У понедељак 3. априла у 11 часова у фоајеу позоришта обележићемо, за нашу институцију важан јубилеј – 100 година од рођења телевизијског и позоришног редитеља, оснивача Позоришта на Теразијама и његовог првог уметничког директора Радивоја Лоле Ђукића.

У тежњи да се подсетимо Лолине изузетне и свестране личности, али и вредности и идеала на којима је Позориште на Теразијама основано, присетићемо се самих почетака рада и околности које су довеле до стварања данас јединог музичког позоришта у региону.

Своје успомене, анегдоте и чињенице, до сада можда непознате јавности, тог дана ће са нама поделити глумица Тања Бошковић, редитељ Здравко Шотра, театролог Светозар Рапајић и новинарка Тања Петернек. Догађају ће присуствовати и Јелена Ђукић, Лолина супруга.

Радивоје Лола Ђукић рођен је 3. априла 1923. године у Смедереву. Свој радни век започео је као репортер, а затим уређивао дечији, драмски и забавни програм Радио Београда. Основао је Хумористичко позориште у Београду, данашње Позориште на Теразијама. Био је један од оснивача Телевизије Београд и њене школе хумора. Написао је и режирао преко 200 емисија. На овој телевизији је, у својој 53. години, завршио радни век због политичког и програмског неслагања, а ниједна његова серија није сачувана у целини.
Рад у позоришту обележиле су театарске комедије Златни мајдан, Бог је умро узалуд, Будибогснама, Човек са четири ноге, Усрећитељи, Морам да убијем Петра, Крадем, крадеш, краду, Једна љубав а пет покојника али и мјузикл Уби или пољуби и монокомедија Глупи Август- мемоари једног кловна.
Написао је књигу Склеротични мемоари (1987), романе Овца на булевару Октобарске револуције (1989) и Будале једу маглу (1996).
Ужаснут оним што се у догађа у држави, у периоду од 1990. до 1994. године враћа се сликарству.
Умро је 7. септембра 1995. године у Београду.

Своју литерарну заоставштину оставио је као легат Националној библиотеци Републике Црне Горе Ђурђе Црнојевић на Цетињу.

Више о животу и раду Радивоја Лоле Ђукића можете прочитати овде: http://pozoristeterazije.com/radivoje-lola-djukic/

Ауторка овогодишње поруке:  Самиха Ајуб, Египат

СВИМ МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА, ПОЗОРИШНИМ УМЕТНИЦИМА СВЕТА

Пишем вам ову поруку за Светски дан позоришта и, ма колико била испуњена срећом што вам се обраћам, сваки део мога тела дрхти под тежином онога због чега сви ми – уметници у позоришту и ван њега – патимо, односно због огромног притиска и помешаних осећања поводом стања у којем се свет данас налази. Нестабилност је директан производ онога кроз шта наш свет пролази на плану конфликта, ратова и природних катастрофа које су имале разарајуће ефекте, не само на наш материјални свет, већ и на наш духовни свет и наш унутрашњи мир.

Обраћам вам се данас са осећањем да је цео свет постао група изолованих острва, или као бродови који плове по хоризонту пуном магле, док сваки од њих диже једра и плови без навођења, не видевши ништа на хоризонту што би могло да га наводи, али, упркос томе, наставља да плови, надајући се да ће пронаћи сигурну луку у којој ће се моћи скрасити након дугог лутања усред заглушујућег мора.

Ми никада нисмо били боље повезани но што смо данас, али, у исто време, никада нисмо били несложнији и удаљенији но што смо данас. Ту лежи драмски парадокс који нам намеће савремени свет. Упркос томе, чему сви сведочимо, на пољу припајања у протоку информација и модерној комуникацији која је срушиле све баријере географских граница, конфликти и тензије којима свет сведочи, прелазе границу логичке перцепције и стварају, унутар тог привидног припајања, фундаментално одступање које нас удаљава да истинске суштине људскости у свом најједноставнијем облику.

У својој првобитној суштини, позориште је чисто људски чин који се заснива на истинској суштини људскости, а то је сам живот. Као што је рекао Константин Станиславски, велики пионир позоришта, „никада немој долазити у позориште у прљавим ципелама. Скините прашину и блато напољу. Оставите све своје мале бриге,

размирице, ситне тешкоће – све ствари које уништавају ваш живот и одвлаче вам пажњу од уметности – заједно са својом одећом, на улазу у позориште“. Када се попнемо на бину, пењемо се живећи само један живот, живот једног живог бића, али тај живот може да се подели и умножи у много других живота које износимо у свет тако да и он оживи, напредује и шири свој мирис другима.

То што радимо у свету позоришта као драматурзи, редитељи, глумци, сценографи, певачи, музичари, кореографи и техничка подршка, односно то што сви ми радимо без изузетка, чин је стварања живота који није постојао пре но што смо ми ступили на сцену. Тај живот заслужује да га води брижна рука, да га загрле груди пуне љубави, да га разуме топло срце, и да му здрав разум да разлоге због којих треба да настави напред и да преживи.

Не претерујем када кажем да је то што ми радимо на бини чин самог живота и стварања живота ни из чега, као сјај у тами који обасјава мрак ноћи и даје му топлину. Ми смо ти који дајемо животу раскош. Ми смо ти који га оличавамо. Ми смо ти који га чинимо животним и смисленим. И ми смо ти који му дајемо разлоге да га разумемо. Ми смо ти који користимо светлост уметности да бисмо се супротставили тами незнања и екстремизма. Ми смо ти који прихватамо доктрину живота како би се тај живот ширио по свету. Због тога, ми улажемо труд, време, зној, сузе, крв и лепоту, искрено верујући да је живот вредан живљења.

Обраћам вам се данас не само да бих говорила или славила оца свих уметности, „позориште“, на овај Светски дан позоришта. Уместо тога, позивам вам да се ујединимо, сви ми, држећи се за руке, раме уз раме, и да викнемо из свег гласа, као што смо навикли на сценама својих позоришних кућа, да наше речи пробуде савест целог свега и да потраже изгубљену суштину човека унутар нас самих. Човека који је слободан, толерантан, љубазан, саосећајан, нежан и отворен. И да наше речи одбаце гнусну слику бруталности, расизма, крвавих сукоба, једноумља и екстремизма. Човек хода земљом и живи под небом хиљадама година и наставиће то да ради и у будућности. Извадите га из муља ратова и крвавих сукоба и замолите га да их остави пред вратима позоришта. Можда ће наша људскост, која се замаглила у сумњи, једном опет постати категоричка сигурност која нас све чини уистину способнима да будемо поносни на то што смо људи и што смо сви заједно у простору људскости.

Мисија нас драматурга, чувара ватре просветитељства, још од појављивања првог глумца на првој бини, јесте да будемо у првим редовима супротстављања свему што је ружно, крваво и нељудско. Ми се боримо против тога са свиме што је лепо, чисто и људско. Ми, и нико други, имамо могућност да ширимо живот.

Хајде да га ширимо заједно зарад једног света и једног човечанства.

ПОРУКА ПОЗОРИШТА “БОШКО БУХА”

Позориште је место где се причају приче.
Позориште је једино место где публика удише исти ваздух као и ликови те приче.
Ту врсту контакта и размене не може да пружи ниједна друга уметност.
Данас се позориште и његова магија слави у целом свету. Међутим, ми не можемо у потпуности да се препустимо слављу када знамо да је једно наше позориште у опасности да остане без матичне сцене.
Бранећи интегритет и значај професије и интересе народа коме својом уметношћу служимо, ми глумци Позоришта на Теразијама у потпуности подржавамо своје колеге из позоришта “Бошко Буха” у њиховој борби за опстанак на Тргу Републике 3, на адреси на којој постоје већ 73 године.
Они су потребни публици свих генерација, а поготово најмлађим, које уз њих одрастају уз садржаје највиших естетских и етичких домета, постајући не само наша будућа публика, већ и мислећи грађани овог друштва. Позориште “Бошко Буха” вам се захваљује на досадашњој подршци и моли вас да и даље будете уз њих, јер њихова борба и даље траје.

Драго публико,

изашао је априлски репертоар!

Први дан продаје улазница са попустом од 20% је у петак 24. марта:

➪ online преко нашег сајта од 00.00

➪ на благајни од 13.00

Радно време благајне: од уторка до недеље од 13.00 до 19.30 часова.

Понедељак је нерадан дан.

: 011/ 322 99 43

: blagajna@pozoristeterazije.com

У недељу 2. априла са почетком у 19.30 часова, на сцени Позоришта на Теразијама биће изведена танго опера Maria de Buenos Aires у продукцији Опера Нова из Крагујевца.

Улазнице се могу купити на благајни позоришта и online преко нашег сајта по цени од 1800 динара за партер и 1500 динара за балкон.

О ДЕЛУ

“Maria de Buenos Aires” је једина танго опера на свету, премијерно изведена 08. маја 1968. године у Буенос Ајресу. Ово ремек дело чувеног композитора Астора Пјацоле и либретисте Хорасија Ферера је чудесан спој поезије, плеса и танга. То је надреална прича о Марији, младој жени рођеној у сиромашном предграђу Буенос Аиреса  ,,једног дана када је Бог био пијан“. Заведена звуком банденеона, она се предаје свету танга, подземља и проституције и умире млада. Њена сенка бива осуђена да вечно лута улицама Буенос Ајреса, али на крају доживљава искупљење и Марија се поново рађа. Она симболизује жену, али и сам град Буенос Ајрес, танго, уметност уопште.
Кроз радњу представе срећемо ликове карактеристичне за танго традицију – Пајадора, Банденеон, Гориона, али и марионете, психоаналитичаре, гоблина…
Сензуални ритмови Пјацолиног nuevo танго стила који изводи јединствен музички састав и очаравајући стихови Ферера стварају магију која у потпуности обузима.

КОМПОЗИТОР Astor Piazzolla, ЛИБРЕТИСТА Horacio Ferrer, АРАНЖМАН Warner Chappel Music Limited
ДИРЕКТОР ПРОДУКЦИЈЕ Миљан Белоица, ДИРИГЕНТ Немања Митрашевић, РЕДИТЕЉ Петар Лукић, КОРЕОГРАФ  Данијела Сагић, СЦЕНОГРАФ  Ана Комбјанова, КОСТИМОГРАФ  Алина Лињкова Вељковић

УЛОГЕ:
Зорица Белоица • Марија, Маријина сенка
Александар Мишовић • Глас свирача, Уснули врабац, Главни лопов, Први аналитичар, Глас једне недеље
Чедомир Штајн • Ел дуенде / Дух Буенос Ајреса

ХОР: Анастасија Аранђеловић, Бјанка Ђорђевић, Бојан Ђурић, Иван Марковић, Катарина Јеремић, Миливоје Попадић, Вања Филиповић • гласови рецитатора

ПЛЕСАЧИ: Данијела Сагић, Сандра Пауновски

ТАНГО АНСАМБЛ: Милан Јовић (концерт мајстор), Миљан Белоица (хармоника), Наталија Петровић  (клавир), Григорије Пећанац  (гитара), Гордана Спасић (флаута), Никола Славковић (контрабас), Наталија Петковић  (друга виолина), Сузана Влатковић  (виола), Исидора Филиповић  (виолончело), Срђан Палачковић, Невена Ђорђевић  (перкусије).

ШМИНКЕР Даша Цветић, ФРИЗЕР Драгана Марковић, ДИЗАЈН СВЕТЛА Радомир Стаменковић, ПРЕВОД  Јелена Милојевић, ТИТЛ  Милош Дашић, МАЈСТОР СВЕТЛА Никола Манић, Саша Радивојевић, АУДИО ВИЗУЕЛНА ТЕХНИЧКА ПОДРШКА Еуротон, ШЕФ ТЕХНИКЕ  Ненад Милорадовић, РЕКВИЗИТЕР Марија Вујичић, ГАРДЕРОБЕР Мирјана Тодоровић, ДЕКОРАТЕР Владисав Бркић.

РЕЧ ДИРЕКТОРА ПРОДУКЦИЈЕ

У мојим очима, проживљавајући сваки тренутак рађања ове представе, ово је много више од танга а и од певања. Марија из Буенос Ајреса је вероватно најважније дело композитора Астора Пјацоле. Ослањајући се на искуство, али и поштујући традицију, у сарадњи са песником Хорасијем Ферером, он ствара своје авангардно ремек дело.
То је прича о тангу – његовом умирању и васкрсењу, прожета тугом, љубављу, нежношћу, страшћу, бесом, али и вером у живот.
Аутори повлаче паралелу између судбине Исуса Христа и Марије из Буенос Ајреса, али она је и сам град, жена, танго, посрнуло друштво сиромашно духом… Музика и текст нас обузимају и воде право до саме границе амбиса где више нема материјалног, нема бола и где све почиње изнова да се ствара – ново и чисто.
За мене је Пјацолина Марија сама уметност – оно што нас одржава живима и држи подаље од амбиса искушења да се претворимо у сенке нашег сопственог преживљавања. Она изнова оживљава, још јача, просветљујући наше животе, враћајући нас истинској људскости.

Миљан Белоица

Опера Нова Крагујевац основана је 2018. године са циљем постављања и утемељења камерне оперске сцене у Крагујевцу. Опера Нова је уз подршку Града Крагујевца кроз пројектне активности успела да за кратко време постане један од значајних културних симбола града са циљем окупљања уметника и жељом да остану у свом граду и допринесу подизању квалитета културног живота.
У сарадњи са Крагујевачким оркестром, у сопственој продукцији, преко 15 пута су са великим успехом изведене опере Imeneo – Г.Ф. Хендл (2019), Глукова опера Орфеј и Еуридика (Ђурђевданска награда Града Крагујевца 2020. године), опера Краљ Артур (2021).
Танго опера Maria de Buenos Aires премијерно је изведена у Књажевско-српском театру у Крагујевцу 21. децембра 2022. године.

Драго публико,

изашао је мартовски репертоар!

Први дан продаје улазница са попустом од 20% је у уторак 21. фебруара:

➪ online преко нашег сајта од 00.00

➪ на благајни од 13.00

Радно време благајне: од уторка до недеље од 13.00 до 19.30 часова.

Понедељак је нерадан дан.

: 011/ 322 99 43

: blagajna@pozoristeterazije.com

Поштована публико,

због државног празника, нерадни дани благајне позоришта су 15. и 16. фебруар.

Од петка 17. фебруара благајна ће радити по устаљеном радном времену од 13 до 19.30 часова.

Телефон благајне: 011 322 9943.

Позориште на Теразијама у сарадњи са 9 издавачких кућа вас уводи у свет 39 невероватних књижевних прича!

Поводом Дана заљубљених, преносимо љубав са позоришних на књижевне наслове.

На благајни позоришта, уз купљене улазнице за мјузикл Flashdance који је на репертоару 14. фебруара, поклањамо вам неке од тренутно најбољих књижевних издања.

Акција даривања почиње у суботу, 4. фебруара и траје до истека залиха.

Радно време благајне је од уторка до недеље од 13 до 19.30 часова.
Понедељак је нерадан дан.

Одабрали смо за вас следеће наслове:

Архипелаг
Рашчарани свет (Јелена Ленголд)
Љубав у ваздуху (Јани Вирик)
Ходање по облацима (Михајло Пантић)
Гледај дуго и нетремице (Чарлс Симић)

Booka
2020. дневник (Група аутора)
Воли ме више од свега на свијету  (Мира Фурлан)
У лето (Карл Уве Кнаусгор)
Путујуће казалиште ( Зоран Ферић)

Дерета
Круг двојке (Маша Ребић)
Све ће бити савршено (Лоренцо Мароне)
Пчелињи жамор (Софија Сеговија)
Обећање (Дејмон Галгут)
Невидљиви живот Еуридиси Гузмао (Марта Батаља)

Clio
Цила (Јудит Кацир)
Минхенско скривено уметничко благо (Кетрин Хикли)
Дорси (Грејл Маркус)
Ако књиге нестану (Сузан Сонтаг, Џонатан Кот)
Каваца (Весна Милек)

Чаробна књига
Конформиста (Алберто Моравија)
Тил (Данијел Келман)
Отети. Историја злочина (Људмила Петрушевска)
Напуштање (Абдулразак Гурна)

Космос издаваштво
Психијатри, психолози и други болесници (Родриго Муњос Авиа)
Продавница среће (Родриго Муњос Авиа)
Џелат љубави (Ирвин Јалом)
Холандска Кућа (Ен Пачет)

Геопоетика
Бајни свете, где си ти (Сали Руни)
Братство среће (Фернандо Саватер)
Гвоздена завеса (Весна Голдсворти)
Лига безочних (Бранка Криловић)

Лагуна
Ми против вас (Фредерик Бакман)
Живот пре човека (Маргарет Атвуд)
Одакле сам била више нисам (Дејан Тиаго Станковић)
Пут до куће сваког јутра све је дужи (Фредерик Бакман)
Доктор Д. (Горан Марковић)

Арете
Дневник генија (Салвадор Дали)
Тесна врата (Андре Жид)
Пророк (Халил Џубран)
Плес стварности (Алехандро Ходоровски)

Поштована публико,

принуђени смо да због болести глумаца откажемо представе Mamma Mia! (28. јануар) и Фантом из Опере (29. јануар).

Улазнице купљене online биће сторниране, а новац рефундиран.

Улазнице купљене на благајни можете заменити за фебруарске термине ових представа или неки други наслов, или извршити повраћај новца.

Телефон благајне: 011/322 9943

Хвала на разумевању.

Драго публико,

изашао је фебруарски репертоар!

Први дан продаје улазница са попустом од 20% је у уторак 24. јануара:

➪ online преко нашег сајта од 00.00

➪ на благајни од 13.00

Радно време благајне: од уторка до недеље од 13.00 до 19.30 часова.

Понедељак је нерадан дан.

: 011/ 322 99 43

: blagajna@pozoristeterazije.com

Од јануара 2023. године, у представи Са друге стране јастука, улогу Тамаре играће Татјана Димитријевић, а Конобарицу Миња Петровић.

Од фебруара 2023. године, након краће паузе, мјузикл Зона Замфирова поново ће бити на репертоару. Улогу Доке тумачиће Тања Живковић, а Калиопу Елизабета Ђоревска.

“Једна мајка. Једна ћерка. Три потенцијална оца. И пут ка олтару који никада нећете заборавити!”

У среду 18. јануара 2023. године, мјузикл Mamma Mia! Позоришта на Теразијама обележиће своје 150. извођење!
Премијера представе инспирисана музиком групе ABBA, била је 27. марта 2015. године као прво извођење овог наслова у овом делу света. До сада је преко 75 000 гледалаца погледало нашу представу како на матичној сцени, тако и на гостовањима.
И двадесет четири године након светске премијере, Mamma Mia! је један од најпопуларнијих наслова који је погледало више од 65 милиона људи широм света. Представа се изводи на 16 светских језика на свих шест континената, а била је вишеструко номинована за најпрестижније награде (Tony, Grammy, Drama desk, Laurence Olivier…)
Теразијски мјузикл Mamma Mia! рађен је у копродукцији са словеначком компанијом Проспот.

Глумица Јелена Јовичић, која тумачи улогу Доне, поводом наступајућег јубилеја изјавила је:
“Mamma Mia! је више од представе. Она је наше најбоље друштво, раме за плакање, поновно рођење! Она је феноменално осећање са којим одлазите из позоришта насмејани и напуњени неком чудном позитивном енергијом. Када бих укратко могла да је опишем, рекла бих да је то представа која слави живот такав какав јесте, са свим својим врлинама и манама; живот по мери обичног човека који не одустаје од себе и сопственог виђења љубави и слободе.”

Слободан Стефановић који у представи тумачи лик Сема, са посебним узбуђењем очекује 150. извођење:
“Mamma Mia! је планетарни хит који је своје место, срећом, нашао и код нас у Позоришту на Теразијама. Представа доноси много лепих тренутака нама и публици, и пресрећан сам што сам део екипе која на најлепши начин преноси емоцију људима који воле наше позориште. Нека нам је дуговечна, и на радост свих нас!”

Ауторски тим представе чине Југ Радивојевић (редитељ), Слободан Обрадовић (драматург), Весна Шоуц/Милан Недељковић (диригенти), Мојца Хорват (кореограф), Бојана Никитовић (костимограф), Александар Денић (сценограф).
Улоге: Милена Живановић / Ива Манојловић / Татјана Димитријевић, Јелена Јовичић / Милена Васић, Слободан Стефановић, Драган Вујић Вујке, Владан Савић, Жарко Степанов, Душица Новаковић / Мина Лазаревић, Ивана Кнежевић, Иван Заблаћански, Бојана Симеон, Барбара Милованов, Љубиша Динчић, Душан Шида и други.
У представи учествују балет, хор и оркестар Позоришта на Теразијама.

Више о представи: https://pozoristeterazije.com/predstave/mamma-mia/

Званичан трејлер: https://www.youtube.com/watch?v=ZTty-faXxJs

Фотофрафије: Далибор Тонковић

Скупштина града Београда је на седници одржаној 26. децембра 2022. године донела одлуку о именовању Радослава Радета Марјановића за вршиоца дужности директора Позоришта на Теразијама.
Пре њега, функцију директора позоришта обављао је Александар Ђаја.

Радослав Раде Марјановић

Позоришни, филмски и телевизијски глумац рођен је у Краљеву 1950. године. Детињство је провео у Крагујевцу па сматра да је Крагујевчанин. Дипломирао је на Глумачкој академији у Београду у класи Миње Дедића.
Професионалну каријеру започиње у Атељеу 212. Био је члан Народног позоришта у Београду, а касније и стални члан драмског ансамбла Позоришта на Теразијама у коме је остварио бројне улоге у култним музичким представама (избор): Сплитски акварел, Прича о коњу, Љубавно писмо, Волим своју жену, Мој дечко, Три фртаља Београда, Солитер, Цигани лете у небо, Лутка са насловне стране, Кабаре, Јубилеј, Пољуби ме Кејт, Глорија, Продуценти, Виктор Викторија, Мистер долар.
Ширу популарност код публике стекао је тумачећи улоге у телевизијским серијама сценаристе Синише Павића (Бољи живот, Породично благо, Стижу долари, Бела лађа, Јунаци нашег доба).
Поред уметничког ангажмана, Раде Марјановић је био и члан Управног одбора Позоришта на Теразијама у три мандата, од којих је у једном био и председник.

Фото: Јово Марјановић

Поштована публико,

Током празника, нерадни дани благајне су 31. децембар и 01., 02., 03., 06., 07. и 08. јануар.

У среду 04. и четвртак 05. јануара благајна ће радити од 13 до 19.30 часова.

За то време, улазнице су доступне за куповину online преко нашег сајта.

Од 10. јануара благајна позоришта ће радити по свом устаљеном радном времену.

Позориште на Теразијама вам жели срећне новогодишње и божићне празнике!