Panel “Kultura, umetnost i mediji za društvo bez nasilja prema ženama”, održana je nedavno u organizaciji kulturne organizacije Mikser i Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Women u Srbiji.

U znak podrške važnoj temi rodne ravnopravnosti i bezbednosti žena u našem društvu, događaju je prisustvovao novi ambasador Velike Britanije u Srbiji, Njegova ekselencija, Edvard Ferguson, koji se se, zajedno sa direktorkom Agencije UN Women u Srbiji Milanom Rikanović, obratio prisutnim novinarima i učesnicima.

Razgovor je deo inicijative za unapređenje bezbednosti žena u javnom prostoru “Ona hoda sama kroz grad”, koja je nastala u sklopu krovnog projekta „Sigurnost žena i devojčica u javnom prostoru” koji UN Women Srbija sprovodi uz podršku Britanske ambasade u Srbiji, a u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, jedinicama lokalne samouprave i organizacijama civilnog sektora u pet gradova širom Srbije.

Uoči razgovora, rezultate istraživanja predstavila je Maja Lalić ispred Miksera, sa fokusom na preporuke građanki i građana za dugoročne društvene mere unapređenja bezbednosti žena i devojčica u javnom prostoru koje su se u ogromnoj meri (skoro 80% odgovora) fokusirale na ulogu medija, umetnosti, kulture, obrazovanja, kao i na podizanje svesti javnosti i medija (55.4%) o neophodnoj borbi protiv kulture tolerancije na sve oblike nasilja nad ženama u našem društvu.

Tema razgovora bila je uloga kulture i medija u suzbijanju tolerancije na rodno-zasnovano nasilje u javnom prostoru i promovisanju rodne ravnopravnosti. O svojim iskustvima, kao i konkretnim potrebnim koracima ka bezbednijem i empatičnijem društvu govorile su istaknute predstavnice našeg kulturnog, javnog i medijskog života u Srbijii koje su svojim ličnim zalaganjem i integritetom otvorile put ovim važnim temama u javnosti: novinarka Jelena Zorić, pozorišna rediteljka Minja Bogavac, muzičarka benda E-Play Maja Cvetković, istoričarka umetnosti Sanja Kojić Mladenov i istoričarka književnosti Stanislava Barać, kroz moderirani razgovor sa članicom Mikser tima, novinarkom Aleksandrom Malušev.

Događaj i temu su svojim prisustvom podržali i brojni predstavnici domaće javnosti iz oblasti kulture, medija, udruženja civilnog društva, prava i diplomatije.

Na pitanje o najvećim izazovima za pošteno i dostojanstveno bavljenje novinarskom profesijom, imajući u vidu da su rezultati istraživanja pokazali da građani u ovoj sferi vide i izvor problema, ali i prostor za kreiranje rešenja, Jelena Zorić navela je pronalaženje balansa između dva imperativa: pravo javnosti da zna činjenice i pravo žrtava i porodica na dostojanstvo i privatnost.

• Možda sam propustila da sebi priuštim skupa putovanja ili da imam neke pogodnosti, ali moj prioritet je uvek bio da, radeći svoj posao, ne povredim aktere slučaja o kom izveštavam. Uvek razmišljam o žrtvama i njihovim porodicama i kako bi se osećali da nešto pročitaju o svojim najbližima. Ovo što vidimo po medijima nije samo žustro i neprovereno tabloidno novinarstvo niti borba za click-bait, reč je o podilaženje masi kojoj se ovakav sadržaj nameće, a važno je da se tome ne podlegne. Na primer, ja ne primam nikakve push notifikacije, radije ću svakih sat-dva da proverim portale kojima verujem nego da se izlažem takvom sadržaju, a kada se dogodi nešto važno, nema šanse da ćete to propustiti – istakla je Zorić i dodala da se dosadašnja praksa finansijskih penala, ma koliki oni bili, za kršenje zakonskog i okvira Kodeksa novinara Srbije, nije pokazala dovoljnom i da smatra da samo uticaj na promenu svesti publike može da pomogne, što zahteva dugotrajno angažovanje, a rezultati mogu doći samo postupno.

U sprezi predstavnika institucija i urednika i vlasnika pojedinih medija, napomenula je Zorić, i njihove potrebe za potvrdom međusobne lojalnosti, dešavalo se da mediji objave detalje istrage koji pomognu počiniocu da uzmakne policiji i na taj način ugroze čitav istražni i sudski proces.

Minja Bogavac, rediteljka komada “Devojčice” istakla je da je ova predstava za kratko vreme imala tridesetak igranja i da je publika doživljava lično i poziva prijatelje da je pogledaju.

• Reč je o istinitim pričama, a to čak nisu ni ekstremni primeri. Ja volim da se šalim da je ovo predstava o “problemima odrastanja privilegovanih, belih srpskih devojčica”, ali to su priče sa kojima svaka od nas može da se poistoveti jer je bar nešto od toga doživela. Ono što bi u promeni diskursa u nasilju prema ženama i toleranciji tog nasilja trebalo uraditi je svakako edukacija dečaka i muškaraca. Mi smo radili bezbroj radionica sa devojčicama, ali nama je tu svima sve jasno, već treba usmeriti energiju na one koji možda i nisu svesni da svojim naizgled nonšalatnim ponašanjem nekome nanose štetu, koji ne shvataju da glasan komentar upućen komšinici može stvarno da nanese bol toj osobi – smatra Bogavac.

Maja Cvetković iz E-play koji je uradio rimejk hita “Aut”, Ekatarine Druge a koji je sa refrenom “Ona hoda sama kroz grad” pratio celu kampanju, prisetila se ovom prilikom kako su tokom snimanja spota za pesmu “Šamarčina” ona i koleginica izašle na ulicu našminkane kao da imaju ozbiljne povrede, sa masnicama i ranama, a da niko od prolaznika nije pokušao da im pomogne.

• S obzirom da nismo zaista bile ugrožene, drago mi je što nismo morale da objašnjavamo. S druge strane, šminka je bila filmska, neverovatno uverljiva, ja sam sa nevericom gledala svoje lice… O spotu se mnogo posle pričalo i komentarisalo, ali zaključujem da smo jako hrabri kada ostavljamo anonimne komentare na objave na portalima, puni smo podrške na društvenim mrežama, tamo gde je naše ime vidljivo, ali u direktnom kontaktu se povlačimo, iz nekog straha, želje da ne budemo deo nečega… – istakla je Maja.

Sanja Kojić Mladenov, na pitanje o uspešnim vizuelnim umetnicama koje danas već imaju svetski renome, a snažno koriste svoj ženski glas u problematizovanju rodnih uloga, nasilja, ženskog tela itd, kaže da se to probijanje do svetske scene zasniva na ličnim kontaktima i prodornosti svake od umetnica.

• Svaku izložbu, postavku ili program koji sam organizovala, organizovala sam sama uz pomoć sopstvenih kontakata i angažovanja. Kako da vam kažem, mi neku sistemsku podršku u smislu zvaničnih institucija odavno više i ne očekujemo. To je zato što na mnogim odlučujućim mestima sede pojedinci koji ne bi trebalo da imaju moć odlučivanja i planiranja stvari jer o njima jednostavno nemaj dovoljno znanja – objasnila je Mladenov.

Stanislava Barać ističe da se na polju književnosti i zastupljenosti ženskog stvaralaštva ipak nešto menja, ali da je takođe reč o pojedinačnim inicijativama i izdavačima koji se ciljano bave promocijom ženskog stvaralaštva i sadržaja koji se bavi nasiljem nad ženama i opštim položajem i tretmanom žena u društvu.

• Krajem osamdesetih godina u Jugoslaviji žene su prepoznale da je put ka menjanu društva i osiguravanju dostojanstvenog položaja žena kroz medije i tada je nastalo nekoliko časopisa i biltena kao što su “Feminističke sveske” i “SOS bilten” koji su se na vrlo otvoren način bavili problemima silovanja. Tokom rata devedesetih rađena su ekstenzivna istraživanja koja su dokazala povezanost silovanja u ratnim okolnostima sa silovanjima u mirnodopskim uslovima – osvrnula se Barać.

Kao listu prioriteta za promenu kulture tolerancije nasilja nad ženama, naše sagovornice ističu sledeće:

• Edukacija i medijskih profesionalaca, ali i publike da racionalno bira sadržaj
• Edukacija muškaraca o kulturi tolerancije nasilja nad ženama, prvenstveno dečaka i mladića
• Neophodnost da se društvo izbori da na odgovornim i odlučujućim pozicijama u svim javnim institucijama sede ljudi sa znanjem i profesionalnim integritetom
• Neophodnost udruživanja i samoorganizovanja svih aktera javnog života, po “esnafskoj” liniji, ali i u grupe istomišljenika kako bi se formirala kritička masa
• Ohrabrivanje pojedinaca u obrazovnom sistemu da deci pruže drugačije uvide i interpretacije tradicionalnog i zastarelog gradiva
• Međusobno ohrabrivanje žena da prevaziđu osećaj inferiornosti i hrabrije preuzmu odlučujuće uloge i funkcije u društvu i da ne čekaju nečiju potvrdu i dozvolu jer ona neće doći sa strane.

• Odvajanje od Novartisa uspešno je završeno danas, prvim trgovačkim danom na SIX švajcarskoj berzi (SIX Swiss Exchange). Akcije Sandoza uključene su u ključne tržišne indekse.
• Sandoz predstavništvo posluje u Srbiji od 2007. godine, nakon što je izvršena akvizicija regionalne kompanije koja je imala dugogodišnju istoriju poslovanja, Lek Ljubljana.

Bazel, 4. oktobar 2023. – Sandoz, globalni lider u generičkim i biosličnim lekovima, danas slavi početak trgovanja akcijama na SIX švajcarskoj berzi (SIX Swiss Exchange) kao nezavisna kompanija.

Nova kompanija je uključena u ključnih šest tržišta i ima kreditni rejting investicionog nivoa koji joj daje jaku konkurentsku poziciju. Dobro je pozicionirana za kontinuirani profitabilan rast kao samostalni globalni lider i evropski šampion u generičkim i biosličnim lekovima.

Ceremonija početka poslovanja na šest tržišta označava uspešan završetak sto postotnog odvajanja od bivše matične kompanije Novartis i početak trgovanja akcijama Sandoz Group AG. Akcije su kotirane na švajcarskom indeksu performansi (SPI®), švajcarskom liderskom indeksu (SLI®) i drugim relevantnim švajcarskim indeksima; Sandoz ADR (američke depozitne potvrde) će se takođe trgovati od danas na US OTCQX®.

Predsednik upravnog odbora Sandoza, Žilber Gustan (Gilbert Ghostine) ovim povodom je rekao: „Danas je početak nove ere za Sandoz kao nezavisne kompanije, ali naša svrha je nepromenjena: pionirski pristup pacijentima. To je ono što radimo najbolje, uvek smo radili najbolje i uvek ćemo raditi najbolje: da kvalitetne lekove učinimo dostupnim većem broju ljudi, na više mesta, na više novih načina.”

Svrha i brend Sandoza duboko su ukorenjeni u našoj naučnoj baštini i nasleđu prvih medicinskih dostignuća, od osnivanja hemijskog pionira Kern & Sandoz daleke 1886, razvoja Calcium Sandoza 1929, preko prvog oralnog penicilina na svetu 1951, do lansiranja prvog biosimilara na svetu 2006. godine.

CEO Sandoza, Ričard Sejnor (Richard Saynor): „Kao nezavisna kompanija, Sandoz će biti u potpunosti u poziciji da ostvari svoju strategiju koja ima za cilj održivo liderstvo u rastućoj i ključnoj industriji generičkih lekova i biosličnih lekova.“

„Već aktivno stvaramo pristup pacijentima oblikovanjem globalnog okruženja za zdravstvo. Jačamo zdravstvene sisteme širom sveta tako što pružamo godišnje uštede od preko 17 milijardi dolara samo u Evropi i SAD-u, i svake godine dosežemo oko 500 miliona pacijenata u preko 100 zemalja.

Generički lekovi i bioslični lekovi čine oko 80% ukupnog obima lekova koji se koriste širom sveta, uz oko 25% ukupnih troškova. Uprkos snažnim konkurentskim pritiscima, očekuje se stabilan rast tokom naredne decenije, podstaknut osnovnom potražnjom za ovim ključnim sistemskim lekovima.

Nikola Mikašinović, Direktor za tržišta Zapadnog Balkana (Srbija, Bosna i Hercegovina i  Severna Makedonija): „Od danas, Sandoz će moći bolje da zadovolji potrebe pola milijarde pacijenata širom sveta. Sandoz ostaje trajno posvećen inovacijama u zdravstvu kao i suočavanju sa globalnim izazovima zdravstvene zaštite. Naša kultura je zasnovana na integritetu i inkluziji, sa željom da svi budemo najbolja verzija sebe – da živimo svoje vrednosti, činimo ono što možemo da podstaknemo rast poslovanja i pionirski pristup pacijentima.

Sandozov listing prospekt i srodna dokumenta mogu se naći ovde: www.sandoz.com/sandoz-spin).

Napomena

„Ovo medijsko saopštenje sadrži izjave o budućem poslovanju koje ne garantuju buduće performanse. Ove izjave se baziraju na pogledima menadžmenta i pretpostavkama u vezi sa budućim događajima i poslovnim performansama u trenutku kada su izjave date. One su podložne rizicima i nesigurnostima, uključujući, ali ne ograničavajući se na, buduće globalne ekonomske uslove, devizne kurseve, zakonske odredbe, tržišne uslove, aktivnosti konkurenata i druge faktore koji su van kontrole kompanije Sandoz. Ukoliko se jedan ili više ovih rizika ili nesigurnosti materijalizuju ili ukoliko se osnovne pretpostavke pokažu kao netačne, stvarni rezultati mogu se značajno razlikovati od prognoza ili očekivanja. Svaka izjava o budućem poslovanju važi samo na dan izjave, i kompanija Sandoz nema obavezu da javno ažurira ili revidira bilo koje izjave o budućem poslovanju, osim ako to zahteva zakon.“

Postoje aktivnosti koje mogu da pogoršaju skoliozu kod dece, a o ovom stanju kičme govorio je Marko Aleksandrić, profesor sporta i fizičkog vaspitanja, prenosi N1.

„Postoje pokreti i aktivnosti koje mogu da učine da se klinička slika deformiteta kičmenog stuba vašeg deteta naglo pogorša. Takve vežbe i aktivnosti kod skolioze morate da izbegavate. Bilo koje vrste pregiba kičmenog stuba unazad u gimnastici su loša. Skokovi u vis dovode do ubrzane torzije kičmenog stuba. Razni plesni manevri, posebno u baletu, dovode do ozbiljne torzije kičmenih pršljenova i to pogoršava već prisutnu krivinu skolioze. Neki položaji kod joge uzrokuju istu stvar. Ovakve sile ubrzano izazivaju progresiju skolioze“, objašnjava Aleksandrić Marko, profesor sporta i fizičkog vaspitanja.

U galeriji Saveta Evrope u Strazburu otvorena je samostalna izložba umetnice Svetlane Ninković, pod nazivom „Deo“. Izložba je otvorena od strane Penelope Denu, potpredsednice Kluba umetnosti Saveta Evrope, a posetiocima je predstavljena jedna reprodukcija sastavljena od 15 celina, čime umetnica poziva na razmišljanje o nitima koje nas sve povezuju.

Foto: Promo

„U svetu u kojem živimo, čini se da smo svi kao pojedinačne niti u velikom, nevidljivom tkivu. Svako od nas ide svojim putem, noseći svoje snove, strahove i priče. Izgledamo kao da smo odvojeni, kao da svako od nas čini samo jedan deo veće slike. Ali ako pogledamo pažljivije, shvatamo da postoji nešto dublje što nas sve povezuje, nešto što ne možemo da vidimo golim okom. To su niti ljubavi, empatije i suosećanja koje se preplavljuju kroz naše živote svakodnevno. To su tanane veze koje nas spajaju, bez obzira na razlike koje nas čine jedinstvenima. Svaka nit predstavlja jednog pojedinca, sa svojim iskustvima i pričama. Ali kada se te niti isprepletu, stvaraju čarobnu tkaninu koja nas sve čini deo iste celine. Niti su naša prošlost, sadašnjost i budućnost. One su naši snovi, naša dela, naši odnosi i naše zajednice. Možda ne možemo videti ove niti, ali možemo ih osetiti u trenucima kada se osećamo povezano s nekim, kada delimo radost ili tugu. To su trenuci kada shvatimo da, iako smo jedinstveni, nismo sami. Nismo odvojeni. Niti nas drže zajedno. U svim svojim različitostima, mi smo deo iste tkanine života. I to je ono što čini naš svet tako posebnim i vrednim istraživanja. Možda ne vidimo sve niti koje nas povezuju, ali znamo da su tu, čineći nas jačim, složenijim i lepšim zajedno nego što bismo bili sami“, otkrila je Svetlana Ninković.

Izložba će biti otvorena do 27. oktobra u galeriji Saveta Evrope u Strazburu. 

O kom znanju je zapravo reč?

Reč je o znanjima o kojima se mnogo govori, a još uvek nedovoljno zna. Naročito iz ugla njihove konkretne, poslovne primene. Veštačka inteligencija, transhumanizam, proširena stvarnost, datafikacija života… deluju prilično udaljeno i apstraktno. A nisu. To su elementi Četvrte industrijske revolucije koje mnogi od učesnika BIZIT-a već primenjuju u svom poslovanju. Upravo od njih ćemo čuti kako, zašto i kakve koristi imaju od toga, i oni i njihovi korisnici.

Nove tehnologije su danas prilično nemilosrdne jer ne opraštaju odlaganje i kašnjenje u njihovoj primeni. Kako inovacije više nisu ni postepene ni blage, njihova brza konvergencija u jednu čitavu tehnološku revoluciju dovodi do toga da je uslov za poslovni uspeh njihovo kontinuirano praćenje i primena. Tehnologije o kompjuterima, onakve kakve smo ih decenijama poznavali više ne postoje. Ulazimo u svet totalne uvezanosti gde će  komunikacija između ljudi, računara, ali i “običnih stvari” kao što su automobil, sijalica, frižider, trotinet ili klima-uređaj biti nešto što se podrazumeva. I ne samo da se podrazumeva, već predstavlja način sticanja profita.

Šta vas čeka na jubilarnom desetom BIZIT-u?

Konferencija će okupiti predavače, paneliste i posetioce iz čitavog regiona koji poseduju konkretno iskustvo i opipljive rezultate kada je reč o poslovnim primenama tehnoloških inovacija. Učesnici BIZIT-a će na taj način moći da od pravih ljudi čuju konkretne priče, savete i prognoze u vezi sa onim što nas očekuje u turbulentnim vremenima u koje smo već kročili, o znanjima koja su zaista vredna. Stručnjaci za digitalnu transformaciju će biti predavači na BIZIT-u. Njihova imena i biografije pogledajte na sajtu, i prijavite svoje učestvovanje na ovom linku.

Prijava za jubilarni deseti BIZIT uključuje prisustvo glavnom programu, bogat kotizacioni set sa poklonima organizatora i partnera, „Match Making“ – ugovaranje sastanaka sa partnerima i posetiocima BIZIT-a, godišnju pretplatu na elektronsko izdanje časopisa PC Press, učestvovanje u nagradnom kvizu, hranu i osveženja, kao i poseban poklon organizatora povodom jubileja – veliku žurku na kraju drugog konferencijskog dana uz bend Marka Louisa. 

Rezervišite već danas 8. i 9. novembar za odlazak na BIZIT 2023, da biste se uverili koliko znanje vredi. I koliko neznanje košta…

Austrija, kojoj su saveznici nakon Drugog svetskog rata dali oblik, je dugo zauzimala posebno mesto unutar zapadnog tabora, posebno kao veza sa komunističkim blokom i zemljama Globalnog Juga. To vreme je minulo a rat u Ukrajini je u Beču pokrenuo raspravu o inostranoj politici.

uski napad na Ukrajinu je izazvao živu raspravu u Austriji o budućnosti neutralnosti zemlje. U maju 2022, grupa od četrdesetak pripadnika vojske, predstavnika privrede i pisaca, među kojima je bio i uticajni romanopisac Robert Menase, je objavila poziv kojim je tražena „otvorena debata“. Zadržati neutralnost pred ruskom agresijom bi bilo „ne samo neodrživo, već i opasno“. Poziv nije neposredno zahtevao prijem u NATO po uzoru na Finsku i Švedsku, ali ga nije ni isključivao. Od tada, glavni mediji u zemlji polemišu o budućnosti spoljne politike: treba li Ukrajini isporučiti oružje, dopustiti tranzit ratne opreme preko Austrije, obučavati ukrajinske vojnike ili učestvovati u uklanjanju mina? Da li je neutralnost, glavno uporište austrijske spoljne politike od 1955, poljuljana?

Ako je verovati izjavama četiri glavne stranke zastupljene u Nacionalnom savetu (donji dom Parlamenta) – konzervativcima Narodne stranke (ÖVP), socijaldemokratima (SPÖ), zelenim i nacional-konzervativacima iz desničarske slobodarske stranke Austrije (FPÖ) – neutralnost pred sobom ima svetlu budućnost. Kancelar Karl Nehamer (ÖVP) je nakon ruskog napada rekao: „Austrija je bila neutralna, Austrija je neutralna i Austrija će ostati neutralna. Što se mene tiče, rasprava je zaključena.“ Samo su je liberali iz Nove Austrije (NEOS), najmanje stranke u Skupštini, otvoreno doveli u pitanje ovaj stav. Ispitivanja pokazuju da 70 do 80% stanovništva, kao i obično, podržava status kvo.

No, šta konkretno podrazumeva ta neutralnost? I pobornici i kritičari ističu da je ona u praksi prilično prilagodljiva. Vlade su decenijama dopuštale preletanje aviona NATO-a preko svog vazdušnog prostora i prolaz američkih tenkova preko svoje teritorije tokom prvog rata u Iraku 1991. godine.

„Moskovska deklaracija“

Iza postojanosti tog načelnog stava, tumačenje neutralnosti se vremenom značajno razvilo. Poput Nemačke, i Austrija je nakon Drugog svetskog rata bila podeljena na četiri okupacione zone. No, za razliku od svog velikog suseda, Alpska republika je uspela da izbegne podelu pregovarajući 1955. godine o sporazumu sa Sovjetskim savezom koji je obećavao Austriji pun suverenitet pod uslovom da se ova zauzvrat izjasni kao „trajno neutralna“. Narečena „Moskovska deklaracija“ je bila preduslov zaključenju sporazuma između Austrije i četiri države Saveznice kojim je potvrđena njena nezavisnost. Iste godine je Skupština usvojila Savezni ustavotvorni zakon o neutralnosti i savezničke vojske su se povukle.

I Nemačka je mogla da krene tim putem. Josif Staljin je 1952. godine predložio zapadnim silama da pregovaraju o ponovnom ujedinjenju pod uslovom neutralnosti. Pojedine vođe demohrišćanske unije (CDU) tada na vlasti u Saveznoj republici, poput Jakoba Kajzera ondašnjeg ministra za svenemačka pitanja, su se izjasnile u prilog ozbiljnom preispitivanju te ponude. No, kancelar Konrad Adenauer, kao i Sjedinjene Američke Države su se tome usprotivile. Iste godine kada je Austrija objavila svoju „trajnu neutralnost“, Zapadna Nemačka je pristupila NATO-u.

U to doba se odluke o neutralnosti, kako u Austriji tako i u Nemačkoj, nisu odnosile isključivo na vojne saveze nego i na ekonomsku politiku. Levo krilo nemačkog CDU-a se odlučilo za srednji put između sovjetske planske privrede i anglosaksonskog kapitalizma: Ahlenski program iz 1947. je predviđao nacionalizaciju ključnih industrija i govorio o „hrišćanski odgovornom socijalizmu“. Adenauer i zapadni saveznici su se potrudili da obuzdaju tu struju i postarali se da velika zapadnonemačka industrija ostane u privatnim rukama – velikim delom pod kontrolom nacističkih kolaboracionista i profitera poput porodica Kvant (BMW), Porše-Pijeh (Volkswagen) i Flik.

Situacija je sasvim različita u Austriji. Dva „zakona o nacionalizaciji“ su 1946-1947. godine predale u ruke društva banke, ključne industrije i energetski sektor. Od tada je zadružno i javno vlasništvo igralo daleko značajniju ulogu u Austriji nego u Nemačkoj. Još i danas, skoro polovina bečkih stanova pripada zadrugama ili javnim ustanovama prema četvrtini u Berlinu. Istorijska odluka u prilog (…)

Ceo tekst pročitajte na sajtu Le Mond Diplomatique na srpskom, tako što ćete se izabrati jedan od ponuđenim modela pretplate.

Kako bi se mladima pomoglo da razviju profesionalne veštine i uspešnije pronađu posao, u okviru projekta „Znanjem do posla“ E2E, osnovnim i srednjim školama Šumadijskog, Podunavskog, Moravičkog i Raškog okruga predstavljene su usluge karijernog vođenja i savetovanja (KVIS). Usluge KVIS-a namenjene su mladim ljudima, ali onima koji pripadaju teže zapošljivim kategorijama, kako bi brže i uspešnije odgovorili na zahteve tržita rada i upravljali svojom karijerom. 

Više od osam godina švajcarsko-srpski projekat E2E širom Srbije kreira bolje uslove za brže zapošljavanje mladih kako kroz programe savetovanja, tako i kroz obuke na radnom mestu kod poznatog poslodavca. Zahvaljujući mreži  partnerskih organizacija, mladi prolaze kroz sveobuhvatan sistem karijernog vođenja i savetovanja pri čemu ih obučeni karijerni praktičari osnažuju u razumevanju ličnih talenata, informišu o aktuelnostima sa tržišta rada, mogućnostima daljeg usavršavanja ili pak mogućnostima zaposlenja povezujući ih sa potencijalnim poslodavcima. Mladi imaju mogućnost i virtuelnog poslovnog iskustva zahvaljujuči mogućnostima VR KVIS alata. 

Foto: Promo

„Svaki pojedinac je jedinstven i mi to razumemo. Pristupamo svakom mladom čoveku sa pažnjom i sa ciljem da otkrijemo njegove strasti i ambicije. Pružamo im informacije koje su relevantne za njihov put, radimo na jačanju njihovih veština i pomažemo im da se povežu sa kompanijama koje dele njihove vrednosti. Kroz ovu saradnju, ne samo da gradimo bolje karijere, već i doprinosimo razvoju lokalnih ekonomija, omogućavajući poslodavcima da oblikuju svoju budućnost sa inspirisanim i talentovanim mladim profesionalcima“, istakla je Jelena Stefanović, lider komponente za karijerno vođenje i savetovanje. 

Predstavljanje usluga KViS-a pratila je i panel diskusija na kojoj su svoja iskustva učešća u projektu podelili  karijerni praktičari i lokalni partneri iz Kragujevca i Kraljeva, ali i predstavnici srednjih škola iz ovih gradova uključujući i Veliku Planu koji su već deo E2E projekta. Učesnici panela jednoglasni su u zaključku da su KVIS alati, ali i oslajanje na moderne tehnologije izuzetan benefit za mlade, naročito u manjim sredinama gde su prilike za upoznavanje sa novim tehnologijama skromnije, a izazovi na tržištu rada još izraženiji. 

Foto: Promo

Kroz realizaciju projekta E2E do sada je prošlo gotovo 27 000 mladih. Preko 1600 polaznika programa završilo je obuku na radnom mestu, a čak 77% polaznika obuka se zaposlilo. Prepoznavajući značaj umrežavanja, u projekat se uključilo i 250 kompanija kao i brojni partneri iz javnog i civilnog sektora. Zahvaljujući holističkom paketu usluga i aktivnosti, projekat promoviše i humanije i inkluzivnije društvo koje brine o teže zapošljivim kategorijama društva. Preko 3500 učesnika projekta pripadaju kategoriji teško zapošljivih osoba iz osetljivih grupa, poput Roma, mladih iz ruralnih sredina, mladih bez roditeljskog staranja, samohranih roditelja, mladih sa invaliditetom.

Projekat se realizuje u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, državnim institucijama poput Sekretarijata za javne politike, Nacionalne službe za zapošljavanje, Agencija za kvalifikacije i Privredne komora Srbije.

Nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu objavilo da je Milan Radoičić kupovao oružje u Tuzli, a isto mu bilo transportovano u Beograd odakle ga je prenosio na Kosovo, oglasila se i Federalna uprava policije.

“FUP će preduzeti sve aktivnosti koje se odnose na proveru navoda da je Milan Radoičić od januara 2023. do 24. septembra nabavljao oružje, municiju i eksplozivna sredstva velike razorne moći iz Tuzle. Zatražićemo od organa Srbije da nam dostave sve raspoložive informacije”, kazao je portparol FUP-a Emil Sućeska.

Podsetimo, Radoičić je juče saslušan i negirao je krivicu. Tereti se da je sa, za sada više nepoznatih lica, izvršio krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti.

Međutim, kako je danas saopšteno, sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu je, nakon saslušanja okrivljenog Milana Radoičića o razlozima za određivanje pritvora, odbio predlog Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za određivanje pritvora usled opasnosti od bekstva, saopšteno je iz Višeg suda u Beogradu.

Prema naredbi o sprovođenju istrage, Milan Radoičić se tereti da je od januara 2023. godine do 24. septembra oružje, municiju i eksplozivna sredstva velike razorne moći nabavljao iz Tuzle, Federacija BIH, koje mu je isporučivano na teritoriji Grada Beograda, najčešće na potezu Bubanj Potok – Vrčin, a koje je potom prenosio i skladištio na neutvrđenim lokcijama na teritoriji Кosova, gde ih je skrivao u napuštenim objektima i šumama, pa je kao kolovođa grupe sa više NN lica, zajedničkim delovanjem i opšte opasnom radnjom 24. septembra izazvao opasnost za život ljudi u mestu Banjska na teritoriji AP КIM, navedeno je u saopštenju Višeg javnog tužilaštva.

Izjava direktora Olimpijskog centra „Jahorina“, Dejana Ljevnaića

Olimpijski Centar Jahorina sa ponosom najavljuje Digital Snow konferenciju, koja će se održati od 6.10. do 9.10. Ova konferencija predstavlja vrhunac svetskog skijaškog biznisa i okupiće stručnjake iz različitih oblasti kako bi zajedno istražili najnovije inovacije, poslovne mogućnosti i perspektive za budućnost industrije skijanja.

Nije tajna da je Jahorina već dugo poznata po svojim izvanrednim skijaškim terenima i bogatoj tradiciji zimskih sportova. Ali sada, sa zadovoljstvom mogu saopštiti da će Jahorina postati epicentar svetskog skijaškog biznisa tokom Digital Snow konferencije. Očekujemo dolazak stručnjaka iz svih krajeva sveta, spremnih da razmene svoja iskustva i doprinesu razvoju ove brzorastuće industrije.

Naši panelisti su vodeći stručnjaci u svojim oblastima, među kojima će biti naši partneri iz Crne Gore, Srbije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Rumunije, Bugarske uključujući proizvođače opreme, menadžere skijaških centara, marketinške stručnjake i mnoge druge. Očekujemo živahne diskusije, razmenu ideja i stvaranje novih partnerstava tokom ovog događaja.

Kroz naše panele, upoznaćemo vas sa najnovijim tehnološkim inovacijama koje će oblikovati budućnost skijanja. Sa stručnjacima iz oblasti, istraživaćemo nove tehnike za unapređenje skijaškog iskustva.

Konferencija pruža priliku za umrežavanje i stvaranje poslovnih kontakata. Upoznaćete poslovne lidere iz ove industrije i otvoriti vrata novim poslovnim prilikama.

Među velikim imenima stručnjaka na Digital Snow konferenciji će biti čast ugostiti jedno od najsvetlijih imena u svetu skijanja – Tinu Maze. Gospođa Maze je olimpijska šampionka i legendarna figura u svetu skijanja i sporta uopšteno.

Njeno učešće na konferenciji će dodatno obogatiti naše razgovore i omogućiti nam da dublje razumemo kako se skijaški svet menja i razvija. Radujemo se što ćemo imati priliku čuti njene perspektive i savete, jer verujemo da će njen doprinos biti inspiracija za sve nas u ovom brzorastućem sektoru.

Osim inspirativnih panela i diskusija, sa ponosom najavljujem i promociju drugog po redu časopisa o skijanju. Ovaj časopis će biti odličan izvor informacija i inspiracije za sve ljubitelje skijanja i planinarenja.

Kako bi se ova konferencija završila u velikom stilu, pozivamo vas i na nezaboravni party koji će uključivati nastup jedne od velikih zvezda domaće muzičke scene. Očekuje vas noć puna zabave, muzike i nezaboravnih trenutaka, i zbog toga ne propustite ovaj spektakularni završetak našeg događaja.

Digital Snow Konferencija obećava da će biti mesto gde se susreću tradicija i inovacija, a Jahorina će postati epicentar skijaškog sveta tokom njenog trajanja.

Pozivam sve zainteresovane da se pridruže ovom spektakularnom događaju i zajedno oblikuju budućnost skijaške industrije. Za više informacija o konferenciji, posetite našu zvaničnu web stranicu.

Neka Jahorina postane vaša destinacija ovog oktobra, i zajedno ćemo oblikovati budućnost skijanja!

Takođe, s ponosom obaveštavamo javnost da je interesovanje za ski sezonu na Jahorini u porastu, čemu nam svedoči podatak o broju prodatih karata u dosadašnjem delu pretprodaje. Ovim se potvrđuje pozicija Jahorine kao vodeće destinacije za zimski odmor. Zahvaljujući izuzetnom interesovanju tokom pretprodaje karata, sve pripreme su u punom jeku kako bismo dočekali naše drage goste.

Osim toga, sa zadovoljstvom objavljujemo da su naše promocije privukle pažnju iz različitih delova sveta. Očekujemo velik broj posetilaca iz Londona, Kine, Turske, Rumunije i Mađarske, što će doprineti internacionalnom šarmu Jahorine. Spremni smo da pružimo nezaboravan doživljaj svima koji nas posete, i radujemo se što ćemo zajedno sa našim gostima stvarati uspomene koje će ostati za ceo život.

Hvala svima koji su prepoznali lepotu i atraktivnost Jahorine, te što su izabrali da provedu svoj zimski odmor na našem predivnom skijalištu. Sa nestrpljenjem iščekujemo početak sezone i sve što nam donosi.

Ovogodišnji 19. Filmski festival Slobodna zona biće održan od 31. oktobra do 5. novembra u

Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Festival će 31. oktobra biti svečano otvoren domaćom premijerom filma „Zlo ne postoji” Rjusukea Hamagučija u mts Dvorani u 19 časova.

Nakon sjajnih ostvarenja „Točak sreće i fantazije” i „Povezi me”, koja su mu donela status jednog od omiljenih autora ovdašnjih filmofila, Japanac Rjusuke Hamaguči (44) nastavio je da osvaja nagrade i kritičare najnovijim filmom „Zlo ne postoji” (Evil Does Not Exist).

Premijerno prikazan na 80. Filmskom festivalu u Veneciji, gde je nagrađen Velikom nagradom žirija – Srebrnim lavom, uz još četiri nezavisna priznanja, „Zlo ne postoji” prati oca i ćerku koji žive skromnim životima u seocetu blizu Tokija, poštujući cikluse i zakone prirode. Jednoga dana saznaju da velika firma iz Tokija planira da usred šume izgradi luksuzni kamp, ne bi li svojim klijentima ponudila „bekstvo iz grada”. Ubrzo postaje očigledno da će taj projekat imati loše posledice po lokalno vodosnabdevanje, ekološku ravnotežu i život okolnog stanovništva.

Promo spot: https://youtu.be/nrKkv519uVI

I za prethodna dva filma Hamaguči je osvojio važna priznanja: romantična drama „Točak sreće i fantazije” osvojio je Srebrnog medveda – Veliku nagradu žirija u Berlinu, dok je „Povezi me” na svetskoj premijeri u Kanu nagrađen za scenario, a potom nominovan za Oskara u četiri kategorije, uključujući i za najbolji strani film, gde je trijumfovao.

Iako je, po sopstvenom priznanju, bio pomalo umoran od medijske pažnje i promovisanja oba filma koja su maltene istovremeno izašla 2021, te je želeo da napravi preko potrebnu pauzu, Hamaguči je dobio ponudu koju nije mogao da odbije.

Njegova saradnica na filmu „Povezi me”, kompozitorka Eiko Išibaši, zamolila ga je da joj pomogne oko stvaranja video-zapisa koji bi pratio njen nastup uživo. Pošto se nije osećao „kvalifikovanim” da snima samo apstraktne prizore, Hamaguči je odlučio da napiše klasičan scenario i knjigu snimanja. A onda je od toga, neplanirano, nastao celovečernji film.

„Vremenom sam se sve više vezivao za materijal koji smo stvarali. Ovaj veoma slobodan način snimanja delovao je na mene okrepljujuće. Ja sam gradsko dete i prvi put sam tako duboko uronio u prirodu”, objasnio je Japanac medijima u Veneciji.

Rezultat je još jedan biser sa njegovim potpisom.

Ulaznice za svečano otvaranje Slobodne zone u Beogradu, po ceni od 800 dinara, u prodaji su na​ biletarnicama mts Dvorane i servisa Tickets.rs, kao i onlajn preko sajta mts Dvorane, odnosno Tickets.rs​. Istoga dana film će biti prikazan na otvaranju festivala u Nišu i Novom Sadu.

Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

• Posvećen upotrebi tehnologije za dobra dela, Samsung u partnerstvu sa kompanijom Africam i Jedinicom za sprečavanje krivolova Crna mamba proširuje svoj pilot-program Wildlife Watch 

• Korišćenjem tehnologije koja se nalazi u Galaxy S21 Ultra i novom S23 Ultra, Samsung uživo i konstantno emituje divlje životinje u Rezervatu prirode Balule, delu Nacionalnog parka Kruger

Samsung je danas, na Svetski dan životinja, najavio proširenje svog pilot-programa Wildlife Watch, u partnerstvu sa kompanijom Africam i Jedinicom za sprečavanje krivolova Crna mamba, u cilju zaštite životinja od krivolova u južnoafričkoj savani. 

Pokrenut 2021. godine, ovaj program koristi Samsung tehnologiju za „sistem nadzora“ uživo kako bi svako mogao da gleda divlje životinje u Rezervatu prirode Balule, delu Nacionalnog parka Kruger. Pilot-program je doživeo neverovatan uspeh u očuvanju jedne od najugroženijih životinja u prirodi, nosoroga, zahvaljujući virtuelnim rendžerima koji nadgledaju uz Samsung. 

Foto: Samsung

„Nijedan pokušaj krivolova nosoroga u rezervatu nije primećen otkako je program pokrenut. Međutim, krivolov drugih divljih životinja u rezervatu nije nestao. Turizam je i dalje ispod nivoa pre kovida, što znači da manje očiju prati park, kriza troškova života je dovela do povećanja siromaštva i zapošljavanje novih rendžerki je otežano zbog male plate i izazovnih uslova rada“, izjavila je Lita Mkabela, rendžerka Crne mambe.

U okviru najnovijeg poboljšanja ovog programa, Samsung će koristiti tehnologiju u Galaxy S21 Ultra i novim S23 Ultra uređajima za konstantno posmatranje divljih životinja uživo. 

Uz najnapredniji sistem kamere i unapređene Nightography funkcije, kao i 200 MP adaptivni senzor piksela i telefoto kameru sa 10x optičkim zumom, Samsung Galaxy S23 Ultra uređaji će danju i noću snimati uživo. Takođe će poboljšanjem kvaliteta dokaza koje šalju u centralu u istragama o krivolovu pružiti podršku rendžerkama, dok će izdržljivi materijali od kojih su ovi uređaji napravljeni poboljšati otpornost u savani  kada ih rendžerke koriste dok vrše obilaske. S23 Ultra ima IP68 rejting otpornosti na vodu i prašinu. 

Foto: Samsung

Takođe će biti testiran uticaj Galaxy SmartTag uređaja na povećanje bezbednosti rendžerki i pomoć u koordinaciji napora za očuvanje u savani. Centrala Crnih mambi će koristiti SmartThings Find za praćenje kretanja pojedinaca u rezervatu. 

Da bi pomogao da lokalno stanovništvo što bolje razume značaj očuvanja divljih životinja od malih nogu, Samsung je sa Crnim mambama pokrenuo edukativni program pod nazivom „Samsung pregled mladunaca u savani“ za mlade u lokalnim zajednicama u kom se ističe važnost diverziteta i očuvanja divljih životinja i zaštite rezervata za buduće generacije. Freestyle projektor na kompaktnom, prenosivom uređaju će omogućiti Crnim mambama da sprovode ovu inicijativu na bilo kom mestu. 

„Pilot-program kompanije Samsung, Wildlife Watch je pokrenuo hiljade ljudi širom sveta da se pridruže sprečavanju krivolova u afričkoj savani. On dokazuje da tehnologija može da ima pozitivnu ulogu u prevazilaženju izazova u realnom životu. Na ovaj Svetski dan životinja i nadalje, Samsung želi da nastavi da širi svest o značaju očuvanja divljih životinja i da podstiče ljude širom sveta da prate i podržavaju Crne mambe u ovoj borbi za zaštitu prirode“, izjavio je Mark Holovej, direktor kategorije mobilnih uređaja u kompaniji Samsung za Evropu.

Svi su pozvani da „stražare“ ove godine i postanu virtuelni rendžeri koji pomažu u zaštiti ugroženih životinja od krivolova tako što će ih pratiti u realnom vremenu u njihovom prirodnom staništu i uživati u posmatranju ovih neverovatnih životinja iz sopstvenog doma. 

Foto: Samsung

Ako postanete virtuelni rendžer i pratite na sajtu wildlife-watch.com, možete da obavestite rendžerke ako vidite životinje u opasnosti ili znake krivolova tako što ćete kliknuti na dno stranice sa prenosom uživo, podeliti ono što vidite preko fotografije na društvenim mrežama da bi podstakli druge da se priključe i donirali sredstva Jedinici za sprečavanje krivolova. Uz različite položaje kamera se uvek prenosi nešto drugo, tako da možete vidite slonove, lavove ili čak žirafe u divljini bez obzira na to gde se nalazite. 

Virtuelni rendžeri koji žele da bolje razumeju znake krivolovnih aktivnosti mogu da nauče više gledanjem serije Kamp za obuku Crnih mambi koja se sastoji iz šest delova. Tu će naći savete rendžerki na šta treba da obrate pažnju dok gledaju i slušaju, kao i objašnjenja o važnom poslu koji obavljaju tokom obilazaka. 

Da biste gledali prenos uživo, pomogli u zaštiti ugroženih životinja i donirali sredstva Crnim mambama posetite wildlife-watch.com.   

Za više o programu Wildlife Watch posetite: https://www.samsung.com/uk/explore/photography/anti-poaching-wildlife-watch/ 

Napomene za urednike 

O kompaniji Samsung Electronics Co., Ltd.

Samsung inspiriše svet i oblikuje budućnost idejama i tehnologijama koje donose transformaciju. Kompanija redefiniše svetove televizora, pametnih telefona, nosivih uređaja, tableta, digitalnih uređaja, mrežnih sistema i memorije, LSI sistema, livenih i LED rešenja. Za najnovije vesti posetite Samsung Newsroom na adresi http://news.samsung.com. 

O kompaniji Africam 

Kopmanija Africam je osnovana 1999. godine sa glavnim ciljem povezivanja globalne javnosti sa prizorima i zvucima afričke savane uživo. Mi smo posvećena grupa ljubitelja divljih životinja koja ima zajednički cilj da zaštiti naše predivne divlje životinje i netaknute ekosisteme koje one nastanjuju. Preko mreže kamera koje snimaju uživo smeštenih na najzabačenijim mestima Afrike, naši prenosi uživo se mogu gledati u preko 200 zemalja. Za više informacija ili da postanete deo Africam zajednice posetite: www.africam.com  

O Jedinici za sprečavanje krivolova Crne mambe 

Jedinicu za sprečavanje krivolova Crne mambe je 2013. godine osnovala dobrotvorna organizacija Transfrontier Africa NPC u cilju zaštite zapadne regije reke Olifans u Rezervatu prirode Balule. Crne mambe su tokom prve godine rada dobile poziv da prošire delovanje na druge regije i danas štite sve granice Rezervata prirode Balule koji se prostire na 62.000 hektara i deo je oblasti Kruger u Južnoj Africi. Njeni timovi rade u skladu sa konceptom filozofije “slomljenog prozora“ i trude se da ovu oblast uticaja učine najnepoželjnijim, najtežim i najmanje isplativim mestom za krivolov bilo koje vrste. Sa strašću prema divljim životinjama i očuvanju nosoroga, ove žene su glas zajednice kroz svoj rad na zaštiti. 

Ciljevi Crnih mambi su ne samo da štite divlje životinje kroz praktičan rad, već i da budu uzor u svojim zajednicama. One žele da njihove zajednice shvate da su prednosti očuvanja mnogo veće od onoga što donosi krivolov i reše problem društvenog i moralnog pada koji je rezultat krivolova u okviru njihovih zajednica. Zabrinute su za dobrobit svoje dece jer je lažna ekonomija donela nemoral i drogu u njihove zajednice. 

Kompanija Mars ističe značaj pet-friendly kulture na Svetski dan životinja

Kućni ljubimci su za mnoge vlasnike odavno preuzeli uloge članova porodice, a odnedavno se smatraju i najboljim kolegama. Životinje pozitivno utiču na naše mentalno zdravlje, motivaciju i samopouzdanje, a Svetski dan životinja je savršena prilika da se ovoga i prisetimo.

Kompanija Mars, jedna od najvećih svetskih kompanija sa više od sto godina tradicije i nekim od najpoznatijih brendova za ljude i kućne ljubimce, vodi se principima koji ujedinjuju i usmeravaju više od 130.000 poslovnih saradnika ove kompanije širom sveta. Svoju posvećenost ka zaštiti i brizi o životinjama kompanija je i ove godine pokazala donacijom pet tona hrane za životinje azilima u Srbiji. Azili koje je kompanija Mars podržala kroz donaciju su azil Riska, Jessica, Felix, Draževac, Bela i Vučjak. Ovo je samo još jedan vid podrške koji je kompanija Mars pružila ove godine pored tradicionalnog volontiranja oktobru, tokom kojeg zaposleni kompanije volontiraju u partnerskom azilu.

Sa ciljem da već danas pomogne sa stvaranjem boljeg sutra, kompanija Mars već dugi niz godina nastoji i da zaposlenima pomogne u održavanju ravnoteže između poslovnog i privatnog života. Povodom ovogodišnjeg Svetskog dana životinja, Kremena Lefterova, menadžerka za ljudske resurse za region Balkana, podelila je dobre prakse i prednosti za zaposlene u kompaniji kao što je dovođenje kućnih ljubimaca u kancelarije i mogućnost provođenja radnog vremena sa ljubimcima kod kuće, što je već godinama uobičajena praksa kompanije.

Znamo da u kompaniji Mars kućni ljubimci mogu biti prisutni u kancelariji. Zašto mislite da je to korisno? Zar to nije teško za četvoronožne prijatelje?

Kućni ljubimci pružaju značajnu emocionalnu podršku i radost, što dovodi do višestrukog smanjenja stresa i povećanja efikasnosti rada. Istraživanja su takođe pokazala da prisustvo kućnih ljubimaca na radnom mestu pozitivno utiče na timski rad, poboljšavajući koheziju, poverenje i saradnju.

Imati psa ili drugu životinju u kancelariji podstiče međusobnu komunikaciju i zbližava zaposlene, stvarajući prijatniju i prijateljskiju atmosferu. Zaposleni u takvim kompanijama sa mnogo više radosti odlaze na posao. Na pitanje da li je životinji teško da izdrži ceo radni dan u kancelariji, imamo kancelarije sa otvorenim prostorom, pa su prostorije dovoljno prostrane da pas po volji trči i da se igra, a ne samo da leži pored svog vlasnika, iako im se to u većini slučajeva najviše sviđa.

Studije pokazuju da kućni ljubimci poboljšavaju našu produktivnost i kreativnost – uvođenje ljubimaca u radno okruženje može pomoći u poboljšanju fokusa i koncentracije zaposlenih. Osim toga, organizacije i kompanije koje dozvoljavaju prisustvo ljubimaca obično primećuju povećanu angažovanost zaposlenih i veće zadovoljstvo na radnom mestu. Ono što je takođe interesantan benefit – interakcija sa kućnim ljubimcima u kancelariji može doprineti boljem opštem zdravlju zaposlenih, što može rezultirati smanjenjem broja dana bolovanja.

Mislim da posao zauzima veliki deo naših života. Često smo toliko zauzeti svojim zadacima i mislimo da ponekad više ni ne vidimo šta se dešava oko nas. Kućni ljubimac u kancelariji doprinosi smanjenju napete atmosfere i „tera“ vas da se s vremena na vreme odvojite od posla i odmorite. Nije slučajno što studije pokazuju da su ljudi koji žive ili rade sa kućnim ljubimcima i redovno ih maze mirniji i nasmejaniji. Osim toga, oni su razlog da izaberete šetnju na svežem vazduhu umesto sedenja na telefonu tokom pauze za ručak.

Recite nam kako inače izgleda radno okruženje u kompaniji?

Radno okruženje u Marsu je otvoreno, kolegijalno i zabavno, bez odvajanja privilegija za menadžerske i saradničke pozicije. Naša kompanija takođe razvija plan za fleksibilno radno vreme i raznoliko radno okruženje kako bi održala zdraviji, uravnoteženiji i srećniji život svojih zaposlenih. Jedan od naših pet principa u koje verujemo jeste sloboda, pa tako imamo mogućnost i slobodu da dan kreiramo prema svojim potrebama. Radni dan proveden sa kućnim ljubimcem je samo jedan od primera. Sve ovo je deo formule za trajnu, uspešnu i vrednu karijeru.

Svoje utiske o inkluzivnom radnom okruženju i utisak o provođenju vremena sa ljubimcima tokom rada, podelile su i druge kolege iz kompanije Mars:

Maja Radosavljević, Activation Lead Mars UBBAI

“Fantastičan je osećaj biti deo kompanije koja podržava rad od kuce i ohrabruje pet-friendly kancelarije! Dešavalo se da nam u glavnoj kancelariji mačka uskoči u krilo dok smo na sastanku ili nam zlatni retriver donese lopticu za igranje. U mom slučaju, dok sedim za lap topom kod kuće, Svetozar uglavnom spava pored mojih nogu, a kad mu je bas dosadno, izgrize po koji komad namestaja.“

Sanja Novaković, Physical Logistics Analyst Mars Balkans

“Mnogo mi znači što je kompanija u kojoj radim pet-friendly i što imam mogućnost da svoj radni dan provodim u društvu svog psa (čak mu je i ime Mars).

Mogućnost maženja sa psom između sastanaka pozitivno utiče na produktivnost, ali i na smanjenje pritiska, i ima izuzetan uticaj na radnu atmosferu;Takođe jako mi je bitno što kompanija u kojoj radim, ceni i neguje vrednosti koje i sama podržavam, a to su pre svega bolji uslovi za ljubimce i životinje širom sveta.“

Veljko Lubarda, Demand Planner Mars Balkans

„Svakom vlasniku pasa poznat je onaj osećaj radosti koji psi ne umeju da sakriju kada im se vlasnici vrate kući nakon posla. Iako je osećaj čiste sreće divan, mnogo je bolje biti u prilici da sa svojim psom provodite vreme i tokom rada. Kao i za mnoge stvari, bio je neophodan period privikavanja, Mila sada obožava da prisustvuje sastancima.“

Marija Jovanović, Office Service Coordinator Mars Balkans

“Kada provedem radni dan sa kućnim ljubimcem, dan mi postaje mnogo prijatniji i ispunjeniji. Obično počinjem jutro sa svojim psom, bilo da je u pitanju šetnja, igra ili jednostavno uživanje u njenom društvu dok pijem jutarnju kafu. Zatim se posvetim radnim zadacima, ali napravim i kratke pauze da joj obezbedim neophodne zalihe ili malo vremena za igru i maženje.

Mogućnost rada od kuće i provođenje radnog dana sa kućnim ljubimcem mi omogućava bolju ravnotežu između svog profesionalnog i privatnog života. Takođe, izbegavam da gubim vreme putujući na posao, što mi omogućava da radim u mirnoj i prijatnoj atmosferi. Prisustvo kućnog ljubimca čini radno mesto prijatnijim i manje usamljenim.“

Foto: Kompanija Mars

Desetine hiljada ljudi izgubilo je život u zemljotresu u južnoj turskoj pokrajini Hataj 6. februara ove godine. Bageri nastavljaju da raščišćavaju uništene zgrade i uklanjaju brda šuta, pri čemu podižu velike oblake prašine, piše DW.

Neka deca trče kroz ruševine, traže mesto da se za igraju. Moguće je da one pri tom udišu – azbest. Otrovni građevinski materijal sada je kontaminirao biljke, tlo i ruševine u tom poljoprivrednom regionu i moguće je da izazove ozbiljnu zdravstvenu krizu.

Tim stručnjaka iz turske komore inženjera koji rade na zaštiti životne sredine prikupio je uzorke prašine u Hataju i na molbu DW ih analizirao. Istragom je utvrđeno da je azbest prisutan u regionu, uprkos zvaničnim izjavama koje tvrde suprotno.

Zdravstveni stručnjaci kažu za DW da su ljudi koji žive u zemljotresom pogođenom području, uključujući i hiljade dece, u ozbiljnoj opasnosti od raka pluća i grla uzrokovanog azbestom. Druga opasnost postoji od oboljevanja od mezotelioma, posebno smrtonosnog i agresivan karcinoma.

„U narednim godinama mogli bismo da očekujemo smrt desetina hiljada veoma mladih ljudi zbog slučajeva mezotelioma“, rekao je Ozkan Kan Karadag, lekar i ekspert za javno zdravlje i zaštitu zdravlja na radu, nakon što je video prve laboratorijske rezultate istraživanja DW.

Uklanjanje ruševina predstavlja zdravstveni rizik po stanovništvo

Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala je azbest, nekada slavljen kao čudotvoran materijal s različitim namenama, kao „jasno kancerogen“. U Nemačkoj je uglavnom zabranjen od 1993. godine, a u Turskoj od 2010.

Ipak, brojne zgrade su starije i još uvek imaju građevinski materijal koji sadrži azbest. Azbest se često koristio za krovove, obloge i izolaciju. Ako se taj materijal polomi, azbest može da se razgradi na čestice mikroskopske veličine, da se prenese vazduhom i proširi.

Zemljotres koji se dogodio 6. februara potpuno je uništio 100.000 zgrada u 11 gradova, uključujući i Hataj. Pored toga, više od 200.000 zgrada ozbiljno je oštećeno. Ujedinjene nacije procenjuju da je to ostavilo za sobom između 116 i 210 miliona tona šuta – što je dovoljno da se pokrije područje gotovo dvostruko veće od Menhetna.

Radnici i dalje ruše oštećene objekte i čiste ostatke, često bez maski i zaštitne opreme. Često ne koriste zaštitne mere protiv širenja prašine, poput prskanja vodom.

Organizacije kao npr. Udruženje turskih inženjera i arhitekata, navode da se ignorišu njihova upozorenja o rizicima po javno zdravlje zbog nasumičnog rušenja i uklanjanja šuta, kao i zbog načina na koji se odlaže taj otpad.

Kao odgovor na ta upozorenja, Mehmet Emin Birpinar, bivši zamenik ministra životne sredine , urbanizacije i klimatskih promena, u junu je na društvenim mrežama napisao da u vazduhu nema azbesta. „Naši građani u zemljotresom pogođenom području mogu da budu mirni. Preuzimamo veoma opsežne mere protiv“, naveo je.

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) udružuje snage sa Vladom Švedske kako bi unapredila ekološku budućnost u Srbiji. Kroz projekat „Održive i inkluzivne usluge na lokalnom nivou“, koji je finansiran od strane Vlade Švedske, lokalne samouprave u gradu Užicu i opštinama Nova Varoš i Kula unapređuju svoje planove za upravljanje otpadom, uključujući uvođenje ili poboljšanje sistema primarne selekcije otpada.

Građani ovih zajednica su spremni da postanu ekološki angažovani i to se već vidi u njihovim svakodnevnim navikama. Ispitivanje zadovoljstva korisnika komunalnih usluga, sprovedeno tokom maja i juna 2023. godine, otkrilo je da su građani voljni da vrše selekciju otpada, ali nailaze na izazove kao što su odlaganje kabastog otpada, vreme i mesto pražnjenja kontejnera i nedostatak kanti za razdvajanje otpada.

Jana Pavlović, šefica Odeljenja za životnu sredinu, komunalne usluge, energetsku efikasnost i vanredne situacije u SKGO, istakla je da su zaključci iz anketa već integrisani u lokalne planove upravljanja otpadom. Ona je, takođe, naglasila važnost edukacije građana i njihovog aktivnog učešća u zaštiti životne sredine.

„U cilju poboljšanja komunalnih usluga, lokalni planovi se prilagođavaju prema rezultatima ispitivanja. Planira se povećanje broja kanti i kontejnera za lakšu dostupnost građanima. Takođe, u planu je zamena bučnih metalnih kontejnera sa plastičnim i polu-podzemnim kontejnerima, kako bi se smanjila buka u središtima urbanih sredina“, izjavila je Jana Pavlović.

Ovi planovi pripremaju se za period od 10 godina, ali će se, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, revidirati svakih pet godina.

Osim toga, planira se rad na afirmaciji lokalnih Zelenih saveta, institucionalnog mehanizma za unapređenje životne sredine na nivou lokalne samouprave. Kroz rad Zelenog saveta, opštine i gradovi uspostavljaju saradnju sa civilnim društvom i građanima koji su zainteresovani da doprinesu poboljšanju stanja u oblasti životne sredine. Problemi sa kojima se lokalne zajednice suočavaju prevazilaze administrativne kapacitete i mogućnosti lokalne samouprave, te je zbog toga neophodno da se i drugi zainteresovani akteri uključe u proces kreiranja i primene politike životne sredine.

Projekat „Održive i inkluzivne usluge na lokalnom nivou“ (2022-2025), koji finansira Vlada Švedske, sprovodi se u partnerstvu između SKGO i Švedske asocijacije lokalnih vlasti i regiona (SALAR). Cilj ovog projekta je stvaranje održivih i inkluzivnih javnih usluga i poboljšanje ekološke bezbednosti za sve građane.

Kompanija Hemofarm predstavila je svoju jedinstvenu STADA EXPO multimedijalnu platformu posvećenu održivom razvoju. STADA EXPO je premijerno predstavljen u Vršcu, a pre nego što krene na evropsku turneju, zaposleni Hemofarma su već imali priliku da vide kroz interaktivne prikaze na koji način STADA brine o održivoj budućnosti i kako svako pojedinačno može da utiče na bolju budućnost. Od prvog trenutka i susreta sa multimedijalnom izložbom, stiče se utisak šire slike kako zajedno možemo da doprinosimo održivoj budućnosti. Pored predstavljanja najnovijeg Izveštaja o održivom razvoju Hemofarma, STADA EXPO nas uvodi u značaj međusobne povezanosti čitave zajednice u očuvanju planete. 

Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma ocenio je da ova kompanija nije samo lider na tržištu Srbije i regiona, već je i lider održivog razvoja, što danas na nesvakidašnji način dokazuje kroz projekat STADA EXPO. Prema njegovim rečima, glavni izazov 21. veka sa kojim smo svi suočeni je kako rešiti brojne nagomilane probleme, od klimatske krize do nejednakosti.  

Foto: Promo

„Ovi izazovi zahtevaće od nas saradnju kako bismo ostvarili održivu budućnost za sve. I zato, moramo da se ujedinimo u našoj misiji kako bismo izgradili budućnost koja je održiva i pravedna. Zbog naše dece i naše planete, moramo da delujemo sada! Hemofarm već više od jedne decenije radi na održivosti i spremni smo da svima budemo partner na tom putu,“ poručio je Zeliger i dodao da sve što je Hemofarm radio u prethodne 62 godine i što nastavlja da radi je zato što brine o zdravlju ljudi kao pouzdan partner.

Sanda Savić, senior direktorka korporativnih poslova i komunikacija u Hemofarmu rekla je da je „STADA EXPO kreiran kako bi posetiocima pružio celokupan doživljaj o tome šta je održivi razvoj na delu i šta znači kada jedna farmaceutska kompanija brine o budućnosti.“ 

Foto: Promo

„Želimo da motivišemo svakog pojedinca da zajedno sa nama napravi prvi korak ka promeni. Ovo je jedinstven poziv svima, kako bi nam se što više ljudi pridružilo u izgradnji boljeg sveta. Najvažnija poruka je da svako od nas može da pomogne i da je svaki pojedinačni doprinos važan. Nadam se da će ovakav multimedijalni projekat, kao što je STADA EXPO, biti inspiracija za promene na ličnom nivou, ali i unutar društva”, istakla je Sanda Savić, senior direktorka korporativnih poslova i komunikacija. 

Dušan Stojaković, senior menadžer globalnog održivog razvoja STADA grupe, predstavio je rezultate iz najnovijeg Hemofarmovog Izveštaja o održivom razvoju.

„Već 11. godinu za redom predstavljamo naš Izveštaj o održivom razvoju i nema boljeg načina da ulazak u drugu deceniju obeležimo uz STADA EXPO. Izveštaj za 2022. godinu potvrđuje naš napredak na svim ESG aspektima, sa fokusom na dobro zdravlje i blagostanje, odgovornu proizvodnju i potrošnju, dostojanstven rad i kreiranje partnerstava “, istakao je Stojaković. 

STADA EXPO mobilna i multimedijalna izložba svoju turneju započinje iz Vršca, a nakon toga kreće put ostalih evropskih zemalja. Evropsku turneju završiće u Srbiji, gde će biti dostupna široj javnosti.

Prošlo je 10 dana od tragičnih događaja na Kosovu i Metohiji koji su Srbiju ponovo učinili negativnom temom u svetskim okvirima. Oni koji su pažljivo zapisali šta se u poslednjih deset dana dogodilo, šta je ko rekao, ko je kome zapretio, a ko koga optužio, već imaju nekoliko spremnih tomova publicističkog štiva.

A događaji se i dalje nižu.

Kriv je, nije kriv, kriv je, nije kriv…

Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu je, nakon saslušanja okrivljenog M.R. o razlozima za određivanje pritvora, odbio predlog Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za određivanje pritvora usled opasnosti od bekstva, saopšteno je iz Višeg suda u Beogradu.

M.R. je, jasno, Milan Radoičić, čovek koji je priznao da je „samostalno, bez ikakvih saznanja države Srbije“, organizovao postavljanje barikada na Kosovu i Metohiji. Tom prilikom je stradao jedan kosovski policajac, a u oružanom sukobu koji se nakon toga razvio, poginula su tri lice srpske nacionalista, a više ih je ranjeno.

Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu će se žaliliti na odluku suda o neodređivanju pritvora Milanu Radoičiću koji se tereti za više krivićnih dela u vezi oružanog sukoba, 24. septembra u Banjskoj, na severu Kosova.

Viši sud je saopštio da sudija za prethodni postupak, nakon saslušanja okrivljenog M.R. odbio predlog VJT za određivanje pritvora zbog opasnosti od bekstva.

„Prema M.R. određena je mera zabrane napuštanja boravišta kojom mu je zabranjeno da bez odobrenja suda napusti teritoriju  Srbije“, piše u saopštenju.

Po odluci suda, zabranjen mu je odlazak na teritoriju Kosova te mu je naloženo da se svakog 1. i 15. u mesecu javlja nadležnoj policijskoj stanici.

Od njega je privremeno oduzet pasoš Srbije, a upozoren je da mu se može odrediti pritvor ukoliko prekrši izrečene zabrane i obaveze.

On se tereti za izvršenje više krivičnih dela i to : „nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija“, „učestvovanje u grupi“, i „teško delo protiv opšte sigurnosti“.

Radoičić je juče, kako je saopštilo VJT, na saslušanju negirao sve optužbe.

Gardijan o potencijalnom sastanku Vučića i Osmani

Policija u Beogradu uhapsila je srpskog političara četiri dana pošto je priznao da je bio deo paravojne grupe umešane u sukob sa kosovskim bezbednosnim snagama u kojem se četvoro ljudi poginulo, piše Gardijan.

Vučić i Osmani će prisustvovati samitu evropskih lidera u Granadi u četvrtak, a izvori kažu da postoje napori da se oni dovedu u istu sobu „uprkos političkom neprijateljstvu između dve zemlje“, piše britanski list.

Više o tome čitajte OVDE.

Brnabić o bezvrednosti činjenica

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da su u odnosima Beograda i Prištine unapred podeljene uloge u kojima je Srbija „stalno negativac“ a Priština „jadna bespomoćna snaga koja čini sve što može“, i da u tome „činjenično stanje nema nikakvu težinu“.

Brnabić je za televiziju Prva rekla da su gledaoci prilikom intervjua predsednika države Aleksandra Vučića televiziji CNN mogli da vide kako „izgledaju pritisci na Srbiju“.

Ona je optužila i celokupnu opoziciju u Srbiji da „ne postoji razlika između toga“ šta oni govore a šta Priština, kada su u pitanju događaji na Kosovu.

Brnabić je kazala da „ne opravdava“ ubistvo bilo koga, pa ni ubistvo albanskog pripadnika kosovske policije, ali je dodala da Srbi na Kosovu trpe stalne pritiske od vlasti u Prištini zbog čega je bilo „pitanje dana, pitanje minuta“, kada će doći do incidenta.

„Ne možete da živite stalno pod takvim terorom“, rekla je Brnabić.

Po prvi put u istoriji SAD, smenjen je predsedavajući Predstavničkom domu Kongresa. I to ga je svrgla grupa radikalnih kongresmena njegove sopstvene stranke. Simboličnim udarcem čekića, predsedavajući skupu Stiv Vomak proglasio je da je mesto predsednika – upražnjeno, piše DW.

Na tu treću po važnosti funkciju u SAD, Kevin Makarti bio je izabran u januaru, nakon 15 krugova glasanja. Čak i tada je zamalo propao zbog radikalnih Republikanaca.

Gec odbacuje svaki kompromis

Razlog za opoziv bio je kompromis sa Demokratama postignut tokom vikenda: blokada vlade zbog zamrzavanja budžeta sprečena je tada odlukom o privremenom finansiranju koje važi do sredine novembra. Ali, radikalna grupa okupljena oko kongresmena Meta Geca odbacuje svaki kompromis sa Demokratama, zahteva oštre mere štednje i prekid pomoći Ukrajini u njenom sadašnjem obliku.

Mnogi Republikanci sada su besni na Geca, i kongresmen Majk Loler kaže: „Taj tip je političar od karijere koji nikada nije uradio ništa osim što je stvarao haos i podele“. Gec je s druge strane tokom debate pre glasanja uzvikivao: Makarti je izazvao haos, prekršio je previše obećanja i ne može mu se „verovati na reč“.

Osam Republikanaca, uključujući i Geca, glasalo je za smenu Makartija. Zajedno sa glasovima Demokrata, to je bilo dovoljno da se skine sa funkcije.

Kongres je u velikoj meri paralisan

Potpuno je nejasno šta će se dalje dešavati u Predstavničkom domu američkog Kongresa. Novi predsednik mogao bi da bude izabran najranije sledeće nedelje. Sam Makarti ne želi ponovo da se kandiduje, poslanička grupa Republikanaca moraće, kaže „da imenuje nekog drugog“.

Kongres je sada u velikoj meri paralisan. „Grupa Republikanaca koja je glasala za Makartija zajedno sa Demokratama nema plan šta dalje. Plana nema“, potvrdio je savetnik Republikanaca konsultant Ron Bondžan u jednom intervjuu.

Šta će biti s pomoći Ukrajini?

Istoričar Majkl Bešlos za TV-stanicu MSNBC ocenjuje: „U Americi uvek postaje opasno kada je predsednik suviše slab. Isto važi i za predsedavajućeg Predstavničkom domu. Ovo su trenuci u kojima se mogu desiti opasne stvari.“

Pritom ne samo da je nejasno da li će sledeće nedelje biti većine za izbor novog predsednika, već je nejasno i to kako će se američka pomoć Ukrajini dugoročno nastaviti. Na telefonskoj konferenciji sa evropskim ministrima spoljnih poslova i šefovima vlada, u koju je bio uključen i nemački kancelar Olaf Šolc, predsednik Džozef Bajden uveravao je da će se podrška SAD Ukrajini nastaviti. Ali, do sada zagarantovana sredstva dovoljna su samo za još nekoliko nedelja. Za dugoročnu pomoć Ukrajini, Bajdenu je potreban Predstavnički dom sposoban za akciju. Ali i za kompromis.

Viktorija Bekam prvi put je progovorila o bolu koju je osetila nakon navodne afere supruga Dejvida.

Engleski fudbaler takođe je otkrio kako je njihov brak bio pod ogromnim pritiskom nakon što je optužen za ljubavnu aferu dok je igrao u Španiji 2003. godine. Bekamovi su uvek poricali tvrdnje o aferi dok je Dejvid Bekam igrao za Real Madrid 2003., ali sada su otvoreno progovorili o borbi za spas svoje veze.

„Bilo je to najteže razdoblje jer se osećalo kao da je svet protiv nas. Evo u čemu je stvar – bili smo jedno protiv drugoga, ako ću biti potpuno iskrena. Znate, sve do Madrida ponekad se činilo da smo mi protiv svih ostalih, ali bili smo zajedno, bili smo povezani, imali smo jedno drugo. Međutim, kad smo bili u Španiji, nije se baš činilo da imamo jedno drugo“, kazala je Viktorija u Netfliksovom dokumentarcu Beckham, prenosi N1.

„I to je tužno. Ne mogu vam ni opisati koliko je bilo teško i kako je to uticalo na mene. Bila je to noćna mora. Bio je to apsolutni cirkus, a svi vole kad cirkus dođe u grad, zar ne? Osim ako si u njemu“, dodala je. Upitana da li je zamerila suprugu, bivša Spajsica je odgovorila: „Ako ću da budemi potpuno iskrena – jesam. Tad sam bila najnesrećnija.“

Viktorija je dodala da je potisnula traumu kako bi podržala svog supruga u njegovoj karijeri, dodavši: „Nije da sam se osećala izgubljeno jer sam uvek vodila računa o fokusu koji mu je bio potreban.“

U dokumentarcu koji se sastoji od četiri dela nije imenovana žena s kojom je Dejvid navodno imao aferu, ali su prikazani novinski naslovi iz tog vremena, uključujući i onaj koji glasi: „Seks s Beksom.“

„Bilo je nekih strašnih priča s kojima je bilo teško nositi se“

Bekam je opisao posledice koje su vesti imale na njegovu voljenu ženu, kojom se oženio četiri godine pre – 1999.

„Bilo je nekih strašnih priča s kojima je bilo teško nositi se. Bio je to prvi put da smo ja i Viktorija bili pod takvim pritiskom u našem braku“, rekao je.

Na pitanje reditelja Fishera Stevensa kako je par preživeo Dejvid je rekao: „Osećali smo da ne gubimo jedno drugo, ali da se utapamo. Na kraju, to je naš privatni život. Bilo je dana kada sam razmišljao: ‘Kako ću ići na posao? Kako ću otići na taj teren za trening i izgledati kao da je sve u redu?’ Osećao sam se fizički bolesno svaki dan kad sam otvorio oči. ‘Kako ću to učiniti? Kako ću se nositi sa nedaćama?’”

Dejvid je priznao da mu je bilo teško da se prilagodi životu u Španiji nakon što je napustio klub iz svog detinjstva, Mančester Junajted, i navodi Viktorijin boravak u Londonu na početku svog preseljenja kao razlog usamljenosti. Par takođe detaljno opisuje traumu upada paparaca i mogući efekat koji je mogao da ima na prvorođenog sina Bruklina. Viktorija se prisetila porođaja s trećim sinom Kruzom 2005. godine, kad Dejvd nije bio uz nju jer je imao fotosešn za slavne osobe.

„Pomislila sam: ‘Ozbiljno, samo što ne puknem, boli me sve, a ti kao da se ja odmaram. Zezaš me, jel tako?! Imaš vražju fotografiju s Dženifer Lopez koja je predivna i ne namerava da ima dete.’ Dakle, išla sam na carski rez i sećam se kako sam ležala tamo, ne osećajući se baš najlepše. I sećam se da mi je neko pokazao naslovnu stranicu novina na kojoj je bila predivna slika Dejvida između Dženifer Lopez i Bijonse, a naslov je bio: ‘Šta bi rekla Poš?’“ rekla je.

(Beta) – Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska su jedini kandidati za domaćina Evropskog prvenstva u fudbalu 2028. godine, nakon što je Turska povukla svoju kandidaturu.

Evropska fudbalska unija (Uefa) će 10. oktobra izabrati domaćine Evropskog prvenstva 2028. i 2032. godine.

Uefa je potvrdila da Turska može zajedno da se kandiduje sa Italijom za 2032. godinu i zbog toga se Turska povukla iz trke za dobijanje takmičenja 2028. godine, preneo je danas Skaj.

„Nakon saopštenja od 28. jula koje je otkrilo želju italijanskog i turskog fudbalskog saveza da se zajednički kandiduju za domaćina Evropskog prvenstva 2032. godine, administracija Uefa im je danas pisala kako bi potvrdila da je njihova zajednička kandidatura uredno primljena i da će otići na procenu i razmatranje Izvršnog komiteta Uefa“, navodi se u saopštenju Uefa.

„Kao što je Fudbalski savez Turske naznačio pri podnošenju zahteva za zajedničku kandidaturu, njihova kandidatura za Evropsko prvenstvo 2028. godine je povučena“, dodaje se.

Za dodelu domaćinstva oba turnira potrebno je odobrenje Izvršnog komiteta Uefa, na sastanku u Nionu 10. oktobra.

Pojedini visoki zvaničnici Uefa su zabrinuti zbog navoda da bi Engleska, Irska, Škotska, Vels ili Severna Irska i dalje mogli da igraju na Evropskom prvenstvu 2028. godine čak iako budu eliminisani iz kvalifikacija.

Izvor Uefe je rekao Skaju da će se pravila poštovati, a ona navode da automatska mesta na turniru ne mogu dobiti više od dve države domaćina.

Pošto bi bilo nemoguće da se svi dogovore oko toga ko će dobiti poseban tretman, svih pet reprezentacija će igrati u kvalifikacijama, a ono što će se dogoditi posle toga ključ je za dalje diskusije, naveo je Skaj.

Ostaje moguće da se dva automatska mesta drže u rezervi i da bi mogla da ih iskoristi bilo koja od pet zemalja koja ne uspe da se plasira na turnir.

Međutim, Skaju je u Uefi rečeno da bi mnogima u toj organizaciji bilo „neprijatno“ zbog ideje da se zemlje koje se nisu kvalifikovale ipak dobiju mesto na turniru.

Ako na primer, tri od pet zemalja nisu uspele da se kvalifikuju, bilo bi nezgodno odlučiti koje dve od tri reprezentacije će se plasirati na takmičenje. Jedna od mogućnosti je da dve zemlje sa najboljim učinkom u kvalifikacijama dobiju vajldkartu za takmičenje.

Već neko vreme vlada prava pompa oko namirnica obogaćenih proteinima. Mlečni proizvodi s dodatnim proteinima, posebni proteinski šejkovi, čokoladice, musli u svim varijantama s dodatnim delom proteina, proteinski hlebovi, prenosi N1.

Proizvođači hrane zarađuju jer su su ti proizvodi znatno skuplji od proizvoda bez dodatnih proteina. Ali, koliko je koristan ovaj dodatni udeo proteina u namirnicama i da li je preterana konzumacija opasna?

Šta u organizmu rade proteini?

Kako kaže dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu, proteini u organizmu rade sve.

„Ne postoji proces u organizmu, bilo da je gradivni, metabolički ili neki drugi, koji može da se odvija bez proteina, odnosno belančevina (drugo ime za protein). Oni su veoma važi“, kaže doktorka za N1.

Kako objašnjava doktorka, belančevine imaju materije od kojih su sastavljene i koje se zovu aminokiseline i koje su esecijalne. To znači da moraju biti unete spolja, naš organizam ne može da ih napravi iz nečeg drugog.

Namirnice koje sadrže belančevine su već poznate, a to su: meso, riba i jaja. Jaja sadrže 100 odsto iskoristljiv protein što nije slučaj ni sa mesom, ni sa ribom. Tu su i mlečni proizvodi – od mleka do raznih sireva.

„Manje je poznato da su žitarice dobar izvor belančevina, ima ih 10 do 13 grama u 100 grama žitarica. Koštunjavi plodovi su tako bogati belančevinama i pojedino povrće, na primer pasulj“, naglašava doktorka.

Kada se uzimaju proteini kao dodatak ishrani?

„Unošenje suplremenata ne treba da bude na svoju ruku“, smatra dr Jorga.

Belančevine su neophodne ali u određenoj količini, kaže doktorka i dodaje da iznad toga postaju štetne za organizam.

„Odavno smo znali da unos proteina može da dovede do bržeg popuštanja bubrega. Ali sada znamo da se to događa i na zdravom bubregu“, kaže ona.

Takođe je naglasila da nema razlike da li su u pitanju suplementi ili prirodni izvori – bitna je količina.

„Na primer, potrebno je jedan gram (0,8 grama) belančevina po kilogramu telesne mase. To znači da osoba od 50 kilograma treba da unese 50 g belančevina dnevno“, objašnjava dr Jorga.

Orjentacije radi 100 grama kvalitetnog mesa, (ćuretine) ima 35 grama belančevina. Pasulj ima 27 grama belančevina na 100 grama, a u 200 grama hleba nalazi se 25 grama belančevina.

Ključni problem

„Problem je nastao što su počeli da obogaćuju sve žive namirnice proteinima i ljudi to ne računaju“, navodi doktorka i navodi da je sve počelo sa tim proteinskim dijetama i keto dijetom, u cilju gubljenja težine“.

Drugo što je doktorka naglasila kao važan element je dobijanje na mišićnoj masi.

„Treneri ljudima koji odlaze u teretanu preporučuju velike količine proteina, a nauka je pokazala da oko 25 grama specifičnih proteina surutke,može da pomogne u dobijanju mišićne mase. Sve više od toga ili odlazi u rezerve masti ili opterećuje bubrežnu funkciju“, kaže dr Jorga.

Ona dodaje da „bez ozbiljnog vežbanja, koliko god proteina unesete, nećete dobiti na mišićnoj masi“.

Doktorka je naglasila da starijim ljudima, kako oni gube mišićnu masu s godinama, prema novim preporukama Svetske zdravstvene organizacije, njihov unos proteina povećan na jedan, 1,1 gram po kilogramu telesne mase.

Šta je još dr Jorga rekla u gostovanju na N1 pogledajte u videu na početku teksta.