Da bi se sačuvala reputacija, stabilnost poslovanja i zadovoljstvo kupaca, informatička bezbednost mora se tretirati kao strateška komponenta, a ne samo kao trošak ili fusnota. Ispred i iza svake tehnologije uvek stoji čovek. Iako se pažnja u retail industriji često usmerava na tehnologiju, analizu prodajnih trendova i rezultata, navika kupaca, potrošačke moći ili zaštitu sistema i infrastrukture – ljudski faktor, sa svim svojim navikama, odlukama i propustima, i dalje ostaje najslabija karika u lancu bezbednosti.

Zato ne-tehnički izazovi zaslužuju jednaku pažnju kao i tehnički.

Tehnički izazovi ‘retail’ industrije

Bez obzira na veličinu, geografski obim poslovanja ili segment tržišta, sve retail kompanije danas suočavaju se sa sličnim tehničkim izazovima u oblasti informatičke bezbednosti. Ti izazovi proizlaze iz digitalne transformacije, sve većeg broja tačaka pristupa mreži, rasta obima podataka o kupcima i stalne povezanosti sistema između prodavnica, magacina, e-commerce platformi i dobavljača.

Posebno je važna zaštita podataka o kupcima i transakcijama, jer retail kompanije upravljaju ogromnim količinama ličnih i finansijskih podataka — od brojeva platnih kartica do istorije kupovine i podataka iz lojalti programa. Ovi podaci često su meta sajber napada, naročito ransomware i phishing kampanja koje ciljaju POS sisteme, ERP rešenja i cloud baze. Glavni izazov leži u održavanju bezbednosti podataka tokom celog životnog ciklusa, od prikupljanja do arhiviranja ili brisanja — uz stalnu usklađenost sa propisima kao što su GDPR, CCPA, PCI DSS i lokalnim zakonima o zaštiti podataka.

Još jedan značajan problem predstavlja zastarela i složena infrastruktura. Mnoge kompanije kombinuju nove cloud servise sa starim lokalnim sistemima, poput legacy POS terminala, ERP rešenja i NAS skladišnih sistema. Takva heterogena infrastruktura otežava implementaciju jedinstvenih bezbednosnih politika, upravljanje pristupom i nadzor nad mrežom, stvarajući rupe koje napadači lako mogu iskoristiti.

Čest problem je i spor tempo ažuriranja softvera i operativnih sistema, naročito u fizičkim prodavnicama, gde se svako ažuriranje često mora obaviti ručno ili uz prekid rada.

Sigurnost IoT i pametnih uređaja predstavlja još jedan izazov. Sve veći broj pametnih kasa, kamera, brojača poseta, senzora za praćenje zaliha i interaktivnih displeja donosi nove vektore napada. Ovi uređaji često imaju slabe podrazumevane lozinke, retko se ažuriraju i imaju ograničene mehanizme detekcije napada.

Napadi putem IoT-a mogu dovesti ne samo do kompromitacije mreže, već i do fizičkih incidenata, poput blokade u automatskim linijama za pakovanje robe ili kvarova u sistemima za kontrolu temperature u skladištu.

Prelazak na cloud rešenja povećava fleksibilnost poslovanja, ali zahteva i preciznu kontrolu pristupa i identiteta. Pogrešno konfigurisani cloud servisi i privilegovani nalozi često su uzrok ozbiljnih curenja podataka, zbog čega se sve češće primenjuje princip Zero Trust Architecture. Ovaj pristup podrazumeva da se nikome ne veruje po difoltu, već se svaki zahtev za pristup proverava, dodatno autentifikuje i prati.

Održavanje dostupnosti i otpornosti sistema takođe je ključno, jer retail zavisi od neprekidnog rada online prodaje, POS transakcija i logističkih sistema. DDoS napadi i prekidi rada cloud servisa mogu privremeno ili trajno paralizovati poslovanje, što zahteva planove za disaster recovery, redundantne sisteme i automatizovane alate za praćenje incidenata u realnom vremenu.

Ljudski faktor i strategije za jačanje bezbednosti

I pored tehničkih izazova, ključnu ulogu u bezbednosti igra ljudski faktor. Zaposleni često nisu svesni kako njihovi svakodnevni postupci mogu uticati na bezbednost — od klika na lažni mejl do neovlašćenog deljenja lozinki ili povezivanja privatnih uređaja na poslovnu mrežu. Redovna obuka i simulacije, poput testnih phishing mejlova, ključne su za izgradnju prve linije odbrane.

Ograničeni budžeti i percepcija bezbednosti kao troška takođe predstavljaju problem. Mnoge kompanije i dalje je posmatraju kao obavezu, a ne kao investiciju, što dovodi do parcijalnih rešenja, antivirusnih programa bez prave zaštite endpoint-a, firewall-a bez praćenja logova ili jednokratnih projekata umesto sistemske strategije. Bezbednost mora postati integralni deo poslovne strategije i planiranja rizika, sa jasnim metrikama i povratom ulaganja, jer je tehnička sigurnost jednako važna kao i osiguranje fizičke imovine kompanije.

Kompleksnost usklađenosti sa regulativom predstavlja dodatni izazov za retail kompanije koje posluju u više zemalja. Različiti propisi o zaštiti podataka, elektronskoj trgovini i fiskalizaciji zahtevaju stalno praćenje zakonskih promena, što iziskuje resurse i stručno znanje. Greške u usklađenosti mogu dovesti do visokih kazni, ali i gubitka poverenja kupaca, što dugoročno može ugroziti profitabilnost.

Rizici iz lanca snabdevanja i eksternih partnerstava takođe su značajni. Svaki partner, bilo da je dobavljač, transportna firma, IT provajder ili marketinška agencija — može predstavljati potencijalnu slabost ako ne primenjuje odgovarajuće mere zaštite. Napadi koji ciljaju slabije tačke u lancu snabdevanja postaju sve češći, pa je od ključnog značaja redovno procenjivanje bezbednosti partnera i ugovorno definisanje minimalnih standarda zaštite.

Nedostatak stručnog kadra dodatno otežava situaciju. Potražnja za stručnjacima koji razumeju i IT i poslovni kontekst značajno nadmašuje ponudu, pa mnoge kompanije pribegavaju outsourcing-u, što unosi dodatne rizike. Slabija interna ekspertiza i oslanjanje na spoljne partnere otežavaju dugoročnu strategiju i brzo reagovanje u kriznim situacijama.

Uprkos složenosti izazova, postoje proverene prakse koje retail kompanije mogu primeniti kako bi podigle nivo zaštite i otpornosti. Uvođenje principa Zero Trust podrazumeva da se ne oslanja na pretpostavljeno poverenje ni u jedan deo mreže ili korisnika, već da svaki zahtev za pristup bude autentifikovan, autorizovan i kontinuirano praćen. Redovno ažuriranje softvera i centralizovano upravljanje endpointima značajno smanjuju rizik od iskorišćavanja poznatih ranjivosti.

Edukacija zaposlenih i razvoj bezbednosne kulture često su zapostavljeni, a ključni su za dugoročnu otpornost kompanije. Bezbednost mora postati deo svakodnevne prakse, od rukovanja podacima do korišćenja mobilnih uređaja — i odgovornost svih zaposlenih, od izvršnog direktora do najnižih nivoa organizacije.

Višeslojna zaštita podataka, redovne procene rizika, testiranje otpornosti, definisani planovi za upravljanje incidentima i aktivno uključivanje menadžmenta u bezbednosne odluke sve su prakse koje zajedno omogućavaju proaktivnu i skalabilnu zaštitu. Menadžment mora biti aktivno uključen u kreiranje politike bezbednosti, planiranje budžeta i praćenje rezultata, jer je informatička sigurnost pre svega poslovno, a ne samo tehničko pitanje.

Retail industrija 2025. godine suočava se sa složenim i stalno promenjivim pejzažom pretnji. Kombinacija digitalnih inovacija, visoke konkurencije i očekivanja kupaca čini da svaki bezbednosni incident može imati višestruke posledice – od finansijskih gubitaka do trajnog narušavanja poverenja. Uspešne kompanije razumeju da informatička bezbednost nije prepreka inovacijama, već preduslov za njih.

Na kraju, bez obzira na to koliko je sistem napredan, algoritam sofisticiran, izveštaj detaljan ili mreža zaštićena, ispred i iza svake tehnologije stoji čovek. Ulaganje u svest, znanje i odgovornost zaposlenih ostaje najvažnija mera informatičke bezbednosti, danas i u budućnosti.

The post Informatička bezbednost u retail sektoru u 2025. godini — izazovi i nastojanja appeared first on Netokracija.rs.

Netokracija

Message History

Add new keyword

Delivery option(s)