Follow Slobodna Evropa - Severna Makedonija, filter it, and define how you want to receive the news (via Email, RSS, Telegram, WhatsApp etc.) https://follow.it/slobodna-evropa-mk Tue, 21 Mar 2023 06:53:58 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72e80--WMBX7gX-fx8LWuXng Visoki evropski predstavnik za spoljne poslove Žozep Borelj (Josep Borrell) nazvao je ovu godinu ključnom za evropske integracije Severne Makedonije, u kojoj se očekuju ustavne promene za otvaranje klastera pregovora sa Evropskom unijom (EU). Borelj je u zvaničnoj poseti Skoplju 17. marta sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem. Evropske diplomate čekaju rezultate istrage o korupciji na visokom nivou. Sve političke partije treba da preuzmu odgovornost i iskreno rade na nastavku evropskog puta, poruka je koju je u Skoplju poslao visoki predstavnik za spoljnu politiku EU, Žozep Borelj nakon sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje. Naveo je da je poruka proizašla iz sastanka jasna , budućnost Severne Makedonije je u okviru Evropske unije i da je za to neophodno sprovesti reforme koje uvode evropske standarde i unapređuju odnose sa susedima. "To uključuje stvaranje uslova za usvajanje ustavnih amandmana. Ova godina je ključna, posle julskog ugovora, ovo je najbolja ponuda koju možete dobiti. Nije realno očekivati da se ovo ponovo otvori i da bude deo pregovora", kazao je Borelj. Naglasio je da je vreme da sve političke partije preuzmu odgovornost i pošteno rade da nastave tim putem. Uslovi za ustavne promene Bez ustavnih amandmana kojima će Bugari biti uključeni u Preambulu, zemlja neće moći da pređe sa procesa skrininga na sledeću fazu – otvaranje klastera i poglavlja za pregovore sa EU. Za to je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, odnosno podrška dela poslanika opozicije, koji za sada tvrde da neće glasati "za". Borelj je optimista da će uskoro doći do promena i da će aktivno raditi na tome da do toga dođe. On je podsetio da je Severna Makedonija obećala da će promeniti svoj Ustav. "Severna Makedonija se obavezala da će izmeniti Ustav. Obavezala se da ga izmeni i u njega uključi građane koji žive u granicama države i koji su pripadnici drugih nacionalnosti kao što su Bugari", kazao je. Dodao je da tu nema ništa čudno, jer ako se pogleda Ustav najmlađe članice EU, Hrvatske, ona ima najmanje 22 zajednice koje žive u zemlji. "Mislim da vaša zemlja predstavlja odličan primer multietničkog društva. Ulaskom u EU ne ugrožavate svoj identitet, vaš identitet će biti apsolutno očuvan“, rekao je Borelj. Na sastanku u Skoplju zaključeno je da su potrebni stalni napori da se obezbedi nezavisnost, profesionalizam, transparentnost i nepristrasnost pravosudnog sistema. Posebno je važno da Severna Makedonija, rečeno je, nastavi sa istragama, gonjenjima i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije, uključujući i na visokom nivou. Šta kaže premijer? Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski je istakao da prvi put postoji rizik da se zemlja iznutra zaustavi na putu evropskih integracija. Odgovornost je prebacio na opoziciju. "Jedinu prepreku koju, prvi put od postojanja ove države nezavisne Republike Makedonije i Severne Makedonije, ne može da postavi niko spolja, prvi put se može desiti da sami sebe blokiramo, zbog neodgovornog i neodlučnog strateškog ponašanja opozicionih partija u državi", rekao je Kovačevski. Uz skrining koji je trenutno u toku u Briselu, urađena je detaljna analiza zemlje pregovarača i detalji o tome kako će pregovori teći. Proces skrininga je zvanično počeo u julu prošle godine nakon što je u Skupštini usvojen takozvani "francuski predlog", koji je nadjačao bugarski veto. Njime je, pored Kopenhaških kriterijuma i kriterijuma procesa stabilizacije i pridruživanja, upućen zahtev za sprovođenje Prespanskog i Ugovora o prijateljstvu sa Bugarskom, kao i protokola za njihovu primenu na novom nivou, uz zahtev o "vidljivim rezultatina". Na sastanku u Skoplju razgovarano je o napretku zemlje u pripremama za pregovore o članstvu u EU, kao i o realizovanim zadacima iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ovaj sporazum je na snazi od 2004. godine, a potpisao ga je u Luksemburgu 2001. godine tadašnji premijer Ljubčo Georgievski. Evropske diplomate su podsetile na paket od 72 miliona evra koji je nedavno stigao u makedonski budžet namenjen za najugroženije kategorije građana pogođene energetskom krizom, kao i na druge grantove koje je zemlja dobila u okviru plana ekonomskih investicija. Borelj je najavio i dodatnih devet miliona evra iz mirovnog instrumenta za nadogradnju opreme oružanih snaga. Borelj i Varhelji su u Skoplje stigli iz Tirane, gde su dan ranije zajedno sa albanskim premijerom Edijem Ramom održali 12. sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Albanije. Visoki predstavnik za spoljnu politiku EU, Borelj će u subotu, 18. marta, u Ohridu učestvovati na sastanku dijaloga Beograda i Prištine. * Priredila Tamara Dičoska]]> Fri, 17 Mar 2023 18:29:05 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72e80--WMBX7gX-fx8LWuXng https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72dQh7hI_dn8ga7VFky8BpXO Ženi iz makedonskog grada Tetova uklonjene su obe dojke, a potom je utvrđeno da joj je postavljena pogrešna dijagnoza i da nema rak. Majka iz Debra otišla je kod lekara na pregled i "završila" sa nekoliko izvađenih organa. Pacijentkinja iz Prilepa preminula je u bolnici posle rutinske ginekološke intervencije. Ovo su samo neki od slučajeva u proteklom periodu koji su uznemirili makedonsku javnost, otvorili pitanje zdravstvene zaštite za žene koje su bile prinuđene da javno govore o svojim gubicima u nadi da će institucije naterati da rade svoj posao - i da utvrde šta se desilo. Među njima je i Dona Nedelkovska, koja je umalo izgubila život posle carskog reza urađenog u tetovskoj bolnici. Kaže da je pet dana zadržana sa sepsom, dok ju je lekar koji ju je porodio uveravao da je sve u redu. Nedelkovska je stomatološkinja i znala je da postoji problem. Na njeno insistiranje prebačena je u Skoplje, gde je urađena hitna operacija koja joj je spasla život, ali joj je morala biti odstranjena materica. "Šanse da se to preživi, nekroza, unutrašnje krvarenje, sepsa, su minimalne. Zato ni kad su me lekari u Skoplju primili, nije bio čist slučaj – sad ćemo je operisati i biće dobro, ali roditeljima je rečeno da će me operisati, a šta će biti posle toga zavisi od boga", kaže ona. Ogorčena onim što joj se dogodilo odlučila je da pokrene postupak, ali joj je za to bio potreban izveštaj stručnog inspekcijskog nadzora zdravstvene inspekcije. Čekala ga je skoro dve godine, a još nema informacija kada će ga dobiti. "Ne planiram da odustanem. Jednostavno, ono kroz šta sam prošla ne sme da prođe nekažnjeno", kaže Nedelkovska. Spora pravda Ovakvi postupci su dugi i zamorni, potvrđuju i organizacije civilnog društva koje pružaju pravnu pomoć pacijentima. Slučaj Nedelkovske vodi Udruženje mladih advokata. Na nekoliko takvih slučajeva reagovala je Platforma za rodnu ravnopravnost, čiji je član i Helsinški odbor za ljudska prava. "Takve stvari su uvek postojale, žene se podstiču da više govore, ali je poražavajuće da nam se u 21. veku ovakvi slučajevi dešavaju u tolikom broju. To su slučajevi za koje javno znamo, a ima ih još mnogo za koje uopšte ne znamo", kaže Tona Kareva, savetnica u Helsinškom komitetu. Velikim problemom smatra odugovlačenje postupaka u Tužilaštvu, ali i upire prstom u zdravstvene ustanove. Pojašnjava da bi veštačenja u ovakvim slučajevima trebalo da učine veštaci, pa se tužilaštvo obraća Lekarskoj komori ili sudskoj medicini, odakle se dugo čekaju odgovori. “Zato sve institucije moraju da vode računa o kakvom se krivičnom delu radi, kako bi se brže okončao istražni postupak i donela javnotužilačka odluka – da li će biti podignuta optužnica ili će krivična prijava biti odbačena“,pojašnjava Karevska. Slučajevi koji su uznemirili javnost Tužilaštvo pet godina ćuti o amputaciji dojke ženi zbog pogrešne dijagnoze karcinoma. Ovo je najnoviji slučaj koji je šokirao javnost, a sa kojim je Helsinški odbor za ljudska prava dobro upoznat. Ova 56-godišnja pacijentkinja iz Tetovo tvrdi da su joj lekari predložili hitnu operaciju jer su sumnjali da ima rak, da bi dobili nalaz da ima samo mastitis. Ona kaže da oseća ljutnju i ogorčenost, jer je verovala u sistem i da će Tužilaštvo uraditi svoj posao. Pošto pet godina nije bilo napretka, a predmet je čuvan u fioci, odlučila je da otkrije kalvariju kroz koju je prošla. Nedavno je tužilaštvo u Prilepu otvorilo slučaj za 52-godišnju pacijenticu, koja je preminula posle rutinske ginekološke operacije. Nakon kiretaže, pacijentkinja je upućena na kućno lečenje, da bi se već sledećeg dana vratila sa ozbiljno narušenim zdravstvenim stanjem i simptomima sepse, nakon čega je prebačena u skopsku kliniku, gde je preminula. Posle ovog slučaja, operacione sale prilepske bolnice danima su bile pod ključem. Komisija za intrahospitalne infekcije u bolnici potvrdila je da je pronađena bakterija Staphilococcus epidermidis. Slučaj je sada u rukama tužilaštva. Suđenje majci iz Debra Jildiz Veapovskoj, koja je tokom porođaja carskim rezom 2020. godine ostala bez bubrega, materice i jajnika, nekoliko puta je odlagano. Veaposka je ostala bez tri organa nakon intervencije ekipe u kojoj je bio i tadašnji direktor bolnice Struga, za koga se kasnije utvrdilo da je imao nedozvoljenu ordinaciju. “Koliko god se odugovlačilo, jednog dana će doći kraj. Mislim da treba i mora biti pravde za ovaj slučaj“, rekla je Veaposka posle odlaganja poslednjeg sudskog ročišta. Jedan od retkih slučajeva koji je okončan u korist žrtve je onaj iz 2018. godine, kada je sud osudio ginekologa Nikolče Damčevskog na godinu i po dana zatvora jer je lagao pacijentkinju da je zatrudnela, nakon što je prethodno sprovedena biološki potpomognuta oplodnja. Tužilaštvo je utvrdilo da je lekar, iako je znao da žrtva nije trudna, obavljao redovne ginekološke preglede eho aparatom, davao lažne eho snimke na kojima se vidi fetus, lažne otkucaje srca fetusa, merio dužinu i težinu fetusa, određivao pol fetusa, pa čak i dogovarao termin za porođaj. Nekoliko dana pre navodnog porođaja, priznao je pacijentkinji da uopšte nije trudna. Prema rečima pravnog savetnika Kareve, svi ovi slučajevi su potvrda da država treba da posveti ozbiljnu pažnju seksualnom i reproduktivnom zdravlju. To se dešava u zemlji u kojoj se na termine za preglede čeka mesecima, nema dovoljno lekara i porodičnih ginekologa, a ogroman novac građana sliva se u privatni sektor. Ona napominje da pod pritiskom javnosti institucije znaju da budu brže, ali je odlučna da „institucije deluju bez pritiska“. Upravo zbog toga je Nedelkovska, koja je umalo izgubila život zbog sepse na porođaju, a odstranjena joj je materica, sada odlučila da progovori javno. Njeno prvo i jedino dete će za nekoliko meseci napuniti dve godine, pa se sada prilagođava odlasku u vrtić. Kako bi provodila više vremena sa njim, odlučila je da napusti stomatologiju i da se posveti fotografiji. Ona je uverena da će dočekati pravdu, koliko god spor bio postupak.]]> Fri, 17 Mar 2023 15:23:31 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72dQh7hI_dn8ga7VFky8BpXO https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72eXaNGJUoFkyN6jHbRcHw3s Cijene stanova u Sjevernoj Makedoniji skočile su "do plafona", dok je u zemlji svaki treći stan prazan, a svake godine se u prosjeku izgradi oko 5.000 novih stanova. Najprije je pandemija, a potom ruska vojna invazija na Ukrajinu donijela visoku inflaciju, pa ulaganje u nekretnine, uprkos cijeni, mnogi vide kao najbolju opciju.  Među njima je i porodica Zlatka iz Skoplja, koja živi u prigradskom naselju, ali sada kupuju stan u neposrednoj blizini Transportnog centra. Četrdesetogodišnjak je za RSE rekao da će tako stan ostati djeci, inače bi ušteđeni novac mogla pojesti inflacija.  "Imate nešto novca sa strane, ne znate šta ćete s njim, ulažete ga u nekretnine. Ta imovina bi vam mogla doneti neku korist od zakupnine, od kirije“, kaže Zlatko.  On objašnjava da su tu odluku donijeli prije dvije godine, kada su prvi put sklopili ugovor za stan, po cijeni od 1.000 eura po kvadratu. No, početak gradnje je kasnio, pa ih je kompanija tek prošle godine obavijestila da je cijena promijenjena, a ako i dalje žele stan u zgradi, morat će platiti 1.300 eura po kvadratu. Prihvatili su, jer je već bilo teško pronaći stan na željenoj lokaciji, plašeći se još većeg poskupljenja.  Kulminacija 2022. godine Cijene stanova su enormno porasle prošle godine. Prema podacima Narodne banke, u poslednjem kvartalu 2022. godine stanovi su poskupeli za čak 20,6 odsto. Time se praktično nastavlja trend rasta cijena prošle godine. U posljednjem kvartalu 2021. zabilježen je dvocifreni rast, dok je prije toga iznosio od 2 do 6 posto.  U posljednjoj deceniji najniže cijene bile su 2017. godine, od kada počinje trend rasta koji je kulminirao 2022. godine.  Nikola Velkovski iz Građevinske grupe pri Privrednoj komori nije iznenađen poskupljenjem, ali smatra da je to nerealno. On kaže da su u građevinarstvu sada glavni investitori, a ne velike građevinske kompanije, pa im je glavni motiv profit.  "Mislim da se cijena ne može (dalje) podići, već generalno sniziti. Siguran sam u to, jer jednom u trgovini kada se cijena uspostavi, i zaživi među kupcima, ona više ne pada. Sadašnje cijene uopće nisu odraz povećanja cijena ulaznih materijala ili rada. Tu je suštinski problem sa kvalitetnom radnom snagom, ovdje su radnicima malo povećane cijene, ali je daleko od onoga što oni diktiraju kao cijenu gotovog proizvoda”, kaže Velkovski.  Ovaj paradoks se dešava u periodu kada se broj stanovnika u zemlji smanjuje, a niko ne živi u više od trećine stanova. To pokazuju podaci posljednjeg popisa stanovništva obavljenog 2021. godine, kada je u zemlji evidentirano ukupno 839.174 stanova. Od toga je 531.987 stanova naseljeno, a preostalih 307.187 stanova je prazno, uključujući skoro 60.000 samo u Skoplju. Istovremeno, popis je pokazao i da je u proteklih 20 godina broj stanova porastao za čak 20,2 posto.  Trend se nastavlja, pa je prema podacima Državnog zavoda za statistiku samo 2021. godine u zemlji izgrađeno 5.959 stanova.  Za najskuplje stanove nema interesovanja  U protekloj deceniji, na državnom nivou, u prosjeku se godišnje završi oko 5.000 stanova, uz rekord u 2013. godini, sa 6.528 izgrađenih stanova.  Najveći pritisak za kupovinu stanova je u Skoplju, posebno na "atraktivnim" lokacijama, odnosno što bliže centru grada. Cene su astronomske, do 2.200 evra po kvadratu, što je već počelo da utiče na potražnju, ukazuje Lidija Smiljkova, iz agencije za nekretnine "Astorija".  “Trenutno nema interesovanja, stagnira posljednjih sedmica. Cijene su porasle, kupovali su ljudi koji su morali da kupuju, sada stagnira jer su cijene zaista visoke, a za te (stanove) od 2.200 eura, ali nema interesovanja”, kaže Smiljkova, koja naglašava da je ovo poskupljenje je bez osnova.pa sad svi cekaju snizenje za koje ne zna da li ce se desiti.  Prošle godine samo u skopskom regionu izdate su dozvole za gradnju 2.501 stana, odnosno za ukupno 7.022 u zemlji.  U međuvremenu, Evropa doživljava stagnaciju, ali i pad cijena nekretnina koje rastu posljednjih nekoliko godina. Rast ima i u regionu, ali kako objašnjava građevinar Velkovski, tamo je situacija slična onoj u Makedoniji - atraktivne lokacije se prorjeđuju, samo najveći gradovi se šire, a najvažnija valuta je profit.  Za godinu dana Zlatkov stan trebao bi biti gotov. Ne žuri, jer ionako neće živeti u njemu. Jedino ga brine da ne bude novog šoka na tržištu, pa bi, iako ima dogovor, za to trebao izdvojiti više novca. On kaže da porodični budžet ne bi izdržao nova poskupljenja.  * Priredila Tamara Dičoska]]> Wed, 15 Mar 2023 17:18:20 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72eXaNGJUoFkyN6jHbRcHw3s https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72dyGia_N-RmOhhSCv31NykC Bugarska mora prihvatiti svoju odgovornost za deportaciju makedonskih Jevreja u Treblinki i suočiti se sa svojom mračnom prošlošću, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dragi Đorđev, kopredsednik makedonsko-bugarske komisije za istorijska i obrazovna pitanja. Pripisivanje krivice Bugarskoj za deportaciju je neozbiljno, smatra njegov bugarski kolega Angel Dimitrov. Ni u Bugarskoj, a ni u Severnoj Makedoniji, za sada nema reakcije zvaničnih državnih predstavnika nakon izjave makedonskog predsednika Steve Pendarovskog u kojoj je tražio izvinjenje od Bugarske kako bi došlo do pomirenja između dve zemlje. Pendarovski je na obeležavanju 80. godišnjice deportacije makedonskih Jevreja u logor Treblinka zatražio od Bugarske da se izvini za ulogu tadašnje profašističke vlasti u Sofiji o deportaciji makedonskih Jevreja u Treblinku. Na istoj liniji sa predsednikom je Dragi Gjorgiev, kopredsednik makedonsko-bugarske komisije za istorijska i obrazovna pitanja. On u izjavi za RSE kaže da je Bugarska ta koja treba da preuzme odgovornost za saučesništvo u likvidaciji makedonskih Jevreja u Treblinki, a svaki pokušaj drugačijeg tumačenja je "zatvaranje očiju pred realnošću". "Bugarska vlada tokom Drugog svetskog rata nesumnjivo snosi najveći deo odgovornosti za organizaciju i sprovođenje deportacije makedonskih Jevreja u Treblinku u martu 1943. godine. To je nepobitna činjenica, koju, čini se, današnja bugarska država pokušava da protumači kao čin sa kojim Bugarska u to vreme nije imala nikakve veze, što ne znači ništa osim zatvaranja očiju pred realnošću", rekao je Gjorgiev za RSE. "Kao što se današnja Bugarska s pravom ponosi time što je spasila skoro 50.000 Jevreja sa svoje teritorije, tako bi trebalo da preuzme odgovornost i za saučesništvo u likvidaciji 7.144 Jevreja iz Makedonije u Treblinki. Prihvatanje te odgovornosti biće moralni čin koji će omogućiti bugarskom društvu da se suoči i prihvati svoju mračnu prošlost", rekao je Gjorgiev za RSE. Kakve su reakcije iz Bugarske? Izjava predsednika Pendarovskog je, pak, naljutila bugarskog kopredsednika Komisije, istoričara Angela Dimitrova, koji je agenciji BTA rekao da je "krajnje neozbiljno i netačno da o Bugarskoj tako govori političar sa ogromnom odgovornošću, čiji cilj treba da bude uspostavljanje dobrih diplomatskih odnosa između naše dve zemlje". Dimitrov smatra da je Bugarska jedina država u Evropi koja je, s jedne strane, bila u savezu sa nacističkom Nemačkom, ali nije podlegla njenom pritisku i spasla sve svoje Jevreje. On kaže da je preko 10.000 Jevreja uz pomoć bugarskih diplomatskih misija u Evropi uspelo da dođe do dokumenata i preko Bugarske do spasa. "Pripisivati krivicu Bugarskoj je neozbiljno, jer je deportacija izvršena po nalogu i pod kontrolom predstavnika nacističke Nemačke. Tada nije postojala makedonska država, oni su bili državljani Jugoslavije. A Jugoslavija ne samo da je deportovala svoje Jevreje, već se hvalila da je prva zemlja koja je rešila jevrejsko pitanje. Na teritoriji Srbije postoje koncentracioni logori u kojima su masovno istrebljivani lokalni Jevreji", kaže Dimitrov. Međutim, njegov makedonski kolega Đorđiev smatra da činjenice vezane za holokaust ne treba oblikovati po tome kako odgovaraju državama odvojeno. "S druge strane, činjenica likvidacije makedonskih Jevreja biće izjednačena sa činjenicom spasavanja bugarskih Jevreja, a time i politizacije holokausta, što se čini u obe zemlje isticanjem samo jednog od ta dva fakta, biće izbegnute neupitne činjenice. I naravno, oni treba da budu nezaobilazan segment, koji će u vezi sa ovim pitanjem oblikovati istorijsku kritičku svest u javnosti i u obrazovanju obe zemlje", kaže Đorđijev. Istorijske činjenice govore da je 11. marta 1943. godine 7.144 muškaraca i žena, dece i staraca u tri konvoja iz dvorišta skopskog Monopolja odvedeno na železničku stanicu, utovareno u stočne vagone i deportovano u logor smrti od strane bugarskih okupacionih vlasti. Danas nema reakcije bugarskog predsednika Rumena Radeva. On je u nedelju 13. marta učestvovao u komemorativnim aktivnostima spasenih Jevreja i u svom govoru je rekao da je "pokušaj pripisivanja krivice Bugarskoj manifestacija nepoštovanja spasenih Jevreja i moralnog podviga male Bugarske tokom Drugog svetskog rata". Šta je prethodilo? Brisanje pojma "bugarski fašistički okupator" iz makedonskih udžbenika istorije jedan je od zahteva na kome su insistirali bugarski članovi zajedničke komisije za istorijska i obrazovna pitanja. Odnosi Severne Makedonije i Bugarske zategnuti su nakon što je pre skoro dva meseca u Ohridu pretučen generalni sekretar bugarskog kluba "Car Boris Treći" Hristijan Pendikov. U proteklom periodu upravo su bugarski klubovi u zemlji i makedonski klub u Blagoevgradu bili meta vandalizma. Nakon otvaranja bugarskih udruženja i klubova u Severnoj Makedoniji koji nose imena kontroverznih istorijskih ličnosti, Skupština je donela zakonske amandmane kojima se osuđuje promocija fašizma i nacizma. Napeto je bilo i na proslavi 151. godišnjice rođenja makedonskog revolucionara Goce Delčeva. Proslavu je pratilo veliko policijsko obezbeđenje, sa zatvorenim ulicama oko mesta događaja i urušavanjem sistema graničnih prelaza Deve Bair zbog čega veliki broj bugarskih državljana nije mogao, ili je odustao od puta za Skoplje. Inače, Severna Makedonija i Bugarska su poremetile odnose nakon dvogodišnjeg bugarskog veta da Severna Makedonija počne pregovore za ulazak u Evropsku uniju(EU), jer Bugarska ne priznaje makedonski jezik i delove istorije i žali se na diskriminaciju njenih građana u Severnoj Makedoniji. Bugarska je pre nekoliko meseci ukinula veto za početak pregovora sa EU pošto je prihvatila francuski predlog koji, između ostalog, predviđa da bugarski uslovi postanu deo obaveza Severne Makedonije prema EU. U julu ove godine dokument je odobrio parlament Severne Makedonije, što podrazumeva uključivanje Bugara u Preambulu, ali i borbu protiv govora mržnje, reviziju udžbenika istorije i garancije da zemlja nema teritorijalne pretenzije. Da bi se Bugari uključili u Ustav Severne Makedonije, potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu, koja još nije obezbeđena. Ako se to ne uradi, moguće je ponovo blokirati pregovore za ulazak zemlje u EU.]]> Mon, 13 Mar 2023 18:46:57 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72dyGia_N-RmOhhSCv31NykC https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72ffeuYAEyu27XMq2h3ehXEp Piše: Isuf Kadariu Lažne dojave o bombama ne prestaju, a iz Ministarstva unutrašnjih poslova Severne Makedonije iznose sumnje da iza njih stoje službe Rusije i Irana. Desetine osnovnih i srednjih škola, kao i ustanove, aerodromi, bolnice i policijske stanice, od oktobra prošle godine mejlovima dobijaju poruke o postavljanju bombi. Do sada se svaka pokazala kao lažna. Ministar unutrašnjih poslova Severne Makedonije Oliver Spasovski izjavio je u ponedeljak, 6. marta, da mu je poznato da pretnje bombama, osim sa teritorije te zemlje, dolaze i iz inostranstva, odnosno iz Rusije i Irana, preko Virtuelne privatne mreže (VPN-Virtual Private), što je inače mehanizam za osiguranje bezbedne internet konekcije. “Istrage su u poodmakloj fazi i kada dođe trenutak obavestićemo javnost o tome“, izjavio je Spasovski. Radio Slobodna Evropa (RSE) je 7. marta pitao Ambasadu Ruske Federacije u Skoplju i Ambasadu Irana u Sofiji, koja pokriva i Severnu Makedoniju, kako komentarišu tvrdnje Spasovskog, ali do zatvaranja ovog teksta nismo dobili odgovor. Uloga VPN-a Stručnjak za kompjutersku bezbednost Božidar Spirovski i bivši ministar unutrašnjih poslova Pavle Trajanov kažu za RSE da postoji mogućnost da iza pretnji stoje krugovi iz Rusije i Irana, ali i iz Severne Makedonije, kao i bilo koje druge zemlje. Spirovski navodi da su mejlovi sa upozorenjem o bombama zasnovani na informacijama koje su dobili od operatera virtuelne privatne mreže (VPN). Ovi podaci su, prema njegovim rečima, dati u okviru međunarodne saradnje, pošto ih Virtuelna privatna mreža nije dobrovoljno predala. Pristali su na to tek nakon što su dobili zvanične garancije za sebe i svoje korisnike. Prema Spirovskom, informacije koje su dobili ne znače da su pretnje stizale iz Rusije i Irana, jer se VPN može kontrolisati izdaleka, što znači iz bilo koje zemlje. “Ne mogu da kažem da je ovo poslednja tačka istrage, jer je moguće da čak i iza tih računara postoji VPN ili da se takvi računari mogu kontrolisati sa distance. Dobro je što je istraga krenula sa mrtve tačke. Čini se da se radi, ali ne možemo da kažemo da će to biti kraj istrage”, kaže Spirovski. Dodaje da se ne može znati koliko će istraga trajati pošto je u pitanju kriminal koji je raširen po celom svetu. Šta se zna o ranijim napadima? Pavle Trajanov navodi da se Severna Makedonija i pre ruske agresije na Ukrajinu suočavala sa sajber napadima i pretnjama destabilizacije, ali su se oni intenzivirali u poslednjih godinu dana. U tom kontekstu vidi i dojave o bombama koje se ponavljaju od oktobra prošle godine i ne isključuje mogućnost da u Severnoj Makedoniji postoji i štab koji se bavi koordinacijom pretnji. “Nije isključena mogućnost da postoji logistika u inostranstvu. Ovi mejlovi se apsolutno mogu slati iz svih zemalja preko virtuelnog posrednika. Mreže su privatne, ali ko god pošalje takvu poruku, takođe može učiniti da se čini da je poruka poslata iz druge zemlje kao što su Iran ili Rusija. Podaci institucija su verovatno zasnovani na podacima stručnjaka i na ovom problemu bi trebalo intenzivnije raditi“, kaže Trajanov. Koliko su opasne pretnje? Dodaje da takve pretnje ne treba potcenjivati i da institucije treba da rade sa bezbednosnim službama zapadnih zemalja. “Radi se o klasičnim terorističkim aktivnostima, jer se napada ili preti deci, mladima, studentima…. To je upropastilo ceo obrazovni sistem u zemlji, poremetilo normalan život… Postoji velika zabrinutost jer je ceo sistem doveden u nepodnošljivo stanje”, kaže Trajanov. Napominje da bi službe Severne Makedonije trebalo da rade, koordiniraju i traže pomoć stručnjaka iz razvijenih zemalja poput SAD, Nemačke, Engleske i drugih. U školama su 3, 6. i 7. marta izvršene provere uz prisustvo policije, nakon čega nije registrovan alarm za bombu. Ovo je, kako navode u MUP-u, deo novih mera koje su već stupile na snagu, ali u ovoj instituciji nisu utvrdili da li su načelnici škola i drugih ustanova dobili instrukcije da deaktiviraju mejlove preko kojih se pretnje šalju. Naime, škole nemaju pravo brisati mejlove, ali ih direktori škola ne otvaraju, tako da već tri dana pretnji nema. Više direktora sa kojima smo razgovorali, nije želelo zvanično da govori da je takva odluka doneta, ali navode da su policajci prisutni na ulazu u škole. Inače, Ministarstvo prosvete Severne Makedonije unapred je preporučilo da se u danima kada post-oje upozorenja o postavljanju bombi nastava održava na daljinu kako učenici ne bi izostajali sa nastave.]]> Tue, 07 Mar 2023 20:37:03 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72ffeuYAEyu27XMq2h3ehXEp https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72fqQqUI4e3tWeGkz6RCC25z Tela dvojice muškaraca ubijenih u ponedeljak uveče u restoranu u Staroj skopskoj čaršiji u centru Skoplja predata su na obdukciju. Treća osoba, koja je u napadu u glavnom gradu Severne Makedonije ranjena, puštena je na kućno lečenje. Zločin je, po nalazima policije i izjavama svedoka, izveden po modelu koji se vezuje za mafijaške obračune, uz očiglednu prethodonu organizaciju. Naime, petoro ljudi, obučenih u crno sa fantomkama, pucalo je na žrtve. Puni identiteti ubijenih nisu navedeni, već njihovi inicijali. Kako je policija saopštila, stradali su J.K. (37) i E.I. (28), obojica iz Skoplja. Njih dvojica su preminuli na licu mesta, dok je treći A.T. (34) prevezen u Gradsku opštu bolnicu "Sv. Nauma Ohridskog". Šta do sada zna policija? "Prema uputstvima javnog tužioca, obavljeni su službeni razgovori sa više lica i preduzimaju se odgovarajuće mere i aktivnosti na rasvetljavanju ubistva", saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova 7. marta. Automobil kojim su počinioci verovatno pobegli zapaljen je na putu za Gorno Orizari, potvrđuju u policiji. 'Preseći' na vreme Stefan Budžakovski, profesor iz oblasti bezbednosnih nauka i krivičnog prava, kaže da svako krivično delo iz oblasti organizovanog kriminala mora da se "preseče" na vreme. "U ovoj vrsti kriminala najbolja prevencija je blagovremeno praćenje, otkrivanje njihovih kriminalnih radnji, blagovremeno hapšenje kako ne bi došlo do međusobnih prepucavanja i obračuna. A u okviru tih mera (ovde se primenjuju specijalne istražne mere) službe mogu da saznaju da će određene kriminalne strukture početi da se međusobno ubijaju", kaže Budžakovski. Šta je prethodilo? Radio Slobodna Evropa (RSE) je pisao o borbi dve grupe za prevlast u skopskom podzemlju. Prema policijskim izvorima, jedna grupa deluje na teritoriji Saraja – Grčec, a druga u Čairu i Sinđeliću. Motivi obračuna, prema istom izvoru, su preuzimanje kriminalnih tržišta narkotika u zemlji, raščišćavanje višegodišnjih nesređenih odnosa, ali i krvna osveta. Zvaničnih potvrda takvih navoda, nije do sad bilo. Stručna javnost upozorava na učestalost oružanih napada u glavnom gradu, napominjući da se i dalje na slobodi šetaju osobe sa kriminalnim dosijeima.  ]]> Tue, 07 Mar 2023 16:04:23 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72fqQqUI4e3tWeGkz6RCC25z https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72dvNSJ0OnE-Y3CrAHWlao0B Žene ostvarajuju tek 77% zakonskih prava u odnosu na muškarce, a 2,4 milijarde radno sposobnih žena širom svijeta još uvijek nema ista prava kao i muškarci.]]> Sun, 05 Mar 2023 11:59:58 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72dvNSJ0OnE-Y3CrAHWlao0B https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72eZer-LiPUFA0oy9CZgXDJO Posle pet meseci lažnih dojava o bombama, nadležna ministarstva u Severnoj Makedoniji su objavila mere kako reagovati u tim slučajevima. Jedna je tajna i odnosi se na Ministarstvo unutrašnjih poslova, a druga na Ministarstvo prosvete i roditelje i tiče se protokola koji se praktikuju u većini skopskih škola do sada. Uputstva za roditelje "Roditelji da ne ulaze u škole nenajavljeno", jedna je od mera koja je do sada funkcionisala u većini skopskih škola, a sada je deo novih protokola protiv pretnji bombom, o čemu su direktori škola telefonom obavestili roditelje. Uputstva, kako kažu direktori, za bezbednost dece koja su namenjena roditeljima, ne razlikuju se mnogo od onih preporuka koje su važile tokom, ali i posle pandemije COVID-19. Od tada roditeljima nije dozvoljen ulazak u školu bez najave ili upisa u sveske dežurnih učenika. Deca ih već tri godine ostavljaju ispred ulaznih vrata škole. Premijer najavljuje rešavanje problema Nakon što su izveštaji o bombama ušli u peti mesec, premijer Dimitar Kovačevski 3. marta u Vladi je organizovao sastanak sa ministrom unutrašnjih poslova i prosvete da razgovara o novim merama za rešavanje i, kako kaže, potpuno neutralisanje ovog problema. "U cilju sprečavanja napuštanja školovanja, MUP i Ministarstvo prosvete svakodnevno rade na pronalaženju načina za sprovođenje procedura koje će obezbediti da deca mogu da pohađaju nastavu. I ja sam roditelj i suočavam se sa istim problemima u obrazovanju dece", kaže Kovačevski. Prema njegovim rečima, zemlja nije izgubila, kako kaže, ovu sajber bitku. Učestale prijave koje su prošle nedelje dostigle vrhunac, u preko 120 škola u jednom danu, konačno su dovele do toga da su Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i Ministarstvo prosvete (MP) saopštili da su izvršili određena prilagođavanja, ne govoreći šta. Pored toga, ministar prosvete Jeton Šaćiri najavio je da nadležni razmatraju da ne uzimaju u obzir prijave dobijene mejlom, jer elektronska pošta nije zakonski obavezna komunikacija između institucija, ali će o tome konačnu reč reći policija. Prilikom analiza biće uzeta u obzir iskustva iz susednih zemalja. Na primer, u proteklom periodu u Srbiji su prijave o bombama drastično smanjene, posebno u prestonici Beogradu. Srpski mediji spekulisali su da je država, kako bi destimulisala pošiljaoce, prećutno odlučila da ne objavljuje pretnje bombama. Možda je ovo i dobra ideja, kaže profesor Zlate Dimovski sa Fakulteta bezbednosti, ali takve stvari se teško mogu sakriti. "To se dešava sa populacijom koja je ranjiva, sa našom decom i u pojedinim javnim institucijama, javljali mi ili ne, većina građana će ponovo saznati", kaže Dimovski u intervjuu za Radio Slobodna Evropa. Potezi MUP-a Ministarstvo unutrašnjih poslova za sada je najavilo ažuriranje protokola za postupanje u slučaju prijave bombe, ali nije saopštilo šta će to značiti za nastavu koja je do sada gotovo svakodnevno prekidana zbog opasnosti od eksplozivnih naprava. MUP, čiji su pripadnici do sada bili na terenu nakon svake objave bombe, vršili antiterorističke provere i evakuisali decu i nastavnike, sada traže odgovore od drugih bezbednosnih institucija, šta su i sami uradili na povećanju bezbednosti. "Ukoliko postoje institucije koje nisu preduzele određene aktivnosti iz svoje nadležnosti, ali su bile dužne da ih preduzmu, obavestićemo i javno tužilaštvo", kratko je na tu temu rekao ministar unutrašnjih poslova Oliver Spasovski. Policija je ažurirala uputstvo za borbu protiv terorizma, ali danas niko iz Ministarstva unutrašnjih poslova ne odgovara na pitanje o detaljima. Istraga o lažnim pretnjama bombom traje već mesecima, a za sada nema javnih informacija o njenom napretku, osim da je nekoliko osoba osumnjičeno za "terorizam" zbog slanja lažnih pretnji bombom u nekoliko škola. Učenici izostaju sa nastave skoro pet meseci, a Ministarstvo prosvete i kulture je tek prošle nedelje preporučilo da pređu na onlajn nastavu u dane kada se nastava prekine radi dojave. Maturanti će u ovoj atmosferi morati da polažu i malu maturu.]]> Fri, 03 Mar 2023 17:39:04 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72eZer-LiPUFA0oy9CZgXDJO https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72dgQb41fJEaieGkz6RCC25z Ministarstvo prosvete Severne Makedonije želi da se škole vrate onlajn nastavi kao rešenje za gotovo svakodnevne dojave o bombama koje primoravaju na evakuaciju škola širom zemlje. Nastavnici, roditelji i učenici upozoravaju na velike prepreke. Svakodnevne evakuacije postale su nova "normalnost" u Severnoj Makedoniji, usred serije lažnih dojava o bombama "hibridnih terorista" za koje vlasti kažu da su povezane sa ruskom invazijom na Ukrajinu. Nastavnici u oko 1.200 osnovnih i srednjih škola u Severnoj Makedoniji bore se da nadoknade izgubljeno vreme u učionici, iako su se i oni i njihovi učenici do sada navikli na procedure evakuacije uzrokovane dojavama o bombama. 'Studenti gube nastavni aspekt' U Molijerovom pozorišnom klasiku, Tartif, porodica je skoro razdvojena zbog udvaranja glavnog lika koji glumi religiozne vrline kako bi pridobio ljubav ćerke domaćina kod kojih je u poseti. Prikaz Molijerovih 2.000 redova rimovanog dvostiha ne može se prikazati putem onlajn nastave, kaže profesorica Biljana Kostkova iz Severne Makedonije za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Imali smo dramatizaciju odlomaka iz drame Tartif kako bi učenici mogli da čuju tekst, da vide likove, da vide šta je gluma, šta je predstava, da u njih uđu oni koji čitaju uloge", kaže Kostkova, koja predaje makedonski jezik u gimnaziji "Nikola Karev" u Skoplju. Ograničenja i pritisci na onlajn nastavu dodatni su izazovi nametnuti nastavnicima, učenicima i roditeljima u Severnoj Makedoniji, nakon što su dojave o bombama primorale decu i nastavnike na evakuaciju dok je policija vršila provere, što je završilo gubitkom još jednog školskog dana. "Studenti gube nastavni aspekt", rekla je Kostkova o učenju na daljinu, koje je bilo potpuno nepoznato pre pandemije COVID-19. Prisilni povratak u virtuelne učionice samo je deo problema koji donose lažne dojave o bombama u Severnoj Makedoniji. Tržni centri i bolnice takođe osećaju pritisak od uglavnom neobjašnjivog niza dojava o bombama za koje vlasti samo indirektno okrivljuju Rusiju. Poremećaj nastave u školama posebno zadaje glavobolje roditeljima zbog obaveza na poslu, prosvetnim radnicima i naravno mladoj generaciji koji su već ugroženi onlajn nastavom jer smatraju da su mnogo toga propustili tokom pandemije. Nedelje izgubljenog učenja Gimnazija Nikola Karev u Skoplju jedna je od najčešće pogođenih dojavama o bombama. Dobija ih skoro svakodnevno. Međutim, daleko od toga da su jedini. Policija u Skoplju je prošle nedelje evakuisala 14 škola zbog pretnji putem mejla. Dan ranije, vlasti su saopštile da su lažne dojave o bombama pogodile više od 60 škola, uključujući i obdanište. Unija srednjoškolaca nedavno je procenila da je u prvoj polovini tekuće školske godine zbog ovakvih lažnih dojava izgubljeno oko 10 nedelja nastave. Nije pronađen nikakav eksploziv povezan sa bilo kojom od evakuacija i provera u Severnoj Makedoniji. Vlasti su već najavile produženje školske godine do sredine juna kako bi nadoknadile produženi zimski raspust koji ima za cilj uštedu troškova grejanja, podstaknut globalnom energetskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini. Ministarstvo prosvete je ove nedelje savetovalo direktore osnovnih i srednjih škola da organizuju učenje na daljinu u danima kada će biti nastava prekinuta zbog dojava o bombama. Onlajn nastava je bolja nego da nema nastave i pomaže u zaštiti nastavnika i učenika, objasnilo je Ministarstvo. Veliki problemi za malu decu Zbog iskustva tokom pandemije, roditelji u Severnoj Makedoniji kažu da ova situacija stvara dodatne komplikacije za mlađe učenike i njihove roditelje. Marina, majka učenika trećeg razreda, rekla je da je zabrinuta zbog psiholoških efekata usled stalnog podsećanja na moguću opasnost. "Svako petostruko zvono kod njih izaziva stres i oni pitaju: 'Zašto to rade?'", kaže ona. "Mislim da će nakon ovakvih događaja biti potrebno dosta raditi sa učenicima, kako to ne bi imalo trajne posledice na psihičko zdravlje djece, jer to se nažalost dešava mesecima i utiče na psihu kako djece tako i nekih odraslih." Ona je rekla da situacija takođe dovodi roditelje u skoro konstantan obrazac "čekanja". Marina se prisetila kako su se tokom pandemije ona i drugi roditelji "snalazili najbolje što smo mogli" prije poziva da pokupe svoju malu decu i dok su pokušavali da nađu dadilje ili samo "tražili razumijevanje s posla". "Mnogim roditeljima je zaista teško da se organizuju", rekla je ona. Istakla je da je dodatni izazov za neke porodice da obezbede računar i pristup internetu za više dece. "Mislim da ćemo se suočiti sa istim problemima kao tokom pandemije COVID-a i otkrićemo da stvari nisu napredovale poslednjih godina", rekla je ona. "Sumnjam da je mnogo urađeno na poboljšanju onlajn nastave, i skeptična sam da čak i ako postoji onlajn nastava, to neće biti dovoljno. Počinioci nepoznati Nije poznato ko šalje dojave o bombama. Ministar unutrašnjih poslova Severne Makedonije Oliver Spasovski opisao je dojave, koje su počele posle ruske invazije na Ukrajinu prošle godine, kao "hibridne terorističke napade" koje dolaze iz inostranstva. Rat u Ukrajini je testirao lojalnost i otpornost, posebno među zemljama sa istorijskim vezama sa Rusijom koje i dalje teže članstvu u EU ili NATO-u ili su se nedavno pridružile. Severna Makedonija se pridružila NATO-u 2020. godine i smatra se vodećim kandidatom za EU uprkos velikim izazovima članica EU Grčke i, odnedavno, Bugarske. Tenzije između Skoplja i Moskve su se pogoršale kako su se ubrzali napori da se Severna Makedonija integriše sa Zapadom nakon raspada Jugoslavije početkom 1990-ih. Moskva je u martu prošle godine stavila Severnu Makedoniju na svoju listu "neprijateljskih zemalja", koja je dramatično proširena nakon što se Skoplje pridružilo zapadnim sankcijama kako bi kaznilo Rusiju za njenu invaziju na Ukrajinu. Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski i drugi visoki makedonski zvaničnici izbegavali su da direktno okrive Moskvu ili Ruse za poplavu dojava o bombama. Međutim, ovog meseca Kovačevski je takođe povezao nedavne sajber napade sa ruskim ratom protiv Ukrajine. Ministar unutrašnjih poslova Spasovski je takođe rekao da vlasti imaju predstavu o poreklu ovih pretnji i da zajedno sa NATO rade na tom problemu. Digitalna anonimnost je navodno sprečila većinu istraga u protekloj godini, uz nekoliko značajnih izuzetaka koji su navodno uključivali studente počinioce.]]> Wed, 01 Mar 2023 15:37:12 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72dgQb41fJEaieGkz6RCC25z https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72fvw8TIL6o_Vmw5Ur-z5Bww Prvi predlog makedonske stranke Alternativa, odmah nakon što je otišla u opoziciju, je osnivanje Zajednice albanskih opština po uzoru na Zajednicu opština sa srpskom većinom na Kosovu, ali ne znaju kako bi u Severnoj Makedoniji to funkcionisalo. Nakon brojinih reakcija i upozorenja da je to opasna ideja, iz te stranke sada ubeđuju da niko ne govori o federalizaciji, promeni Ustava ili otkazivanju Ohridskog okvirnog ugovora. Zekiria Ibraimi iz Alternative za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je predlog samo ideja koja podrazumeva bolju saradnju zajednica sa albanskom većinom i koja bi obezbedila sprovođenje decentralizacije na terenu. "Ovo je samo ideja koja proizilazi iz onoga što se dešava na Kosovu, ali kako bi se to sprovelo, sa kojim akreditivima, to nije stvar koju sada znam i koju bih mogla da vam objasnim. Ideja je samo zato što imamo niz opština širom Severne Makedonije koje su praktički blokirane i decentralizacija ne funkcioniše", ističe Ibraimi za RSE. "Mislim da bi takva zajednica podrazumevala zajednički budžet i zajedničke projekte. Niko nije spominjao promenu Ustava ili život u enklavama ili federalizaciju", dodaje Ibrahimi. Druge političke stranke već su odbacile kao neozbiljan i antievropski predlog Alternative, stranke koja je nedavno izašla iz vladine koalicije, a koju je zamenila Alijansa Albanaca. Ilmi Aziri iz Alijanse za Albance kaže da je predlog Alternative samo pokušaj da se pridobiju politički poeni i da bi to značilo korak unazad za prava Albanaca. "Ovo nije prva greška Alternative. Srpski model ne može biti model za rešavanje nekih problema u Severnoj Makedoniji. Srba na Kosovu je između tri i četiri odsto - isto koliko i Albanaca u Srbiji. I neka se tamo koristi kao reciprocitet. Albanaca u Severnoj Makedoniji ima više od jedne trećine i ne žive u enklavama. Živimo od Kumanova do Struge i mi smo konstitutivan narod, šta ćemo sad, da se vratimo nazad?", pita Aziri. Većina stranaka, navodi Aziri, smatra da nacionalistička retorika predstavlja ozbiljnu pretnju međuetničkom suživotu u Severnoj Makedoniji i direktnu pretnju evroatlantskoj agendi. Kao neozbiljnu, neevropsku i antiameričku ideju, premijer Dimitar Kovačevski kategorički je odbio predlog Alternative. "Ideja je neozbiljna. Prvo, odnosi u zemlji se rešavaju Ohridskim okvirnim ugovorom, čiji su SAD i EU garanti. Na osnovu tog ugovora, Severna Makedonija danas predstavlja primer suživota i prava svih etničkih zajednica u zemlji", ocenio je Kovačevski. "Na Kosovu postoji još jedan sporazum", naveo je premijer, "koji je potpisan između dve strane i on rešava probleme koji su postojali u prošlosti". "Stoga, smatram da je ovaj predlog neprihvatljiv, neozbiljan i treće, s obzirom na to da smo zajedno uredili svoja prava i postali članica NATO-a i pregovaramo sa EU, takav predlog je neevropski i antiamerički", rekao je Kovačevski. Predlog Alternative, koji dolazi u trenutku kada se traži mirno rešenje između Kosova i Srbije, osudila je i najveća albanska politička partija u Severnoj Makedoniji DUI, a kritikovala ga je i opozicija. Lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski podsetio je da je Okvirni ugovor deo Ustava i upozorio na rasplamsavanje međuetničkih tenzija. Alternativa je dobila javnu podršku samo od Izeta Majitija, potpredsjednika DUI-ja. Šta je Zajednica opština sa srpskom većinom? Ideja Alternative, bar prema navodima te stranke, potiče iz zahteva za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, jedne od tema sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i albanskog premijera Aljbina (Albin) Kurtija u Briselu 27. februara. Sastali su se da se izjasne o takozvanom francusko-nemačkom predlogu o normalizaciji odnosa dve zemlje. Zajednica je dogovorena 2013. godine, dok su 2015. usaglašeni principi na kojima bi trebalo da bude uspostavljena. Sporazum se sastoji od 22 tačke, koje preciziraju pravni okvir, ciljeve, organizacionu strukturu, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podršku. Na osnovu prvog Briselskog sporazuma, Zajednica bi trebalo da bude uspostavljena na osnovu Statuta, a do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Takođe, predviđeno je da opštine učesnice imaju pravo da sarađuju u kolektivnoj implementaciji ovlašćenja kroz Zajednicu i da imaju puni nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog planiranja i ruralnog razvoja. Ključni problem u vezi sa formiranjem Zajednice je pitanje njenih nadležnosti. U decembru 2015. godine, Ustavni sud Kosova je utvrdio da principi Zajednice nisu u potpunosti u skladu sa duhom Ustava, koji se odnosi na treći član - o "jednakosti pred zakonom", i poglavlja "prava i osnovne slobode" te "prava zajednica i njihovih članova". Visoki predstavnici Kosova takođe se pozivaju na ove stavke. Ali u zaključku, Ustavni sud Kosova nije rekao da se Unija ne formira, već da se njene nadležnosti mogu uskladiti sa statutom. Eksperti ocenjuju da će eventualno usklađivanje Statuta Zajednice sa Ustavom Kosova imati isključivo politički, a ne stručni ili naučni karakter. Na Kosovu postoji ukupno deset opština sa srpskom većinom. Šest se nalazi južno od Ibra: Gračanica, Novo Brdo, Štrpce, Ranilug, Klokot i Parteš. Ostale četiri, Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok, teritorijalno su povezane sa severom.]]> Mon, 27 Feb 2023 17:50:41 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72fvw8TIL6o_Vmw5Ur-z5Bww https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72ee_hR4MxTGRa8qfTAM-Smm Postoji nekoliko simptoma koji mogu ukazivati na depresiju kod mlade osobe, a neki su atipični. Ako ih se pojavi najmanje pet i traju duže od dvije sedmice, treba oglasiti uzbunu, kažu stručnjaci u Severnoj Makedoniji. Prema istraživanju "Mosaik Meika" skoro 50 posto srednjoškolaca je anksiozno. Danijela iz Skoplja je majka troje djece - jednog srednjoškolca i dvije osnovnoškolke. Kaže da se kao i svaki roditelj suočava sa izazovima tokom odrastanja, posebno kada se probude hormoni. Ipak, ističe da joj olakšava to što uspijeva da otvoreno razgovara sa njima o svemu. "Naravno da sam primijetila promjene u ponašanju, povlačenje, neku vrstu anksioznosti. Ponekad su razdražljivi i napeti. Ali, svoju djecu odgajamo otvorenim pristupom svemu. Nemamo tabu tema, pričamo bukvalno o svemu i ništa nije zabranjeno. Mi ih ne kažnjavamo i imamo svoj stil vaspitanja koji im možda pomaže da brže prebrode te trenutke", rekla je za RSE Danijela. Primijetila je da takve situacije ne traju duže od nekoliko dana, ali kaže i da je jako važno naći pravi trenutak, jer djeca ne žele da pričaju svaki put kada i roditelji. Ako bi neko od njene djece rekao: "Treba mi pomoć psihologa", dala bi zeleno svjetlo. "On zna da to nije čudno, nije nešto čega se treba stidjeti ili plašiti i da je to sasvim normalna stvar", dodaje. Ako mladi primjete da njihovi roditelji ne pridaju važnost njihovim problemima, postaju obeshrabreni, zaključuje srednjoškolac Berim Muhammad. "Kada mladi ljudi razgovaraju sa roditeljima i kažu: 'Nisam dobro, prijatelji me ne vole, ne ide mi dobro u školi', oni uvijek odgovaraju nečim poput: 'Moji problemi su veći od vaših.' Stoga među djecom rastu mržnja i ljutnja. Onda zakopaju osjećaj u sebe i ne idu na psihoterapiju i on postaje sve veći i veći dok jednog dana ne eksplodira", kaže 16-godišnji Berim. Da ima psihički problem, išao bi na psihoterapiju, jer kako kaže, bolje je pričati nego ćutati. Alarmantne brojke među srednjoškolcima Depresija, a još više anksioznost, sve više uzima maha među makedonskim srednjoškolcima, pokazalo je istraživanje nevladine organizacije "Mosaik Meik" sprovedeno kroz upitnik u kojem je učestvovalo 397 učenika iz pet srednjih škola u Skoplju. "Iskreno, dok smo obrađivali podatke, ja i kolega sa kojim smo radili na slučaju smo se uplašili. Brojke su ozbiljne. Alarmantno je da 19 posto njih ima ozbiljna i teška depresivna stanja. Alarmantno je da je 50 posto anksiozno", kaže Emilia Boškovska, psihologinja i psihoterapeutkinja, koja je učestvovala u istraživanju. Istraživanjem su htjeli upozoriti javnost i institucije da preduzmu nešto na prevenciji. "Imamo mnogo poziva mladih koji imaju jaku anksioznost ili su već duže vrijeme u depresivnom stanju. To su mladi ljudi koji dolaze na psihoterapiju. Sve je to proizvod onoga što smo zapravo zanemarili u tom periodu – kada je mladi mozak plastičniji i na njega se lakše može utjecati i modelirati kako bi se ojačali njegovi resursi", kaže psihoterapeutkinja. Prema podacima istraživanja, u gimnazijama je mnogo češća pojava težih stanja i veće anksioznosti nego u srednjem stručnom obrazovanju, što, prema riječima Boškovske, ukazuje na to da su vjerovatno veća očekivanja od škole i roditelja, a ovo je jedan od načina na koji se pritisak odražava. Koji su simptomi depresije? Prisustvo depresije kod mladih ne znači da će oni biti samo povučeni i izolovani. Naprotiv, mogu biti razdražljivi, često frustrirani i ljuti i ulaziti u sukobe. Nemir izlazi na površinu i dolazi do neočekivanih promjena raspoloženja, ističe Boškovska. "Oni krive sebe, samokritični su i imaju nisko samopoštovanje, lošu ideju o budućnosti i beznadežni su. Ili su pretjerano zabrinuti, sa smanjenom koncentracijom u školi i smanjenom memorijom. Imaju osjećaj inferiornosti, ponekad čak i osećaj krivice", istakla je psihoterapeutkinja. Simptomi mogu biti i fizički, kao što su česti neobjašnjivi bolovi. Mogu izgubiti ili dobiti na težini, imati dodatni umor i minus energije, pa previše spavaju ili imaju nesanicu. Očekuje se da manje vode računa o ličnoj higijeni, ali i da se upuštaju u rizično ponašanje uz upotrebu alkohola i droga. "To se već dešava sve češće među našom omladinom. Prekomjerno koriste tehnologiju, čak do nivoa ovisnosti i samopovređivanja. Koriste alkohol, ali on zapravo izaziva depresiju, odnosno nakon drugog pića depresija se pojačava, ne smanjuje. Mada, to im u početku popravlja raspoloženje. Tako se oni nose sa svojim unutrašnjim osećanjem", ističe Boškovska. Očekuje se i da ih neće zanimati ono što im je do juče pričinjavalo zadovoljstvo, snižavati ocjene, često izostajati iz škole i ulaziti u sukobe kod kuće i sa prijateljima, pa čak i promijeniti krug prijatelja ili biti socijalno izolovani. 'Depresija sa osmehom' kao atipičan simptom Postoje i atipični simptomi depresije. Mladi ljudi mogu biti prilično osjetljivi na odbacivanje ili neuspjeh, pretjerano se ispričavajući ili nose "masku sreće" ili "nasmejanu depresiju" kao atipičan simptom. "Izgledaju tako zabavno, nasmijano, prihvaćeno u društvu i odjednom imamo drugačiju situaciju. Oni su zaboravni, mogu imati nisku toleranciju na nelagodu. Da ne prave veliku buku i da zato ne idu u diskoteke ili izlaze. Posmatrajući svaki od ovih simptoma pojedinačno, rijetko bi kome palo na pamet da se radi o depresiji", rekla je doktorica. Kada treba brinuti? Iako postoji mnoštvo simptoma koji ukazuju na depresiju, kombinacija nekoliko njih i njihovo trajanje trebali bi pokrenuti alarm. "Depresija bi podrazumijevala kombinaciju i interakciju od najmanje pet simptoma koji bi bili prisutni dnevno, a koji bi ometali funkcioniranje u periodu od najmanje dvije sedmice. To je već signal koji bi trebao da nam ukaže da je potrebno reagirati", kaže psihoterapeutkinja Boškovska. Prema njenim riječima, dobar dio situacija se ne uoči, jer se to ne smatra nečim dramatičnim, osim ako se ne radi o nekom rizičnijem ponašanju poput konzumiranja alkohola i droga ili ako padnu ocjene, pa dođe do reakcije. Uobičajeno je da mladi ljudi imaju problema sa mentalnim zdravljem, posebno depresijom i anksioznošću, ali to se može liječiti. Dobro je ako se barem mogu obratiti nekome, pa makar i prijatelju, da im kaže kako se osjećaju, jer ako to ne podijele, problem je mnogo ozbiljniji. Ljekari ističu da je ključno konsultovati jednog stručnjaka kako bi se problem zaista riješio.]]> Thu, 23 Feb 2023 15:33:53 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72ee_hR4MxTGRa8qfTAM-Smm https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72fYOor_8NnhKRhSCv31NykC Podaci makedonskih državljana bili su i ostali sigurni, nisu ni izgubljeni ni ukradeni, garantuje direktorka Fonda zdravstvenog osiguranja te zemlje, Magdalena Filipovska Graškoska. Istraga o sajber napadu je u toku, pa se detalji o traženoj otkupnini i da li je ona plaćena ne otkrivaju. Istraga će pokazati ko je kriv za sajber napad na Fond, dodala je Filipovska Graškoska. Negirala je da je tražena milionska otkupnina, ali nije odgovorila na pitanja - koliko je novca traženo za otkup, da li su platili da se sistem vrati u normalu, ali i da li je napad bio iz zemlje ili iz inostranstva. Fond je protekle dve nedelje ćutio o kakvom se napadu radi i do danas niko od čelnika Fonda nije javnosti odgovorio na brojna pitanja građana o blokiranim isplatama. Nešto više informacija otkrio je samo premijer Dimitar Kovačevski, koji je potvrdio da se radi o "ransomware" napadu, odnosno ucenjivačkom napadu. Ransomware je softver koji se koristi za šifriranje podataka i blokiranje pristupa njima, nakon čega se traži otkupnina kako bi se oni vratili. Dve nedelje nakon sajber napada u prvom obraćanju javnosti, Graškoska je izjavila da svih šest zaposlenih u IT sektoru Fonda, kao i sve kompanije koje su angažovane za 15 podsistema u Fondu, rade na obnovi sistema. Pored toga, angažovane su strane kompanije. Direktor Odjeljenja za informatiku u Fondu je na bolovanju. Zbog stresa zdravstveno stanje mu se pogoršalo. Drugi direktor Fonda, Faton Ahmeti, otišao je na odmor pre napada i još se nije vratio na posao. Koliko je novca iz državne kase uplaćeno za ovu pomoć, javnost za sada neće saznati, jer se radilo o poverljivim informacijama na zahtev kompanija koje su angažovane, kao i zbog istrage koju je vodilo tužilaštvo u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. "Mi, kao država, ni po čemu nismo izuzetni i drugačiji nakon ovakvih napada koji su se intenzivirali nakon rata u Ukrajini, kojima treće strane imaju za cilj da naprave haos u državnom sistemu i izazovu paniku i nemir među građanima. Sajber napadi se dešavaju i dešavaće se", rekla je Filipovska Graškoska. "Hibridni rat nije novost, sve zemlje se njime bave i zato smo ovaj period posvećeni jačanju naše otpornosti u saradnji sa našim strateškim partnerima", dodala je direktorka Fonda. Što se tiče odgovornosti, direktorka kaže da je brzopleto i neprofesionalno sada upirati prstom u nekoga. "Mislim da bi stručna tela trebala sve ovo ispitati i reći gde je greška. Ako je greška na licu, onda će ta osoba snositi odgovornost, ako je greška u sistemu, biće preduzete dodatne mere", kaže ona. Greška u sistemskom nemaru Novinari na brifingu nisu dobili odgovor ni na jedno pitanje o detaljima sajber napada i njegovim posljedicama. I dok je napad trajao, IT stručnjaci su za RSE istakli da je krivac sistemska nebriga države i institucija. Stručnjak za sajber bezbednost Goce Arsovski godinama radi na projektima dobrog upravljanja i informacione sigurnosti. Kaže da sistem "puca po šavovima", te da je napad posledica nebrige. "Uz godine i godine zanemarivanja, neulaganje novca i vremena za obuku kadrova, već sporadičnog ulaganja", kaže on. Sajber napad je, ocenjuju stručnjaci te institucije, bio usmeren samo na sisteme koji uključuju virtuelne sisteme, odnosno aplikacije iz internog data centra, dok su podaci građana maskirani i nisu vidljivi golim okom, već samo putem aplikacije. Direktorka je zatražila strpljenje javnosti za stručne odgovore, ali je negirala da je do sajber napada došlo dok je u toku bio prenos platforme na kojoj Fond radi. U toku je hitna vanmrežna backup procedura, a nakon napada je instaliran ceo potreban zaštitni softver. Direktorka nije rekla šta je nedostajalo sistemu tokom napada zbog čega je bio ranjiv na sajber napade. "Nisam informatičar, moram da se distanciram, ne mogu vam dati tačne podatke, ali mogu se obavezati da ću vam dati dodatne informacije koje su potpuno drugačije u odnosu na prethodnu situaciju", rekla je. Nakon uočenih problema koji su se pojavili u sistemu Fonda 6. februara ove godine, zaposleni u ustanovi su probleme rešili, odnosno, kako kažu, stvorili uslove za prelazna rešenja koja su omogućila da građani ostvare svoja zdravstvena prava. Prelazna rešenja odnosila su se na fakture za bolničke usluge, plaćanje participacije i novoosiguranike koji nisu mogli ući u zdravstveni sistem. Plate zdravstvenim radnicima su isplaćene. Upozorenja i Državne revizije Na probleme sa IT infrastrukturom Fonda upozorila je i Državna revizija u svom izveštaju za 2021. Revizori su uvideli i problem sa skladištenjem podataka, pa je, prema njihovim zapažanjima, krajem prošle godine Fond na tenderu izabrao Makedonski Telekom, sa kojim su zaključili ugovor o zakupu privatnog clouda, za primarne i sekundarne podatke Fonda. Ovo je praktično najveća javna nabavka koju je Fond sproveo u poslednjoj deceniji, teška 633.000 evra. Vlada je na sjednici 21. februara usvojila set mera kojima je najavila da će unaprediti sigurnost informacionih sistema u institucijama. Vlada je zadužila organe državne uprave, a naložila ostalim institucijama da odrede odgovorno lice za informacionu bezbednost, za blagovremeno prijavljivanje incidenata i razmenu informacija u vezi sa sigurnošću informacionih sistema Nacionalnom centru za reagovanje na računarske incidente MKD-CIRT.]]> Wed, 22 Feb 2023 18:34:02 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72fYOor_8NnhKRhSCv31NykC https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72ePommHiASKIUTXPGaG87AR Dvije sedmice nakon sajber napada, Zdravstveni fond u Sjevernoj Makedoniji objavljuje da je sistem ponovo u funkciji. Za informatičara Goce Arsovskog, posljedice napada će biti vidljive u godinama koje dolaze, a odgovornost za to treba da snose država i institucije. Sajber napad danima je blokirao rad Fonda, koji ima podatke o gotovo svim građanima u zemlji - njihovim osiguranicima, ostavio je zdravstvene radnike bez plate, obustavljena je isplata porodiljskih naknada i bolovanja, te kreirao probleme sa propisivanjem lijekova, a u igru je vratio i papirne formulare. Krivac je sistemska nebriga države i institucija, kaže stručnjak za sajber bezbednost Goce Arsovski. Što se tiče toga koliko je bezbednost ugrožena, smatra da informacije imaju samo unutar Fonda zdravstvenog osiguranja(FZO), odakle sve vrijeme tvrde da nema curenja podataka iz njihovih baza podataka, ne dajući detaljnije informacije. "Treba vjerovati na riječ Fonda... a da li su procurile ili ne, morat ćemo čekati godinama, pa ćemo vidjeti posljedice toga", rekao je Arsovski. Sistem "puca po šavovima" Arsovski je godinama radio na projektima za dobro upravljanje i informacionu sigurnost. Kaže da ga ne čudi sajber napad na FZO, za koji kaže da je rezultat višegodišnje nepažnje. "A sada vidimo posljedice. To nije zato što se u posljednje vrijeme događa mnogo sofisticiranih napada. To je to, puca po šavovima. Uz godine i godine zanemarivanja, neulaganje novca i vremena za obuku kadrova, već se sporadično ulagalo", kaže on. Potvrđuju to i u Državnom uredu za reviziju, gdje u posljednjem izvještaju za 2022. navode brojne probleme u IT sektoru FZO-a. Ukazuju na neriješene IT strategije za razvoj informacionog sistema FZO, za zaštitu podataka i funkcionisanje nakon mogućih katastrofa. Napominju da su IT bezbjednosne procedure iz 2014. godine i da nisu ažurirane, ali i da postoji stalni odliv IT stručnjaka. Tako su od ukupno 34 predviđena u IT sektoru FZO-a, prošle godine popunjena svega tri radna mjesta i zaposlena su još tri freelancera. Revizori su uvidjeli i problem sa skladištenjem podataka, pa je, po njihovim zapažanjima, krajem prošle godine Fond na tenderu izabrao Makedonski Telekom, sa kojim su zaključili ugovor o zakupu privatnog clouda, za pohranjivanje podataka Fonda. Ovo je praktično najveća javna nabavka koju je FZO sproveo u posljednjoj deceniji, vrijedna 633.000 evra. Migracija sistemske infrastrukture trebalo je da bude sprovedena prije dvije nedelje, kada se napad i dogodio. FZO je ove godine sa IT kompanijom "Nextsense" zaključio ugovor od 170.000 eura za održavanje i nadogradnju softvera novog centralizovanog informatičkog sistema Fonda i web portala. Prošle godine je sa štamparskom kompanijom Impegna, pored iznajmljivanja štampača za nešto više od 110.000 evra, za još 78.000 evra kupio i licence za sistem antivirusne zaštite. I prošle godine, za 67.000 eura, kupljene su i licence od Boson Solutions za zaštitu same IT infrastrukture (firewall). FZO: Većina sistema se vratila u rad FZO je prećutao o kakvom se napadu radi, a više informacija o tome otkrio je premijer Dimitar Kovačevski. On je potvrdio da je riječ o "ransomwareu", te da su u pomoć pozvani stručni timovi iz Njemačke i partnerskih zemalja. Ovakvi hakerski napadi, kako je rekao, dio su hibridnog rata u kojem su blokirani ključni sistemi u zemljama, a vezan je i za rat u Ukrajini i prozapadnu orijentaciju Sjeverne Makedonije. "Ransomware" je softver koji se koristi za šifriranje podataka i blokiranje pristupa njima, nakon čega se traži otkupnina kako bi se oni vratili. Premijer Kovačevski nije otkrio koliki je otkup tražen, samo je najavio da će problem biti riješen, uvjeravajući građane da su njihovi lični podaci sigurni. FZO je 20. februara saopštio da su skoro svi moduli sistema ponovo u funkciji, kao i da je počela isplata bolovanja, porodiljskog odsustva i raznih refundacija, a osiguranici će sredstva dobiti do srijede. Protest zdravstvenih radnika Zdravstvenim radnicima to nije bilo dovoljno, pa su neki od njih, putem sindikata, izašli na protest tražeći januarsku platu. FZO je u četvrtak zatražio da sve javne zdravstvene ustanove dostave podatke o zaposlenima kako bi im se mogle isplatiti plate. Najave protesta stigle su od ljekara, medicinskih sestara, bolničara i ostalog medicinskog osoblja iz Gradske opšte bolnice "8. septembar" i Kliničkog centra "Majka Tereza", kao i iz drugih zdravstvenih organizacija širom zemlje. Predsjednik Konfederacija sindikalnih organizacija Marjan Risteski, na protestu medicinara ispred bolnice "8. septembar" zatražio je od Vlade da više brine o radnicima, umjesto o koaliciji. Takođe je izrazio sumnju da je problem sa platama rezultat hakerskog napada. "Bojim se da možda nemaju novca i da sada čekaju da nekako naplate", rekao je Risteski. Najnovija dešavanja, za informatičara Arsovskog, još su jedan dokaz koliko je Sjevernoj Makedoniji potrebno obrazovanje u oblasti sajber sigurnosti. On napominje da je ponekad zaposleniku u instituciji dovoljno da priključi USB u računar da bi zarazio cijeli sistem. Zato smatra da hitno treba doraditi sistem. "Ovo će se opet ponoviti... Ne možemo da postavimo branu i zaustavimo ih od sutra. Oni (cyber napadi) će biti sve češći. Ono što treba da se uradi, počevši od danas, jeste uložiti, i vrijeme i novac i kadrove, posebno mlade kadrove", odlučan je Arsovski.]]> Mon, 20 Feb 2023 18:03:28 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72ePommHiASKIUTXPGaG87AR https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72dSrSHiYsTSFETXPGaG87AR Ukinute presude, predmeti vraćeni na ponovno suđenje, petogodišnje sudske rasprave, smanjene zatvorske kazne - ishod je slučajeva proizašlih iz afere masovnog prisluškivanja preko 20 hiljada građana, osam godina kasnije. Bivše specijalno javno tužilaštvo u Severnoj Makedoniji podnelo je 17 prijava protiv 94 osobe, od kojih danas deset izdržavaju zatvorske kazne, a nekoliko njih živi u azilu. Bivši gradonačelnik Bitolja Vladimir Taleski poslednji je funkcioner koji je 10. januara počeo izdržavanje pravosnažne kazne zbog nedozvoljene nabavke studentskog prevoza. Ovo je bio jedan od slučajeva bivšeg Specijalnog tužilaštva, koje je osnovano 2015. godine, nakon najveće afere za nezakonito masovno prisluškivanje u Severnoj Makedoniji. Bivši gradonačelnik Bitolja je tri godine proveo u kućnom pritvoru, a ostale su mu četiri. Ovogodišnjom žalbom smanjena mu je zatvorska kazna sa osam na sedam godina. Za isti slučaj osuđen je i bivši sekretar Opštine Bitolj Slobodan Bončanovski, kojem je, takođe, smanjena zatvorska kazna sa šest godina na pet i po. Ostale su mu još dve godine i devet meseci kazne. Jankulovska za godinu dana na slobodi Pre njega, zatvorsku kaznu u "Idrizovu" počela je izdržavati Gordana Jankulovska, bivša ministarka unutrašnjih poslova, koja je osuđena za slučaj "Tenk", zbog kupovine blindiranog ekskluzivnog Mercedesa. U zatvoru je od 2020. godine, nakon što je žalbom smanjena zatvorska kazna sa šest na četiri godine. To znači da bi ona trebala biti puštena sledeće godine. Međutim, protiv nje se vodi još jedan slučaj "Target Tvrdina", koji će, nakon poslednje odluke o poništenju presude, morati ponovo početi pred Krivičnim sudu u Skoplju. Ovaj slučaj se odnosi konkretno na prisluškivanje, kao i na nezakonito uništavanje opreme za prisluškivanje. Jankulovska se žalila da je bila žrtva prisluškivanja, a ne da je bila deo organizatora ovog zločina. Zajedno sa njom optužen je i načelnik Uprave za kontraobaveštajnu sigurnost Sašo Mijalkov, koji je poništenjem presude spašen od 12 godina zatvora. Mijalkov u zatvoru otvorenog tipa Mijalkov trenutno služi trogodišnju zatvorsku kaznu, ali ne u zatvoru Idrizovo u Skoplju, kao Jankulovska, već u zatvoru u Strugi, koji je otvorenog tipa. Zvanični razlog za to je činjenica da je promenio adresu, iz Skoplja u Ohrid. Mijalkov mora odslužiti tri od do sada izrečenih 20 godina zatvora, jer se prošle godine nagodio s Tužilaštvom i priznao krivicu samo za slučaj "Imperija", gde je, zajedno sa biznismenom Jordanom Kamčevom, osuđen za prevare i pranje novca, kao i zloupotrebu službene dužnosti. Kamčev izašao iz zatvora Nakon dogovora sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, Mijalkov je državi uplatio 6 miliona evra, dok je Kamčev u budžet morao da vrati 5,2 miliona evra. Kamčev, koji je sporazumom dobio godinu dana zatvora, pušten je iz zatvora u Strugi u novembru nakon što je odslužio 4 meseca od potrebne dve godine, koliko je dobio u presudi u slučaju "Parcele na Vodnom". Kamčev je u tom slučaju osuđen za takozvanu „Belize šemu“ u kojoj je, zajedno sa Mijalkovim i drugima pomogao Nikoli Gruevskom da za 1,3 miliona evra nezakonito prisvojenog partijskog novca kupi parcele na Vodnom i nekoliko apartmana. Mijalkov je osuđen i za nezakonitu nabavku opreme za prisluškivanje poznate pod nazivom "Tresor", ali pošto presuda nije bila jasna sudijama u žalbenom postupku, oborena je i vraćena na krivični sud u Skoplju. Prvi je na izdržavanje zatvorske kazne upućen bivši zamenik ministra unutrašnjih poslova Đoko Popovski. On je prvi osuđen zbog kupovine Mercedesa, a kasnije i zbog nelegalne kupovine 300 vozila za policiju. Apelacioni sud mu je smanjio kaznu zatvora sa devet na pet godina, čime je ukupna zatvorska kazna za oba slučaja iznosila osam i po godina. Popovski je u Idrizovo ušao 2019. godine, zajedno sa još jednim štićenikom zatvorskog odeljenja, biznismenom Seadom Kochanom, koji je dobio četiri godine i osam meseci zatvora zbog nezakonito pribavljenog tendera 2011. godine za eksploataciju uglja i jalovine za Rudarsko-energetski kombinat "Bitola". Kočan bi trebao biti pušten početkom sledeće godine. Oduzimanje njegove imovine zapelo je u stečajnim postupcima, ali i smenom trojice vladinih službenika, šefice Tužilaštva za organizovani kriminal Vilme Ruskovske, direktora Finansijske policije Arafata Muaremija i državnog tužioca Fehmija Stafe. Predmeti u fiokama Nakon poništenja presuda "Target Tvrdina" i "Trezor", pažnja stručne javnosti prebačena je na žalbene postupke, u kojima je revizija Sudskog saveta pokazala da su predmeti mesecima držani u fioci. Prema izveštaju Sudskog saveta, pored ova dva predmeta, apelacione sudije su tri godine u fioci držale i predmet "Transporter". Time je bilo moguće produžiti rok važenja kazne glumcu i gradonačelniku Vladimiru Talevskom, koji je u to vreme primao platu od Pozorišta dok je bio u kućnom pritvoru. Veliki deo predmeta koji su proizašli iz afere nezakonitog prisluškivanja na skopskom sudu još traju. Prema podacima nevladine organizacije "Svi za pošteno suđenje", polovina je vraćena barem jednom na početak. Najčešći razlozi za to bili su probijeni zakonski rokovi za zakazivanje ročišta ili promena porotnika. Povodom 60. godišnjice porotnika, najveći i prvi slučaj Specijalnog tužilaštva "Titanik" sa 21 optuženim, "Talir" za finansiranje VMRO-DPMNE nezakonito stečenim novcem, i "Tenderi", vraćeni su na početak. Statistika Koalicije "Sve za pravično suđenje" pokazuje da je oko polovine ročišta odgođeno zbog odbrane, uglavnom zbog nedolaska okrivljenog, advokata ili su imali zahteve prema sudu. Gruevski u azilu Slučaj "Trajektorija" o kineskim autoputevima, koji je počeo 2017. i ima svega trojicu optuženih, budući da je bivši premijer Nikola Gruevski u bekstvu, neće uskoro okončati. U međuvremenu, slučaj za koji se tereti Gruevski je zastareo. Presude čita iz medija, jer je u novembru 2018. otišao iz Severne Makedonije i dobio azil u Mađarskoj. Izvan teritorije Makedonije nalaze se dvojica obaveštajaca koji su pobegli iz zemlje i bili su deo Uprave za sigurnosti i kontraobaveeštajne službe i subjekti ilegalnog prisluškivanja. Bivša ministarka kulture Elizabeta Kančeska Mileska juče je ponovo sela u tužilačku fotelju u skopskom krivičnom sudu nakon što je slučaj "Tenderi" po peti put vraćen na početak. 13. marta 2018. godine održane su uvodne reči, ali ni nakon tačno pet godina nema prvostepene presude, već se suđenje vraća na početak.]]> Fri, 17 Feb 2023 19:10:41 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72dSrSHiYsTSFETXPGaG87AR https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72eeqjyV9rP8j6JCIqJppjfU Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbio je žalbu osmorice bivših zvaničnika Severne Makedonije kao preuranjenu i uputio ih prvo da završe sve sudske postupke u svojoj zemlji. Oni su deo optuženih u sudskim slučajevima koji su proizašli iz afere sa prisluškivanjem. Bivši funkcioneri VMRO-DPMNE su se žalili na osporeno pravo na pravično suđenje. Sud nije ocenjivao aboliciju bivšeg predsednika Đorđa Ivanova iz 2016. godine, iako je podneto kao argument u žalbi. Tada je pomilovano 56 osoba osumnjičenih i osuđenih u nekoliko slučajeva koje je vodilo Specijalno javno tužilaštvo, nastalih iz velike afere masovnog prisluškivanja preko 20.000 ljudi. Bivši premijer Nikola Gruevski, bivši ministri u njegovoj vladi, Mile Janakievski i Gordana Jankulovska, sekretar Vlade Kiril Bojinovski, načelnik Uprave za kontraobaveštajne poslove i bezbednost Sašo Mijalkov i njegov bivši šef kabineta Toni Trajkovski, bivši gradonačelnici Vladimir Talevski i Edmond Temelko žalili su se u Strazburu. Evropski sud je odlučio da ne prihvati žalbu bivših političara VMRO-DPMNE, jer je ocenio da nisu iskorišćeni svi pravni lekovi koje nudi makedonski pravni sistem. To znači da su sudski procesi i presude protiv osam potpisnika tužbe i dalje validni. Suđenja se nastavljaju, a osuđeni ostaju na izdržavanju zatvorske kazne. S druge strane, to takođe znači da im se ne uskraćuje pravo da se ponovo žale Evropskom sudu za slučajeve za koje su suđeni ili osuđeni i da se ponovo pozivaju na aboliciju. Ali, nakon što su prošli kroz sve mogućnosti žalbe na sudu u Severnoj Makedoniji. Ništa nije završeno Bivša sudinica Evropskog suda za ljudska prava Mirjana Lazarova Trajkovska kaže da će to sada značiti da podnosioci žalbe prvo moraju da preispitaju koji pravni lekovi im stoje na raspolaganju. "Ako postoji mogućnost da se ovde pokrene redovni ili vanredni pravni lek, to im otvara vrata da ponovo pokrenu postupak. Ali je sada sledeće pitanje da li su za neki od tih pravnih lekova istekli rokovi, da li još uvek postoji mogućnost za druge postupke i nakon toga ponovo nakon iscrpljivanja domaćih pravnih lekova imaju pravo da pokrenu postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava", kaže Lazarova za Radio Slobodna Evropa(RSE). Reakcije posle odluke Strazbura Javni tužilac Ljubomir Joveski je za RSE rekao da je odluka Evropskog suda za ljudska prava očekivana. "Sud očigledno pokazuje poverenje u makedonske pravosudne organe da donesu pravdu. Postupci će se nastaviti pred nadležnim sudovima u skladu sa svim domaćim i međunarodnim propisima", kaže Joveski. Vladajući SDSM, koji je otkrio aferu prisluškivanja, zadovoljan je odlukom Suda u Strazburu kojim se nastavljaju suđenja bivšim funkcionerima opozicione stranke. Povodom žalbe na povredu prava na pravično suđenje, Sud je prihvatio kao validne tvrdnje Vlade Severne Makedonije da se radi o preuranjenom zahtevu, s obzirom da neki od predmeta još nisu u potpunosti okončani. Za neke od predmeta postupci pred Apelacionim sudom su još u toku. Pored toga, Zakon o krivičnom postupku dozvoljava vanredno preispitivanje pred Vrhovnim sudom, na što upućuje i Evropski sud za ljudska prava u današnjoj odluci. Abolicija Ivanova Bivši presednik Đorđe Ivanov je 2016. doneo odluku o aboliciji 56 osumnjičenih, ali ju je posle poništio. Pomilovanje se odnosilo na odluku o kaznama za slučaj masovnog prisluškivanja, koji je izazvao makedonsku političku krizu iz 2015. godine. Odluka o aboliciji izazvala je masovne proteste u zemlji pod motom "Nema pravde, nema mira", a ovaj snažan pritisak domaće, ali i međunarodne javnosti doveo je do toga da Ivanov poništi svoju odluku 10 dana nakon njenog donošenja. Po smeni vlasti, osnovano je Specijalno javno tužilaštvo čiji je zadatak bio da ispita navode o kriminalnom ponašanju čelnika vlasti za slučajeve nezakonitog prisluškivanja. Podneseno je 17 prijava protiv 94 osobe. Bivši premijer Nikola Gruevski je osuđen na zatvorsku kaznu u jednom od slučajeva, ali je pobegao i nalazi se u egzilu u Mađarskoj.]]> Thu, 16 Feb 2023 18:09:05 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72eeqjyV9rP8j6JCIqJppjfU https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72eVOao1MPNypwC0qH-r7xlT Sajber napad na Fond zdravstvenog osiguranja Severne Makedonije je među poslednjim koji je ciljao na državne institucije. Zbog napada je već deset dana onemogućen normalan rad sistema Fonda, pa su u funkciju vraćeni papirni obrasci, što je izazvalo strah i uznemirenost građana i medicinskog osoblja. Kažu da imaju probleme sa bolovanjem, porodiljskim odsustvom, a neizvesno je i kada će zdravstveni radnici dobiti platu. "Sistem je pao", ovo je objašnjenje dobila Teodora Cvetkovska, majka jednomesečne bebe, koja je više puta bezuspešno pokušavala da podnese dokumenta za porodiljsko odsustvo. Ona ne zna da li je to posledica sajber napada u ovoj ustanovi, ali ističe da je zabrinuta, jer joj je važan novac, koji prima zbog porodiljskog odsustva. Njene patnje dobile su na težini onog trenutka kada su institucije počele da odugovlače sa izdavanjem rodnog lista za bebu usled problema sa sistemom. Budući da nije uspela da dobije zdravstveno osiguranje, sada je sa bebom prepuštena dobroj volji lekara. "Iako mi je porodiljsko odsustvo počelo kada sam se porodila na 10. januara, još uvek nisam predala dokumente da se isto desi i da mi se počne isplaćivati novac, jer smo već nekoliko puta naišli na zatvorena vrata Fonda", kaže Cvetkovska. Ona objašnjava da osim oskudnog odgovora da sistem ne radi, nisu dobili drugu informaciju kada će novac početi da se isplaćuje. "Već je sredina februara, a ne znam kada ću dobiti rešenje i da li ću i sledeći mesec imati neka primanja za koja sam uplaćivala doprinose i radila i na koja ista po zakonu imam pravo", objašnjava mlada majka. Informacije koje je dao Fond o sajber napadu su takođe oskudne. E-mailovi portparola posle napada nisu funkcionisali, pa su najavili da će sa javnošću komunicirati uglavnom putem saopštenja. U posljednjem saopštenju se navodi da će se sistemi postepeno obnavljati i da tehnički timovi rade na tome. Zdravstveni radnici čekaju platu "Prioritet je vraćanje funkcionalnosti za isplatu plata zdravstvenim radnicima u javnim zdravstvenim ustanovama, kao i obnova sistema plaćanja bolovanja, porodiljskog odsustva i refundacije", ističu iz Fonda. Ali, kako objašnjava predsednik Sindikata Kliničkog centra Goran Begović, zaposleni se plaše da li će ovog meseca dobiti platu. Nervoza raste jer platu obično dobiju do desetog dana u mesecu, tako da ovaj mesec plata kasni. Begović najavljuje preduzimanje mera. Za sada, dodaje, od nadležnih nisu dobili nikakve informacije. "Bilo bi dobro da bar izađu sa saopštenjem, da kažu u čemu je problem, da zvanično kažu koliko se radi na otklanjanju tog problema i koliko bi vremena trebalo da se reši, kako bi ljudi koji čekaju znali", reči su Begovića. Dobra stvar u celoj ovoj situaciji je ta što sistem "Moj termin" radi. Putem njega se zakazuju pregledi i izdaju recepti, pojašnjavaju porodični lekari. Predsednica Udruženja porodičnih lekara Lilija Čolakova Dervišova kaže da problem traje od početka ovog meseca. Ranije je bilo manjih prekida rada sistema, ali nikada ovako dugo. "Kolege ne mogu da izdaju račune za januar za ortopedska pomagala i odluke o proviziji", pojašnjava ona. Zbog toga će komisija, dok portal ne proradi, kao privremeno rešenje morati lično da obavesti pacijenta o donesenim odlukama te da mu izda papirne umesto elektronskih potvrda za maloletne osobe. Prema najavama Fonda, umesto elektronskim putem, sada osiguranici svoja prava mogu ostvariti preko Regionalnih službi Fonda, koje će zaprimati zahteve. Kažu da su danas svim javnim i privatnim zdravstvenim ustanovama poslali obaveštenje sa uputama za proveru osiguranika putem "Moj termin", kako nikome ne bi bilo uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu. Da li je sistem o zaštiti podataka bezbedan? Građani strahuju da hakerskim napadom na elektronski sistem Fonda mogu procuriti lični i povjerljivi podaci o njihovom zdravlju. Fond tvrdi da nisu iscureli podaci iz ove institucije, iako se sajber napad desio neposredno pre planiranog prenosa infrastrukture sistema, nakon što je u revizorskom izvještaju iz 2021. godine navedeno da sistem nije bezbedan. Tako je Fond prošle godine zaključio ugovor o zakupu privatnog cloude-a, za potrebe primarnog i sekundarnog data centra Fonda. Odabrana kompanija počela je sa radom 1. januara ove godine, a prenos sistemske infrastrukture trebao je da bude realizovan tokom prošle nedelje, kada se napad i desio. U međuvremenu, državna revizija je objavila novi izveštaj o Fondu za 2022. godinu, u kojem se ponavlja veliki deo starih problema. Napominje se da nisu usvojene IT strategije za razvoj informacionog sistema za zaštitu podataka i za funkcionisanje sistema nakon mogućih katastrofa. Ističu i da su predstavljene IT politike i procedure za IT bezbednost iz 2014. godine i da nisu ažurirane, te da IT sektor Fonda ima stalan odliv zaposlenih. Tako su od ukupno 34 planirana, u 2021. godini popunjena dva radna mesta i zaposleno pet osoba po ugovoru o delu, a u prošloj godini popunjena su tri radna mesta i još tri osobe po ugovoru o delu. Prema rečima inženjera informacione bezbednosti Božidara Spirovskog, sajber napadi su svakodnevni. On ističe da je prevencija najbolje rešenje, kao i da se, generalno govoreći, o sajber napadima i ne razmišlja dok se ne dogode. "To je princip funkcionisanja institucija, budžet za sajber bezbednost je jako mali dok se ne dogodi incident. Posle toga budžet bude znatno povećan. Garantujem vam da će sada Fond odjednom magično dobiti veći budžet i da će se mnogo više fokusirati na to", kaže Spirovski. U revizorskom izveštaju se navodi da je u 2021. godini za preventivno i adaptivno održavanje informatičkog sistema Fonda bilo uplaćeno skoro 282.000 eura, dok je u 2020. godini uplaćeno više od 300.000 eura. Iz Fonda zdravstvenog osiguranja nema odgovora kada će problem biti rešen. Ubeđuju samo da će "Fond blagovremeno i stalno obaveštavati javnost o svim novim informacijama koje su od interesa za građane".]]> Wed, 15 Feb 2023 16:24:12 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72eVOao1MPNypwC0qH-r7xlT https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72d7uQMkAx3jZAaB2UxGNFpJ ]]> Tue, 14 Feb 2023 16:01:45 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72d7uQMkAx3jZAaB2UxGNFpJ https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72cetBkKTvkDpVhGNgNo2_0q Ukrajinci koji su od rata pobegli u Severnu Makedoniju pamte 24. februar, dan koji im je zauvek promenio živote. Iako kažu da im je u Severnoj Makedoniji dobro, nadaju se da će se rat što pre završiti i da će se vratiti u rodnu Ukrajinu.]]> Sun, 12 Feb 2023 18:39:54 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72cetBkKTvkDpVhGNgNo2_0q https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72e1EJFqVTTKUCxhxzpi7FpJ Pod jakim policijskim osiguranjem i uz pratnju, državne, partijske i građanske organizacije Sjeverne Makedonije ali i državni vrh Bugarske došli su do groba makedonskog revolucionara Goce Delčeva, povodom godišnjice njegova rođenja. Najavljena grupa građana Bugarske nije došla zbog kolapsa sustava graničnog prijelaza Deve Bair zbog kojeg veliki broj bugarskih državljana nije mogao doći ili su odustali od puta prema Skoplju. I Sjeverna Makedonija i Bugarska Delčeva smatraju svojim herojem.]]> Sat, 04 Feb 2023 18:15:06 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72e1EJFqVTTKUCxhxzpi7FpJ https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72dCQXPlb5dXpp8v71dCn6bG Polaganjem cvijeća na grob u Crkvi Svetog Spasa u Skoplju u subotu će, uz jako policijsko osiguranje, izaslanstva, dužnosnici, političari i udruge građana obilježiti rođenje makedonskog revolucionara Goce Delčeva. Revoulucionara iz 19. vijeka i Sjeverna Makedonija i Bugarska smatraju herojem. Dvije zemlje sukobljavaju se o više pitanja koja se tiču etničkih manjina, jezika i nacionalnog identiteta. Prema prethodnim najavama, počast ispred groba Goce Delčeva će odati predsjednik Stevo Pendarovski, vladino izaslanstvo predvođeno premijerom Dimitrom Kovačevskim, uključujući prvog potpredsjednika Vlade Artana Grubija, te ministre odbrane Slavjanku Petrovsku, unutarnjih poslova Olivera Spasovskog i ministricu kulture Biseru Kostadinovsku. Sat vremena kasnije očekuje se počast čelnika oporbenog VMRO-DPMNE-a Hristijana Mickoskog. Bugarsko ministarstvo unutarnjih poslova priopćilo je da će bugarski ministar Ivan Demerdžijev i njegov zamjenik Vencislav Katinov položiti cvijeće na Delčevljev grob u Skoplju. Ovih dana su Makedonci i Bugari spremni na moguće provokacije na zajedničkoj svečanosti povodom obilježavanja 151. godišnjice Delčevog rođenja, na mjestu gdje je sahranjen. Uoči obilježavanja obljetnice, događaja koji se klasificira kao visokorizični, pojačano je policijsko osiguranje oko Crkve, a policija kontrolira prilaze. Policijske snage raspoređene su na širem području i cijelom dužinom ulica koje vode do Crkve. Pristup imaju samo ovlaštene osobe. Skopska policija apelirala je na sve građane da poštuju naredbe policijskih službenika na cestama na kojima će se održati događaj, kako bi se osigurala sigurnost svih sudionika u prometu. Samo najavljenim izaslanstvima danas će biti omogućen pristup, a sva ostala izaslanstva i građani koji ne budu najavljeni neće moći položiti cvijeće tokom državne ceremonije. Ko je bio Goce Delčev? Delčev je bio balkanski revolucionar koji je poginuo u sukobu s otomanskom policijom 1903. godine. I Bugari i Makedonci ga smatraju herojem u borbi protiv otomanske vlasti, ali se ne slažu o njegovom nacionalnom identitetu i krajnjim ciljevima njegovog tadašnjeg tajnog društva, Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacija (VMRO), koja se tada u Makedoniji zove Makedonska revolucionarna organizacija. Delčev se borio za političku samostalnost Makedonije protiv njenog priključenja Bugarskoj krajem 19. vijeka. Spor dvije zemlje vodi se i o tome koje je zapravo Delčev nacionalnosti - bugarske ili makedonske.  Delčev je bio revolucionar i ideolog Ilindenskog ustanka iz 1903. Dok se u Makedoniji 2. august 1903. smatra danom izbijanja bune za oslobođenje Makedonaca, Bugarska događaj posmatra kao borbu za slobodu makedonskih i trakijskih Bugara. Čak je formirana i zajednička bugarsko-makedonska komisija za historijska i obrazovna pitanja koja je trebalo da pronađe konsenzus o tome kako odati počast Delčevu i nekolicini drugih ličnosti, kao i kako učiti o njima. Preporuke nisu provedene. Neslaganja o mjestu Delčeva u zajedničkoj historiji i čvrsto isprepletenih nacionalnih narativa dovela su do njegove sahrane, ekshumacije i ponovnog sahranjivanja u Grčkoj, Bugarskoj i Sjevernoj Makedoniji. Sličan događaj je prošle godine bio razlog za pojačane mere sigurnosti, ali je prošao bez incidenata. Ponovno oživljavanje bugarsko-makedonskih tenzija, uključujući nasilni napad na makedonskog državljanina koji se identificira kao Bugarin pre dvije nedjelje, izazvalo je kratak diplomatski zastoj na relaciji dvije zemlje i produbilo strahove Makedonaca da će ostati taoci hirova njihovog susjeda, koji je član Europske unije. Sofija se protivila pokušajima susjeda da se pridruži Europskoj uniji, ali je prošle godine odustala od protivljenja pregovorima o pristupanju nakon što je od Skoplja dobila obećanje o pravima manjina.]]> Sat, 04 Feb 2023 10:16:53 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/EAHvdTZI72dCQXPlb5dXpp8v71dCn6bG