokusiramo na pitanja koja su u potpunosti pod našom kontrolom i na našem dosegu. Odvlačimo pažnju od fokusiranja na stvari koje se mogu učiniti i koje treba raditi kao prioritet. I ne treba nam Savet bezbednosti ili stalne članice da bi se ovo sprovelo. RSE: Koji je redosled stvari sa kojim bi se trebalo početi, Na primer za Kosovo to treba da bude formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. A koja je stvar koju Srbija prvo treba da uradi? Lajčak: U našem nacrtu aneksa, koji smo prvobitno predstavili, redosled je bio vrlo jasan. Pošto strane to nisu usvojile, to će biti na dnevnom redu glavnih pregovarača. Pripremamo naše predloge. Očekujem da dođu sa svojim predlozima. I ponavljam, za mene, najbolji pristup, najbolji put napred je da nastavimo korak po korak. Jedna strana čini korak, i druga strana napravi korak. Tako da sada ne želim da govorim o ovim koracima, jer ne postoji zvanična platforma i nema zvaničnog dokumenta i o njima se moramo dogovoriti. Ali uveravam vas da smo veoma fokusirani i veoma odlučni i postaraćemo se da ono što je dogovoreno bude sprovedeno. Nema nove obaveze za Kosovo oko Zajednice opština RSE: Nakon subote (18. marta) na Kosovu se vodi žestoka rasprava oko člana 7 dogovora. Možete li nam reći o sličnostima ili razlikama između samouprave srpske zajednice i Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu? Lajčak: Pa, mogu biti vrlo jasan da član sedam ne uvodi novu obavezu za Kosovo. Član 7 govori o potrebi da se sprovede ono oko čega su se Srbija i Kosovo već dogovorile. To znači sporazumi iz 2013. i 2015. godine. Govorim o osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom. U suprotnom, to bi značilo član deset sporazuma, gde bi se nadodali svi prošli sporazumi povrh člana sedam kao i dodatni aranžman, što ne bi bilo logično. RSE: Dakle, to samo po sebi znači formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu? Lajčak: Da. RSE: Pod istim imenom kao što je dogovoreno 2013. i 2015. godine? Lajčak: Pa, ne insistiram na imenu. Insistiram na "pacta sun servanda" (ono što je dogovoreno se treba i primeniti) za obe strane. Ovo je zaista važno da se svi sporazumi moraju sprovesti u potpunosti i to se ponavlja u svakom evropskom dokumentu. Ovo nije meni gde biramo koji nam se sviđa i to sprovodimo, a koji (deo dogovora) ignorišemo. Jer u tom slučaju to bi predstavljalo ismevanje jednog ozbiljnog procesa. RSE: Ali na obe strane, uglavnom se ne obavezuju jedni drugima, već prema EU odvojeno. Retorika je i dalje veoma zagrejana, kao što je bilo i pre dogovora. Kako ovakva situacija utiče i kako vidite normalizaciju pod tim okolnostima? Lajčak: Moram reći da proces normalizacije vodi Evropska unija, a zatim i partneri. I bilo bi bolje da je obrnuto. Ali ipak, zahvaljujući činjenici da smo se u velikoj meri bavili normalizacijom, situacija na terenu se stabilizovala. Druga polovina prošle godine bila je puna upravljanja krizama. Imali smo šest kriza. Morali smo da sprečimo da eskalira i nismo mogli ni razmišljati o normalizaciji. Ali od decembra, od početka ove godine, u potpunosti smo usredsređeni na pozitivnu agendu, gledajući napred. Dakle, sada sam prilično siguran da će nas nastavak implementacije ovog sporazuma držati na pozitivnom putu. Ono što je izuzetno važno, i želim da ovu tačku učinim vrlo jasnim, da nijedna strana ne bi trebala da preduzme bilo kakvu jednostranu akciju koje bi mogle destabilizovati atmosferu i proces normalizacije. Zaista verujem da sa ovim sporazumom, sa novom platformom i stvarima koje trebaju biti urađene u koordinaciji sa partnerima, mi se morano kretati napred, a ne unazad. Glavni pregovarači samo za praktična pitanja RSE: Pitanje implementacije u osnovi sada pada na nivo glavnog pregovarača sada. Da li predviđate ili da li postoji potreba za susret lidera u budućnosti? Lajčak: Ne slažem se sa ovom konstatacijom. Potrebna su nam oba nivoa. Lideri se slažu o strateškom putu napred, a glavni pregovarači razgovaraju o detaljima implementacije u skladu sa onim što su dogovorili lideri. Znate da smo prošle i godinu ranije imali mnogo sastanaka na nivou glavnih pregovarača. To je dovelo do nekih kritika da je proces sveden na tehnički proces, što nije tačno. Proces se zaista odvija na oba nivoa. Dakle, vrlo je logično da sada, kako bi razgovarali o tome kako implementirati ono što je dogovoreno u Briselu, 27. februara i u Ohridu, 18. marta, ovo zahteva dva glavna pregovarača i eksperte da o svemu tome razgovaraju. Ali kad god bude potrebe za sastankom na visokom nivou, sastanak će se održati. I predsednik Vučić i premijer Kurti pokazuju da su spremni da se sastanu i da razgovaraju o stvarima u budućnosti. Ali zadržimo lidere da razgovaraju o političkim pitanjima i glavnim pregovaračima da razgovaraju o praktičnim pitanjima. RSE: Čuli smo od vas da ne postoje određeni rokovi, ali i u proteklom periodu čuli smo da Evropska unija i njeni partneri žele da završe ovu stvar, do kraja ove godine jer sledeće godine će biti organizovani izbori (u EU i SAD). Da li očekujete da će biti pomaka u toku ove godine i šta očekujete da završite ove godine? Lajčak: Da ponovim. Planirali smo vrlo konkretne rokove u početnom dokumentu. Sada, ne želimo da ih nametnemo stranama. Moramo se složiti oko toga kada se sretnemo. Ali to nije tajna. I mnogo puta smo rekli da želimo da završimo ovaj proces tokom mandata trenutnog rukovodstva Evropske unije, Evropske komisije i američke administracije. U narednoj godini biće nova politička realnost, izbori u Evropi, u Sjedinjenim Državama. Biće manje pažnje, manje posvećenosti. Verujem da imamo dovoljno vremena da se ovaj proces uspešno okonča i da sprovede odredbe ovog sporazuma. Ali sve zavisi od posvećenosti strana.]]> Tue, 21 Mar 2023 16:46:22 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALumh_SuIc9XzngBC78OgjhDM https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALunJFqlmO4SS3slTP0vptTFR Kada je visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) kasno u subotu uveče na Tviteru objavio da je postignut dogovor između Srbije i Kosova posle celodnevnih pregovora u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, mnogi su se upecali. Napravljen je zaista napredak u slučaju aneksa samog sporazuma koji su obe strane podržale 27. februara. Kao i mesec dana ranije, Borelj je smatrao da je tekst usvojen na osnovu njegove izjave i objave na stranici spoljnopolitičkog tela EU, Evropske službe za spoljne poslove (EEAS). Međutim, kao i u februaru, tekstu sporazuma nedostaje najvažniji segment – potpisi dva ključna igrača – predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija. Bez toga, pregovori – i oni u Briselu i oni u Ohridu – rezultirali su dogovorom koji to nije, bez obzira koliko se EU trudila da to tako “proda”. Dok je nepostojanje potpisa na oba dokumenta suštinski nedostatak, daleko od toga da je jedini. Očekivalo se da će sporazumi sadržati vremenski okvir i redosled paragrafa dogovorenih u februaru, ali to u velikoj meri nedostaje. Povrh toga, nedostaju i neophodni mehanizmi sprovođenja da bi se bilo šta na papiru pretvorilo u realnost. Šta je doneo februarski sporazum? Briselu treba odati priznanje za februarski sporazum. Uprkos tome što njime nisu rešeni svi dugogodišnji problem koji su opterećivali Srbiju i Kosovo od proglašenja nezavisnosti 2008. godine, ipak je to bio korak napred. Na mnogo načina, bio je to stepenik više ka potpunoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine – polovina puta koji je de facto priznanje Kosova, ako ne i de jure. Postojalo je uzajamno priznanje dokumenata i nacionalnih simbola poput pasoša, diploma, registarskih tablica i carinskih pečata. Dve strane bi takođe razmenile stalne misije u sedištu dotičnih vlada, ne bi jedna drugoj blokirale put ka EU, a Beograd se obavezao da se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. U „zamenu“ za ovo, Srpska pravoslavna crkva na Kosovu bi dobila zvanični status i na prilično elegantan način bilo bi priznato stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu bez da se tako nazove „odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu”. Šta je doneo Ohrid? Aneks je u svom konačnom obliku poništio većinu nabrojanog. Prema izvoru upoznatom sa pregovorima koji je želeo da ostane anoniman, originalni nacrt dokumenta je bio mnogo detaljniji – na šta je i Borelj aludirao u svom obraćanju. Prvo bi trebalo da se krene sa srpskim opštinama, što bi pratilo međusobno priznavanje dokumenata, a onda razmena misija. Sada je, međutim, jedini redosled ili vremenski okvir koji je naveden u vezi sa članom 7 – stvaranje opština sa srpskom većinom u kojima Kosovo treba da „odmah“ započne pregovore – šta god to značilo. Ne postoji ništa konkretno o tome kada bi trebalo da se desi međusobno priznavanje pasoša ili razmena misija. Naravno, neko bi mogao da ukaže na nekoliko važnih tačaka aneksa i tvrdnju da će se napredovati. Na primer, u njemu se navodi da se „Kosovo i Srbija u potpunosti obavezuju da će poštovati sve članove sporazuma i ovog aneksa i sprovesti sve svoje obaveze koje proizilaze iz sporazuma i ovog aneksa ekspeditivno i u dobroj veri“. Zatim se navodi da su „Kosovo i Srbija saglasni da će svi članovi biti implementirani nezavisno jedan od drugog“ i da „redosled članova ovog aneksa ne prejudicira redosled njihove primene“. Sve je to u redu, ali gde je “u suprotnom” ovde? Zvaničnici EU će ukazati na tekst i reći da postoji obećanje da se u roku od 30 dana formira zajednički odbor za praćenje postignutog dogovora, kojim će predsedavati EU, ali kakvu moć ima taj odbor? Odgovor se ne može naći u tekstu. I da, u aneksu se napominje da „svako neispunjavanje obaveza iz sporazuma, ovog aneksa ili prethodnih sporazuma o dijalogu može imati direktne negativne posledice po procese pristupanja EU i finansijsku pomoć koju dobijaju od EU“. Razlozi 'dogovora koji to nije' Možda zvuči čudno, ali nije. Kosovo čak ni ne priznaju sve države članice EU kao nezavisnu državu i to se neće promeniti u skorije vreme. Iza je svake druge evropske zemlje koja želi da se pridruži klubu. Decenijama nije bilo realno pridruživanje Evropskoj uniji. Pregovori Srbije o pristupanju EU takođe su zaustavljeni zbog njenog neuspeha da se politički uskladi sa Briselom oko rata u Ukrajini. Ako će Kosovu biti potrebne decenije da se pridruži, može se reći da će Srbiji biti potrebne godine. Brisel jednostavno nema čime da „preti” Beogradu i Beograd to zna. Savršeno je svestan da Brisel nije u stanju da ponudi brzi put za članstvo i da istovremeno nerado smanji previše novca jer se plaši da bi zemlja mogla biti „izgubljena“ za EU, na račun Kine i Rusije. Obratite pažnju samo kako je Vučić odbacio dogovor i aneks neposredno posle razgovora. Sve dok je EU više zainteresovana za ispunjavanje forme kao što je ovaj „dogovor“, umesto da postane pravi igrač u širem evropskom susedstvu, on to može sebi da priušti, znajući da nema pravih posledica bez obzira na put koji izabere.]]> Mon, 20 Mar 2023 19:15:03 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALunJFqlmO4SS3slTP0vptTFR https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALunJFqlmO4SS3t5ZnUTwRGH7 Uz poruku "Solidarno sa Bh. povorka ponosa" aktivisti nekoliko nevladinih organizacija okupili su se 20. marta u centru Beograda kako bi pružili podršku LGBTI+ zajednici u Bosni i Hercegovini. Okupili su se dva dana nakon što su maskirane osobe fizički napale aktiviste i novinare u Banjaluci, ispred prostorija organizacije "Transparency International BiH", pri čemu je nekoliko osoba povređeno, rekli su tada očevici za Radio Slobodna Evropa (RSE).]]> Mon, 20 Mar 2023 19:09:05 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALunJFqlmO4SS3t5ZnUTwRGH7 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALuk5QnR4e8Tubpu9CxXrVx4c "Svi su bili moćni pojedinci, a ipak su se našli u sudnicama". Ovo je poruka glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog suda u Hagu Karima Khana povodom naloga za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog ratnih zločina u Ukrajini, koji je taj sud izdao 17. marta. Među moćnim pojedincima koji su se "uprkos suprotom očekivanju mnogih, našli u pritvoru", Kan je u intervjuu za CNN 17. marta pored ostalih naveo i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića. Miloševića je nakon pada sa vlasti, Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu izručila nova demokratska Vlada Srbije u junu 2001. godine. Suđeno mu je za genocid i ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu devedesetih, a umro je u pritvoru suda 2006. godine, pre izricanja presude. "I Milošević i Putin su bili šefovi država u trenutku optužbe. I u jednom i u drugom slučaju je do optužbe došlo dok je oružani sukob još uvek bio u toku", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Notingemu Marko Milanović. Dodaje da oba slučaja imaju "velike političke dimenzije", a osnovna razlika je u tome što je Putin "vladar nuklearne supersile", dok je Milošević bio "samodržac jedne male zemlje". Šta o hapšenju Putina kažu u Beogradu? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kritikovao je odluku Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, navodeći da nalog za hapšenje Putina ukazuje na "nespremnost da se govori o miru". "Ako ste ga optužili za najteže ratne zločine, s kim ćete sada da razgovarate?", rekao je Vučić u obraćanju javnosti 19. marta. Na novinarsko pitanje o potencijalnom hapšenju Putina ukoliko se nađe u Srbiji, nije eksplicitno odgovorio. "To je, ne ljutite se, bezveze pitanje pošto dok traju ratni sukobi Putin nema kuda ni da dođe do Srbije", rekao je Vučić. Podvukao je da on nije isporučivao one koje je ranije tražio drugi sud u Hagu - Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. "Imate ove stručnjake što su sve Srbe u vreće trpali i slali u Hag, možda dobrovoljno da se prijave da pomognu. Što se mene i Srbije tiče, imamo pametnija posla u ovom trenutku", rekao je Vučić. Svi optuženi za zločine tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji izručeni su sudu u Hagu pre dolaska na vlast Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića 2012. godine. Beograd od 2015. odbija da izruči dvoje članova Srpske radikalne stranke, čiji je i Vučić bio funkcioner do razlaza 2008. godine kada je osnovan SNS. Petra Jojića i Vjericu Radetu Haški tribunal tereti za uticaj na svedoke u procesu protiv njihovog partijskog vođe i haškog osuđenika Vojislava Šešelja. 'Odbrana Putina' u Ruskom domu u Beogradu Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je 20. marta da nalog za hapšenje Putina za Rusiju ima "nulti značaj". "Takozvana optužnica je smešna, glupa i izvan svakog razumnog rezmišljanja i ponašanja", izjavio je Harčenko na skupu u Ruskom domu u Beogradu. Skup je organizovala nevladina organizacija "Centar za obnovu međunarodnog prava", čiji je predsednik advokat Goran Petronijević. Petronijević je pred Haškim tribunalom branio osuđenike, bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i oficira JNA Veselina Šljivančanina. Na skupu je govorio i adovkat Toma Fila, funkcioner vladajuće Socijalističke partije Srbije (SPS) i branilac Slobodana Miloševića. Ruski centar za nauku i kulturu u Beogradu, poznatiji pod nazivom "Ruski dom", bio je domaćin više događaja kojim se podržava invazija na Ukrajinu. Ko ima obavezu da uhapsi i izruči Putina? Srbija se, kao potpisnica Rimskog statuta, odnosno ugovora kojim je ustanovljen Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu, obavezala da uhapsi i izruči osobe koje traži ovaj sud, ukoliko se nađu na njenoj teritoriji. "To znači da bi državne posete Putina državama članicama MKS verovatno bile nemoguće, ili bi izazvale velike pravne i političke kontroverze", rekao je profesor međunarodnog prava Marko Milanović. Putin je u Srbiji bio u januaru 2019. godine. Četiri meseca nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, u junu 2022, u Beograd je trebalo da dođe šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, ali su Severna Makedonija, Crna Gora i Bugarska odbile da otvore svoj vazdušni prostor. Da je poseta otkazana, potvrdio je 6. juna posle sastanka sa ambasadorom Rusije Aleksandarom Bocan Harčenkom predsednik Srbije koji je "izrazio nezadovoljstvo" zbog okolnosti koje su sprečile dolazak Lavrova. Iako je kroz više rezolucija u Ujedinjenim nacijama osudila invaziju na Ukrajinu, Srbija je jedna od retkih zemalja koja odbija da se priključi politici Evropske unije i uvede sankcije Rusiji. Koalicioni partner vladajućeg SNS-a, Pokret socijalista Aleksandra Vulina pozvao je 18. marta na uskraćivanje podrške Međunarodnom krivičnom sudu i Rimskom statutu. Vulin, koji je danas na čelu Bezbednosno-informativne agencije i predsednik Aleksandar Vučić bili su na vlasti u Srbiji i kada je maja 1999. godine iz drugog suda u Hagu stigla optužnica protiv tadašnjeg šefa države Slobodna Miloševića. Kako je izručen Milošević? Optužnica za zločine tokom rata na Kosovu bila je prva optužnica protiv aktuelnog šefa države koju je izdao neki Međunarodni sud. Podigao je maja 1999. godine Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (Haški tribunal), kojeg je osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija sa ciljem procesuiranja zločina počinjenih tokom sukoba na Balkanu devedesetih godina. "Srbija je bila u međunarodnopravnoj obavezi da Miloševića preda Tribunalu, usled odluka Saveta bezbednosti kojima se ni Rusija ni Kina nisu protivile", navodi profesor Marko Milanović. Milošević nije izručen tom sudu dok je bio na vlasti. Proći će osam meseci od pada njegovog režima 5. oktobra 2000. godine, dok ga demokratska vlast na čelu sa premijerom Zoranom Đinđićem nije poslala u Hag. Uhapšen je 1. aprila 2001, a Tribunalu je izručen 28. juna iste godine. Izručenje je dovelo do napetosti i političkih sukoba između vlade premijera Đinđića, koji je ubijen 2003. i protivnika izručenja na čelu sa predsednikom države Vojislavom Koštunicom. Vlast u Srbiji je Hagu izručila više od 40 optuženika. Poslednji optuženi, bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić predat je sudu 2011. posle gotovo 16 godina skrivanja, a par meseci kasnije i Goran Hadžić, lider nepriznate Republike Srpske Krajine koji je umro 2016. pre izricanja presude. Prethodno je 2008. Hagu isporučen i nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić. Zajedno sa Mladićem, osuđen je na doživotni zatvor za najteži zločin genocida u kojem je jula 1995. u Srebrenici u BiH ubijeno više od osam hiljada bošnjačkih civila. Prvog optuženika, Srbija je Hagu isporučila još 1996. godine dok je na vlasti bio Slobodan Milošević. Bio je to Dražen Erdemović, koji je učestvovao u srebreničkom genocidu, a kasnije dobio status zaštićenog svedoka. U slučaju poslednjih optuženika, radikala Petra Jojića i Vjerice Radete, Viši sud u Beogradu odlučio je 2016. godine da nema zakonskih osnova za njihovo izručenje. Sud je saopštio da nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda, za šta se Jojić i Radeta terete. Kako bi Hagu mogao biti izručen Putin? Za razliku od Srbije u slučaju Haškog tribunala, Rusija nema obavezu da sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu. "Miloševiću je suđeno pred sudom koga je osnovao Savet bezbednosti. Postupak protiv Putina se vodi pred stalnim Međunarodnim krivičnim sudom, takođe sa sedištem u Hagu, koji je osnovan međunarodnim ugovorom, čiji ni Ukrajina, ni Rusija nisu članice", navodi profesor Marko Milanović. Ipak, Ukrajina je prihvatila nadležnost ovog suda, što znači da on može da goni odgovorne za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid počinjen na teritoriji te države. "Zemlje potpisnice Rimskog statuta (Međunarodnog krivičnog suda) imaju obavezu da sprovedu nalog za hapšenje koji je izdao sud", rekao je 17. marta za Glas Amerike predsednik tog suda Pjotr Hofmanski. Statut suda potpisale su 123 zemlje. U slučaju da se neka od država potpisnica ne povinuje obavezi hapšenja i izručenja, predsednik suda ukazuje na političke posledice. "Skupština država stranaka Rimskog statuta kao i Savet bezbednosti mogu da odluče da se neka država nije povinovala svojoj pravnoj međunarodnoj obavezi i onda postoje političke posledice. Naravno, niko ne može da prisili neku državu da se povinuje pravnoj obavezi u okviru sporazuma", rekao je Hofmanski. Bez obzira da li će ikada izaći na suđenje, ruski predsednik Vladimir Putin će uvek biti "odbegli optuženik" od međunarodne pravde, rekao je 17. marta za RSE američki advokat David Scheffer. Scheffer, koji je bio američki ambasador za ratne zločine u administraciji Billa Clintona, danas je saradnik u nevladinom Savetu za spoljne poslove. "Putin bi zaista trebalo da se plaši putovanja van granica Rusije. Možda sa izuzetkom zemalja kao što su Kina, Belorusija, Iran, Severna Koreja", rekao je Scheffer. Ovo su, uz Sjedinjene Američke Države, zemlje koje nisu potpisnice Statuta Međunarodnog krivičnog suda i nemaju obavezu sa sa njim sarađuju. Koje su razlike u optužbama protiv Putina i Miloševića? "Protiv Putina nije podignuta optužnica, već je izdat nalog za njegovo hapšenje. Pred Međunarodnim krivičnim sudom formalni optužni akt se potvrđuje tek ako dođe do hapšenja ili predaje okrivljenog", kaže profesor međunarodnog prava Marko Milanović. On ukazuje i na razliku u obimu optužbi protiv Putina i bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića. "Milošević je bio okrivljen za zločine vrlo velikog obima u tri zasebna sukoba (u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu), dok se Putin tereti za jedno mnogo specifičnije delo. Što ne znači da protiv njega tužilac neće imati druge optužbe u budućnosti", navodi Milanović. Sud sumnjiči Putina za ratni zločin deportacije stanovništva (dece) i njihov transfer sa okupirane ukrajinske teritorije u Rusiju. Predsednik suda Pjotr Hofmanski rekao je da je "očigledno da se time ne zatvara slučaj". "Ovo je i dalje u rukama tužioca", dodao je on. Nakon što je prebačen u Hag, Tužilaštvo je Slobodana Miloševića, uz zločine na Kosovu, optužilo i za zločine u Hrvatskoj i BiH. Optužnica je imala ukupno 66 tačaka za zločine počinjene protiv više hiljada žrtava. Sličnosti između Ukrajine i ratova u bivšoj Jugoslaviji Baš kao i ruski predsednik u Ukrajini, i Milošević je devedesetih godina agresorske ratove u bivšim jugoslovenskim republikama pokretao pod parolom "odbrane i zaštite srpskog naroda". Njegovu autoritarnu vlast obeležile su, kao i Putinovu, međunarodne sankcije i izolacija zemlje. "Osnovna poruka je sledeća: Putin neće završiti u Hagu sve dok je njegov režim na vlasti u Rusiji", navodi Marko Milanović. Podseća da je Milošević izručen samo zato što je njegov režim u Srbiji pao. "Kako stvari stoje, malo je verovatno da će u Rusiji doći do takve fundamentalne političke promene, ali to niko ne može sa sigurnošću da zna – pa ni Vladimir Putin", dodaje on. U momentu podižanja optužnice, Milošević je nakon godina izolacije, hiperinflacije i na kraju NATO bombardovanja SRJ gubio podršku kod kuće. U Rusiji se glasovi otpora guše progonima i hapšenjima, dok su stotine hiljada Rusa, od kojih se mnogi protive ratu, pobegle iz zemlje. U ratovima na prostoru bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine ubijeno je više od 100 hiljada ljudi, a raseljeni su milioni. Još se traga za preko 10.000 nestalih. Invazija Rusije na Ukrajinu odnela je od 24. februara 2022. do danas desetine hiljada života, razorila čitave gradove i raselila milione.]]> Mon, 20 Mar 2023 17:38:20 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALuk5QnR4e8Tubpu9CxXrVx4c https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALuk4Ntot71PZNKgHTd9OkkKt Bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Volfgang Petrič (Wolfgang Petritsch), izjavio je da je na sastanku u Ohridu premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića 18. marta ostvaren značajan napredak, ali da je ključno kako će biti sprovedeno ono što je odlučeno. Austrijski diplomata je u intervjuu za RSE rekao da sastanak koji je organizovala Evropska unija nije ispunio sve nade, ali da je urađeno znatno više nego što se strahovalo. On je takođe ocenio da je pritisak na Srbiju i Kosovo uoči sastanka posledica geopolitičkih okolnosti ruske invazije na Ukrajinu, pošto Vašington i Brisel ne žele da Rusija predstavlja značajan faktor na Zapadnom Balkanu. RSE: Videli smo juče da su se lideri Kosova i Srbije dogovorili o planu implementacije takozvanog evropskog predloga. Videli ste šta je bio ishod. Kakav je vaš komentar dogovora koji je postignut sinoć? Petrič: Dozvolite mi da počnem s pozitivnom stranom. Kao što ste već ukazali postoji određeni napredak, možda ne ono čemu smo se nadali, ali znatno više od onoga od čega smo strahovali, posebno – nije bilo propasti pregovora, nijedna strana nije otišla od stola, takoreći. Ali s druge strane, to pokazuje koliko je celo to pitanje teško i kompleksno. RSE: Da li vidite ono što se desilo sinoć kao novu eru u odnosu Kosova i Srbije? Petrič: Moramo da vidimo. Dokaz je uvek u pudingu (mora se videti na osnovu iskustva), kako kažu Britanci. To znači kako će ovo što je odlučeno biti implementirano. Mislim da je implementacija sada ključno pitanje. Znamo iz prošlosti, ponekad je jedna strana pokušala da implementira, a druga nije i obrnuto. Tako da mislim da je sada važno da pregovarači Evropske unije održe zamah ostvarenog napretka, suštinski napredak, ali ipak slede dalji sastanci. RSE: Videli smo da je sporazum postignut, ali ga nije potpisao nijedan od lidera. Da li mislite da ovo može biti održiv sporazum? Petrič: Na kraju će biti potpisa, naravno. Ali zasad, sve dok proces traje – nije se o svih 11 tačaka razgovaralo – mislim da je zaista važnije imati svedoke u blizini i prisustvo Evropske unije, kao i prisustvo SAD, posebno izaslanika (Gabrijela Eskobara), što svedoči da je to nešto što zasad zamenjuje formalnost potpisa. RSE: Bilo je diskusija o prošlim sporazumima o stvaranju zajednice sa srpskom većinom na Kosovu. Ono što smo videli sinoć od predstavnika EU, kao i Kosova i Srbije, Kosovo je končano prihvatilo da napravi ovu asocijaciju sa srpskom većinom, kako je nazvana. Sada je zovu mehanizam samoupravljanja. Da li mislite da ovaj mehanizam može biti rizik za Kosovo i njegov suverenitet? Petrič: Mislim da ne. Verujem da smo videli mnogo istorijskih primera gde su stvari funkcionisale i gde funkcionišu i dalje. Mislim kao Austrijanac naravno na Južni Tirol gde je posle mnogo godina konačno 70-ih postignut sporazum. Čak je neko vreme bio pred Ujedinjenim nacijama u Njujorku. I sada, gledajući unazad poslednjih 30, 40 godina, moglo bi se reći da mehanizam zapravo funkcioniše za obe strane. Ali reći ću vam jednu stvar, mehanizam funkcioniše između Italije i Austrije, takođe i prevashodno zato što su obe zemlje u Evropskoj uniji. Dakle ovo je prema tome druga tačka. Sporazum o otvaranju poglavlja, da se obema stranama pošalje signal. U slučaju Srbije da pristupni pregovori mogu biti nastavljeni, a u slučaju Kosova da se približavate pristupnim pregovorima s Evropskom unijom. Verujem da ovo takoreći kombinacija štapa i šargarepe, u ovom slučaju, to jeste realistična slika onoga što se dešava. Evropska unija zajedno sa SAD prvi put sada ima sveobuhvatan pristup, gde je od vizne liberalizacije do pristupnih pregovora sve postalo relevantno za napredak. RSE: Samo da dodamo pitanje, zato što je problem prethodnih sporazuma bila činjenica da EU nije imala ovakvu vrstu mehanizma kako da se implementira potpisan sporazum. Što se tiče ovog sporazuma odlučili ste da napravite ovaj mehanizam koji će biti povezan s pregovaračkim procesom, tako da nema implementacije, nema integracije. Da li mislite da će ovaj mehanizam biti efikasan i da li bi mogao da bude problem za Kosovo ako ne implementira ovaj sporazum, zato što, kao što znate, još nemamo viznu liberalizaciju, zato što zaostajemo u procesu integracija? Petrič: Naravno, Kosovo je iza po tim pitanjima, ali takođe treba imati na umu da ste veoma mlada država, ne postojite mnogo godina. Prema tome, potrebno je više vremena. Ali mislim da sada ova ključna odluka premijera Kurtija da bude otvoren, da bude fleksibilan kada je reč o ovom mehanizmu za srpsku zajednicu, mislim da je to jasan signal da je Evropska unija postigla prvi korak u konstruktivnom putu ka eventualnoj integraciji Kosova u Evropsku uniju. Naravno, to je veoma dug put, ali je Kurti u Ohridu u osnovi deblokiran ovaj put. RSE: Bilo je velikog međunarodnog pritiska na obe strane i na Kosovo i na Srbiju. Koliko vidite iz sporazuma, da li imate neke brige ili da li mislite da se može implementirati s obe strane? Kako vidite njihovu posvećenost ovom procesu? Petrič: Pritisak očigledno ima šire razloge, ima geopolitičke razloge. Pritisak dolazi od rata, agresije Rusije na Ukrajinu. Evropska unija i SAD ne žele da imaju Rusiju na Zapadnom Balkanu kao silu. Ali ovo je samo moguće ako i Srbija i Kosovo odluče da urade ono što je neophodno, da ostvare napredak i na ovaj način je, mislim, važno da Kosovo vidi da napredovanjem takođe doprinosite evropskom cilju držanja Rusije van Balkana. I to je očigledno snažan signal na koji gospodin Vučić mora da reaguje. Moj utisak je da u Beogradu možete videti veću fleksibilnost i veći realizam da je nedavno odlučeno da je partner Srbiji Evropska unija a ne u Rusiji. Mislim da će Evropa posle rata, posle Putinove ere, moći da ponovo uspostavi korektne odnose s Rusijom, ali to je, naravno, daleko. Ali ono što se dešava sada u ovim pregovorima, u vođenju dijaloga, jeste zapravo važan deo da se pojača bezbednost, sveukupna bezbednost na Zapadnom Balkanu i šire u Evropi. RSE: Moje poslednje pitanje, da li verujete ili da li vidite, jer kada je dijalog počeo 2011. i onda cele ove decenije, govorilo se da dijalog treba da vodi ka uzajamnom priznanju između Kosova i Srbije. Da li vidite da se ovo dešava s ovim evropskim predlogom. Da li mislite da je ovo pravi put da se ide u tom smeru? Petrič: Još nismo tamo, ali mislim da su preduzeti pravi koraci. Na ovaj način ohridski sastanak je bio, kao što ste rekli na početku, prilično značajan. Možda će istoričari, budući istoričari, reći da je u Ohridu zapravo napravljen proboj.  ]]> Sun, 19 Mar 2023 19:15:12 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALuk4Ntot71PZNKgHTd9OkkKt https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALumREmnKCLty7nKSkciKEY1s Dogovor bez potpisa. To je ishod maratonskog sastanka u Ohridu, koji je trajao 12 sati. Lideri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Aljbin (Albin) Kurti postigli su, uz posredstvo Evropske unije (EU) i podršku Sjedinjenih Država, dogovor o primeni Sporazuma o normalizaciji odnosa. Njih dvojica su prethodno krajem februara u Briselu prihvatili evropski predlog za normalizaciju odnosa. Oči javnosti bile su usmerene na olovku u ruci predsednika Srbije, a izjave na značaj dogovora u kontekstu evropske perspektive obe zemlje. Šta je dogovoreno? U Ohridu je dogovoren Aneks o primeni Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Takođe je dogovoreno da ovi dokumenti postanu sastavni delovi procesa pridruživanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji. Srbija i Kosovo od 2011. vode dijalog o normalizaciji svojih odnosa, uz posredstvo EU. Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost koju Srbija odbija da prihvati. Obaveze iz novih dokumenata biće uvrštene u Poglavlje 35 u pregovorima o pridruživanju Srbije EU. Poglavljem 35 se i do sada pratilo u kojoj meri Srbija sprovodi postignute dogovore u dijalogu sa Kosovom. Strane su se saglasile i da hitno prihvate Deklaraciju o nestalim licima, kako je dogovoreno u okviru dijaloga uz posredovanje EU. Kosovo se obavezalo da započne obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa prethodnim sporazumima iz dijaloga. Sporazumima Srbije i Kosova iz 2013. i 2015. dogovoreno je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. Dve strane su se dogovorile i da u roku od 30 dana uspostave Zajednički odbor za praćenje, kojim predsedava EU. Ovaj odbor nadgledaće sprovođenje odredbi. Aneks dogovoren u Ohridu predviđa i organizovanje donatorske konferencije u roku od 150 dana kako bi se uspostavio investicioni i finansijski paket pomoći za Kosovo i Srbiju. Na kraju, Srbija i Kosovo su se složili da neće blokirati primenu nijednog člana. Šta nije dogovoreno? Potpisi lidera nisu stavljeni u Ohridu na Aneks za implementaciju evropskog predloga, kao što prethodno u Briselu nisu ni na Sporazum o normalizaciji odnosa. U Ohridu takođe nije razgovarano, kako je preneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, o izborima u četiri opštine na severu Kosova u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo. "Ako se krene u dobrom smeru sa ovim, onda sledi povratak u institucije", poručio je Vučić. Predstavnici Srba izašli su iz kosovskih institucija početkom novembra 2022. zbog odluke Vlade Kosova o preregistraciji automobila. Iako je kasnije to pitanje rešeno u dijalogu Srbije i Kosova, kosovski Srbi se nisu vratili u institucije insistirajući na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom. Zašto nije bilo potpisivanja? Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da su evropski predstavnici prvobitno predložili ambiciozniji i detaljniji predlog Aneksa, ali da strane nisu uspele da postignu dogovor o tom predlogu. Kako je objasnio, Kosovo nije bilo dovoljno fleksibilno, a Srbija nije želela da potpiše sporazum i pored spremnosti da ga sprovodi. Dan nakon Ohrida, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na konferenciji za medije da nije potpisao nijedan dokument "zato što je Srbija međunarodno priznata država, a Kosovo nije", te da međunarodno pravni sporazum ne može da se napravi. Na drugoj strani, premijer Kosova Aljbin Kurti naveo je da je sada na EU da pronađe mehanizam da Aneks sporazuma bude pravno primenljiv. Prema objašnjenju evropskog šefa diplomatije Žozepa Borelja, Aneks i sporazum se smatraju usvojenim kroz njegovo saopštenje koje će biti objavljeno. Nekadašnji diplomata Ivan Vujačić komentarišući to što u Ohridu nije bilo potpisa, ocenio je za RSE da svako treba da "zadovolji svoja biračka tela". "Kao što EU treba da zadovolji svoj kredibilitet, a pri tome da se stvari ne poremete toliko da bi došlo do sloma tih pregovora", naveo je. Vujačić misli da je ipak teško da nešto ugrozi postignuti dogovor. "Ne verujem da išta sem nekog ozbiljnog potencijalnog malog konflikta dole (na Kosovu) može ovo da izbaci iz tračnica. Ako neko bude bio identifikovan kao krivac za to platiće neki ceh", dodao je. Šta dogovor znači za evropske integracije? Upravo je evropska budućnost ono što je najvažniji rezultat razgovora u Ohridu za američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila. "Srbija je prihvatila svoju evropsku budućnost i jasan plan kako da do nje stigne - odluka za koju su bili potrebni mudrost, integritet i hrabrost", napisao je Hil na Tviteru. On je dodao da ostaje još mnogo posla i da će Sjedinjene Države biti uz Srbiju na svakom koraku. Dogovor u Ohridu je za nekadašnjeg ambasadora Srbije u SAD Ivana Vujačića samo preduslov da bi se o evropskim integracijama dalje razgovaralo. "Imajući u vidu da smo čuli da su postojale pretnje o zaustavljanju integracija i odnosa sa Kosovom i Srbijom, ovo je više preduslov da bi integracije uopšte nekako išle", ocenio je za RSE Vujačić. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u januaru obavestio javnost da su mu zapadne diplomate saopštile da će evropske integracije i investicije biti zaustavljene ukoliko ne prihvati evropski predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Srbija je postala kandidat za članstvo u EU u aprilu 2013. dok je Kosovo u decembru 2022. apliciralo za članstvo. Upitan da li se nešto menja u pregovorima sa EU, Vujačić je odgovorio da se menja utoliko što evropski plan postaje deo Poglavlja 35. Dragan Đukanović, predsednik nevladinog beogradskog Centra za spoljnu politiku ocenio je za RSE da će sada naglasak biti stavljen na monitoring sprovođenja delova sporazuma. "Mislim da se suštinski ništa ne menja imajući u vidu da ovo nije završni sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum", naveo je Đukanović. Na kraju dijaloga o normalizaciji odnosa Srbija i Kosovo treba da potpišu pravno obavezujući sporazum. Šta dogovor znači za odnose Srbije sa Rusijom? Sagovornici RSE dogovor u Ohridu ne vide kao korak u otklonu Srbije od Rusije. "Jedini pravi otklon Srbije od Rusije bi bio uvođenje nekih, makar simboličkih sankcija protiv pojedinaca", naveo je nekadašnji diplomata Ivan Vujačić. Evropski i američki pregovarači su poslednjih meseci intenzivirali napore da se dođe do dogovora između Srbije i Kosova zbog ruske agresije na susednu Ukrajinu. Rusija, koja je članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ne priznaje Kosovo kao državu. Takođe su ruski zvaničnici kritikovali evropski predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Prihvatanje evropskog predloga za Vujačića nije otklon od Rusije nego prihvatanje neminovnosti da se pod okriljem EU, uz podršku SAD, dođe do nekog tipa pravno obavezujućeg sporazuma. Srbija je uz Tursku jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja se nije pridružila sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Zvaničnici EU i SAD su u više navrata uputili pozive Srbiji da se pridruži tim sankcijama. Uz ocenu da je prerano za konstataciju da se Srbija udaljava od Rusije, Dragan Đukanović je dodao i da treba videti kako će se EU pozicionirati u vezi sa tim što Srbija još uvek nije uvela restriktivne mere Rusiji. Zbog toga što nije uvela sankcije Rusiji, Srbija duže od godinu dana nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju sa EU. Šta je sledeći korak? Šef evropske diplomatije Žozep Borelj u ponedeljak 20. marta obaveštava ministre spoljnih poslova EU o ishodu razgovora u Ohridu. Borelj će to učiniti uoči Samita EU koji se održava 23. i 24. marta. U dogovoru postignutom u Ohridu osim rokova za održavanje donatorske konferencije i formiranje monitoring komisije, nisu predviđeni drugi rokovi za ispunjavanje obaveza. Dan nakon sastanka u Ohridu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da misli da je dobro što nisu postavljeni rokovi. "Nema rokova, ali neće da nam otvaraju mnogo klastera i poglavlja", rekao je Vučić. Međutim, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je tokom posete Beogradu 16. marta da se nada da će sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine biti postignut tokom ove godine. "Ja bih želeo da se to ostvari ove kalendarske godine i mislim da je to potpuno moguće", rekao je Eskobar u Ambasadi SAD u Beogradu.  ]]> Sun, 19 Mar 2023 18:11:14 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALumREmnKCLty7nKSkciKEY1s https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALuleTn0HY0LFF-4DA87rvhPr Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila da li će Sporazum o Kosovu doprineti smirivanju tenzija na Zapadnom Balkanu. Sagovornici su bili Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, i Vedran Džihić, predavač na Fakultetu političkih nauka u Beču. Bilo je reči o tome da li se Vučić prihvatanjem da razgovara o normalizaciji odnosa sa Kosovom na osnovu predloga Sporazuma iza koga stoje Brisel i Vašington više pomerio prema Zapadu, da li na to ukazuje i zahtev ministra privrede Srbije da se uvedu sankcije Rusiji i zašto se u Srbiji više ne pominje ideja o srpskom svetu. Razgovaralo se i o tome da li je Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, glavni faktor destabilizacije u Bosni i Hercegovini? Greše li zapadni predstavnici kada popuštaju Dodiku u nadi da će postati manje agresivan? Ima li indicija da su odnosi između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Milorada Dodika postali hladniji s obzirom da predsednik Republike Srpske nije više toliko prisutan na političkim događajima u Srbiji kao ranije? Da li će Vučić tolerisati Dodikov rezervisani stav prema Sporazumu o Kosovu, kao i o tome i da li će Dodik postati smetnja Aleksandru Vučiću ukoliko on odluči da se jače okrene ka Zapadu. Omer Karabeg: Da li se Aleksandar Vučić pristajanjem na normalizaciju odnosa sa Kosovom, što je suština Sporazuma o Kosovu iza koga stoje Evropska unija i Sjedinjene Američke Države, značajnije pomerio prema Zapadu? Zanimljivo je da je ovih dana Rade Basta, ministar privrede u vladi Srbije, zatražio da se uvedu sankcije Rusiji. Ministar inostranih poslova Ivica Dačić odmah se ogradio od te izjave nakon čega je Basta potvrdio da stoji iza svoje izjave. Jelica Minić: Ta izjava je svakako indikativna. Teško je poverovati da je u ovoj situaciji neko iz vlade Srbije baš samostalno istrčao sa takvom izjavom. Imajući u vidu da ima dosta znakova da se menja dosadašnji narativ, koji je podsticao raspoloženje javnosti da se nikako ne uvode sankcije Rusiji, ovo je vrlo snažan signal. Omer Karabeg: A da li prihvatanje sporazuma od strane Vučića znači njegovo pomeranje prema Zapadu? Jelica Minić: Svakako. U tom sporazumu se pominje da će obe strane poštovati evropske vrednosti i spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije. To znači da pregovarači Vučić i Kurti moraju prihvatiti tu politiku. Vedran Džihić: Evidentno je da se u zadnje vrijeme nešto događa. Aleksandar Vučić drugačije dozira svoju retoriku. U njoj još uvijek ima nacionalizma, ali i dosta poruka koje su pragmatične. Aleksandar Vučić je već dugo vremena ekonomski orijentiran prema Zapadu odakle mu dolaze najveći investitori. To je krucijalno za njega i njegov sistem vladavine. Zbog toga će nastaviti da se pomjera prema Zapadu, ali za mene je suštinsko pitanje da li će biti spreman da se pomjeri ka onome što Zapad u suštini predstavlja - demokratskom modelu vlasti, liberalnim vrijednostima, otvorenosti, poštovanju ljudskih prava. Sve su to stvari u kojima je Srbija nazadovala zadnjih 10 godina pod Aleksandrom Vučićem. Moram da kažem da tu spremnost ne vidim. Smešna replika Omer Karabeg: U poslednje vreme u Srbiji se više ne čuje priča o srpskom svetu. Ućutao se i Aleksandar Vulin, glavni promotor ideje o srpskom svetu. Da li to znači da je rukovodstvo Srbije odustalo od tog projekta koji je izazvao oštre reakcije u regionu? Jelica Minić: Ne usuđujem da kažem da su vodeći ljudi od toga odustali. Mislim da je procena vladajućih struktura da ovo nije trenutak kada o tome treba pričati. A da se odustalo - teško mi je da poverujem. Ukoliko se ukaže neki povoljan trenutak, ta priča se vrlo lako može obnoviti. Priča o srpskom svetu se poklapa sa pričom o ruskom svetu zbog koje je Rusija povela rat. S tim što smo mi smešna replika u odnosu na ogromnu i moćnu Rusiju kojoj i pored svega taj rat baš ne ide od ruke. Imajući u vidu da se većina građana u Srbiji nekako preslikava u situaciji rusko-ukrajinskog rata mislim da brzo, odlučno i definitivno napuštanje ideje o srpskom svetu ipak nije na delu. Vedran Džihić: Vjerujem da je do smanjenja retorike o srpskom svijetu došlo pod utjecajem Vašingtona i evropskih čimbenika, ali ideja o srpskom svijetu još uvijek je u srži režima Aleksandra Vučića. Još uvijek je u centru mainstreama i većine srpskog stanovništva. To je narativ sa jakim primjesama nacionalizma u kome se aludira na izgubljene teritorije tokom devedesetih, na "otete srpske zemlje" u Hrvatskoj, na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Priziva se ideja Velike Srbije pod drugim pretpostavkama i sa drugim amblemom. Centralno je pitanje da li je srbijanski režim spreman da odustane od promoviranja atavističkog, retrogradnog političkog koncepta koji se zasniva na etničkim teritorijama i da se zalaže za bolji život srpske manjine u državama u kojima ona živi. Omer Karabeg: Kosovo i Bosna i Hercegovina su dve najneuralgičnije tačke na Zapadnom Balkanu. Pošto se Sporazumom o Kosovu otvara put normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, da li će se sada Brisel i Vašington snažnije fokusirati na Bosnu i Hercegovinu? Jelica Minić: Očekujem da će se to desiti budući da Evropska unija i SAD ne žele da region Zapadnog Balkana postane novo žarište sukoba. Postoje dve krizne tačke - Kosovo i Bosna i Hercegovina - i otvaranje tih žarišta u jeku rata u Ukrajini bilo bi za Evropsku uniju zaista katastrofalno. Zato ne čudi snažno nastojanje Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država da spreče sve potencijalne krize u regionu. Rekla bih da su Brisel i Vašington visoko motivisani da se ova krizna žarišta stave na putanju smirivanja i nalaženja rešenja. To se ne može preko noći uraditi. Ne može preko noći da nestane strepnje i straha ljudi koji su zaista ugroženi. To će potrajati. Ali, imajući u vidu tempo i ritam delovanja EU i SAD, ima razloga za skromni, umereni optimizam. Vrući krompir Vedran Džihić: U slučaju da zaista dođe do istorijskog dogovora između Beograda i Prištine, mislim da će sljedeći vrući politički krompir na agendi Zapada biti Bosna i Hercegovina. Ono što smo do sada viđali u Bosni i Hercegovini bilo je prilično bezidejno - bez entuzijazma, bez konstruktivnih ideja. Uvijek se radilo o tome da Zapad pokušava da stavi flaster na upaljeno gnojno tkivo. A to tkivo je etnopolitička dejtonska matrica bez konsenzusa, sa permanentnim svađama. Zapad stavlja flaster preko rane da se upala malo smiri, ali nema suštinskih odgovora na pitanje kako Bosna i Hercegovina kao društvo i kao zajednica treba da izgleda za pet ili deset godina, kako obezbijediti da ljudi ostanu u Bosni i Hercegovini, a ne da ona bude jedna od zemalja koja najbrže gubi stanovništvo. Bojim se da je Zapadu mnogo važnija stabilnost nego demokratičnost i funkcionalnost društva ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i na cijelom Zapadnom Balkanu. Omer Karabeg: Da li je Milorad Dodik glavni faktor destabilizacije u Bosni i Hercegovini? On svaki čas preti otcepljenjem Republike Srpske. Otvoreno se stavio na stranu Rusije i ne krije da je ruski igrač na Zapadnom Balkanu. Jelica Minić: Moglo bi se tako reći mada je od početka rata u Bosni i Hercegovini reč o jednom udruženom srpsko-hrvatskom poduhvatu. Dilovi koji postoje između hrvatske zajednice u Bosni i Hercegovini sa Hrvatskom i srpske sa Srbijom i ne pokušavaju da se prikriju. Dodik samo igra isturenu ulogu, očigledno sa zadovoljstvom. On je najistureniji jer ima čime da preti pošto je za to konstitucionalno osposobljen. Ako gledamo problem Srbije i Kosova, tu imamo dve strane. U Bosni i Hercegovini imamo tri. Ne postoji harmonija između bilo koga od ta tri partnera. Rešenje je da se država učini funkcionalnom i građanskom, a ne etničkom. Jer samo tako Bosna i Hercegovina može da normalno funkcioniše. Omer Karabeg: Čini se da Zapad nema rešenje za Dodika. Sve te silne sankcije koje su mu uvedene praktično ga ne pogađaju. Nakon objavljivanja sankcija, on postaje još agresivniji. Vedran Džihić: Mislim da Zapad nema rješenje za Dodika zato što nema suštinsko rješenje za Bosnu i Hercegovinu. Dodik je na neki način paradigmatičan za sve ono najgore što je izrodila dejtonska, etnopolitička Bosna i Hercegovina. On je simbol bahatosti, neodgovornosti, konfliktnog ponašanja. A sve to je zapakovano u priču o nacionalnoj ugroženosti i pravima Srba. Upravo mješavina bahatosti, neodgovornosti i etnopolitičke retorike karakterizira gotovo sve etnonacionalne lidere na bosanskohercegovačkoj političkoj sceni. Nisu drugačiji ni Dragan Čović i Bakir Izetbegović. Naravno, Zapad može da pojača sankcije, ali nema odgovor na ono što Milorad Dodik u suštini predstavlja. Ali koliko god bio neodlučan, Zapad mora da povuče crvene linije kada Dodik prijeti otcjepljenjem, otvoreno koordinira sa Rusijom, predlaže zakon o kažnjavanju klevete kao krivičnog djela, naziva novinare spodobama nakon čega uglednim novinarima budu uništeni automobili. Tu Zapad mora biti mnogo oštriji. Morao je oštrije reagirati kada je Dodik na prošlogodišnjim oktobarskim izborima na čudan način preko noći proglašen pobjednikom što neki smataju izbornom krađom. Mnogo je stvari u kojima bi Zapad morao biti odlučniji, inače će se Milorad Dodik, što bi se reklo, izaći na nos. Pogrešna strategija Omer Karabeg: Imate li utisak da Zapad popušta Dodiku? Karakteristično je da se zapadni predstavnici nisu mnogo bavili optužbama za izbornu krađu. Ako su očekivali da će Dodik zauzvrat smiriti retoriku, grdno su se prevarili. On je postao još agresivniji u podržavanju Rusije, a vrhunac svega bilo je dodeljivanje ordena Putinu. Čini li vam se da Zapad greši kao i u slučaju Miloševića? I njemu su jedno vreme popuštali, a zauzvrat nisu dobili ništa. Jelica Minić: Ne mislim da Zapad ima bilo kakve iluzije o bilo kom političaru u našem regionu. To je pitanje strategije i taktike prema svakoj od zemalja regiona čije detalje ne znamo. Bilo je popuštanja mnogim liderima u regionu, međutim, kao što znamo, neki su završili u Haškom tribunalu. Imamo i tribunal za zločine koji su počinjeni na Kosovu. Sve su to bili lideri sa kojima se prethodno sarađivalo. Radi se o procenama s kim se i dokle u datom trenutku može sarađivati. Sigurno se ne gleda sa odobravanjem na ono što gospodin Dodik radi, a to je permanentno provociranje. Ali dnevna saradnja se ne prekida. Tako da mislim da kratkoročni motivi još uvek drže Dodika na vlasti. Ali to ne mora da znači da će to dugo trajati. Omer Karabeg: Da li se Zapad boji da oštrije krene na Dodika jer bi mu to donelo poene s obzirom na snažno prorusko raspoloženje u Republici Srpskoj? Vedran Džihić: Sasvim je sigurno da Milorad Dodik za Zapad nije neko na koga se može osloniti. Zapad je toga svjestan. Ali pitanje je šta činiti. Dosada je na djelu bila strategija zataškavanja i pripitomljavanja koja nije dala rezultate. Uzmimo posljednji primjer. Dodik je nakon formiranja nove koalicije na državnom nivou malo promijenio retoriku, pa je nekoliko puta izjavio da se zalaže za evropske integracije. Nakon toga neki zapadni predstavnici, sa kojima sam razgovarao, rekli su mi da se možda može računati na Dodika. Ali ja mislim da je potpuno naivno očekivati da će Dodik bilo šta dugoročno moći da isporuči. Dodik je vješt u mobilizaciji naroda. On je već više od dvije decenije u vrhu vlasti u Republici Srpskoj. Kao i Aleksandar Vučić u Srbiji i on je u Republici Srpskoj gradio prorusku javnost koja je nacionalistički nastrojena i naravno da bi svaki ofanzivniji korak Zapada protiv Dodika njemu donio dodatne poene. Problem je u tome što Zapad ne radi na iznalaženju političkih alternativa za politiku Milorada Dodika. Distanciranje Omer Karabeg: Čini se da je jedini ko bi mogao da obuzda Dodika predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ako bi Vučić to uradio, to bi prošlo u Republici Srpskoj jer se na Srbiju gleda kao na zemlju maticu i odobrava se sve ono što radi vlast u Beogradu. Da li će Zapad vršiti pritisak na Vučića da se distancira od Dodika što bi Dodika teško pogodilo? Jelica Minić: Može se reći da je neko distanciranje u toku. Donedavno bukvalno nije bilo nijednog važnijeg događaja u Srbiji, od otvaranja novih fabrika do političkih skupova i proslava, gde nije bilo Dodika. On je prosto bio inventar tih događaja. Međutim, za razliku od nekadašnjeg entuzijazma sada se on pojavljuje kao neprihvaćeni gost. To jeste indicija da njegovi postupci često predstavljaju smetnju za ono što Vučić pokušava da radi. Ne znam koliko javnost u Republici Srpskoj to vidi, ali imam utisak da se te nijanse ipak konstatuju. Vedran Džihić: Vidimo neke sitne naznake distanciranja, ali ja bih ipak rekao da to nije neko suštinsko distanciranje. Vučić bi, naravno, u svakom momentu mogao da se odrekne Dodika, da ga pusti niz vodu pošto je on operator moći bez ikakvih skrupula što je više puta pokazao. Ako je mogao da odstrani bivšeg predsjednika Srbije Tomislava Nikolića zašto ne bi mogao i Milorada Dodika. Ali Vučiću je Dodik još uvijek potreban s obzirom da Dodik na neki način reprezentira srpstvo. Pitanje je da li Vučić želi da se odrekne Dodika jer mu on može trebati u raznoraznim konstelacijama, pa čak i da kaže Zapadu - pogledajte koliko sam ja bolji od njega. Osim toga, ako bi Vučić odlučio da odbaci Dodika, pitanje je ko bi bio politički igrač u Republici Srpskoj na koga bi mogao da stavi karte? Vidjeli smo neke neuspješne pokušaje prije izbora da se jasnije okrene prema opoziciji u Republici Srpskoj. Milorad Dodik je sada politička konstanta za sljedeće četiri godine i mislim da Aleksandar Vučić zbog biračkog tijela u Republici Srpskoj i zbog pozitivnog imidža, koji Republika Srpska ima u Srbiji, ne može Dodika tek tako da pusti niz vodu. Dabogda ti Dodik bio predsednik Omer Karabeg: Čini mi se da Vučić ima i dodatni motiv da se distancira od Dodika jer Dodik nije previše oduševljen Sporazumom o Kosovu. Nakon što je Vučić prihvatio taj sporazum, Dodik, koji je uvek hvalio Vučićeve poteze, je izjavio "Mi iz Republike Srpske nemamo nikakvu namjeru da se miješamo u politički život Srbije, ali imamo namjeru da Srbiji nametnemo narativ. Najvažnije teritorijalno pitanje za Srbiju je pitanje Kosova, a njeno najvažnije nacionalno pitanje je Republika Srpska". Znači, Dodik ima nameru da Srbiji nešto nametne. Šta je to nego mešanje u politički život Srbije. Ne verujem da se to Vučiću može svideti. Jelica Minić: Svakako mu se ne može svideti osim ako to nije deo nekog dogovora. Inače, nisam sigurna da se u Srbiji Republika Srpska doživljava na isti način kako se Srbija doživljava u Republici Srpskoj. Ne verujem da velik broj građana od jutra do mraka razmišlja o Republici Srpskoj bez obzira što tamo dominantno žive Srbi. Nema uzajamne percepcije. Takođe ne verujem da je Dodikova popularnost u Srbiji preterana. Sećam se da je pre neku godinu, u vreme entuzijastičnog prisustva Dodika na svim važnim događajima u Srbiji, društvenim mrežama u Srbiji kružilo jedno šaljivo prokletstvo - dabogda ti Dodik bio predsednik. Vedran Džihić: Mislim da je Dodik kao i Vučić sposoban da u toku jednog dana 15 puta promijeni mišljenje. Tvrdi nešto, pa sutradan kaže da to nije rekao. Svakako da pomenuta Dodikova izjava ne odgovara Aleksandru Vučiću, ali stvari se brzo mijenjaju i ja uopšte ne isključujem da u nekom sljedećem momentu ponovo vidimo Vučića i Dodika kako zajedno otvaraju fabrike i presjecaju vrpce. Takve igre toplo-hladno već smo nekoliko puta imali - tako da mislim da će se ta igra nastaviti. Omer Karabeg: U zaključku, da li će Sporazum o Kosovu doprineti smirivanju situacije u regionu Zapadnog Balkana? Jelica Minić: Svakako - ukoliko dođe do nekih opipljivih rešenja. Vidimo da mnogi u regionu daju podršku nastavku dijaloga i traženju pravih rešenja. Ali, tu više nema traženja. Jer, kako kaže nemački diplomata Volfgang Išinger, tu se baš mnogo ne pitaju ni Srbija, ni Kosovo. Neke stvari se moraju uraditi i treba samo naći način da se to uradi bez preteranih potresa na javnoj sceni. Vedran Džihić: Sporazum će doprinijeti smirivanju situacije u regionu ako bude dovoljno konkretan i ako se bude provodilo ono što je dogovoreno. Ali ako ostane nedorečen, polovičan, onda bismo se vrlo brzo vratili tamo gdje smo bili zadnjih desetak, petnaest godina, a to su erupcije kriza, pa smirivanje, pa ponovo krize i tako ukrug. Da se to ne bi ponavljalo, Zapad mora, pogotovo u ovom geopolitičkom momentu, da umjesto kratkoročnog pragmatičnog smirivanja kriza, ponudi Zapadnom Balkanu evropski, liberalni model koji uključuje jasnu perspektivu evropskih integracija.]]> Sun, 19 Mar 2023 12:09:06 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALuleTn0HY0LFF-4DA87rvhPr https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukrTttjaTy3QG0dX84dnP8Y Nismo fokusirani na potpisivanje, već na finalizaciju sporazuma, rekao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar). Eskobar boravi u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, gde je u subotu, 18. marta govorio za RSE. On kao posmatrač učestvuje na sastancima premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kojima posreduju šef spoljne politike Evropske unije (EU) Žozep Borel (Josep Borrell) i specijalni izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak. "Naše najveće očekivanje danas je finalizacija implementacije aneksa sporazuma o normalizaciji", rekao je Eskobar. Blog uživo: Susret u Ohridu On je istakao da je sastanak lidera Kosova i Srbije u Ohridu je istorijska prilika, ne samo za dve države, već i za ceo region. "Ovo je zaista prilika da se odmakne daleko od događaja iz 90-ih i daleko od događaja iz 1999-e i krene u 21. vek. To je prilika ne samo za Srbiju i Kosovo, već i za region u celini", rekao je Eskobar. Istakao je da sporazum o normalizaciji "stvara miran, predvidljiv i prijateljski odnos između Srbije i Kosova" i "otvara vrata i jednima i drugima da brže uđu u evroatlantske strukture". RSE: Dok razgovaramo, odvijaju se važni razgovori lidera Kosova i Srbije ovde, u Ohridu. U proteklih nekoliko dana čuli smo Vaše izjave u kojima ste izrazili svoja očekivanja od ovih sastanaka. Možete li reći šta su Vaša realna očekivanja od današnjeg dana? Eskobar: Naše najveće očekivanje danas je finalizacija implementacije aneksa sporazuma o normalizaciji. Ovaj sporazum o normalizaciji stvara miran, predvidljiv i prijateljski odnos između Srbije i Kosova. Ali, takođe otvara vrata i jednima i drugima da brže uđu u evroatlantske strukture. Dakle, iz naše perspektive, ovo je zaista istorijski (događaj). Ovo je zaista prilika da se odmakne daleko od događaja iz 90-ih i daleko od događaja iz 1999-e i krene u 21. vek. To je prilika ne samo za Srbiju i Kosovo, već i za region u celini. RSE: Da li ste se susreli sa liderima dve države danas? Eskobar: Danas ne, ali sam se sastao sa njima ove nedelje. Nedavno sam se susreo sa premijerom (Kosova Albinom) Kurtijem i nadam se da ću imati sastanka sa predsednikom (Srbije Aleksandrom) Vučićem kasnije tokom dana. RSE: Bilo je dosta pritisaka da se ovaj sporazum zaključi tokom meseca marta. Zbog čega je taj rok toliko važan? Eskobar: Postoji mnogo razloga. Na prvom mestu, moramo priznati da delujemo u senci jedne od najvećih bezbednosnih pretnji evropskom kontinentu od Drugog svetskog rata. Dakle, da bi Evropa bila spremna da se suoči sa bezbednosnim izazovima, trebalo bi da reši sve bezbednosne izazove koji se nalaze unutar kontinenta u Evropi. A ovo je jedan od poslednjih koji su preostali. Dakle, treba da konsolidujemo ne samo mir, već da konsolidujemo projekat proširenja Evropske unije na ceo evropski kontinent. Ovo otvara vrata za to i zato je upravo sada najbolja prilika da se uverimo da to možemo da uradimo kroz sporazum o normalizaciji između zemalja koje još uvek nisu ostvarile dovoljan napredak u evroatlantskim integracijama. RSE: Uoči ovog sastanka, videli smo skepticizam sa obe strane, naročito sa strane Srbije. Susreli ste se sa njima (zvaničnicima Srbije). Da li su ublažili svoje stavove proteklih dana? Eskobar: Jedna stvar o Srbiji koju moram da kažem jeste da je predsednik Vučić započeo istinski nacionalni razgovor o tome kako će izgledati budući odnos Srbije i Kosova. I moram da kažem da obe strane ozbiljno shvataju tu odgovornost, tako da se nadam da ćemo danas moći da dođemo do finalizovanog (teksta) aneksa sporazuma o normalizaciji. RSE: Da li očekujete potpisivanje dokumenta danas, naročito od strane Srbije? Eskobar: Nismo fokusirani na potpisivanje, već se fokusiramo na finalizaciju (sporazuma), to je održavanje sastanka za koji se dve zemlje pripremaju da vode prave razgovore o pomirenju u odnosima. Dakle, to je ono što je važnije – finalizacija aneksa. *Uskoro opširnije]]> Sat, 18 Mar 2023 13:10:40 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EeiNknDALukrTttjaTy3QG0dX84dnP8Y