Follow Slobodna Evropa - Kosovo, filter it, and define how you want to receive the news (via Email, RSS, Telegram, WhatsApp etc.) https://follow.it/slobodna-evropa-ks Thu, 30 Nov 2023 22:52:46 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP5HtyV-1lwbLFw3HFUzDTIP Filip iz Severne Mitrovice na severu Kosova smatra da je Vlada Kosova "iz političkih razloga" od Evropske komisije zatražila da se za pasoše Koordinacione uprave, koje izdaje Srbija, ne dozvoli liberalizacija viza. "Mislim da nemaju razloga da se protive, to je opet pozitivna stvar", kaže Filip za Radio Slobodna Evropa (RSE). Pripadnici srpske zajednice na Kosovu imaju pravo i na državljanstvo Srbije, a samim tim i pravo na pasoše Kosova i Srbije. Međutim, Filip ima samo pasoš Koordinacione uprave, te objašnjava da kosovski nije želeo da uzme jer se nada da će i sa pasošem koji mu je izdala Srbija moći da putuje bez viza. Inače, državljani Kosova će od prvog januara 2024. uživati bezvizni režim sa Šengen zonom. Srbija je viznu liberalizaciju dobila 2009. godine ali uz uslov da ona ne važi za nosioce pasoša koje Srbija izdaje za građane sa prebivalištem na Kosovu. Da li predlog EK šteti integraciji Srba? Nakon što su u aprilu ove godine iz Evropske komisije upozorili da se vizna liberalizacija, odobrena za Kosovo, odnosi samo za nosioce kosovskih pasoša, sredinom novembra je od istog tela stigla preporuka da se vize ukinu i za nosioce pasoša Koordinacione uprave, koja funkcioniše u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Potom je reagovala Vlada Kosova, navodeći da su zabrinuti zbog ovakvog predloga bez prethodnih konsultacija ili obaveštenja. Zvanična Priština ne priznaje srpske pasoše Koordinacine uprave jer smatra da ih izdaje nelegalna institucija. "Priznavanje ovih dokumenata podriva integraciju srpske zajednice, šteti našim dugogodišnjim naporima (oko integracije Srba)", napisao je zamenik premijera Kosova Besnik (Bislimi) Bisljimi 21. novembra na Facebooku. Podvukao je i da će pripadnici srpske zajednice sa kosovskim pasošem moći slobodno da se kreću u Šengen zoni. Iz Evropske komisije 24. novembra nisu konkretno odgovorili na upite RSE oko primedbi Vlade Kosova, već su naveli da će odgovoriti na pismo koje su dobili. Da li kosovski pasoši doprinose integraciji Srba? Petar iz Gračanice, opštine sa većinskim srpskim stanovništvom kod Prištine, ima i kosovski i srpski pasoš. Ipak, smatra da uzimanje bilo kog kosovskog dokumenata ne znači i suštinsku integraciju u kosovski sistem ili društvo, već da se radi isključivo o "praktičnim razlozima" ili "nemogućnosti izbora". "Tako da bi ljudi trebali da imaju izbor i jednake mogućnosti a kosovska vlada bi trebala da se potrudi da Srbe integriše ponudom kvalitetnijeg života, a ne ucenom ili ograničavanjem izbora", kaže Petar za RSE. Na osnovu podataka Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, koji su RSE dostavljeni krajem oktobra, u srpskim sredinama je porasla potražnja za kosovskim pasošem tokom ove godine. Posebno je interesovanje bilo izraženo u opštinama na severu Kosova. Primera radi, u periodu od 1. januara 2023. do 30. jula 2023., u Leposaviću je za 97 odsto porastao broj aplikacija za kosovski pasoš. Šta kaže civilni sektor? Albanski i srpski civilni sektor na Kosovu ima potpuno oprečne stavove oko ovog pitanja. Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu smatra da je dobijanje pasoša direktna veza sa integracijom kosovskih Srba u kosovsko društvo i sistem, te podvlači da je to standard koji važi u svim demokratskim državama. "To je vrednost i princip koji se mora štititi i sprovoditi", navodi Miftaraj za RSE. Dobijanje državljanstva jedne zemlje, dodaje on, omogućava građanima da ostvaruju svoja prava, kao što je pravo na glasanje. "Ova povezanost države i građana stvara osećaj obostranog interesa ili bolje reći, dubok osećaj povezanosti građana i same države", zaključuje Miftaraj. S druge strane, Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative naglašava da "posedovanje određenog pasoša ne znači integraciju". "Ja moram da naglasim da je veliki problem sa kojim se suočavamo politizacija pitanja slobode kretanja ljudi. Državljani Kosova imaju pravo na dvojno državljanstvo, pasoš mogu uzeti ali i ne moraju. Isto tako, ako je neko i državljanin Srbije, može uzeti oba pasoša, ili jedan, ili na kraju krajeva nijedan", navodi ona za RSE. Radosavljević podseća da se i albanski civilni sektor prvi usprotivio predlogu Evropske komisije da se ukinu vize za pasoše koje izdaje Koordinaciona uprava, te ocenjuje da je tako nešto "zabrinjavajuće". Pitanje srpskih pasoša 'podelio' civilni sektor Grupa od 20-ak nevladinih organizacija iz redova albanske zajednice, među kojima je i Kosovski institut za pravdu na čijem je čelu Ehat Miftaraj, 21. novembra je ocenila da bi ukidanje viza za pasoše Koordinacione uprave naštetilo procesu integracije Srba, posebno onih koji žive na severu Kosova. Dodali su da bi, ukoliko predlog bude usvojen, ozbiljno naštetio svrsi i sprovođenju Sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, koji su dve strane prihvatile krajem februara ove godine. Istaknuta je tačka Sporazuma koja se odnosi na poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta obe strane. Nekoliko sati kasnije je usledila javna reakcija srpskog civilnog sektora na Kosovu, u kojoj "uvredljivim" nazivaju stav svojih kolega iz albanske zajednice. Tvrde i da uzimanje kosovskih pasoša nikako ne znači integraciju Srba u kosovsko društvo i sistem. "Neće više kosovskih Srba biti integrisano ako im se daju kosovski pasoši, nego što je broj onih koji već imaju kosovsko državljanstvo. To proizilazi iz činjenice da se pasoš ne može dobiti bez lične karte i dokaza o državljanstvu. Drugim rečima, lice koje dobije novi pasoš već ima državljanstvo i samim tim je već integrisano", navedeno je u reakciji koju je potpisalo 15-ak organizacija, među njima i Nova društvena inicijativa Jovane Radosavljević. Usledila je 24. novembra još po jedna otvorena reakcija sa obe strane, te je dogovoren zajednički sastanak za ovu nedelju, na kome bi albanski i srpski civilni sektor razgovarali o svim spornim pitanjima. Da li je Koordinaciona uprava paralelna institucija? Zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi je pozvao Evropsku uniju da dokumente koje za građane na Kosovu izdaje Srbija, tretira kao nezakonite. Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative smatra da EK treba da zaključi da li je Koordinaciona uprava nelegalna institucija ili ne, ali podvlači da je ona trenutno jedino telo koje može da izdaje pasoše državljanima Srbije sa prebivalištem na Kosovu ili raseljenim licima sa Kosova. “Ako bi se ovo telo ukinulo, ovi građani bi bili obespravljeni u tom smislu da ne bi mogli da putuju, iako ovaj pasoš (Koordinacione uprave) još uvek zahteva proces dobijanje viza za putovanja”, objašnjava ona. Međutim, Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu kaže da je Koordinaciona uprava nelegalani mehanizam, te da je u suprotnosti sa Ustavom Kosova. "Greška ili nepravilna praksa Evropske komisije 2009. godine ne može se legitimisati i legalizovati. Ovaj mehanizam, koji je Evropska komisija prihvatila kao političko rešenje, ne može se prihvatiti i ne treba da bude legitimisan 2023. godine", zaključuje on. Dodaje da je Koordinaciona uprava za izdavanje pasoša građanima koji žive na Kosovu formirana jer EU nije uspela da obaveže Srbiju da prizna Kosovo i ponudi praktično rešenje bez kršenja Ustava Kosova. Srbija je 2009. godine formirala Koordinacionu upravu kao telo Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije za izdavanje pasoša građanima sa prebivalištem na Kosovu. To je zapravo bio uslov Unije da Srbija dobije viznu liberalizaciju, uz obrazloženje da u suprotnom postoje bezbednosni rizici koji se posebno tiču ilegalne migracije. Do tada su pasoše Srbije izdavale policijske uprave za gradove na Kosovu, kao što je policijska uprava za Prištinu, Uroševac, Peć i tako dalje. Ove policijske uprave se ne pominju u pasošima Koordinacione uprave, već samo stoji da je dokument izdat od strane Ministartsva unutrašnjih poslova Srbije.]]> Wed, 29 Nov 2023 08:37:14 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP5HtyV-1lwbLFw3HFUzDTIP https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP61rbmHcg4SMnOFESPuQWsX Bura u susedstvu, muk u Teniskom savezu Srbije povodom nastupa nacionalne reprezentacije na Dejvis kupu u Španiji. Teniseri, predvođeni Novakom Đokovićem, dva puta su izašli na teren svetskog turnira u Malagi uz zvuke nacionalističke pesme u kojoj se "srpski barjak vijori" na Kosovu i u Crnoj Gori. Organizatori Dejvis kupa su 23. novembra sa svojih stranica na društvenim mrežama obrisali snimak predstavljanja teniskog tima Srbije tokom kojeg je sa razglasa puštena pesma pod nazivom "Veseli se srpski rode". Ista pesma pratila je, međutim, i izlazak tenisera dva dana kasnije kada su, nakon pobede nad Velikom Britanijom, igrali polufinale protiv Italije. Teniski savez Kosova najavio je žalbu Međunarodnoj teniskoj federaciji i drugim institucijama, a potez tenisera Srbije izazvao je reakcije u Crnoj Gori i drugim susednim državama. Organizatori takmičenja iz Međunarodne teniske federacije nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) kako će odgovoriti na žalbe i osude, ali ni kako je došlo do toga da pesma dva puta bude puštena sa razglasa. Odgovori na pitanja o izboru pesme za predstavljanje nacionalne reprezentacije nisu stigli ni iz Teniskog saveza Srbije. Iz agencije koja u Srbiji zastupa Novaka Đokovića nisu odgovorili na pitanja RSE oko sporne pesme, a teniser nije odgovorio na upite na njegovim profilima na društvenim mrežama. Na pitanja RSE nije odgovorilo ni Ministarstvo sporta. O čemu peva sporna pesma? Pesmu "Veseli se srpski rode" izvodi crnogorska pevačica etno, duhovne i rodoljubive muzike Danica Crnogorčević, dok je stihove napisao njen suprug, sveštenik Srpske pravoslavne crkve u Podgorici Ivan Crnogorčević. Jedan od stihova poručuje: "Nek se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije". Prizren je grad na Kosovu, a Rumija planina u Crnoj Gori. "Pesma negira crnogorski identitet i crnogorsku državnost. Isto tako, pesma promoviše granice Srbije u kojima su i Crna Gora i Kosovo delovi njene teritorije", kaže za RSE Balša Božović iz nevladine Regionalne akademije za razvoj demokratije. Pesma je objavljena 2020. godine kada je postala simbol protestnih litija Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, a tabloidi u Srbiji je opisuju kao "himnu svih Srba". U javnosti je više puta pevao Novak Đoković, ali i drugi srpski sportisti. Pesma se orila i sa balkona Skupštine Grada Beograda. Poslednji put 12. septembra 2023. na dočeku košarkaške reprezentacije Srbije i najboljeg tenisera sveta. "Veseli se srpski rode" izvedena je i 15. septembra 2021. godine na zvaničnoj ceremoniji proslave novoustanovljenog praznika, koji se obeležava na godišnjicu proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu, Dana srpskog jedinstva u Beogradu. Proslavi je prisustvovao ceo državni vrh Srbije i politički predstavnici Srba iz država regiona. Pesma se čula i u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska 25. novembra 2023, na protestnom skupu u Banjaluci zbog obeležavanja Dana državnosti Bosne i Hercegovine. Balša Božović upozorava da se mora prestati sa pesmama koje drugima negiraju identitet i državu. "I da se već jednom stavi prst na čelo jer će pre ili kasnije to dovesti do novih zlodela na Zapadnom Balkanu", naveo je Božović. On je dodao da toga posebno treba da bude svestan Novak Đoković jer kao najbolji svetski teniser ima još veću odgovornost za izneti stav ili javnu reč. "Žao mi je što ne pokazuje da razume da svojim postupcima legitimiše, ne jednu pesmu, jer to je najmanje pesma, već jednu opasnu ideologiju koja je devedesetih rezultirala sa 150.000 mrtvih i četiri miliona raseljenih", rekao je Božović. Velikodržavne aspiracije zvanične srpske politike odigrale su ključnu ulogu u krvavom raspadu bivše Jugoslavije, a Srbija do danas ne priznaje Kosovo, koje je nezavisnost proglasilo deceniju nakon rata i zločina srpskih snaga nad albanskim stanovništvom 1998. i 1999. godine. Šta kažu na Kosovu? "Neverovatno je da se takve provokacije nacionalnističkim pesmama dešavaju na velikim sportskim događajima, posebno na Dejvis kupu koji je zapravo Svetsko prvenstvo u tenisu", saopštio je 24. novembra Teniski savez Kosova. U saopštenju se navodi da je Međunarodna teniska federacija, kao organizator takmičenja "odgovorna za provokaciju protiv države Kosovo". Teniski savez Kosova najavio je i da će, u saradnji sa kosovskim institucijama, podneti zvaničnu žalbu Međunarodnoj teniskoj federaciji, Međunarodnom olimpijskom komintetu i drugim relevantnim institucijama. Savez podeća i da ovo nije prva provokacija u kojoj je učestvovao teniser Novak Đoković. On je u maju na turniru Rolan Garos u Francuskoj na kameri posle pobede ispisao "Kosovo je srce Srbije". I tada su olimpijski zvaničnici Kosova zatražili od Međunarodnog olimpijskog komiteta da pokrene disciplinski postupak protiv Đokovića zbog, kako su naveli, podsticanja političkih tenzija. Komitet je odgovorio da srpski teniser nije prekršio pravila takmičenja jer "političke izjave nisu zabranjene", a Đoković je svoj postupak branio u izjavama srpskim medijima navodeći da je Kosovo za njega "kolevka, tvrđava" Srbije. Đoković je izazvao osude i kada je u septembru na svom Instagram profilu odao počast ubijenim napadačima srpske nacionalnosti u selu Banjska na Kosovu. U napadu naoružane grupe koju je predvodio tadašnji lider Srpske liste Milan Radoičić 24. septembra ubijen je kosovski policajac Afrim Bunjaku, a trojica napadača su ubijeni. Bura u Crnoj Gori Objava političkog analitičara iz Crne Gore Ljubomira Filipovića, koji je na društvenoj mreži X kritikovao predstavljanje srpskih tenisera, izazvala je lavinu pretnji i uvreda. Filipović je 23. novembra napisao da je sramno za Dejvis kup što je puštena "nacionalistička pesma koja poziva na srpsku aneksiju Crne Gore i Kosova". Filipović je za portal "CdM" naveo da je samo u 24 sata dobio preko hiljadu uvreda i pretnji smrću, a crnogorskog analitičara i kolumnistu napali su i provladini mediji i tabloidi u Srbiji. Pretnje je dobila i novinarka crnogorske Gradske televizije Jana Vlahović. Ona je u objavi na mreži X upitala Dejvis kup da li će biti odgovora na to što je "tim Srbije koristio pesmu koja promoviše srpski nacionalizam i poziva na stvaranje Velike Srbije", odnosno "okupaciju susednih država". Na pretnje je reagovala ministraka kulture i medija Crne Gore Tamara Vujović, navodeći da počinioci moraju da snose odgovornost. Balša Božović iz nevladine Regionalne akademije za razvoj demokratije navodi da pretnje Filipoviću i Jani Vlahović predstavljaju poziv na linč. "Iskreno me zanima da li to naši sportisti znaju? I ako znaju šta imaju da kažu što je došlo do toga da neko može fizički da nastrada zbog negodovanja na jednu takvu ideologiju srpskog nacionalizma", rekao je Božović. Na nastup tenisera Srbije u Španiji reagovali su i portali u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a osuda je stigla i od nemačkog člana Evropskog parlamenta Rajnharda Butikofera. "Da, možemo verovati (predsedniku Srbije Aleksandru) Vučiću, i da, sankcije Kosovu i smirivanje Srbije jeste grandiozna ideja. Ili je sve to možda pogrešno?", napisao je Butikofer 23. novembra na društvenoj mreži X. Tenisere Srbije "branili" su provladini mediji i tabloidi u Srbiji. Ruski Sputnjik, medij pod kontrolom Kremlja, objavio je 24. novembra tekst pod naslovom "Hajka Albanaca i Crnogoraca na Novaka zbog lepote i bogatstva Srbije". O čemu pevaju srpski sportisti? Ovo nije prvi put da iz regiona stižu osude zbog postupaka sportista iz Srbije. Naslovni stih pesme "Veseli se srpski rode" našao se na majicama pojedinih fudbalskih reprezentativaca Srbije na terenu u Lisabonu 2021, tokom proslave plasmana na Svetsko prvenstvo. Na majici je pored stihova pesme bila i mapa, na kojoj je Kosovo predstavljeno kao deo Srbije. Fudbalski savez Kosova i tada je saopštio da će se međunarodnim fudbalskim organizacijama žaliti na postupak srpskih fudbalera. Saradnja na tekstu Ljudmila Cvetković.]]> Tue, 28 Nov 2023 13:23:28 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP61rbmHcg4SMnOFESPuQWsX https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP7BqG71POpsOYvmyuk5fxzE S više od 350.000 zgrada izgrađenih bez dozvole, čini se da je teško postići urbanističku regulativu na Kosovu, a posebno u Prištini. Proces legalizacije odvija se sporo zbog odugovlačenja tretmana bespravnih građevina, ali i nezainteresiranosti samih građana.]]> Mon, 27 Nov 2023 21:19:54 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP7BqG71POpsOYvmyuk5fxzE https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP57M4pOWXaTywaB2UxGNFpJ U novoj džamiji u Dečanima na Kosovu, imam Šaban Toljaj [Shaban Tolaj] svakog petka predvodi molitvu za oko 200 muslimanskih vernika. Četrdesetdvogodišnji Toljaj navodi da praktikuje salafistički metod propovedanja islama, te napominje kako salafizam ne treba nazivati "političkim, radikalnim ili nasilnim islamom". "Državni udar, protesti, neredi, bavljenje politikom nisu deo čistog salafizma. To znači da oni nisu deo salafizma. Ali sada, poslednjih godina, nema sumnje da su se pojavile mnoge struje, mnoge grupe i svaka od njih kaže 'mi smo salafisti'. Ali to nije tačno", kaže Toljaj za Radio Slobodna Evropa. Međutim, ovogodišnji Izveštaj Evropske komisije o napretku Kosova, salafizam opisuje kao jednu od pretnji sa kojima se Kosovo suočava. Kancelarija Evropske unije na Kosovu je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa navela da je zaključak, iznet u izveštaju EK oko pretnji od "militantne salafističke ideologije", zasnovan na različitim izvorima. "Prema proceni EUROPOL-a [Agencija Evropske unije za saradnju u sprovođenje zakona], salafističke grupe i pojedinci koji zagovaraju ultrakonzervativna i ekstremistička tumačenja islama identifikovani su kao glavni pokretači radikalizacije na Zapadnom Balkanu, uključujući Kosovo", piše u odgovoru. RSE se obratio policiji Kosova sa upitom da li su identifikovani pojedinci ili grupe povezane sa "militantnom salafističkom ideologijom”, te da li su pod nadzorom organa za sprovođenje zakona. Međutim, do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao. Sociolog religije Ismailj [Ismail] Hasani kaže da salafizam na Kosovu nije "militantna ideologija” jer "nema ideologa koji neguju tako nešto”. Prema njegovoj oceni, salafizam je pokret za vraćanje "čistom” islamu u obliku "koji je propovedao Muhamed” – poslednji prorok po islamskom verovanju. Šta je salafizam? Reč "salaf" na arapskom jeziku znači "prvi" i odnosi se na prve tri generacije muslimana ili sledbenika proroka Muhameda, objašnjava imam Toljaj. Dodaje da su se nazivali "salafijama", te da unutar salafizma postoje četiri pravca ili učenja sunitskog islama: hanefijski, malikijski, šafijski i hanbelijski. Sociolog Hasani ukazuje da sam salafistički pokret potiče iz Saudijske Arabije, te da vehabijski pokret i ideologija potiču iz istog mesta. On takođe objašnjava da vehabizam podstiče najradikalnije i najekstremnije nametanje islama. Vehabizam je verski pokret ili grana islama, koji je u 18. veku u Saudijskoj Arabiji razvio muslimanski teolog Muhamed in Abd al-Vahab. U enciklopediji "Britannica" ovaj pokret je opisan kao rigorozniji oblik islama koji insistira na doslovnom tumačenju Kurana. Kako izgledaju i kako se ponašaju salafije? Sociolog Hasani kaže da oni koji sebe nazivaju salafijama, nastoje da slede ono što doživljavaju kao primer oblačenja proroka Muhameda. Za razliku od vehabija čije žene, kako objašnjava Hasani, nose "burke” (odeću koja pokriva telo, glavu i lice, dok se oči vide samo kroz mrežicu ) – žene salafista nose savremenu, šarenu odeću sa "ekstremno fundamentalnim principima islama”. Ovaj sociolog dalje kaže da muškarci nose skromnu odeću, sa kratkim pantalonama i podšišanu bradu. "Članovi ovog pokreta pokušavaju da ugrade svoje ideje, svoje stavove unutar zajednice i na javnom prostoru. Za razliku od vehabija, koji su radikalniji u pritiscima u odnosu na promenu verskih obreda koji se izvode unutar verskih institucija – u džamiji – kod salafista je situacija malo drugačija. Deluju i u okviru zvaničnog entiteta, u okviru Islamske zajednice Kosova", naglašava Hasani. Nova džamija u Dečanima, čiji je imam Šaban Toljaj, radi pod okriljem Islamske zajednice Kosova, koja organizuje verski život za oko 95 odsto muslimanskog stanovništva. Predsednik Saveta Islamske zajednice u Dečanima, Rasim [Bytyqi] Butući, navodi da se ova institucija trudi da sve džamije na Kosovu drži pod kontrolom. Ipak, dodaje da Savet Islamske zajednice u Dečanima ceni rad imama Toljaja oko borbe protiv "nasilnog verskog ekstremizma". "Sada, u kakvom duhu i kako drži predavanja, to ocenjuju i drugi. Međutim, u borbi protiv ekstremizma dao je izuzetan doprinos", naglašava Butući. Sam imam Toljaj ne isključuje mogućnost da neko ko sebe naziva salafistom "sklizne” u radikalizam i verski ekstremizam. "Nikad se ne usuđujem da štitim pojedince. Uvek branim princip religije. Na primer, možete me pitati 'da li postoji loš musliman'? Postoji loš musliman, jer ne praktikuje veru. Postoje li pogrešni principi religije? Nema ni jednog. Religija je čista kao kristal. Ali mi, kao hodže, kao zajednica, skrećemo sa puta i skrećemo u pogrešno tumačenje. To je istina", naglašava Toljaj. Radio Slobodna Evropa se obratio Islamskoj zajednici Kosova sa sedištem u Prištini sa upitom da prokomentariše ocenu Evropske komisije u izveštaju o napretku da "militantna salafistička ideologija” preti Kosovu. Međutim, odgovor nije stigao. 'Paralelne džamije koje mogu naneti štetu' Kancelarija Evropske unije na Kosovu navodi da je u izveštaju EUROPOL-a primećeno da "propovednici u paralelnim džamijama i neformalna okupljanja u salafističkim zajednicama promovišu nasilje". RSE je jula ove godine pisao o džamijama na teritoriji opštine Vitina, koje su van kontrole Islamske zajednice Kosova. Iz Saveta Islamske zajednice u Vitini tada je saopšteno da jednu džamiju u selu Skifteraj i drugu u Ramništu drže "samoproglašeni imami", te da ih posećuju "sumnjiva lica”. Nema podataka da li se nazivaju salafijama. Savet je slučajeve prijavio opštinskim organima, savetu za bezbednost zajednica u Vitini i policiji Kosova. Predsednik Saveta Islamske zajednice u Vitini, Husamedin Hodža [Hoxha], je 20. novembra za RSE rekao da je džamija u Ramništu izgrađena bez dozvole Islamske zajednice Kosova. "Komandir (policije) mi kaže da se samo mole. Rekao sam, 'gospodine, oni se mole, ali zašto ne dođu pod kišobran Islamske zajednice Kosova? Zašto ne klanjaju u 30 legalnih džamija koje imamo, nego se mole u onoj koja nije legalna?’ Dakle, ta džamija je započela sa nevoljama i tako će završiti", ocenjuje Hodža. Policija Kosova je za ranije za RSE navela da džamijama u opštini Vitina može da upravlja i da ih kontroliše isključivo Islamska zajednici Kosova i Savet Islamske zajednice u Vitini. S druge strane, Hodža je naveo kako Islamska zajednica Kosova nema mehanizme da natera "samoproglašene imame” da "legalizuju” svoje aktivnosti i funkcionišu pod okriljem te verske institucije. Kancelarija EU na Kosovu ukazuje da je pretnja od verskog ekstremizma prihvaćena i strategijom Vlade Kosova za borbu protiv terorizma i prevenciju nasilnog ekstremizma, koja je je usvojena juna 2023. godine. U ovoj strategiji se navodi da je "verski ekstremizam i dalje među glavnim pretnjama, kao rezultat indoktrinacije ekstremnih islamističkih ideologija, uvezenim na Kosovo iz zemalja Bliskog istoka". Reakcije iz Severne Makedonije Islamska verska zajednica u Severnoj Makedoniji je reagovala na Izveštaj Evropske komisije o napretku zbog navoda da je "militantna salafistička ideologija” pretnja u regionalnom kontekstu. U objavi na društvenoj mreži Facebook je izrazila zahvalnost Evropskoj komisiji jer je "prepoznala sve aktivnosti protiv terorizma i ekstremizma", u čemu je ova zajednica dala "veliki i poseban doprinos". Salafisticka islamska zajednica iz Skoplja je u odgovoru za RSE ocenila kako je "širenje istinskog salafizma i obrazovanje muslimana pravilnom metodologijom”, najmoćnija i najefikasnija borba protiv radikalizma, ekstremizma i terorizma. Salafijska islamska zajednica, koja legalno deluje u Severnoj Makedoniji, takođe se distancirala od različitih grupa, pokreta i ideologija koje sebe nazivaju 'salafistima', a čije su aktivnosti i izjave suprotne njihovim principima. Ova zajednica je pozvala vlasti u Severnoj Makedoniji i drugim zemljama da "precizno identifikuju problem ekstremizma i preduzmu mere za sprečavanje i otklanjanje njegovih negativnih efekata". Priredila Sandra Cvetković]]> Fri, 24 Nov 2023 16:48:13 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP57M4pOWXaTywaB2UxGNFpJ https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP793Et-r7xUkCuZukmJ4mr4 Demokratija, tradicija, propaganda, baterija, epidemija, komšija, amanet, ajvar – neke su od reči za koje nije potreban prevod sa srpskog na albanski jezik i obrnuto.   Ove i još na stotine drugih reči, kojima nije potreban prevod, identifikovala je grupa studenata Univerziteta u Beogradu i Prištini u okviru projekta nevladine organizacije Integra i Centra za afirmativne i društvene akcije, sa ciljem promovisanja saradnje među mladima sa Kosova i iz Srbije.    Neki od njih su Borivoje Lazić iz Bujanovca koji studira albanologiju u Beogradu i Eljvira Krueziju, studentkinja novinarstva na prištinskom Univerzitetu. Oni su 20. novembra u Prištini prisustvovali predstavljanju "Rečnika reči kojima nije potreban prevod".     "Kada se govori o Kosovu ili Srbiji uvek su neke neprijatne teme koje prave razdor između nas. Ovo su stvari o kojima zapravo treba da se piše", ocenjuje Borivoje Lazić u izjavi za Radio Slobodna Evropa.    Nakon osnovnih studija albanskog jezika, književnosti i kulture, upisao je i master. Priča kako, iako dolazi iz Bujanovca – grada na jugu Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom – nije znao jezik svojih komšija, ali da je slušao i voleo njihovu muziku. "Preko muzike se rodila ljubav prema albanskom jeziku. Sećam se da sam u srednjoj školi slušao neke pesme a reč jednu nisam razumeo. Sviđala mi se ta pozitivna energija, počeo sam da istražujem i saznao da ima katedra (albanskog jezika) u Beogradu. Pričao sam sa roditeljima i oni su se oduševili na tu ideju (da studira albanologiju)", kaže Lazić.   Dodaje da je upravo zbog albanskog jezika upoznao puno ljudi sa Kosova, sa kojima se danas druži i sarađuje.   A san Eljvire Krueziju je bio da zna jezike. Osim maternjeg albanskog, tečno govori još turski, italijanski i engleski, ali uči i srpski jezik.     U izjavi za RSE ocenjuje da je jezik "ključni element" upoznavanja kulture jednog naroda.   "Sjajno je upoznati nove ljude, njihov jezik i kulturu. Saznali smo koliko smo zapravo isti", navodi ona.    Eljvira Krueziu se prisetila i koliko je bila iznenađena kada je zajedno sa Borivojem Lazićem identifikovala veliki broj reči kojima nije potreban prevod.    "Pitala sam Borivoja 'da li je i ovo ista reč'? Rekao je da. I onda je samo bilo, da, da, da, iste su reči", navodi ona.  Šta je cilj rečnika 'Reči kojima nije potreban prevod'? Nora Bezera, lingvistkinja i autorka rečnika "Reči kojima nije potreban prevod" je navela da je grupa studenata sa Univerziteta u Beogradu i Prištini identifikovala više oid 2.000 reči koje se koriste u albanskoj i srpskoj zajednici.     Ipak, objavljene su samo one reči koje su "na neki način svojstvene zajedničkoj kulturi i tradiciji". "Suština projekta nije bila samo puko pronalaženje reči već spajanje mladih ljudi sa Kosova i iz Srbije. Imajući u vidu da su naši narodi vekovima živeli u susedstvu, ali samoizlovanje obe zajednice je dovelo do toga da nismo upoznali međusobne kulture a samim tim ni jezike", rekla je ona.    Još neki od ciljeva izrade "Rečnika reči kojima nije potreban prevod" je da se ukaže na sličnosti između Srba i Albanaca.    Marija Orović, profesorka i koautorka ovog rečnika, rekla je kako pojedine reči koje se koriste  i u srpskom i u albanskom jeziku, zapravo predstavljaju "zajedničku tradiciju dva naroda". "Jedna takva reč je 'ćef'. Koristi se kako bi se opisalo iskustvo uživanja u trenutku, bez posebne svrhe ili cilja. Ova reč ističe važnost malih ali dragocenih trenutaka u životu koje nas čine srećnima", objasnila je ona.    Nora Bezera  je ukazala i da se Srbi i Albanci često sporazumevaju na engleskom jeziku te da su zbog toga studijski program Balkanistike u Prištini i Albanologija u Beogradu "most između dva naroda koja vekovima dele duboko ukorenjene predrasude". "Oni su nova generacija koja će kroz upoznavanje druge strane, njene tradicije i kulture, shvatiti koliko si slični i bliski, pa će svojim angažovanjem srušiti te predrasude", ocenila je Bezera.    Balkanistika je četvorogodišnji studijski program, koji je pri Univerzitetu u Prištini otvoren 2021. godine sa ciljem da, pored ostalog, promoviše međujezičke i međukulturne komunikacije na Kosovu i u regionu Zapadnog Balkana. Osim albanskog, studenti uče i druge balkanske jezike kao što je srpski, bosanski, hrvatski ili makedonski.  S druge strane, katedra Albanologije na Filološkom fakultetu u Beogradu postoji 90 godina.   ]]> Mon, 20 Nov 2023 19:32:36 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP793Et-r7xUkCuZukmJ4mr4 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP7soklmoya88xhSCv31NykC Da li će Zajednica opština sa srpskom većinom biti izvor problema, kako kažu pojedini meštani Prištine, ili telo za zaštitu prava srpske manjine na Kosovu, kako kažu neki iz Severne Mitrovice i Gračanice? "Rak za državu", smatra Mustafa iz Prištine. S druge strane, Ljubomir iz Gračanice i Marija iz Severne Mitrovice, Zajednicu opština sa srpskom većinom vide kao organ kroz koji će Srbi na Kosovu moći da ostvare i štite svoja prava. Svi sagovornici RSE uglavnom kažu kako su svoj stav o Zajednici formirali na osnovu izjava političara sa Kosova ili iz Srbije i izveštavanja medija o tom pitanju. Koji je stav Kosova i Srbije? Formiranje Zajednice deceniju unazad opterećuje odnose Prištine i Beograda. Dve strane ne slažu oko pitanja nadležnosti ove Zajednice, koja bi Srbima na Kosovu trebala da pruži veću autonomiju. Kosovo stoji iza stava da Zajednica, koja bi trebala da okuplja deset opština sa srpskom većinom na Kosovu, ne može da ima izvršna ovlašćenja, te da mora da bude u skladu sa Ustavom Kosova. Srbija, s druge strane, insistira da ona bude formirana na osnovu sporazuma iz 2013. i 2015. godine, koji su postignuti u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa. Međutim, Ustavni sud Kosova je utvrdio da neki od principa u sporazumu iz 2015. nisu u skladu sa Ustavom ali da oni mogu biti usklađeni statutom ili uredbom Vlade Kosova. U međuvremenu su 21. oktobra ove godine diplomate SAD, Francuske, Nemačke, Italije i Evropske unije, predstavile Kosovu i Srbiji statut Zajednice opština sa srpskom većinom. Nakon toga su obe strane saopštile da je taj dokument "prihvatljiv". Međutim, u javnosti se o njemu ništa ne zna, osim onoga što su izneli zvaničnici EU a to je da se radi o "modernom evropskom modelu". 'Srbi već imaju sva prava na Kosovu' Pedesetrogodišnji Mustafa iz Prištine veruje da bi Zajednica opština sa srpskom većinom dovela do "još dublje podele" između pripadnika albanske i srpske zajednice na Kosovu. Prema njegovoj oceni ova Zajednica ne bi trebala da se formira je "Srbi već imaju sva prava na Kosovu". "Zašto se ne bi dogovorili da svi žive zajedno kao ljudi, kao komšije, kao sugrađani? Zašto mora da bude nečeg posebnog?", kaže Mustafa, inače radnik jedne banke u Prištini. Sličan stav iznosi i njegova sugrađanka Valjbona (39). Ona je zaposlena kao medicinska sestra u jednoj zdravstvenoj ustanovi u Prištini i smatra da zajednice na Kosovu ne bi bile ravnopravne ukoliko se formira institucija koja će okupljati samo Srbe. "Srbi treba da imaju ista prava kao i druge manjinske zajednice. Ne treba da budu privilegovaniji od ostalih", kaže ona. Međutim, Slaviša iz Gračanice, opštine sa srpskom većinom kod Prištine, očekuje da Zajednica Srbima na Kosovu donese ekonomski prosperitet, te da se kroz nju sačuvaju institucije Srbije. "Naša deca da imaju malo prioritet, da mogu da se zaposle i tako to. Ja imam troje dece, nijedno ne radi", kaže ova šezdesetogodišnjak koji radi u javnom sektoru na Kosovu ali u okviru srpskog sistema. 'Želim da mi deca uče na srpskom' U srpskim sredinama na Kosovu paralelno funkcionišu institucije Srbije, u kojima je zaposlen veliki broj ljudi. Aleksandra (37) iz Gračanice je jedna od njih ali ne želi javno da kaže u koju tačno instituciju radi. Pored svih zdravstvenih i obrazovnih institucija, u srpskim sredinama na Kosovu u sistemu Srbije funkcionišu i Privremeni opštinski organi, te Zavod za zapošljavanje, Pošta, Centar za socijalni rad, Fond za zdravstveno i penzijsko o osiguranje i druge institucije. Aleksandra se nada da će formiranjem Zajednice nastaviti da rade i ove institucije. "Ja radim u srpsku instituciju (redakciji RSE poznato u kojoj) i nadam se da se ona neće ugasiti", kaže ona. S druge strane, Marija (35) iz Severne Mitrovice na severu Kosova, kako kaže, nema veze sa institucijama Srbije, odnosno ima privatni biznis. Ipak očekuje da prosvetne i zdravstvene institucije vode i organizuju njeni sunarodnici kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom. "Ovo pričam isključivo zbog svoje dece, najbitnije bi nam bilo da, što se tiče prosvete, prosveta ostane u srpskom sistemu, jer ja želim da mi deca uče na srpskom. Naravno tu dolazi u obzir zdravstvo jer ja želim da nas leče naši doktori", navodi ona. O nadležnostima Zajednice Mustafa i Valjbona iz Prištine imaju drugačiji stav od građana srpske zajednice i kada su u pitanju nadležnosti Zajednice opština sa srpskom većinom. Mustafa podvlači da njegov stav oko nadležnosti Zajednice nema veze sa pripadnicima srpske zajednice, odnosno pojašnjava da veruje da bi ova institucija nanela štetu Kosovu kao državi. "Ako bude imala izvršna ovlašćenja onda će uvek biti tenzija" kaže on i pravi poređenje sa Republikom Srpskom, jednim od dva entiteta u Bosni i Hercegovini. "Tamo stalno ima problema, stalno su neke tenzije", dodaje. I visoki zvaničnici Kosova su u javnosti iznosili zabrinutost da bi Zajednica mogla štetno da utiče na unutrašnje uređenje, te da neće dozvoliti "bosnizaciju" ili stvaranje "Republike Srpske na Kosovu". Mustafa smatra i da treba da se ukinu i sve paralelne institucije Srbije na Kosovu, te dodaje da "nigde u svetu nema da unutar jedne države funkcioniše sistem druge zemlje". Valjbona kaže da nije informisana puno o nadležnostima koje bi Zajednica trebala da ima ali ipak veruje da bi bila "štetna" po Kosovo. S druge strane, Ljubomir iz Gračanice i Bojan iz Severne Mitrovice kažu da formiranje Zajednice nema smisla ako nema izvršna ovlašćenja. Dodaju i da institucije Srbije na Kosovu ne bi trebale da se ugase ili pređu da rade pod kosovskim sistemom. "Zajednica srpskih opština ne bi trebala da ima posledice po srpski narod na Kosovu. Radnici institucija po srpskom sistemu mogu da ostanu bez plata ako pređu na kosovski sistem", kaže Ljubomir, učitelj u penziji. Bojan, privrednik iz Severne Mitrovice, ne veruje da će Zajednica imati izvršna ovlašćenja već da će Srbija kroz nju samo preusmeravati finansije za potrebe srpske zajednice na Kosovu. "Ta zajednica trebalo je da ima neku izvršnu vlast, sada to treba da postoji kao neka, ne znam ni ja kako to da definišem, da se bavi samo nekim stvarima koje nisu prvobitno bile predviđene, ali eto tek da se ispuni neka forma. Zašto je to tako ne znam, ne bavim se politikom, pa verovatno da je i dobro što ne znam. Ipak, očekujem da će verovatno ovom narodu na severu makar biti malo kvalitetniji život". Dokle se stiglo oko Zajednice u okviru dijaloga? Poslednji sastanak glavnih pregovarača Kosova i Srbije u okviru dijaloga, koji se vodi posredstvom EU, održan je 16. novembra u Briselu a jedna od tema razgovora je bila upravo Zajednica opština sa srpskom većinom. Zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi i direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković su održali samo odvojene sastanke sa izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom. Bisljimi je potom rekao da nije bilo potrebno raspravljati o nacrtu statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, koji je takozvana "Velika petorka" donela u Prištinu 21. oktobra. Dodao je da zvanična Priština stoji iza stava da je spremna da prihvati taj nacrt i da ga potpiše zajedno sa dva ostala dokumenta (dogovor o putu ka normalizaciji i aneks primene). "Bez potpisa, Kosovo ne može početi primenu nacrta statuta o Zajednici jer su nam potrebne garancije da imamo validan sporazum koji potom stvara obaveze i za drugu stranu", rekao je Bisljimi. S druge strane, Petković je rekao da je sa Lajčakom najviše razgovarao o statutu Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu. "Statut Zajednice je izuzetno važan dokument i vodimo računa u svakom slovu jer on treba da predstavlja samu kičmu zajednice srpskih opština i sve mora da bude u skladu sa sporazumima iz 2013 i 2015 godine", izjavio je Petković nakon održanih razgovora. Naglasio je da samo sa kompromisnim rešenjima može da se napreduje u procesu normalizacije odnosa. On je ponovio spremnost zvaničnog Beograda da primeni sve što je potpisano i dogovoreno.]]> Fri, 17 Nov 2023 18:47:04 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP7soklmoya88xhSCv31NykC https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP6ybh5Gg0176wVLTsI7B9NX Tragovi zločina srpskih snaga su, i nakon 24 godina od rata na Kosovu, vidljivi na kući Arbena Gašija (Arben Gashi) u selu Landovica. Ovo selo, koje se nalazi na teritoriji opštine Prizren, napadnuto je 26. marta 1999. godine a jedna od meta bila je upravo kuća porodice Gaši, u koju su se skrivale još dve dve porodice - Morina i Ćereti (Qerreti). Arben, koji je tada imao 16 godina, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa se priseća tog događaja. "Bombardovali su nas sa asfalta, na putu Prizren-Đakovica. Ubijena je Njomza Morina (Njomëza), stara 15 godina. U trenutku kada je Njomza ubijena, izašli smo iz kuće kako bi otišli u šumu. Kako smo izašli iz kuće bombardovali su nas svom artiljerijom koju su imali, a ubijeno je trinaestoro a ranjeno dvanaestoro", priča Arben. Među ubijenima je bilo i dece mlađe od godinu dana, te starijih od 70 godina. Arben kaže da su tela odnele srpske snage a da je 12 posmrtnih ostataka pronađeno u masovnoj grobnici u Batajnici kod Beograda 2004. godine. Njomza Morina i Nazmie Kereti, koje su poginule u ovom napadu, i dalje se vode kao nestala lica, među drugih 1.600 za kojima se još uvek traga. Fond za humanitarno pravo je decembra 2013. godine povodom ovog slučaja podneo krivičnu prijavu protiv više lica zbog sumnje da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Međutim, prema rečima Bekima Bljakaja iz ovog Fonda, tužilaštvo u Srbiji nije podiglo optužnicu. Šta su preduzele institucije? Rupe u zidovima kuće porodice Gaši, nastale od tenkovskih granata i municije teškog kalibra, nikada nisu zatvorene. Granatama je uništen i deo krova. Arben objašnjava da kuća nikada nije obnovljena kako dokazi ne bi nestali. Ipak, napominje da niko iz državnih institucija - niti na lokalnom, niti na centralnom nivou - nije evidentirao te dokaze. Zapravo, kako kaže, tu kuću niko nikada nije obišao. "Kuća je ista danas kao i tog dana. Mi, kao članovi porodice, nismo ništa preduzeli... kako bi se sačuvali (dokazi) za državu, da se vidi šta se ovde desilo. Ali državne institucije ništa nisu preduzele", kaže Arben. Hoće li formiranje Instituta za ratne zločine nešto promeniti? Ovakva situacija se može promeniti. Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) je 8. novembra saopštio da njegova vlada formira Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, te za direktora imenovao Atde Hetemija (Atdhe Hetemi). "Dokumentovanjem zločina i ratnih šteta mi i delimo bol, ali i širimo priču o tragičnoj istoriji kosovskih Albanaca, u odnosu na zločinačku Srbiju", rekao je premijer. Zakon o Institutu za zločine počinjene tokom rata na Kosovu stupio je na snagu u julu ove godine, ali je reč o procesu koji je započet još 2020. godine. Ovaj zakon se odnosi na "sprovođenje istraživanja i dokumentovanje zločina počinjenih tokom rata na Kosovu, od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine". Taj period se smatra ratnim. Međutim, zakonom je predviđeno da se istraga i dokumentovanje ratnih zločina "mogu primeniti i na zločine počinjene nakon ratnog perioda, najkasnije do 31. decembra 2000. godine". Radio Slobodna Evropa se obratio direktoru Instituta za ratne zločine, Atdeu Hetemiju, sa upitom koji su naredni koraci i kako će funkcionisati institucija koju će voditi. Međutim, rekao je da nije spreman da pruži odgovore "bar u narednih nekoliko dana". Na uput RSE oko ovog pitanja nisu odgovorili ni iz Vlade Kosova. Brojna neobeležena mesta zločina Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo - nezavisne organizacije koja se bavi dokumentovanjem činjenica iz ratng perioda – ukazuje da ima puno slučajeva poput porodične kuće Gašija u Landovici. "Jednostavno rečeno, na svakom ćošku, na svakom putu kroz Kosovo, nailazite na mesta gde je bilo masovnih kršenja ljudskih prava, gde je bilo teških zločina, gde je bilo ubistava, masovnih grobnica. Sve je skoro neobeleženo. I danas ljudi prolaze pored toga i ne znaju šta se dogodilo. Veliki je broj (neobeleženih mesta zločina)", kaže Bljakaj za RSE. Profesor međunarodnog krivičnog prava u penziji, Ismet Saljihu (Salihu), smatra da je Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu zapravo preteča Instituta za istraživanje ratnih zločina, koji je osnovan 2011. godine na osnovu uredbe tadašnjeg premijera Hašima Tačija (Hashim Thaci). Profesor Saljihu ističe da se prethodni Institut, na čijem je čelu bio on, suočavao sa brojnim poteškoćama oko obezbeđivanja budžeta i odgovarajućih stručnjaka. Prema njegovoj oceni, "ironično" je što je taj Institut zatvoren 2018. godine, kada je na čelu Vlade Kosova bio Ramuš Haradinaj (Ramush). Ne može da razume kako ni 24 godine od rata institucije nisu ništa uradile oko rasvetljavanja, dokazivanja i dokumentovanja svih ratnih zločina i mesta na kojima su se oni dogodili. Veruje da će ovo pitanje biti izazov i za novi Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, koji je, za razliku od onog 2011. godine, formiran na osnovu posebnog zakona. "Ovaj institut treba da bude naučnoistraživački. Međutim, nije zabranjeno da podatke, činjenice, dokaze, koji će se prikupljati i sistematizovati, koriste organi gonjenja – policija, tužilaštvo, sudovi i drugi", ukazuje Saljihu. On podseća i da, prema međunarodnom krivičnom pravu, ratni zločini ne zastarevaju. Na ovu činjenicu se pozvao i premijer Aljbin Kurti kada je imenovao direktora Instituta. "Ratni zločinci moraju biti izvedeni pred lice pravde. Srbija mora da odgovara za zločine počinjene na Kosovu", rekao je Kurti. 'Ratni zločini ne zastarevaju ali svedoci umiru' S druge strane, Saljihu i Bljakaj poručuju da su kosovske institucije potrošile gotovo četvrt veka na evidentiranje i dokumentovanje svih ratnih zločina. U međuvremenu, neka od mesta na kojima su se zločini dogodili postala su privatni ili javni objekti, te su vremenom promenjeni ili su ih sami vlasnici obnovili. Takva situacija će, prema oceni Bljakaja, biti izazov ne samo za Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, već i za pravosuđe. "Ratni zločini ne zastarevaju ali svedoci umiru. Umiru i počinioci zločina i porodice žrtava, nove generacije iz tih porodica ostaju bez pravde. Zato ne treba da se zadovoljavamo činjenicom da ratni zločini ne zastarevaju", kaže Bljakaj. On dodaje da Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu nema mandat da procesuira počinioce ratnih zločina, ali da nalazi tog Instituta mogu da posluže kao posredni dokazi u raznim sudskim procesima. Čime se bavio prošli Institut? Prošli Institut za istraživanje ratnih zločina, koji je takođe formirala Vlada Kosova, tokom svog rada objavio je osam knjiga o ubistvima, nestalim licima, zločinima Srbije, te uništavanju albanskih spomenika i imovine. Saljihu kaže da su rezultati istraživanja objavljeni na albanskom i engleskom jeziku uz „veoma slabu podršku“ tadašnjih vlada. On je ranije rekao da je taj Institut zatvoren "sa ciljem reforme administracije pravosuđa". Međutim, funkcioneri aktuelne Vlade navode da je problem prethodnog Instituta bila slaba osnova, te njegovo formiranje na osnovu odluke bez operativne strategije. Na osnovu podataka Fonda za humanitarno pravo, tokom rata na Kosovu 1998-1999 godine, ubijeno je više od 13.500 ljudi. Još uvek se traga za oko 1.600 nestalih lica.]]> Fri, 17 Nov 2023 08:10:16 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP6ybh5Gg0176wVLTsI7B9NX https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP5GxVJrlWTXESVCAQLB0bf5 Arben Gaši (Gashi) iz sela Landovica u opštini Prizren, kaže da već 24 godine niko iz kosovskih institucija nije obišao njegovu kuću, koja čuva tragove zločina srpskih snaga. U martu 1999. godine tu je ubijeno 14 albanskih civila. Dvanaestoro njih je pronađeno u masovnoj grobnici u Batajnici kod Beograda 2004. Vlada Kosova je nedavno formirala Institut za ratne zločine na Kosovu, sa ciljem dokumentovanja "ratnih zločina i štete".]]> Thu, 16 Nov 2023 16:14:48 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP5GxVJrlWTXESVCAQLB0bf5 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP78DGTSzsnihP9M7fKGWt0o Spomenik palim srpskim vojnicima u Prvom svetskom ratu 1912-1918. godine danima izaziva pažnju dela srpske javnosti na Kosovu, a reakcije ne prestaju. Ovaj spomenik se nalazi na pravoslavnom groblju u Prištini, na mestu gde su sahranjeni srpski vojnici stradali tokom Prvog svetskog rata. Upravo na tom mestu, nekoliko godina unazad, ambasadori Francuske i Nemačke na Kosovu obeležavaju Dan primirja.   Dan primirja u Prvom svetskom ratu se 11. novembra obeležava u celom svetu u znak sećanja na potpisivanje primirja kojim je okončan Prvi svetski rat. Taj dan se obeležava u celoj Evropi, a zemlje Komonvelta ga proslavljaju kao Dan sećanja, Amerikanci kao Dan veterana ili Dan sećanja.   Do skoro, pored tog spomenika, takođe je bila spomen-ploča posvećena stradalim francuskim vojnicima tokom Prvog svetskog rata. U sredini je i jedan manji nadgrobni spomenik kojim se odaje počast stradalom nemačkom vojniku 1915. godine. Ambasade Francuske i Nemačke i ove godine 11. novembra obeležile Dan primirja. Međutim, na mestu gde je nekada bio spomenik posvećen srpskim vojnicima, sada se nalazi spomen-ploča posvećena francuskim vojnicima stradalim na Kosovu. Spomen-ploča srpskim vojnicima pomerena sa strane groba.   Upravo su fotografije koje su objavile ambasade sa ovogodišnjeg obeležavanja Dana primirja, izazvale burne reakcije kod srpske zajednice, jer se na njima nije videla spomen-ploča srpskim vojnicima, kao što je to bilo ranijih godina. Zašto promenjeno mesto spomen-ploče srpskim vojnicima? Ambasade Francuske i Nemačke u zajedničkom saopštenju za medije su priznale da je spomenik palim srpskim borcima u Prvom svetskom ratu izmešten na njihovu inicijativu.  Kako navode, "poslednjih godina, a posebno 2022. godine, ova zajednička francusko-nemačka ceremonija bila je okaljana kontroverzom u pojedinim medijima na Kosovu oko prisustva stele na kojoj se odaje počast srpskim vojnicima koji su poginuli između 1912. i 1918." "Srbija i Francuska su bile saveznice tokom Prvog Svetski rat. Ova polemika bila je nedostojna sećanja svih vojnika: francuskih, nemačkih i srpskih vojnika koji su poginuli u Prvom svetskom ratu ali i 18 francuskih vojnika koji su poginuli tokom služenja KFOR-u, u zaštiti svih zajednica Kosova."  "Postavljanje nove stele koja podseća na žrtvu svih francuskih vojnika na Kosovu urađeno je na inicijativu Ambasade Francuske. Potom je stela u znak poštovanja srpskim vojnicima pomerena samo nekoliko metara, uz najveće poštovanje nakon obaveštenja Opštine. Nijedno telo vojnika nije pomereno. Ova stela ostaje potpuno vidljiva na istoj lokaciji", ističe se u zajedničkom saopštenju ambasada Francuske i Nemačke na Kosovu.  Dodaje se i da su ambasade "razočarane što je ovaj gest pogrešno protumačen i doveo do političke eksploatacije".   Reakcije koje su usledile  Prvi je na izmeštanje spomenika putem saopštenja za medije ukazao paroh pravoslavne crkve u Prištini Staniša Arsić uz navode da je slučaj prijavio policiji, te da mu je rečeno da su tako nešto inicirale ambasade Francuske i Nemačke.  Potom su iz Eparhije raško prizrenske saopštili da oko izmeštanja spomenika palim srpskim vojnicima niko nije konsultovao srpsku zajednicu koja to groblje koristi, niti Srpsku pravoslavnu crkvu koja se "duhovno stara o pravoslavnim grobljima na Kosovu".  U saopštenju se zaključuje da se na taj način iskazuje "nepoštovanje" prema jednom spomen-obeležju na pravoslavnom groblju, te da se radi o "prekrajanju istorije".  Osim Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, reagovale su srpske političke partije, politički aktivisti, predstavnici civilnog društva, te institucije Srbije. Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, je od francuskog i nemačkog ambasadora zatražila da se izmešteni spomenik vrati na prvobitnom mestu, iznad groba gde su sahranjeni ostaci srpskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu. U saopštenju se navodi da očekuju i izvinjenje francuske i nemačke ambasade. Srpska demokratija, koja je nedavno prerasla u stranku iz Građanske inicijative Za srpski opstanak, je ocenila da se izmeštanjem spomenika "dodatno produbljuje nepoverenje srpskog naroda naspram stranih ambasada na Kosovu i kosovskih vlasti". Iz Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije su uklјanjanje i pomeranje spomen-ploče srpskim vojnicima opisali kao "zatiranje svih tragova srpskog postojanja na Kosovu i brutalnog prekrajanja istorije".  U međuvremenu je  Dragiša Mijačić, koordinator beogradske radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, 13. novembra pokrenuo online peticiju da se spomenik palim srpskim vojnicima vrati na mesto.  Peticijom, koju je do sada potpisalo oko 2.500 ljudi, se traži i javno izvinjenje dvojice ambasadora za "njihov nepromišljeni čin".  Ambasade Nemačke i Francuske u Prištini nisu odgovorile na upit Radija Slobodna Evropa da li će odgovoriti na ove zahteve dela srpske javnosti i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu. Zvanična Priština se nije oglašavala po ovom pitanju. ]]> Wed, 15 Nov 2023 19:01:03 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP78DGTSzsnihP9M7fKGWt0o https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP5yyRH3dyCJAkFW8UNEQjUn Tišinu koja "odzvanja" uskim uličicama Janjeva prekida samo zvuk zvona katoličke crkve, koja datira iz 1856. godine. Ova crkva, posvećena svetom Nikoli, mesto je okupljanja malobrojnih pripadnika hrvatske zajednice koji su ostali da žive u Janjevu, mestu na oko 20 kilometara od Prištine. Pripada opštini Lipljan i osim Hrvata, tu žive Albanci, Turci i Romi. Na nekoliko stotina metara ispod crkve nalazi se i džamija, a meštani sa kojima je ekipa Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovarala, ističu ponos zbog "multikulturalnosti i multietničnosti". "Na Kosovu ne bi bilo (međuetničkih) problema kada bi svuda bilo kao u Janjevu", kaže Olga Glicić, Hrvatica iz Janjeva. "Svi smo kao jedna kuća", poručuje Nuredin Imeri iz redova albanske zajednice. Jedna škola, dva sistema Olga Glicić je zamenica direktora osnovne škole koja radi po kosovskom sistemu. U istoj zgradi funkcioniše i škola u kojoj se nastava odvija po planu i programu Republike Srbije. Nastavu po kosovskom sistemu pohađa oko 200 đaka iz albanske i turske zajednice, dok u nastavi na srpskom ima oko 50 učenika iz hrvatske i romske zajednice. Olga Glicić navodi da sarađuje sa kolegama iz srpskog sistema, te napominje da nemaju nikakvih problema. "Ulazimo (na jedan ulaz) svi u ovu školu, nikakvih problema nemamo. Deca su tu ispred nas, tako da politike nema u školi", kaže ona. Njene reči potvrđuje i direktor škole u nastavi na srpskom jeziku, Goran Janićijević. Ipak, nije želeo detaljnije da govori o "dvojnoj" nastavi unutar jedne zgrade uz obrazloženje da je na poziciju direktora došao pre desetak dana, te da mu je potrebno malo vremena da se upozna sa celom situacijom. Deca hrvatske i romske zajednice u Janjevu nakon završene osnovne škole nastavljaju školovanje u nekoj od srednjih škola u Gračanici, koje takođe rade pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Srbije. Albanci i Turci pak odlaze u Lipljan, gde škole rade po kosovskom sistemu. 'Tiho nestajanje' Hrvata iz Janjeva Olga Glicić napominje i da deca iz hrvatske zajednice, nakon završene srednje škole ili fakulteta, odlaze u svoju matičnu zemlju ili neku drugu državu Evropske unije. Ona svoje tvrdnje potkrepljuje činjenicom da je nekada u Janjevu bilo oko 1.300 učenika iz hrvatske zajednice, dok ih je danas svega dvanaest. Inače, do početka 90-ih godina u Janjevu je bilo skoro 5.000 Hrvata, a danas tu živi njih 150. Ove podatke je za RSE izneo župnik katoličke crkve Don Mate. Dodaje da je "okidač" migracije kosovskih Hrvata bio rat u njihovoj matičnoj zemlji 1991. godine. Trošne i prazne kuće širom Janjeva, takođe svedoče o odlasku stanovništva. "Imamo jako puno praznih kuća, nešto u centru i oko centra je prodato… ja sam pokušao to statistički da brojim ali svaki put mi je sve žalosnije, svake godine mi ode po jedna ili dve porodice", priča Don Mate u razgovoru za RSE. Na neke od ovih kuća stoji natpis da su deo projekta finansiranog od strane Evropske unije pod nazivom "Kulturno nasleđe kao pokretač ekonomskog preporoda Janjeva". Don Mate objašnjava da mladi odlaze u Hrvatsku na sezonske radove, te da se sve manji broj njih vraća kući. "Povratka nema, to je jako veliki problem. Govori se stalno o povratku na Kosovu ali toga kod nas nema, osim jedne porodice koja se vratila nakon dve godine boravka u Hrvatskoj", kaže on. Prepreke "za povratak, ostanak i opstanak" na Kosovu su, kako dodaje, ekonomske prirode. Inače, hrvatska zajednica nije ustavno priznata na Kosovu, što znači da nemaju zagarantovana prava kao druge manjinske zajednice, niti svoje predstavnike u institucijama. Don Mate kroz razgovor često pominje "naše ljude" koji im pomažu, te pojašnjava da su to Janjevci koji su migrirali ali ne i zaboravili svoj narod. Od 'kućnih mini fabrika' ni traga Ovaj župnik se sa setom priseća i da je Janjevo naširoko bilo poznato po trgovcima i zanatlijama. "Nekada je Janjevo bilo poznato po zanatlijama, trgovcima, livcima. Skoro svaka kuća je bila jedna mini fabrika, danas je ostalo samo tri proizvođača. I oni teško opstaju, jedva", navodi on. Nuredin Imeri takođe tvrdi da se nekada lepo živelo i da se moglo lako zaraditi jer su, kako kaže, Janjevci i njihovi proizvodi bili poznati širom bivše Jugoslavije. "Ja sam imao četrnaest godina kada sam zaradio prvi dinar (novac). Svašta se radilo, livenje, plastika, bižuterija… aluminijumske kašike i viljuške su ovde u Janjevo počele da se prave", navodi Imeri. Danas je vlasnik jedne kafeterije u centu Janjeva, ali ne vidi nikakvu perspektivu. Deca su mu već otišla u zapadne zemlje u potrazi za boljim životom. "Posle rata ništa dobro nije ostalo ovde", navodi on i nastavlja da se žali na lošu infrastrukturu i komunalne usluge. 'Nema posla, nema perspektive' Sa desne strane na samom ulazu u Janjevo žive pripadnici romske zajednice. Jedan od njih je i Garip Ljeat koji se žali na lošu socijalno ekonomsku situaciju. "Nigde ne radim, nigde nema posla. Ponekad nađem nešto privatno i primam kosovsku penziju", priča Ljeat. Dodaje da ima četvoro dece, da su svi završili školu ali da ipak ne mogu da nađu zaposlenje. Pamti da je Janjevo nekada bilo razvijeno industrijsko mesto, da je posla imalo za sve zajednice, uključujući Rome. "Pomagali smo, išli smo u nadnicu, neki su i sami bili zanatlije ali sve se promenilo. Ništa nije ostalo od toga, nema više nikakve perspektive", zaključuje. Inače, Evropska unija je 2021. započela realizaciju projekta očuvanje kulturne i verske baštine i razvoju turizma u opštini Lipljan. Projekat, vredan oko dva miliona eura, odnosi se i na očuvanje i obnovu istorijskog centra Janjeva. U ovu svrhu Vlada Kosova je izdvojila 1,4 miliona. U međuvremenu je maja ove godine iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) na Kosovu saopšteno da su u toku radovi na restauraciji devet kuća, te da je u planu obnova 14 objekata kao i obuka za turističke vodiče. Ministar kulture omladine i sporta u Vladi Kosova, Hajrula Čeku je rekao da će istorijski centar Janjeva biti transformisan u atraktivnu destinaciju za posetioce, te da će se time razvijati turizam i lokalna ekonomija. U opisu projekta "Kulturno nasleđe kao pokretač ekonomskog preporoda Janjeva" piše da je cilj obnova kuća koje će doprineti "oživljavanju istorije i sećanja na hrvatske porodice koje su tamo nekada živele, podsticanju povratka i očuvanju bogatog kulturnog nasleđa Janjeva". "Projekat će koristiti svim zajednicama stvaranjem mogućnosti za socio-ekonomski preporod i promovisanjem lokalnog turizma", piše pored ostalog. Ipak, Olga Glicić ne veruje da ova obnova kuća može da vrati "stari sjaj" Janjevu, niti da u svoje rodno mesto vrati one koji su otišli. "Ne bih rekla da može da donese pozitivne promene. Daj bože ali teško", smatra ova sagovornica RSE, Hrvatica koja je rođena, odrasla i živi u Janjevu. Napominje da su njeni preci iz Janjeva, da su tu živeli i pre sedam vekova, te da ona lično nikada neće otići iz svog rodnog mesta. Možda ću jednoga dana sama da ostanem, možda više nikoga (iz hrvatske zajednice) neće biti, ali spremna sam i na to", odlučno zaključuje Olga Glicić.]]> Tue, 14 Nov 2023 18:16:03 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP5yyRH3dyCJAkFW8UNEQjUn https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP5fnvyHbwr6yn-fx8LWuXng Navijači oba tima prošli su kroz rigorozne kontrole na ulazu u fudbalski stadion u Prištini. Izraelu je ovo prva utakmica od početka rata sa Hamasom, grupom označenom kao terorističkom u Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji. Uprkos optimizmu gostujućih navijača, Kosovo je slavilo golom razlike.]]> Mon, 13 Nov 2023 03:19:55 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP5fnvyHbwr6yn-fx8LWuXng https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP4XGhfYfmjgJFw3HFUzDTIP Obnavljaju se ratom uništene kuće nekih Albanaca raseljenih iz Severne Mitrovice 1999. godine. Sretni su što se nakon 24 godine vraćaju u svoja naselja u kojima žele mirno da žive. Nadaju se da neće morati ponovo da odlaze zbog međuetničkih tenzija.]]> Sun, 12 Nov 2023 09:02:22 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP4XGhfYfmjgJFw3HFUzDTIP https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP5aAWOq3vi5Xt6jHbRcHw3s Kamp Lija, koji je u prethodnom periodu bio dom za stotine Avganistanaca koji su utočište našli na Kosovu, zatvoren je. Bio je postavljen u okviru američke vojne baze na Kosovu, Bondstil kod Uroševca, na oko 40 kilometara od Prištine. Njegova vrata su zatvorena nakon dve godine, iako nisu svi "stanari" uspeli da napuste Kosovo. Na desetine njih se i dalje nalazi u zemlji, a - prema tvrdnjama američkog Stejt departmenta - imaju pomoć Sjedinjenih Država. Ipak, ne zna se gde su, niti šta se za njih planira. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Kosova je samo navelo da se slobodno kreću. Kako su završili na Kosovu?  Od kraja leta 2021. godine, nakon što su talibani preuzeli vlast u njihovoj zemlji, oko 1.900 Avganistanaca je našlo utočište na Kosovu. Radilo se uglavnom o osobama koje radile u međunarodnim organizacijama pre nego su napustili Avganistan. Osim u kampu Lija, bili su smešteni i u kampu Behtel-Enka, koji je ranije zatvoren. Na osnovu sporazuma Kosova i Sjedinjenih Država, Avganistanci su na Kosovo trebali da budu smešteni privremeno, dok ne prođu proces provere za repatrijaciju u treće zemlje. Sjedinjenih Država su takav sporazum imale i sa drugim zemljama, uključujući Albaniju. Radio Slobodna Evropa (RSE) je avgusta ove godine izvestio da su gotovo svi Avganistanci, osim njih 30-ak, prebačeni sa Kosova u treće zemlje. Zašto se ne zna gde su i šta rade?  Za razliku od perioda kada su Avganistanci bili smešteni u kampovima i kada im nije bio dozvoljen izlazak, danas se slobodno kreću po Kosovu. MUP Kosova navodi da zbog njihove bezbednosti i privatnosti ne može da otkrije gde se oni nalaze, ali potvrđuje da je "mali broj" još na Kosovu. "Bezbednost ovih građana se ne razlikuje od opšte bezbednosti građana Kosova i trenutno nema zabrinutosti u tom aspektu. Oni mogu da se kreću u našoj zemlji na osnovu zakona na snazi i nemaju posebnih ograničenja", navode za RSE iz MUP. Potvrdili su i da je na osnovu sporazuma sa Sjedinjenim Državama na Kosovo ušlo ukupno 1.893 Avganistanaca. "Većina državljana Avganistana je do sada prebačena u razne države NATO i Sjedinjenih Država", dodaju iz kosovskog MUP ali ne preciziraju šta je sa grupom koja je ostala na Kosovu. Američko-kosovski sporazum po ovom pitanju je bio sklopljen na godinu dana a u međuvremenu je avgusta 2022. produžen na još jednu godinu. Tada je, prema saznanjima RSE, postignut dogovor da na određeno vreme državljani Avganistana mogu da borave na Kosovu. Koji Avganistanci su našli utočište na Kosovu?  Prema navodima kosovskih institucija, državljani Avganistana koji su utočište našli na Kosovu, uglavnom su bili saradnici NATO i drugih savezničkih snaga od početka rata u Avganistanu 2001. godine. Associated Press je oktobra 2021. izvestio da je desetine Avganistanaca, koji su poslati na Kosovo, imalo problema tokom procesa verifikacije. Takođe, u to vreme Njujork Tajms je izvestio da je na "desetine ljudi, za koje se veruje da su imali kriminalnu prošlost ili veze sa militantima, poslato u bazu na Kosovu, te da je njihova sudbina "neizvesna". Po ovom pitanju, novembra 2021. godine, oglasio se portparol Stejt departmenta Ned Prajs uz navode da američke vlasti nastavljaju proveru Avganistanaca koji se nalaze na Kosovu, te da će što pre biti prebačeni u treće zemlje.  Šta se desilo u Avganistanu?  Nakon dvadesetogodišnjeg rata, talibani su ostvarili pobedu u Avganistanu. Ova grupa je preuzela kontrolu nad Kabulom 15. avgusta 2021. godine. Do takvog razvoja situacije je došlo nakon što su se međunarodne snage povukle iz Avganistana u skladu sa sporazumom između Sjedinjenih Država i talibana. Takozvani Doha sporazum iz februara 2020. je predviđao da Sjedinjene Države povuku svoje trupe iz Afganistana tokom 2021. godine. U sukobu, koji je trajao od 2001. godine, bilo je na desetine hiljada ubijenih i na milione raseljenih. Talibanske snage obećale su da neće dozvoliti da Avganistan postane baza za teroriste koji bi mogli da ugroze Zapad. U strahu od progona talibanskog režima, Sjedinjene Države i savezničke zemlje evakuisale su oko 130.000 ugroženih Afganistanaca.]]> Fri, 10 Nov 2023 14:53:18 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP5aAWOq3vi5Xt6jHbRcHw3s https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP6PrT-XgDKiaRtLdxSOwF-n Za ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenada Rašića, ocena Evropske komisije da su se odnosi pripadnika srpske zajednice i Vlade "znatno pogoršali" nije iznenađenje i priznaje da je tako nešto činjenica, ali podvlači da je trebalo da bude napravljena razlika između Srba na severu i jugu.  S druge strane, pripadnici srpske zajednice severno i južno od reke Ibar, sa kojima je RSE razgovarao, navode da odnosi sa Vladom Kosova "nikada nisu bili gori" i ocenjuju da je za izgradnju poverenja neophodno donešenje odluka koje će unaprediti njihove živote i obezbediti mir.  Međutim, Rašić u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) poručuje da se radi na "strateškom i dugoročnom rešavanju problema" sa kojima se suočava srpska zajednica i veruje da će tako nešto povećati i poverenje Srba u Vladu i institucije Kosova.  Kao jedan od primera pominje strategiju za zaštitu prava manjinskih zajednica na Kosovu, koja se bavi povratkom, ekonomskim razvojem i ostvarivanjem zagrantovanih prava zakonima i Ustavom Kosova.      Evropska komisija u svom godišnjem izveštaju za Kosovo, pored ostalog, konstatuje "znatno pogoršanje" odnosa srpske zajednice i Vlade.  "Kosovo treba da uloži dodatne napore za izgradnju poverenja sa ovom (srpskom) zajednicom", navodi se u izveštaju Komisije.  Dodaje se i da su odluke Vlade Kosova o eksproprijaciji zemljišta u privatnom vlasništvu na severu, kao i pojačano prisustvo specijalnih policijskih jedinica u tom regionu "stvorili široko rasprostranjeno nezadovoljstvo među lokalnim stanovništvom kosovskih Srba".  "To je negativno uticalo na poverenje stanovništva kosovskih Srba u kosovske institucije i na dijalog (o normalizaciji odnosa sa Srbijom)", navodi se dalje.  Šta kažu građani?   Dalibor iz Leposavića, radnik u javnom sektoru u ovoj opštini sa srpskom većinom na severu Kosova, smatra da odnosi Srba sa kosovskim vlastima nikada nisu bili dobri, ali i da nikada nisu bili "ovako loši".  Kao neke od razloga za takvu situaciju pominje odluke Vlade Kosova zbog kojih se on i njegovi sunarodnici "ne osećaju bezbedno" i u tom kontekstu pominje hapšenja Srba od strane kosovskih vlasti i prisustvo specijalne jedinice policije Kosova.  Na severu Kosova su se u poslednjih godinu dana nizale krize u kojima su se Srbi suprostavljali uspostavljanju vlasti od strane zvanične Prištine, što je uslovilo i hapšenja zbog "kršenja ustavnog poretka", "terorizma", napada na policiju ili KFOR. Jedan od poslednjih incidenata se desio 24. septembra u Banjskoj, kada je naoružana grupa Srba napala policiju i tom prilikom ubila narednika Afrima Bunjakua.    Međutim, Dalibor iz Leposavića veruje da kosovske vlasti "nasumično" hapse Srbe na severu i tvrdi kako "niko više nije siguran".  "Sada kao da ovo tvoje više nije, baš je nastala ta neka neizvesnost", ocenjuje on.  Ipak, smatra da takvi odnosi kosovskih vlasti i Srba mogu da se promene ukoliko bi se više vodilo računa o običnim građanima a manje o politici.  I Milan iz Leposavića, takođe službenik u javnom sektoru, kaže kako "niko ne razmišlja o ljudima", te da je to velika prepreka u izgradnji poverenja Srba i Vlade Kosova.  "Niko ne razmišlja kako ljude da obezbedi, samo razmišljaju o teritoriji i ko će da vlada tom teritorijom. To je najveći problem", kaže on.  Da odnosi Srba i Vlade Kosova nikada nisu bili gori smatra i Bojan sa teritorije opštine Gračanica kod Prištine. Ovaj privrednik smatra da je poboljšanje tih odnosa i izgradnju poverenja neophodno da Vlada Kosova promeni pristup i počne da donosi odluke koje će ići u korist a ne na štetu Srba.  "Da se ukine odluka o zabrani uvoza robe iz Srbije, da se formira Zajednica (opština sa srpskom većinom)", navodi neke od primera.  Živorad, penzioner iz Gračanice, pak veruje da bi unapređenje odnosa Prištine i Beograda doprinelo i boljim odnosima između srpske zajednice i Vlade Kosova.  "Da se na neki način sa ljudim drugačije postupa, da se smiri situacija, da se sa Srbijom nekako stabilizuje situacija, da krenu ti pregovori (o normalizaciji odnosa)", kaže on.  Kako izgraditi poverenje?   Nenad Rašić kaže da otkad je došao na poziciju ministra u Vladi Kosova nastoji da izgradi poverenje između centralnih institucija i srpske zajednice i reši problem "institucionalnog vakuuma", koji je nastao nakon izlaska Srba sa severa iz kosovskih institucija.  Srbi su novembra 2022. godine napustili pravosudne institucije, policiju Kosova i lokalnu administraciju na inicijativu Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beograda. Na taj korak su se odlučili kako bi sprečili Vladu Kosova da sprovede proces preregistracije sa srpskih na kosovske tablice.   Tada je ostavku podneo i ministar za zajednice i povratak iz redova Srpske liste, Goran Rakić. Potom je na njegovo mesto premijer Kosova Aljbin Kurti imenovao Nenada Rašića, koji je delovao iz opozicije bez podrške Beograda.  Rašić kaže da se trenutno radi na "strateškom dugoročnom rešavanju problema" sa kojima se suočava srpska zajednica.  Kao primer navodi odluku Vlade Kosova o priznavanju diploma Univerziteta u Severnoj Mitrovici i diploma srednjih škola u nastavi na srpskom jeziku. Inače, sve obrazovne institucije u srpskim sredinama na Kosovu rade pod okriljem Ministarstva obrazovanja Vlade Srbije.  Pitanje diploma iz obrazovnih institucija u nastavi na srpskom jeziku pominje i Evropska komisija u svom izveštaju uz ocenu da je nihovo nepriznavanje uticalo na mogućnost zaposlenja Srba ili nastavak školovanja po kosovskom sistemu.  Takođe, Komisija ukazuje da je strategija o zaštiti prava pripadnike manjinskih zajednica na Kosovu još uvek na čekanju. Ovu strategiju je izradilo Ministarstvo za zajednice i povratak na čijem je čelu Rašić, koji napominje da je ona već predstavljena Vladi Kosova te da očekuje da ona ubrzo bude usvojena.  "Taj dokument podrazumeva značajno povećanje budžeta u oblasti ekonomskog razvoja, održivog povratka, urbanog povratka. Pored toga imamo strateški cilj a to je adekvatno predstavljanje zajednica u javnoj administraciji", kaže Rašić za RSE.  Šta kažu iz civilnog sektora?   Miodrag Milićević, izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv, kaže da je za bolje odnose Srba i Vlade Kosova neophodan unutrašnji politički i društveni dijalog.  Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) je od 2019. godine najavljivao "unutrašnji dijalog" sa kosovskim Srbima uz ocenu da je on važniji od onog koji se vodi sa Beogradom. Međutim, takva vrsta dijaloga javno nikada nije pokrenuta a iz Vlade Kosova su ranije za RSE naveli kako je premijer Kurti u "stalnoj komunikaciji" sa Srbima, ali da se o tome ne govori kako oni ne bi bili izloženi pritiscima i pretnjama iz "nelegalnih struktura i grupa".   Milićević, međutim, podvlači i da je za bolje odnose Srba i Vlade na Kosovu neophodan bolji odnos Prištine i Beograda.  "Ti koraci su, pored političkog dijaloga, i potreba da se smanji brojčano prisustvo policije Kosova na severu. Da bi se situacija koliko, toliko stabilizovala, podrazumevaju se i lokalni izbori na severu Kosova", kaže on.  Trenutno su u opštinama sa srpskom većinom na severu na vlasti albanski gradonačelnici jer su Srbi bojkotovali aprilske izbore.  Inače, organizacija Aktiv iz Severne Mitrovice godinama unazad prati i analizira stavove srpske zajednice severno i južno od reke Ibar a Miodrag Milićević kaže da se oni ne razlikuju kada su u pitanju odnosi sa Vladi Kosova.  "Naši izveštaji godinama unazad pokazuju na visok stepen nepoverenja koje srpska zajednica, bez obzira na geografski položaj, ima prema Vladi Kosova. To nije samo prema ovoj Vladi ali je ova Vlada produbila stepen nepoverenja", navodi Milićević.    U izveštaju "Analiza trendova – stavovi srpske zajednice na Kosovu" organizacije Aktiv, koji je objavljen novembra 2022. godine, stoji da Srbi sa Kosova više veruju institucijama Srbije nego Kosova.   Rezultati tog istraživanja su pokazali i da pripadnici srpske zajednice na Kosovu nisu zadovoljni trenutnom političkom i bezbednosnom situacijom. ]]> Thu, 09 Nov 2023 17:48:51 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP6PrT-XgDKiaRtLdxSOwF-n https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP4wiNYmXOSVgJNaYRWadcX6 Dejvid (David) Kanin, profesor evropskih studija na Univerzitetu Džons Hopkins u SAD, nije optimista da bi međunarodni zahtevi da Srbija de facto prizna Kosovo i da Kosovo formira Zajednicu opština sa srpskom većinom rešili probleme između dve zemlje. Da bismo imali održivo rešenje, prema njegovim rečima, ono mora da dođe od samih protagonista, a ne da se nameće spolja. "Imali smo jedno takvo 2018. godine, sa planom podele (razmene teritorija). Nikome se to nije dopalo, svi su ukazivali na probleme i ti problemi su bili realni. Ali, činjenica da je to došlo sa obe strane, da su (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić i (tadašnji predsednik Kosova Hašim) Tači bili spremni da sarađuju, trebalo je da bude najvažnija tačka", ocenio je Kanin u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE). Formiranjem Zajednice, naveo je Kanin, Srbi na Kosovu bi imali organizaciju koja bi bila priznata širom sveta, dok samo Kosovo nije priznato. Povodom napada u Banjskoj, kaže da ima mnogo pitanja koja "ostaju u vazduhu". Ipak kaže da se "čini da je neko u vojnom ili obaveštajnom lancu komandovanja u Beogradu imao neke veze sa tim". "Mislim da je ideja o uvođenju sankcija Vučiću sada veoma nisko na listi prioriteta, s obzirom na sve što se dešava na Bliskom istoku", kaže Tanin na pitanje da li Srbija izbegava moguće sankcije sa Zapada. Radio Slobodna Evropa: Specijalni izaslanik Evropske unije (EU) Miroslav Lajčak proveo je dva dana na Kosovu, tokom kojih se sastao sa predstavnicima vlasti i opozicije. Ovog puta nije nastavio svoju posetu u Srbiji. Da li je to neka vrsta pritiska na Kosovo da prihvati nacrt Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom? Kanin: Jeste. Niko ne voli (premijera Kosova Albina) Aljbina Kurtija. Ne vole da imaju posla sa njim, Lajčak i Kosovo nemaju dobre odnose. Zapad svakako veruje da je Kurti više kriv od (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića, uprkos incidentu u Banjskoj, o kome možemo da razgovaramo. Taj incident je zaista promenio stvari, naneo je štetu Srbima, postao je prepreka Vučiću, koji diplomatski dobro radi posao. Da, postoji pritisak na Kurtija da promeni svoj stav. Iskreno mislim da bi Zapad želeo da se otarasi Kurtija, voleo bi da neko drugi bude premijer. Zapad je shvatio da neće popustiti kada je reč o Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu, jer zna da bi to bila tvorevina koja bi radila protiv suvereniteta Kosova – ma šta Zapad rekao. I, po mom mišljenju, u pravu je. Srbija i Kosovo ostaće bez fondova iz 'Plana rasta' ako ne napreduju u dijalogu Evropska komisija o Kosovu: Odnosi Vlade sa srpskom zajednicom 'značajno pogoršani'   Kurti je pod ovim pritiskom već godinu ili nešto više. Ali, mislim da je važno imati na umu da je sve ovo, što se tiče francusko-nemačkog predloga (Ohridskog sporazuma za normalizaciju kosovsko-srpskih odnosa) i sprovođenja sporazuma (o Zajednici) iz 2013. godine, deo obrasca koji datira još iz 2006. Od tada, Zapad – prvo Sjedinjene Američke Države, a potom zajedno SAD i Evropljani – nije uspeo da progura sporazum o statusu Kosova. Od tada zapadna politika nije uspela, nizali su se neuspesi. I sa svakim neuspehom, sposobnost Zapada da nametne ono što želi se smanjuje. Radio Slobodna Evropa: Ali da li je ovaj pritisak opravdan? Kanin: Po mom mišljenju, nije. Mislim da je zapadni pristup loše osmišljen. Opravdano je smešna reč. Ne mislim da se radi o opravdavanju ili ne, već o tome da li je to dobra strategija ili ne, da li ima smisla ili ne. Za mene ne postoji. Međutim, Zapad ima moć i uticaj. Može nastaviti da pokušava da gura stvari onako kako želi. Ali, kao što smo videli od 2006. godine, Zapad nije uspeo da oblikuje status osova koji je opšteprihvaćen, a posebno prihvaćen od strane Srbije i samog Kosova. Dvojica protagonista se ne slažu sa zapadnim pristupom i obojica su, na svoj način, uspevali da blokiraju (proces normalizacije odnosa) već decenijama. Radio Slobodna Evropa: EU traži od Srbije da de facto prizna Kosovo, dok se od Kosova očekuje da formira Zajednicu. Može li ovo de facto priznanje rešiti probleme između Kosova i Srbije? Kanin: Po mom mišljenju, ne može da reši. Pre svega, to nije de facto priznanje. Priznanja ima ili nema. Ono što se zaista traži od Srbije je da ne sprečava Kosovo da se pridruži međunarodnim organizacijama i takođe da popuste sa pritiskom na zemlje koje su priznale Kosovo da povuku priznanje. To nije priznanje. Važno je imati na umu da Tajvan već 30 godina ima stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), kao i Kina. Kada se geopolitika promenila, ta fotelja nije nimalo pomogla Tajvanu. Srbija zna i Kosovo zna da je ovaj sporazum veoma loš za Kosovo. Takozvano faktičko priznanje nije priznanje. To bi bila skromna pobeda Kosova na diplomatskom planu, a da Srbija zapravo ne mora ništa da preduzme. Srbija bi zadržala podršku Rusije i Kine u Savetu bezbednosti UN i mogla bi da blokira svaku rezoluciju. Dakle, ovo je jednostran dogovor. Kurti to zna i u pravu je. Radio Slobodna Evropa: Šta bi, po Vašem mišljenju, trebalo da bude model Zajednice koji ne bi ugrozio funkcionalnost države Kosovo? Kanin: To je problem, ovaj model ga ugrožava. Razumem da bi postojale zajedničke odgovornosti, u zdravstvu, u obrazovanju... Čak i aktivisti civilnog društva koji to podržavaju kažu da će zaista biti veoma ograničene odgovornosti. Ali, to nije bitno. Ono što je važno jeste da će Srbi na Kosovu imati organizaciju koja će biti priznata širom sveta, a samo Kosovo nije priznato. I to će biti svojevrsno oruđe, bez obzira na to kakve će biti njegove zvanične funkcije. Obe vlade (na Kosovu i u Srbiji) znaju da će to biti sredstvo za Srpsku listu (najveća stranka Srba na Kosovu koju podržava zvanični Beograd) da proširi svoj domet na Kosovu i, posebno, južno od reke Ibar. Radio Slobodna Evropa: Dakle, gde je onda izlaz? Kanin: Pre svega, želim da se podsetim govora američkog državnog sekretara Antonija Blinkena o Gazi, održanog prošlog petka. Rekao je dve stvari – prvo, da je rešenje o dve države između Izraela i Palestinaca put napred; i drugo, takođe je rekao da je to jedini put napred. To je ono što uvek čujemo od zapadnih diplomata o Balkanu. Ali, da bismo imali trajno rešenje (za Kosovo i Srbiju), ono mora doći iz regiona, od samih protagonista. Smatram da bi međunarodna zajednica trebalo ozbiljno da tretira svaki sporazum, kakav god da dođe sa obe strane. Imali smo jedno takvo 2018. godine, sa planom podele (razmene teritorija). Nikome se to nije dopalo, svi su ukazivali na probleme i ti problemi su bili realni. Ali, činjenica da je to došlo sa obe strane, da su (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić i (tadašnji predsednik Kosova Hašim) Tači bili spremni da sarađuju, trebalo je da bude najvažnija tačka. Morali smo biti spremni da razmotrimo probleme i radimo sa njima. Ako rešenje ne dođe iz regiona, malo je verovatno da će funkcionisati, po mom mišljenju. To ne znači da će to funkcionisati, ali međunarodni predstavnici treba da im pomognu u tome. Radio Slobodna Evropa: Prošlo je skoro sedam nedelja od napada u Banjskoj. Kakva je po vašem mišljenju bila uloga Beograda u ovom incidentu? Kanin: Neko u Srbiji je imao otiske prstiju na oružju i municiji (pronađenom u Banjskoj). Mislim da su Kosovari to pokazali na veoma ubedljiv način. Ne znam da li je Vučić znao za to. Sumnjam, jer mu to nije išlo u prilog. I to nema nikakvog smisla. Vučić je pametniji od toga. Stvari su išle dobro. Svi su mrzeli Kurtija dok je on (Vučić) bio u dobrim odnosima sa Evropljanima. Sada je Aleksandar Vulin podneo ostavku na mesto šefa obaveštajne službe. Niko ne povezuje činjenicu da je podneo ostavku sa incidentom. Ali, izgleda moguće, barem se čini mogućim da tu postoji neka veza. Ne znam, samo se pitam da li bi to mogao biti slučaj. Ali, kako god, čini se da je neko u vojnom ili obaveštajnom lancu komandovanja u Beogradu imao neke veze sa tim. Po meni, ostaje veliko pitanje - šta je planirao Milan Radoičić (koji je preuzeo odgovornost za napad u Banjskoj). Recimo da plan uspeo, recimo da su oni (napadači) uspeli da uđu i urade šta su planirali... Šta bi se desilo narednog dana? Da li su pokušali da preuzmu fizičku kontrolu nad severom Kosova? Da li su pokušali da se pobune? Da li su prošvercovali nešto toliko važno da je Radoičiću bio potreban neuobičajen broj ljudi i naoružanja? Sva ova pitanja su još uvek u vazduhu. Radio Slobodna Evropa: Zapad nije regaovao prema Srbiji, iako je odgovornost za napad u Banjskoj preuzeo Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, koju kontroliše Beograd. Da li Srbija beži od mogućih sankcija Zapada? Kanin: Da. Mislim da neće biti sankcija Srbiji. Mislim da Zapad za ovo ne krivi Vučića. Možda grešim, nemam pristup poverljivom materijalu i ne znam kakva saznanja ima naša Vlada (SAD) o tome šta se desilo. Takođe, važno je napomenuti da je rat u Gazi učinio uslugu Vučiću, kao i (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu. Rat u Gazi je svima odvratio pažnju. Mislim da je ideja o uvođenju sankcija Vučiću sada veoma nisko na listi prioriteta, s obzirom na sve što se dešava na Bliskom istoku. I, naravno, Bliski istok je ono o čemu ljudi sada razmišljaju. To omogućava Putinu da udari po Ukrajini i povredi Ukrajince, omogućava Vučiću da se izvuče sa greškom u Banjskoj, a nanosi štetu i Kurtiju, jer se pritisak vratio na njega a niko zaista neće uvesti sankcije Vučiću. Radio Slobodna Evropa: Mislite li da će Vučić promeniti pristup dijalogu sa Kosovom posle decembarskih izbora u Srbiji? Kanin: Da vidimo šta će biti na izborima. Ono što je bitno na ovim izborima, po mom mišljenju, nema veze sa Kosovom. Mnogo važnije pitanje su masovna ubistva koja su se dogodila u Srbiji u maju. Mislim da je to najveća pretnja Vučiću otkako je preuzeo vlast. Ako prozapadna opozicija može da iskoristi gnev naroda prema Vučiću – koji ljudi osećaju posle ubistava – onda će možda imati veće šanse da prođe dobro na izborima. Ako Vučić uspe da održi kontrolu, neće ništa promeniti oko Kosova. Radio Slobodna Evropa: Da li mislite da bi SAD trebalo da učine više u ovom procesu? Kanin: Mislim da SAD treba da preispitaju ceo svoj pristup. Pokušavamo da ubedimo Kosovare da naprave ozbiljne ustupke Srbima u zamenu za vrlo malo. To je bio naš model i zaista moramo da preispitamo to. Radio Slobodna Evropa: Šta Zapadni Balkan može da očekuje nakon predsedničkih izbora u SAD naredne godine? Kanin: Ako se Donald Tramp vrati, kao u prvom mandatu, biće prosrpski orijentisan. Vučić očekuje da Amerikanci budu više prosrpski raspoloženi. Očigledno i Milorad Dodik (lider Srba u Bosni i Hercegovini). Čak i ako Vučić i Dodik ne budu na vlasti, odnos Amerike prema regionu postaće više naklonjen srpskim interesima u slučaju da se Tramp vrati. To govorim oslanjajući se na ponašanje prve Trampove administracije, koja je imala takav stav. * Priredila: Mila Manojlović]]> Thu, 09 Nov 2023 11:46:39 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP4wiNYmXOSVgJNaYRWadcX6 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP6cIPXeWRmoGM4HQhe4ZUzd  "Postali smo društveno nekorisni, željni toga da idemo na posao, da se družimo, da osetiš da radiš nešto korisno."  Ovim rečima godinu dana kasnije bivša radnica pravosudnog sistema na severu Kosova za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše odluku o izlasku Srba iz kosovskih institucija.  Ona je tri dana nakon odluke o kolektivnom istupanju iz kosovskih institucija, odnosno 8. novembra 2022. godine, za RSE potvrdila da nije svojevoljno podnela ostavku, već da je na to bila primorana nakon 20 godina radnog staža. Tada je pristala da govori isključivo uz uslov anonimnosti, a okolnosti se nisu promenile ni godinu dana kasnije zbog straha da može da "pretrpi neke posledice".  Njen identitet je poznat redakciji RSE. I dalje stoji pri stavu da je odluka o izlasku iz kosovskih institucija bila "potpuno pogrešna". "Za ovih godinu dana se apsolutno ništa nije promenilo", poručuje ona i ocenjuje da i dalje ne postoji plan za radnike koji su  novembra 2022. podneli ostavke. Kolektivno napuštanje kosovskih institucija u četiri opštine na severu – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku - inicirala je Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba koja ima podršku Beograda. Kao razlog je navedeno da premijer Kosova Aljbin [Albin] Kurti "krši prava Srba". Zatraženo je da se poništi odluka kosovskih vlasti o preregistraciji vozila sa oznakama koje za gradove na Kosovu izdaju srpski organi, te da se formira Zajednica opština sa srpskom većinom.  Osim radnika u pravosuđu, tada su ostavke dali i na stotine zaposlenih u policiji Kosova te lokalnoj administraciji. Većina njih je u kosovski sistem bila integrisana u godinama nakon potpisivanja prvog Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije 2013. godine.  Radio Slobodna Evropa je razgovarao sa nekoliko tih radnika, koji uglavnom iznose nezadovoljstvo zbog odluke da se napuste institucije Kosova. Takođe, svi insistiraju da ime se ne otkriva identitet zbog straha od posledica ili "targetiranja". 'Sedenje kući utiče na psihu'  Tako još jedna bivša radnica pravosudnog sistema na severu Kosova poručuje da je nezadovoljna svojim životom jer ne ide na posao godinu dana. Priča kako je cela situacija "uticala na psihu" i u tom kontekstu kaže kako je "intelektualno sahranjena". "Pokušavam da se dignem sa dna i bavim privatnim poslovima, kako bih ponovo polako ali sigurno stigla do vrha s kog sam zbačena, a kad će to da bude ne znam", poručuje ona.  Sličan stav iznosi i bivša radnica u policiji Kosova.  "Nikada nisam bila zadovoljna kada nisam radila. Navikla sam da privređujem, doprinosim društvu, budem deo zajednice, da budem društveno korisna osoba", kaže ona. Podvlači da se oseća "potpuno beskorisno", iako nema finansijskih problema. Neizvesnost i strah za egzistenciju   Zvanični Beograd je podržao izlazak Srba iz kosovskih institucija a radnicima koji su podneli ostavke na svoja radna mesta su dati ugovori na osnovu kojih dobijaju platu. Sagovornici RSE potvrđuju da dobijaju ova primanja koja se izdvajaju iz budžeta Vlade Srbije ali napominju da imaju "privremene ugovore", te da ne znaju šta će sa njima biti u budućnosti. Pojedinci su ranije za RSE tvrdili kako su ostajali bez ovih primanja jer ne podržavaju politiku Srpske liste. Bivša radnica pravosudnog sistema smatra da je dobijanje plate iz Srbije za "sedenje kući" neodrživo rešenje. "Kad tad će prestati da plaćaju ljude koji sede kući i ne rade apsolutno ništa. Imamo ugovore o delu i on može biti prekinut u svakom trenutku. I ja i mnogi drugi smo u neizvesnosti šta će desiti", kaže ona.  Dodaje da se plaši za "finansijski status jer niko ne garantuje povratak u kosovske institucije". Druga bivša radnica pravosudnog sistema navodi da je pitanje njihovog povratka u kosovske institucije upitno i "gotovo nemoguće". Ima li posledica odluke o izlasku iz kosovskih institucija? Srđan Simonović iz nevladine organizacije "Humani centar" u Severnoj Mitrovici smatra da je za povratak radnika iz redova srpske zajednice u kosovske institucije neophodan "širi dogovor" na visokom političkom nivou između Prištine i Beograda.  On u izjavi za RSE zaključuje i da odluka o izlasku Srba iz kosovskih institucija nije bila dobra jer su pripadnici srpske zajednice ostali "bez institucionalne zaštite".  "Sada vidimo da postoje pokušaji povrataka u te institucije ali se onda postavlja pitanje zašto su izašli iz institucija kada se ništa nije promenilo. Sve u svemu, ta odluka je bila potpuno pogrešna", kaže on. Inače, istupanje Srba iz kosovskih institucija prošle godine je dovelo do niza kriza u tom regionu gde živi većinsko srpsko stanovništvo.  Osim radnika u pravosuđu, policiji i administraciji, četiri gradonačelnika u opštinama na severu iz redova Srpske liste je podnelo ostavku. Potom su krajem maja 2023. na vlast došli albanski gradonačelnici koje lokalno srpsko stanovništvo ne prihvata jer su, opet na poziv Srpske liste, bojkotovali aprilske izbore.  Ipak, Srpska lista je sredinom oktobra saopštila da je spremna da učestvuje na izborima u opštinama na severu Kosova, iako njihovi raniji uslovi za povratak ili učešće u kosovskim institucijama nisu ispunjeni. Osim formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, koja bi pripadnicima srpske zajednice trebala da pruži veću autonomiju, Srpska lista je ranije tražila ostavke albanskih gradonačelnika, povlačenje kosovskih specijalnih jedinica, te amnestiju svih uhapšenih Srba koji su učestvovali na protestima ili boravili na barikadama. Ovakva promena stave Srpske liste je došla nakon dešavanja u Banjskoj na severu Kosova 24. septembra, kada je naoružana grupa Srba napala policiju Kosova i ubila narednika Afrima Bunjakua. Potom su u razmeni vatre ubijena i trojica srpskih napadača.  Odgovornost za ovaj napad je preuzeo bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, čije izručenje od Srbije traže kosovske vlasti. Zvanični Beograd negira da je imao bilo kakve veze sa ovim napadom ali i odbija da Radoičića isporuči Kosovu, dok zapadne zemlje insistiraju na saradnji dveju strana kada je u pitanju istraga dešavanja u Banjskoj. Došlo je i do smene vrha Srpske liste a u međuvremenu, Srbi na severu od 1. novembra sve više registruju svoja vozila sa srpskim tablicama u RKS (Republika Kosovo), iako je upravo to pitanje dovelo do izlaska Srba iz kosovskih institucija.]]> Tue, 07 Nov 2023 15:13:22 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP6cIPXeWRmoGM4HQhe4ZUzd https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP4qp8YPzghfm58v71dCn6bG Kosovo je postiglo "ograničen napredak" u pravosuđu, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije za Kosovo. Ovaj dokument, u koji Radio Slobodna Evropa ima uvid, Komisija će objaviti u sredu, 8. novembra. U izveštaju se ocenjuje da su odnosi kosovske vlade sa srpskom zajednicom "značajno pogoršani". Sloboda medija je posebno zabrinjavajuća na severu Kosova, gde većinski živi stanovništvo srpske nacionalnosti. Dijalog sa Srbijom ostaje ključan za napredak na evropskom putu. Potvrđuje se da će kosovski građani uživati bezvizni režim od prvog januara naredne godine. O Dijalogu sa Srbijom Kosovo je ostalo angažovano na dijalogu o normalizaciji odnosa sa Srbijom, navodi se u izveštaju i dodaje da zemlja treba da pokaže ozbiljniju posvećenost, uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa sa Srbijom krenuo napred. Od Kosova se traži da održi obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma iz dijaloga i Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju. Kako od Kosova tako i od Srbije se očekuje da se konstruktivnije angažuju kako bi omogućili početak pregovora o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji i pokažu fleksibilnost u cilju brzog i konkretnog napretka. "Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka", poručuje se ovim dokumentom. Escobar: Potpisani ili ne, obaveza je da se sporazumi Kosova i Srbije sprovedu Odnos sa srpskom zajednicom 'pogoršan' U odlomku koji je posvećen situaciji na severu Kosova se navodi da je na stanje u ovom delu zemlje uticalo nekoliko kriza različitog intenziteta o brojnim pitanjima, sa nasilnim napadom na Policiju Kosova 24. septembra 2023. godine u selu Banjska kod Zvečana. Prema oceni Evropske komisije radi se o "najtežoj eskalaciji u poslednjih nekoliko godina". EU putem ovog dokumenta poručuje da očekuje da počinioci napada u Banjskoj budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi. Od Srbije se očekuje da u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake u tom pogledu. Izveštaj takođe spominje da su ostale krize na severu tokom izveštajnog perioda koji obuhvata jesen 2022. do jeseni 2023. izazvali problemi vezani sa slobodom kretanja. Osvrćući se na lokalne izbore koji su održani na severu Kosova, a koje je srpsko stanoviništvo bojkotovalo, u dokumentu se ocenjuje da oni ne nude dugoročno političko rešenje za ove opštine. Poručuje se da ostaje imperativ da se vrati situacija u kojoj kosovski Srbi aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, policiji i pravosuđu na severu Kosova. Takođe se ističe potreba za održavanjem varednih lokalnih izbora u sve četiri opštine na severu Kosova uz bezuslovno učešće kosovskih Srba. U izveštaju se spominju i mere koje je EU uvela protiv kosovske vlade u junu ove godine. Ocenjuje se da je ta odluka posledica nedostatka odlučnih koraka kako bi se smirile tenzije. "Ove mere su privremene i potpuno promenjive, u zavisnosti od koraka koji se preduzmu da se smire tenzije na severu Kosova. Kosovo je preduzelo korake u pravom smeru, ali ima još da se radi", poručuje se u godišnjem izveštaju za Kosovo. U dokumentu se ocenjuje da su se odnosi između vlade i zajednice kosovskih Srba "značajno pogoršali". Poručuje se da prioritet za Kosovo i Srbiju treba da bude omogućavanje ekspeditivnog povratka kosovskih Srba u institucije na Kosovu. Od Kosova se traži da uloži dodatne napore da izgradi poverenje sa ovom zajednicom. O zastojima u Parlamentu Kosova Evropska komisija smatra da postoji ukupna politička stabilnost Kosova koja je omogućila vladi da sprovede reforme u vezi sa EU i usvoji zakone koji su kasnili. Ova stabilnost, kako se kaže je posledica solidne većine koju ima partija na vlasti. Međutim, piše i da se kontinuirani nedostatak međustranačke saradnje i neslaganja unutar većine pokazao izazovnim za reforme. Ocenjuje se da postoje duboka neslaganja između većine i opozicije, da parlament nije glasao o zakonskim predlozima zbog nedostatka kvoruma za donošenje odluka, uprkos tome što vlada ima većinu u Skupštini. Bojkot poslanika Srpske liste, prema ovom dokumentu, onemogućio je donošenje zakona iz ključnih oblasti. Takođe se primećuje da i dalje nema političkog konsenzusa za neke od ključnih reformi i zakonodavnih procesa. Od kosovske skupštine se traži da uvede uvede mere ili kazne kako bi osigurala da može da obavlja svoju ulogu. Loše ocene pravosuđa U izveštaju se ocenuje da je Kosovo još u ranoj fazi razvoja pravosudnog sistema koji bi dobro funkcionisao. Ocenjuje se da je ostvaren ograničen napredak, što u jeziku Evropske komisije predstavlja lošu ocenu. Istu ocenu je Kosovo dobilo i u borbi protiv korupcije koja, kako piše u dokumentu, i dalje izaziva zabrinutost. Od Kosova se traži da pojača napore za proaktivnije istrage, konačne sudske odluke i konfiskaciju imovine. "Kosovo je nastavilo da ulaže napore u svom dosadašnjem radu u istragama, krivičnom gonjenju i presudama u borbi protiv korupcije. Međutim, potrebno je više političke volje i resursa, posebno za borbu protiv korupcije na visokom nivou. Ovi napori treba da se nastave, a Evropska komisija će nastaviti da prati razvoj", ističe se u dokumentu. Kosovo je u ranoj fazi borbe protiv organizovanog kriminala, ocenjuje se u dokumentu. Ističe se da borba protiv organizovanog kriminala na severu Kosova i "dalje predstavlja izazov". Navodi se da je ograničen napredak ostvaren u istrazi i krivičnom gonjenju slučajeva organizovanog kriminala, te da su nastavljene operacije za sprovođenje zakona protiv organizovanog kriminala. Međutim, ocenjuje se da uprkos tome, moćni alati predviđeni Krivičnim zakonom i Zakonom o proširenim ovlašćenjima za oduzimanje tek treba da budu u potpunosti iskorišćeni. Sloboda medija na severu Kosova zabrinjavajuća U izveštaju se ocenjuje da je zemlja postigla ograničen napredak u adresiranju preporuka iz prošlogodišnjeg izveštaja. Međutim, dodaje se da i dalje postoji zabrinutost u vezi sa fizičkim napadima i pretnjama, javnim kampanjama klevete i govorom mržnje. Posebnu zabrinost prema izveštaju, predstavlja medijska situacija na severu Kosova. "Posebno je zabrinjavajuća sloboda izražavanja na severu Kosova, uključujući i autocenzuru i bezbednost novinara i medijskih profesionalaca", navodi se u dokumentu. Spominju se neredi na Kosovu kada je došlo do niza napada na medijske profesionalce i novinare koji izveštavaju na albanskom jeziku. "Tokom maja i juna 2023. godine zabeležen je neviđeni broj napada na novinare i medijske profesionalce", piše u dokumentu. Kosovo sprovodi berlinske sprazume, ali blokira CEFTA-u U dokumentu se ocenjuje da je zemlja postigla napredak u sprovođenju akcionog plana zajedničkog regionalnog tržišta, posebno ratifikacijom tri "sporazuma iz Berlinskog procesa" o slobodnom kretanju i međusobnom priznavanju kvalifikacija. Ali se i podvlači da vlada u Prištini nastavlja da blokira mehanizme donošenja odluka u okviru Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) zbog neslaganja oko predstavljanja Kosova. S tim u vezi se spominje da Kosovo nije ratifikovalo CEFTA protokole o olakšavanju trgovine i trgovini uslugama. Odluka kosovske vlade o blokiranju ulaska srpske robe i poštanskih paketa na Kosovo, prema navodima izveštaja nije u skladu sa obavezama države iz CEFTA-e. Ova mera, dodaje se, takođe je protivna duhu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Vizna liberalizacija stupa na snagu u januaru 2024. U godišnjem izveštaju o Kosovu se potvrđuje da zemlja nastavlja da ispunjava kriterije mape puta za liberalizaciju viznog režima. Potvrđuje se da će od 1. januara 2024. godine, nosioci pasoša sa Kosova moći da putuju u Evropsku uniju bez viza, te da su tokom procesa kosovske vlasti "pokazale posvećenost rešavanju svih pitanja koja je postavila EU".]]> Tue, 07 Nov 2023 08:10:03 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP4qp8YPzghfm58v71dCn6bG https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP71C3lb9zzHeu4DA87rvhPr Presudna greška Zapada je što je dopustio Beogradu i Srpskoj listi da Srbi napuste kosovske institucije na severu Kosova, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bodo Veber (Weber) iz nevladinog Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina. Prema rečima Vebera, "popustljiva politika" Zapada prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću dovela je do "opasnog bezbednosnog vakuuma" na severu Kosova, nakon što su predstavnici Srba počeli bojkot kosovskih institucija u novembru 2022. "Taj politički pristup popuštanja ohrabrio je Beograd i otvorio prostor da situacija dramatično eskalira - od napuštanja institucija pre godinu dana, do Banjske", dodao je Veber. U selu Banjska je krajem septembra došlo do oružanog napada na policiju Kosova, kada je jedan kosovski policajac ubijen, a nekoliko ranjeno. Kasnije su u razmeni vatre ubijena trojica napadača srpske nacionalnosti. Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, dotadašnji potpredsednik vodeće partije Srba na Kosovu – Srpske liste koja uživa podršku vlasti u Beogradu. Protiv njega se na Kosovu i u Srbiji vode odvojene istrage. Veber ističe da je nakon Banjske poverenje kosovskih Srba u Beograd i Srpsku listu "nikad manje", ali da je istovremeno i "nikad veće nepoverenje" Srba prema Vladi u Prištini. "Međuetnički odnosi su poremećeni", smatra on. Ističe i da tenzije u proteklih godinu dana, nakon što su predstavnici Srba izašli i iz policije i pravosuđa, "ozbiljno podrivaju normalan život srpske zajednice" u četiri opštine na severu – Zvečanu, Leposaviću, Zubinom Potoku i Severnoj Mitrovici. Međutim, prema njegovim rečima, kriza na severu se odrazila i na položaj srpske zajednice južno od reke Ibar na Kosovu, čiji su interesi "potpuno potisnuti i ignorisani". 'Kosovski Srbi najveći gubitnici izlaskom iz institucija' RSE: Navršilo se godinu dana otkako su predstavnici Srba na severu Kosova, podržani od strane Beograda, napustili kosovske institucije. Šta je sve srpska zajednica na Kosovu izgubila takvim potezom? Veber: Potez Beograda, to jest, po svemu sudeći nalog predsednika Srbije Aleksandra Vučiića Srbima na severu da napuste kosovske institucije, uz lažno obećanje da će to biti potez ka secesiji, odnosno pripajanju severa Srbiji, jeste ogroman gubitak, šteta za politički dijalog. Jer dve trećine jedinog, makar delimično implementiranog sporazuma u političkom dijalogu - Briselskog sporazuma iz aprila 2013, odnosilo se na integraciju Srba na severu u te kosovske institucije koje su napustili pre godinu dana. Potez je doveo do vakuuma u vladavini prava, gorim od stanja pre političkog dijaloga, jer tada su makar postojali policija i pravosuđe po srpskom sistemu. Iako su (zaposleni) mahom bili plaćeni da ne rade svoj posao, makar su postojali. Prošlogodišnjim potezom nastao je skoro potpuni, opasan vakuum. Znači, glavni gubitnici su dijalog, Kosovo i bezbednosna situacija, a kao i uvek kosovski Srbi. To uključuje i one, mahom razočarane policajce, sudije i tužioce, koji su preko noći ostali bez kosovske plate, odnosno sa platom iz Srbije za nerad. Pokrenuta je kaskada eskalirajućih događaja koji ozbiljno podrivaju normalan život srpske zajednice na severu. 'Interesi srpske zajednice na jugu potpuno potisnuti' RSE: Kako biste Vi ocenili trenutnu situaciju na severu, i političku i bezbednosnu, godinu dana od izlaska srpskih predstavnika iz institucija? U kojoj se meri ta odluka odrazila na položaj srpske zajednice južno od reke Ibar? Veber: Ta odluka je pokrenula dinamiku političke i bezbednosne konfrontacije i tenzija na severu Kosova između Prištine i Beograda, sa terorističkim napadom u Banjskoj, a koja je najgora u zadnje dve decenije. Kao što biva u svakoj krizi na severu - to smo već videli sa barikadama i nasiljem u leto 2011. godine - potpuni je fokus na severu Kosova, dok su stanje i interesi srpske zajednice na jugu potpuno potisnuti i ignorisani. Najveća tragedija političkog dijaloga, koji je sa svojim fokusom na sever Kosova uspostavio svojevrstan "kolonijalni odnos" između severa i juga (srpske zajednice na severu i jugu), jeste da je svojim neuspehom delimično uništio stepen integracije koji je srpska zajednica postigla u periodu između proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. i potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine - i to većim delom kroz podršku Zapada. 'Zapad popustljiv prema Beogradu' RSE: Videli smo da je u mesecima nakon izlaska Srba iz institucija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio ono što je dogovoreno u Briselu i Ohridu, ali da je dijalog u zastoju. Poslednjih dana je Evropska unija, čini se, zaoštrila retoriku prema Beogradu, porukom da očekuje od Srbije de facto priznanje Kosova. Kako je odluka da Srbi napuste institucije Kosova uticala na poziciju Beograda u dijalogu? Veber: Što je najgore - nije nikako. Zapad nikako nije smeo dozvoliti taj potez (izlazak iz institucija). Ali ne samo da Zapad to nije sprečio, nego zapadni zvaničnici do današnjeg dana to nisu ni kritikovali - kao ni kasniju odluku bojkota aprilskih lokalnih izbora na severu. To dokazuje dve stvari. Prvo, da je Zapad bazirao svoju politiku u dijalogu, nemačko-francusku inicijativu, na nastavku politike appeasement-a (popuštanja) režimu Aleksandra Vučića, pa ga zato i ne može javno kritikovati. Taj politički pristup popuštanja ohrabrio je Beograd i otvorio prostor da situacija dramatično eskalira - od napuštanja institucija pre godinu dana, do Banjske. Nije Vučić bio primoran da menja svoj pristup, nego ga je pristup Zapada stavio u komotnu poziciju da se pravi da prihvata sve što predlažu posrednici u dijalogu. A zapravo, kako smo videli na nedavnim sastancima u Briselu, nije ni na šta pristao. Retorika Zapada prema Beogradu se počela zaoštravati tek sa opasnim dešavanjima u Banjskoj, dok promena političkog kursa prema Vučićevom režimu za sada nije na vidiku. 'Neopravdano pogoršan položaj Prištine u dijalogu' RSE: Kako je bojkot institucija od strane srpske zajednice uticao na pregovaračku poziciju Kosova i političke prilike na Kosovu, odnosno na Vladu u Prištini? Veber: Neopravdano se dodatno pogoršala pregovaračka pozicija Prištine, čija je inferiorna pozicija u pregovorima bila predodređena neuravnoteženom politikom popuštanja Zapada prema Beogradu. Šta god da se misli o potezima Prištine - da li su stacioniranje kosovske policije na severu i insistiranje na ulasku novoizabranih gradonačelnika u opštinske zgrade, bili pametni, strateški potezi, za njih su postojali opravdani razlozi. Među razlozima su popunjavanje vakuuma u vladavini prava, legalni i legitimni izbori za gradonačelnika nakon bojkota Srpske liste. I što je još važnije, to su bile samo reakcije na opasne poteze Beograda i Srpske liste koje je omogućila pogrešna politika Zapada. Znači, najveću odgovornost za eskalaciju snose Beograd i Zapad - a najveće 'batine' dobila je Priština. 'Veće nepoverenje Srba prema Prištini nego ikad' RSE: Nakon izlaska Srba iz institucija, videli smo da je policija Kosova pojačala prisustvo na severu. Zvaničnici su isticali da akcije policije imaju za cilj suzbijanje organizovanog kriminala i uspostavljanje pune bezbednosne kontrole. Ali, potom se dogodio oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj. U kojoj meri je napuštanje institucija uticalo na takav razvoj događaja? Može li se posle slučaja Banjska uspostaviti poverenje između predstavnika Srba na severu i Vlade u Prištini? Veber: Presudna greška Zapada da dopusti Beogradu i Srpskoj listi napuštanje kosovskih institucija na severu, kao i politika popuštanja koja stajala iza toga, snose najveću odgovornost za eskalaciju koja je usledila, a koja je, nadam se, dostigla svoj vrhunac u Banjskoj. Bez popustljive politike Zapada, duboko sam uveren, Vučić se nikad ne bi usudio da naredi napuštanje institucija, niti bi došlo do Banjske. To što Srbi na Kosovu danas imaju manje poverenje u Beograd i Srpsku listu nego ikad ranije, sigurno je jedina pozitivna stvar u svemu tome. Ali u isto vreme, ti događaji doveli su do toga da Srbi imaju veće nepoverenje prema Prištini nego ikad, a što je najgore, poremećeni su i međuljudski, odnosno međuetnički odnosi. 'Simulacija napretka u dijalogu' RSE: Jedan od glavnih uslova koje su Srbi naveli za povratak u institucije bilo je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. Da li je takav vid pritiska, i na Kosovo i na međunarodnu zajednicu, urodio plodom? Vidimo da je formiranje Zajednice među glavnim zahtevima koje EU stavlja pred Prištinu, predstavljen je predlog statuta Zajednice, koji je, sudeći po izjavama, prihvatljiv i premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Veber: Uz dopuštanje da Srbi napuste institucije, druga najveća greška Zapada i EU pregovarača bila je da su nastavili pregovore i objavili da su postignuti dogovori u Briselu i Ohridu, bez rešavanja pitanja povratka Srba u institucije. To jest, bez prvobitnog saniranja štete koja je nastala upravo takvim pregovaranjem. Neverovatna je simulacija napretka u dijalogu kad se u ta dva sporazuma (iz Brisela i Ohrida) govori o obavezi implementacije ranijih sporazuma, dok napuštanjem institucija zapravo poništena implementacija Aprilskog sporazuma. To što je Vučiću data mogućnost da u dijalogu nametne pitanje Zajednice kao prioritet broj jedan, zapravo dokazuje pogrešan pristup. Jer svima na Zapadu je bilo potpuno jasno, pre ove sadašnje faze u dijalogu, da će rešavanje komplikovanog pitanja Zajednice jedino biti moguće u okviru pregovora o konačnom i sveobuhvatnom sporazumu, a koji uključuje i formalno priznanje Kosova od strane Srbije. Zato sam uveren da je, uprkos generalnom prihvatanju novog zapadnog nacrta statuta Zajednice od strane Kurtija i Vučića, nemačko-francuska inicijativa politički mrtva, odnosno da nikad neće doći do njene implementacije.]]> Mon, 06 Nov 2023 21:02:07 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP71C3lb9zzHeu4DA87rvhPr https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP4GBduTWx0z1WFk24e89-qg Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li će nakon nedavnih razgovora u Briselu, koje su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Albin Kurti imali sa najvišim predstavnicima Evropske unije (EU), dijalog Beograda i Prištine krenuti sa mrtve tačke. Sagovornici su bili politički analitičari Agon Maliqi iz Prištine i Ognjen Gogić iz Beograda. Bilo je reči o tome ko je u Briselu bolje prošao - Kurti ili Vučić, zašto su lideri Nemačke, Francuske i Italije prvi put otvoreno saopštili da EU od Srbije zahteva da de facto prizna Kosovo, zašto je taj zahtev ispostavljen Vučiću uoči izbora u Srbiji i da li je položaj Srbije u pregovorima sa Prištinom pogoršan nakon oružane akcije u Banjskoj. Razgovaralo se i o tome da li je Kurti bezuslovno prihvatio predlog Zajednice opština sa srpskom većinom koji je sačinila EU i da li je spreman da prihvati autonomiju kosovskih Srba kakvu imaju manjine u državama EU, zašto je Brisel formiranje Zajednice povezao sa de facto priznanjem Kosova, da li će Srbiji biti uvedene sankcije ukoliko Vučić i dalje bude odbijao priznanje Kosova ili je Srbija toliko važna Briselu i Vašingtonu da će nastaviti da tolerišu Vučićevo odugovlačenje, kao i o tome da li će biti raspisani novi izbori na severu Kosova nakon što je Srpska lista prihvatila da učestvuje na njima. Omer Karabeg: Ko je u Briselu bolje prošao - Vučić ili Kurti? Ognjen Gogić: Teško je to reći zato što nijedan nije dobio ono što je želeo. Možda bih ipak rekao da je pozicija Kurtija, odnosno Kosova, malo povoljnija zbog toga što su nakon sastanaka u Briselu usledila nova formulacija da se od Srbije očekuje de facto priznanje Kosova. Time su lideri EU konačno nazvali stvari pravim imenom. Prestali su da koriste eufemizme i rekli su šta je suština zahteva koji se postavlja pred Srbiju. To je isteralo na čistac poziciju Srbije u ovim pregovorima. Mislim da je to za Srbiju nepovoljno, ali i povoljno zato što zna na šta može da računa i koji zahtevi stoje pred njom. Javnost Srbije sada više nije u dilemi šta se zapravo od Srbije traži. Niko više neće moći da se krije iza nejasnih formulacija, zna se šta je zapravo na stolu. Agon Maliqi: Ispada kao da Kosovo dobija više. Ali mislim da je to samo u smislu formulacije, jer je sadržaj ostao isti. Ništa se nije promenilo u sadržaju. Francusko-nemački plan imao je isti cilj. Ništa se nije promenilo ni kada su u pitanju funkcije Zajednice opština sa srpskom većinom. Tako da se ništa ne menja - samo izgleda kao da Kurti nešto dobija. De facto priznanje Omer Karabeg: Stiče se utisak da je završen period pridobijanja Vučića lepim rečima. U Briselu su lideri tri najjače zemlje Evropske unije - Nemačke, Francuske i Italije otvoreno saopštili Vučiću da će Srbija morati da de facto prizna Kosovo. To je ovih dana ponovila i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen. Ona je rekla da normalizacija odnosa znači de facto priznanje. Zašto je Zapad promenio ton prema Vučiću? Ognjen Gogić: Moram da priznam da nisam siguran koja se namera krije iza promene retorike. Neko kaže da je to ustupak Prištini jer joj je rečeno će u zamenu za Zajednicu srpskih opština dobiti de facto priznanje. Drugi kažu da je razlog promene retorike oružani napad u Banjskoj posle koga je Vučić izgubio kredit koji je imao. Nisam siguran da, uprkos promeni retorike, EU želi da izgubi Vučića kao partnera. Već godinu i po dana slušamo da Srbija treba da uskladi svoju politiku sa politikom EU i uvede sankcije Rusiji. Rekao bih da se predsednik Vučić i dalje percipira kao važan partner Zapada. Tako da baš nisam uveren u to da će novu retoriku da prate i dela. Agon Maliqi: Mislim da Zapad više nema tolerancije prema Vučiću i srpskoj politici u regionu. Shvatili su da Vučićev potencijal za destabilizaciju regiona nije tako veliki kako ga Vučić prodaje jer u sadašnjem kontekstu Srbija više nije u poziciji u kojoj je bila pre ruske agresije na Ukrajinu. Rusija više nije u mogućnosti da koristi Srbiju za regionalnu destabilizaciju kao što je mogla pre tri, četiri godine. Brisel je postao svestan da je danas pozicija Vučića slabija i da on ne može da diktira Zapadu. Mislim da su to razlozi promenjene retorike i novih formulacija. Omer Karabeg: Da li je položaj Srbije u pregovorima sa Kosovom pogoršan zbog događaja u Banjskoj? Ognjen Gogić: Rekao bih i da i ne. Očekivao sam da će se taj incident više odraziti na odnos EU prema Beogradu i predsedniku Vučiću. To je bio veoma dramatičan događaj koji je pokazao pre svega ogromnu količinu oružja koje je srpska strana posedovala na severu Kosova s namerom da ga upotrebi ne znam u koje svrhe. Nije, međutim, usledilo ono što sam očekivao. EU čak nije ni ublažila kaznene mere prema Kosovu koje su uvedene u junu i nije bilo govora ni o kakvim sličnim kaznenim merama prema Srbiji. Jedino što se desilo je rezolucija Evropskog parlamenta koja je bila veoma oštra, ali ipak je reč o telu EU koje ne donosi ključne odluke. Mislim da je ključni zahtev, koji je postavljen pred Beograd, da se sprovede istraga i procesuiraju odgovorni za incident u Banjskoj. Beograd je vrlo brzo pokrenuo neke radnje i mislim da je time u velikoj meri zadovoljio očekivanja EU. Čini mi se da će Beograd proći bez većih posledica dokle god se makar formalno bude vodio postupak protiv Milana Radoičića. Agon Maliqi: Mislim da je nakon Banjske pogoršan položaj Beograda jer niko ne veruje da ono što se desilo u Banjskoj nije imalo nameru destabilizacije regiona. Možda neće biti direktnih posledica jer EU ne može da uvede sankcije Srbiji zbog veta Mađarske. Ali to će se ipak reflektirati na odnos prema Srbiji. Ni odnos prema Vučiću više neće biti isti. Mislim da je Vučić veoma ranjiv jer zapadne sile sigurno imaju sve informacije šta se sve i kako dogodilo u Banjskoj. Neće biti kaznenih mera, ali će Zapad to iskoristiti da vrši pritisak na Vučića da implementira Ohridski sporazum. Potpis Omer Karabeg: Albin Kurti je u Briselu izjavio da je spreman da potpiše sporazum o normalizaciji odnosa sa Srbijom koji uključuje i predlog Brisela o tome kako bi trebalo da izgleda Zajednica opština sa srpskom većinom. Međutim, Josep Borrell, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, rekao je da u Briselu nije postignut dogovor zato što preduslovi jedne strane nisu bili prihvatljivi za drugu. Da li to znači da je i Kurti postavljao uslove? Agon Maliqi: Nema prostora za pregovore o sadržaju sporazuma. Ceo problem se svodi na potpis. U tom smislu ide Kurtijev zahtev. Omer Karabeg: Mislite da je Kurtijev uslov da prvo Vučić potpiše, pa će onda on da potpiše? Agon Maliqi: Da. On je i ranije govorio da za njega nije sporazum nešto što nije potpisano, iako su zapadne sile tvrdile da je to samo formalnost i da su one garant sprovođenja Ohridskog sporazuma. Kurti ne veruje da će Srbija da sprovodi taj sporazum ako ga Vučić ne potpiše. Ognjen Gogić: Josep Borrell je rekao da se Ohridski sporazum smatra prihvaćenim, iako nije potpisan. Ali taj sporazum nije dao rezultat koji je Kosovo želelo da vidi jer pet zemalja EU, koje ne priznaju Kosovo, nije promenilo stav. Zato se sada zahteva od Srbije da de facto prizna Kosovo. Jer ukoliko Srbija de facto prizna Kosovo, onda nema razloga da to ne učine Španija i druge članice EU koje ne priznaju kosovsku nezavisnost. Time bi se otvorio put za članstvo Kosova u NATO. Mislim da premijer Kurti smatra da bi potpis Srbije na Ohridski sporazum bio signal tim članicama EU da priznaju Kosovo. Zajednica Omer Karabeg: Da li se zna šta u piše u predlogu Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom koji je sačinila EU? Da li je nešto procurilo i da li je to prihvatljivo za Vučića? On se o tome nije izjašnjavao. Ognjen Gogić: Kada je reč o Zajednici, ne znam šta bi moglo više da piše u tom dokumentu. Mislim da ta problematika nije toliko komplikovana kao što se predstavlja u javnosti na obe strane. Problem sa Zajednicom nikada nije bio u njenom sadržaju već u značaju koji ona ima u procesu pregovora. Kosovo ne želi da formira Zajednicu bez garancije da će da usledi de facto ili de iure priznanje od strane Srbije. A predsednik Vučić je nakon sastanaka u Briselu rekao da Srbija ne priznaje Kosovo ni de facto ni de iure, što zapravo znači - formiralo Kosovo Zajednicu ili ne, Srbija u ovom momentu nije spremna da prizna Kosovo. U tom slučaju Kosovo uopšte nema interes da formira Zajednicu. Omer Karabeg: Gospodine Maliqi, imate li vi saznanja kako izgleda predlog Zajednice sa srpskom većinom koji je sačinila EU? Agon Maliqi: Ne. Dokument je strogo poverljiv. Prema pisanju kosovskih medija taj dokument su čitali samo premijer, predsednica, možda i predsednik parlamenta jer je rekao da je imao uvid u to. Ne verujem da će biti nekih iznenađenja jer je Ustavni sud Kosova dao okvir kako Zajednica treba da izgleda. Za Kosovo je najvažnije što se sada eksplicitno kaže da je formiranje Zajednice povezano sa de facto priznanjem. Jedno bez drugog ne ide. Znači, neće biti nikakvog pomaka u formiranju Zajednice ako se ne ispune očekivanja Kosova u pogledu de facto priznanja. Omer Karabeg: Da li je Albin Kurti ublažio svoj stav prema Zajednici opština sa srpskom većinom jer je u jednom trenutku izgledalo da on uopšte ne želi takvu zajednicu. Da li je sad spreman da prihvati izvesnu autonomiju kosovskih Srba - onakvu kakvu imaju manjine u EU? Agon Maliqi: On jeste ublažio stav. On je pre šest-sedam godina zbog protesta protiv Zajednice završio u zatvoru. Zato neki sumnjaju da će on to da implementira. Ali kad je već rekao da je za njega sporazum OK, znači da je prihvatio i Zajednicu. Kurti više ne može da kaže da nije rekao da Zajednici. On je već platio politički cenu i mislim da za njega neće biti problem da to i implementira. Sve će zavisti od toga da li će zauzvrat da dobije nešto što bi mogao da proda kosovskoj javnosti. A to je priznanje Kosova od pet evropskih država i proces integracije u NATO. Bez toga bi ne samo Kurti, nego većina ljudi na Kosovu bili skeptični prema Ohridskom dogovoru i njegovoj implementaciji. Ognjen Gogić: Stiče se utisak da je premijer Kurti, barem poslednjih dana, zvučao malo blaže kad je reč o Zajednici srpskih opština. Sećam se da je u januaru i februaru ove godine, kada je Velika petorka bila u regionu, rekao da je reč o obavezi koju je Kosovo preuzelo. Međutim, nakon toga ponovo se vratio na staru retoriku. Tako da i ovo što sada govori može biti privremenog karaktera. Mislim da je ključno ovo što je rekao gospodin Maliqi - da je stav EU da Zajednica i de facto priznanje idu ruku pod ruku. U tom smislu je pozicija Albina Kurtija lakša. EU neće vršiti na njega pritisak da formira Zajednicu ukoliko Srbija ne bude ispoštovala svoj deo dogovora. A budući da Srbija verovatno neće prihvatiti obaveze iz sporazuma, ni Kosovo verovatno neće preduzimati korake ka formiranju Zajednice i zbog toga neće trpeti posledice. Lakmus test Omer Karabeg: Zapad zahteva de facto priznanje Kosova u najnezgodnijem trenutku za Vučića. Srbija je pred izborima i kada bi Vučić to prihvatio deo njegovih glasova bi otišao desnici. Zašto se Brisel odlučio na takav potez znajući da je Vučić pred izborima? Ognjen Gogić: Moram da kažem da sam zbunjen. Možda je to pre svega urađeno da se olakša Prištini da konačno krene u formiranje Zajednice. Jer u Briselu postoji uverenje da je formiranje Zajednice jedini uslov Srbije za de facto priznanje, da Srbija zapravo hoće da razmeni priznanje za položaj Srba na Kosovu. To nije slučaj. Zajednica nije toliko važna Srbiji koliko Brisel pretpostavlja. Srbija bi eventualno prihvatila da de facto prizna Kosovo u zamenu za članstvo u EU, ne manje od toga. Tako da je ispostavljanje zahteva za de facto priznanjem u ovom trenutku zaista zbunjujuće. Brisel je time onemogućio predsedniku Vučiću da ga prihvati. Dok se govorilo u eufemizmima, možda je i moglo nešto da se uradi. Nikako sada kada je to otvoreno rečeno pred izbore. Ali samim tim je kandidovana nova tema u izbornoj kampanji. Sve partije će morati da se odrede prema tome da li su za ili protiv de facto priznanja. Možda je to lakmus test Brisela koji želi da vidi kako će se partije pozicionirati prema tome i ko bi onda eventualno bi partner u budućnosti za de facto priznanje Kosova. Agon Maliqi: Vučić je taj koji je raspisao izbore možda u pokušaju da sabotira proces dijaloga. U tom smislu otvoreni zahtev za de facto priznanjem Kosova verovatno je poruka Zapada da ni Vučić, ni Srbija više ne mogu da računaju na razumevanje i da treba da se odluče i to na izborima. Zapad više neće čekati. Ako Vučić opet ubedljivo pobedi, onda više neće imati izgovora da ne može da implementira Ohridski sporazum. Sankcije Omer Karabeg: Vučić je izjavio da će da prihvati sve osim priznanja Kosova i stolice za Kosovo u Ujedinjenim nacijama. Da li bi Srbija zbog toga mogla dobiti sankcije ukoliko Vučić i nakon izbora bude odbijao ono što Zapad od njega traži? Ognjen Gogić: Ne očekujem sankcije zato što bi jedina prava sankcija mogla da bude zaustavljanje evropskih integracija, a one su već u zastoju, pa se to ne bi odrazilo na progres Srbije na evropskom putu. Čini mi se da EUa ima drugačije planove za ovaj region. O tome govori novi investicioni paket koji je pomenula predsednica Evropske komisije. Ne verujem da će EU voditi politiku koja bi u potpunosti otuđila i Srbiju. Ovaj region je kako tako pristojno funkcionisao i bez srpskog de facto priznanja Kosova - tako da može na taj način da nastavi da funkcioniše. A ukoliko bi se Srbija otuđila, onda bi se otvorio prostor za veći ruski i kineski uticaj. Zbog toga verujem da sankcije neće uslediti. Meni nije neočekivana pozicija predsednika Srbije. Ko god da je na vlasti u Srbiji ne bi se drugačije ponašao. Jer i kad bi sutra Srbija i de iure priznala Kosovo, ne samo de facto, ostala bi podjednako udaljena od EU. Isto važi i za Kosovo. Kada bi sutra formiralo Zajednicu ne bi bilo de facto priznanja od strane Srbije. Tako da ni Srbija ni Kosovo nemaju motiv da sprovode Ohridski sporazum. Agon Maliqi: Ne mislim da će Srbija formalno dobiti sankcije, već će imati političke i ekonomske posledice. A imaće ih i Vučić jer mu je tolerantni pristup Zapada pomagao da ostane na vlasti. Mada zapadna podrška Vučiću nije bila direktna nego implicitna, ako je ne bude imao, to će za njega biti politička kazna. Mislim da je to što je Vučić rekao da ne može da prihvati nezavisnost Kosova, niti članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama retorička priča jer te dve stvari se ne traže od njega. Od njega se ne traži de iure nego de facto priznanje. A članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama ne zavisi od Srbije. Prepreka je Rusija. Tako da mislim da Vučić i dalje ostavlja otvorena vrata za dogovor. Omer Karabeg: Šta bi mogao biti prvi korak nakon Brisela, da li je to raspisivanje izbora na severu Kosova na koje je Srpska lista, sigurno po Vučićevom nalogu, ovih dana pristala? Ognjen Gogić: Predsednik Vučić je pozvao Srbe da se vrate u lokalne institucije i Srpska lista je potvrdila spremnost da učestvuje na tim izborima. Kosovo je odgovorilo da je moguće da se održe ti izbori ali pod uslovom da se do njih dođe putem peticija i referenduma. I tu je stala cela priča. Kako stvari sada stoje - male su šanse da skoro dođe do izbora. Agon Maliqi: I ja sam skeptičan. Sve zavisi od toga da li će Kosovo imati dovoljno garancija da će Ohridski sporazum biti implementiran. Ako na Kosovu ne postoje uverenja da se ide u pravcu implementacije sporazuma, vlada neće imati motiva da organizuje izbore. Osim toga, mislim da vlada u Prištini hoće da Srbija, pa i Srbi sa severa, plate političku cenu za bojkotiranje institucija. Strah od rata Omer Karabeg: U zaključku, da li je ovog puta Zapad odlučio da po svaku cenu do kraja sprovede Ohridski sporazum. Stiče se utisak da se boje oružanog konflikta, a događaj u Banjskoj je pokazao da je on moguć. Ognjen Gogić: Tačno je da se svi boje oružanog konflikta, ali mislim da sporazum nije jedini način da se on spreči. Postoje i drugi načini i upravo na tu kartu igra predsednik Vučić. S druge strane, uprkos želje Zapada da se dijalog Beograd-Priština okonča međusobnim de facto priznanjem, nisam siguran da oni imaju mehanizme i poluge da to ostvare. Da su imali, već bi to uradili. Mislim da Srbiji više odgovara da situacija ostane ovakva kakva jeste makar trpela pritiske. I tako će biti sve dok se ne budu otvorile kapije EU. Ne vidim da bi se bilo ko u Srbiji usudio da sprovodi sporazum, a da nema garancije da će Srbija biti nagrađena članstvom u EU. Agon Maliqi: Mislim da je Zapad ozbiljan u svojoj nameri, ali da nisu spremni da implementiraju sporazum po svaku cenu. Jer to podrazumeva da se ubrza prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU. Oni i dalje veruju da je sadašnji proces evropskih integracija koji ne vodi nigde - podsticaj. Ali to očigledno nije. Za njih možda i nije najvažnije da se Ohridski sporazum implementira. Za njih je najvažnije da bude mir, makar i nestabilan, posebno u kontekstu globalnih konflikata. Problem je u tome što sve strane rade pod pritiskom vremena jer za pola godine imamo izbore za Evropski parlament, a za godinu dana predsedničke izbore u Americi. Možda će nakon toga nastati potpuno drugačija politička konstelacija. Ako do tada ne bude sproveden Ohridski sporazum, ulazimo u veoma problematičnu situaciju u kojoj se ne isključuje ni oružani sukob.]]> Sun, 05 Nov 2023 07:06:34 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP4GBduTWx0z1WFk24e89-qg https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP4pRa_DDkMLU5ONpYks2fGs Poznavaoci političkih prilika na Kosovu i u Srbiji, Artan (Muhaxhiri) Muhadžiri i Dušan Janjić, smatraju da se nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom krije od javnosti kako bi premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobili na vremenu da pripreme javnost da su prihvatili kompromise. Ovaj statut su Kosovu i Srbiji 21. oktobra predstavili izaslanici EU, SAD, Francuske, Nemačke i Italije. Potom su dve strane navele kako je dokument "prihvatljiv" ali se u javnosti ne iznose nikakvi detalji o njegovoj sadržini. Kurti i Vučić su svoju "tajnovitost" obrazložili time da su tako nešto od njih zatražile međunarodne diplomate takozvane "velike petorke". Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena 2013. godine u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, dok su principi usaglašeni 2015. Međutim, Ustavni sud Kosova je utvrdio da neki od principa nisu u skladu sa kosovskim zakonima, što je bio razlog da zvanična Priština odbija da implementira taj dogovor. S druge strane, Beograd je insistirao da se Zajednica formira onako kako je dogovorena u Briselu a ne da se neke tačke usklade sa Ustavom Kosova, kako je to predložio Ustavni sud Kosova. U međuvremenu su krajem februara ove godine dve strane prihvatile predlog EU o normalizaciji odnosa, a potom sredinom marta i Aneks dokument za njegovu implementaciju. Taj sporazum, pored ostalog, predviđa da se pripadnicima srpske zajednice na Kosovu pruži određeni nivo samomenadžiranja. Nekoliko stranih diplomata je potom potvrdilo da se to samomenadžiranje odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. 'Promena stavova jedan od razloga za skrivanje statuta' Politički analitičar i sociolog Artan Muhadžiri u izjavi za Radio Slobodna Evropa ukazuje da se kosovski premijer Aljbin Kurti godinama unazad oštro protivio Zajednici i u tom kontekstu dodaje da mu je sada potrebno vreme da javnost pripremi na novu realnost. "Stalne konfrontacije sa prethodnim premijerima u vezi sa ovim pitanjem bile su jedan od ključnih stubova njegovih političkih kampanja. Zbog toga je Kurtiju sada potrebno vreme da postepeno stvori novi odgovarajući politički kontekst, koji bi njegove suštinske promene u pristupu Zajednici učinile racionalnim", kaže on. S druge strane, kako navodi Muhadžiri, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću je potrebno vreme da pripremi javnost u Srbiji na neminovnost: "izbor posebnog modela i formata priznavanja državnosti Kosova". "Zajednička izjava Makrona, Šolca i Meloni o neophodnosti brzog napretka u smislu da Kosovo osnuje Zajednicu, a Srbija ispuni de fakto priznanje, najjasnija je orijentacija geostrateških i geopolitičkih planova za budućnost našeg regiona", dodaje on. Lideri Nemačke, Francuske i Italije, Olaf Šolc (Scholz), Emanuel Makron (Emmaneul Macron) i Đorđa (Georgia) Meloni su 27. oktobra u zajedničkom saopštenju poručili da Kosovo i Srbija "treba paralelno da ispunjavaju svoje obaveze korak po korak". Oni su naveli i da se od Srbije očekuje de facto priznanje Kosova, što je 30. oktobra ponovila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen). Ona je objasnila da Kosovo treba da formira Zajednicu a Srbija da prizna kosovska dokumenata i institucije. Muhadžiri ukazuje da se Zajednica opština sa srpskom većinom smatra jednim od glavnih stubova Sporazuma između Kosova i Srbije, "jer strukturalno i sistematski definiše dugoročnu integraciju i institucionalnu saradnju između opština sa srpskom većinom i kosovskih državnih institucija". Šteti li 'skrivanje' statuta procesu formiranja Zajednice? Dušan Janjić iz beogradskog foruma za etničke odnose smatra da "tajni dokumenti" i pregovori bez učešća javnosti stvaraju prostor za manipulaciju od strane političara na Kosovu i u Srbiju. "Zapravo, zloupotrebljavaju taj dijalog za neke njihove političke ciljeve. Na primer, ona priča 'nikada nećemo priznati Kosovo' i sa Kurtijeve strane 'nikada neću prihvatiti Zajednicu'. Sve to oni što dogovore ako javnost odbaci kada sazna (detalje), to je trošenje energije i izazivanje sukoba", kaže Janjić u izjavi za Radio Slobodna Evropa. On dodaje da "nametanje rešenja nije zdravo u demokratiji". "Draft statuta takav kakav je uopšte ne treba da se krije", ocenjuje Janjić, koji tvrdi da je imao uvid u taj dokument ali da ne može da iznosi više detalja. Rekao je samo da taj statut polazi od primene bazičnih dogovora iz 2013. i 2015. godine, koji su postignuti u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, ali da na pravi način "redefiniše obezbeđivanje samoupravnog okvira za suštinsku autonomiju srpske zajednice". "To je ono što postoji u Hrvatskoj kao Srpsko nacionalno veće, to je ono što na neki način ali ne u suštinskom smislu, imaju manjine u Srbiji i Crnoj Gori", rekao je on uz ocenu da su u ovom trenutku Srbi na Kosovu dobili "maksimum maksimuma". Janjić tvrdi i da poslednji statut Zajednice dobro definiše odnos prema centralnim vlastima. Inače, do sada su za implementaciju sporazuma o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu izrađena četiri nacrta statuta: Nacrt statuta srpskog Upravljačkog tima, nacrt vizije premijera Kosova Aljbina Kurtija, nacrt statuta premijera Albanije Edija Rame i nacrt statuta Zajednice koji je izradila nemačka organizacija Friedrić-Ebert-Stiftung. Janjić veruje da će se sa procesom implementacije Zajednice početi početkom naredne godine, odnosno nakon parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji koji su zakazani za 17. decembar. Šta je Kurti rekao o statutu? Premijer Kosova Aljbin Kurti je 3. novembra pred poslanicima u Skupštini Kosova rekao da su izaslanici "velike petorke" od njega zatražili garancije da neće objaviti nacrt statuta kako ne bi došlo do "zloupotrebe". Naveo je kako može da iznese samo svoju političku procenu, te da smatra da taj dokument pojašnjava situaciju oko priznanja Kosova. Rekao je i kako taj nacrt statuta "prekida nasleđe nepriznavanja Republike Kosovo koje je zapisano u sporazumima iz 2013. i 2015." Ipak, on je podvukao da još nije zvanično prihvatio taj dokument za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, ali je ocenio da je pažljivo napisan u skladu sa slovom i duhom Ustava Kosova. Dodao je da će ga razmotriti i Ustavni sud Kosova.]]> Fri, 03 Nov 2023 21:55:35 +0200 https://api.follow.it/track-rss-story-click/v3/M-jleWeGtP4pRa_DDkMLU5ONpYks2fGs