Repertoar – Cine Grand (Delta Planet) 30. 11. do 6. 12 . 2023.   

Četvrtak 30. novembar

Lost Country – 21:20

Čudna strana života – 18:15

Operativac – 16:20, 20:20

Titina, Sinh. – 15:30

Pokidan – 22:30

Napoleon – 18:30, 20:00, 21:30

Igre gladi: Balada o ptici pevačici i zmiji – 17:30

Kapetan Marvel 2 – 16:10

Čuvari formule – 17:00, 19:30, 22:00

Želja, Sinh. –16:00, 18:00

Želja, 3D, Sinh. – 15:00

29. FAF – Himera – 19:00

Petak 1. decembar

Lost Country – 21:20

Čudna strana života – 18:15

Operativac – 16:20, 20:20

Titina, Sinh. – 15:30

Pokidan – 22:30

Napoleon – 18:30, 20:00, 21:30

Igre gladi: Balada o ptici pevačici i zmiji – 17:30

Kapetan Marvel 2 – 16:10

Čuvari formule – 17:00, 19:30, 22:00

Želja, Sinh. –16:00, 18:00

Želja, 3D, Sinh. – 15:00

29. FAF – LOST COUNTRY – 19:00

Subota 2. decembar/ Nedelja 3. decembar  

Lost Country – 19:00, 21:00

Čudna strana života – 18:15

Operativac – 16:20, 20:20

Titina, Sinh. – 10:45, 14:30

Pačija posla, Sinh. – 12:40

Pačija posla, 3D, Sinh. – 15:30

Pokidan – 22:30

Napoleon – 18:30, 20:00, 21:30

Igre gladi: Balada o ptici pevačici i zmiji – 17:30

Kapetan Marvel 2 – 16:10

Čuvari formule – 17:00, 19:30, 22:00

Želja, Sinh. – 12:00, 14:00, 16:00, 18:00

Želja, 3D, Sinh. – 11:00, 13:00, 15:00

Kantervilski duh, Sinh. – 14:15

Trolovi: Bend na okupu, Sinh. – 11:30

Trolovi: Bend na okupu, 3D, Sinh. – 13:30

Patrolne šape: Moćni, Sinh. – 12:15

Ponedeljak 4. decembar/ Utorak 5. decembar/ Sreda 6. decembar  

Lost Country – 19:00, 21:00

Čudna strana života – 18:15

Operativac – 16:20, 20:20

Titina, Sinh. – 14:30

Pačija posla, 3D, Sinh. – 16:00

Pokidan – 22:30

Napoleon – 18:30, 20:00, 21:30

Igre gladi: Balada o ptici pevačici i zmiji – 15:15

Čuvari formule – 17:00, 19:30, 22:00

Želja, Sinh. – 15:45, 17:45

Želja, 3D, Sinh. – 15:00

Festival Evropskog filma – 18:00

Članak Repertoar bioskopa Cine Grand Delta Planet od 30. novembra do 6. decembra se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Članak Vučić: Srednjoškolcima 10.000, studentima po 1.000 dinara uz studentske kartice se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik svetih mučenika Gurija, Samona i Aviva. Ovaj praznik, koji je ujedno i prvi dan Božićnog posta obeležava se 15. novembra po starom, odnosno 28. novembra po novom kalendaru.

Post ne podrazumeva jednoličnu dijetu ili gladovanje, nego uravnoteženu ishranu namirnicama biljnog porekla. Pravoslavni vernici započinju Božićni post koji će trajati 40 dana.

Njime se pripremaju za najrodosniji hrišćanski praznik, rođenje Isusa Hrista, Božić. Post je verska odluka, koja podrazumeva odricanje od određenih namirnica, pogotovo onih životinjskog porekla.

Božićna post počinje 28. novembra i traje do pravoslavnog Božića 7. januara. Tokom ovog perioda vernici se uzdržavaju od mesa i mlečnih proizvoda i ne jedu jaja.

Post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, ali i zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava i dobročinstava. Podvig posta je kako telesni, tako i duhovni.

Strogo se posti (na vodi) samo sredom i petkom, dok je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom dozvoljeno koristiti ulje i vino, a subotom i nedeljom i ribu.

Najstrožiji post je na Badnji dan kada su pravi vernici toga dana sve do večere samo na vodi.

Prema hrišćanskom učenju, Božićni post je uveden po uzoru na Isusa Hrista koji je prema predanju, 40 dana proveo u pustinji u postu i molitvi. Božićni post nije oduvek trajao 40 dana. Ova odluka doneta je na Svehrišćanskom saboru 1166. godine, do kada je Božićni post trajao svega sedam dana.

Članak Počeo Božićni post koji će trajati 40 dana. Uzdržavanju od mrsne hrane ali i zlih misli i rđavih dela se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Kako je za TV Zona plus rekao načelnik Uprave za vanredne situacije Srđan Mitrović, požar u krugu Elektronske industrije Niš je lokalizovan i zaustavljeno je njegovo dalje širenje, situacija je mnogo bolja, ali u nekim delovima podruma još ima dima.

Međutim, vatrogasci još uvek dežuraju na licu mesta i dežuraće sve dok za tim bude bilo potrebe. Trenutno je na licu mesta dvadesetak vatrogasaca.

Prema prvim procenama, vatra je uništila magacine i kancelarije najmanje sedam firmi, a najverovatnije je izbio u magacinu firme prehrambene indsutrije, da bi se potom proširio na skladišta boje i lakova i proizvodnju plastičnih kesa.

Izvor – TV Zona plus

Članak Požar u EI lokalozovan i zaustavljeno dalje širenje, ali još uvek ima dima u nekim delovima podruma se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Članak Poliklinika “Poligin” – ginekologija, pedijatrija se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Kako prenosi portal Eko straža, novi godišnji izveštaj kvaliteta Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA), krovne evropske agencije za 2023. godinu potvrđuje da Srbija i dalje ima najveću smrtnost od aerozagađenja u Evropi, sa tim da su procene mortaliteta još veće.

U Srbiji je za 2021. prosečno nacionalno godišnje zagađenje za suspendovane čestice iznosilo 20.5pm2. Procenjuje se da je te godine umrlo u Srbiji 14.800 osobe od posledica dugoročne izloženosti PM2.5 česticama, 1,600 azotnih oksida, 740 prizemnog ozona, 17,140 ljudi je ukupno umrlo od posledica aerozagađenja

Iz zavoda za statistiku kažu da je te godine je u Srbiji umrlo 135,901 osoba, što znači da je aerozagađenje bilo odgovorno za 12% ukupnih smrti u Republici Srbiji.

Aerozagađenje je jedan od vodećih uzroka smrti, a kako se model kauzalnih veza razvija i kako saznajemo merne podatke za nova mesta gde su tek postavljeni senzori, procene su sve gore.

Prošle godine posle četvorogodišnje kampanje protesta i borbe na mrežama, Eko Straža je uspela da natera donosioce odluka da usvoje odlagani plan kvaliteta vazduha za period 2022. – 2030.

Na žalost skoro ni jedna stavka iz plana nije primenjena, a budžet za 2024. godinu predviđa svega milion eura za ekološka rešenja što je oko hiljadu puta manje nego što je potrebno.

Članak Srbija i dalje ima najveću smrtnost od aerozagađenja u Evropi. Novi izveštaj EEA za 2023. godinu donosi još gore prognoze se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Poznat po svojoj gostoprimljivosti i južnjačkom meraku, Niš privlači sve one koji vole uživanje u dobroj hrani, kafani i provodu, kažu u Turističkoj orgaizaciji Niša.

U periodu novogodišnjih praznika, sprema se, kako kažu, raznovrstan program na više lokacija u gradu, kao i u klubovima, kafanama i restoranima, koji će prisutne inspirisati dodatno da uživaju u atmosferi koju stvaraju praznični dani.

U centru grada biće organizovani tradicionalni “Novogodišnji dani u Nišu” koji će u periodu od 26.12. do 01.01. obuhvatiti brojne zabavne, muzičke, plesne i dečije programe.

Takođe, ukrašene drvene kućice u „Ulici suvenira“ postaće mesto gde će i Nišlije ali i gosti iz okolnih zemalja, moći da kupite originalni novogodišnji poklon, poručuju u TON-u

Članak Tradicionalni “Novogodišnji dani u Nišu” od 26.12. do 01.01.2024. Zabavni, muzički, plesni i dečiji programi se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Članak Artro medic: Ligamenti kolena se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Tim za pomoć ženama sa iskustvom nasilja Doma zdravlja Niš, uz podršku rukovodstva Doma zdravlja Niš, organizuje akciju povodom šesnaest dana aktivizma u sredu 29.11.2023. godine sa početkom od 10 časova u centralnom holu Doma zdravlja Niš.

Od 2002. godine u Krivičnom zakonu država po prvi put objavljuje da nasilje u porodici nije lična stvar člana porodice nego da je to društveno i državno pitanje.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama prilika je da se još jednom ukaže na ovaj problem i napore koji se preduzimaju za njegovo uklanjanje i stvaranje uslova za bezbedan život svih žena, poručuju u Domu zdravlja Niš.

Nasilje nad ženama je fenomen koji zahteva sistemski angažman celog društva i zato su važni kontinuirani zajednički programi, koji se bave tim problemom, kao i aktivnosti na suzbijanju nasilja u porodici.

Cilj akcije je da probudi kod žena svest o postojanju problema nasilja u porodici, da osnaži žene da prijave nasilje i da znaju da postoje ljudi i institucije koje mogu da im pruže maksimalnu pomoć i zaštitu.

Članak Tim Doma zdravlja za pomoć ženama koje su iskusile nasilje organizuje akciju 29. novembra se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Prvu nagradu Beogradskog autorskog rok festivala BARF12 osvojio je bend “Ego” iz Niša. Dvanaesto izdanje ovog festivala, održano je u nedelju 26. novembra u sali Amerikana Doma omladine Beograda, prenosi portal Balkanrock.

U finalu dvanaestog izdanja Beogradskog autorskog rok festivala nastupilo je 12 bendova – 11 takmičarskih i jedan revijalni.

„Sjajni nastupi više nego odličnih bendova i fantastična publika koja je došla da pruži podršku svima koji su se našli na bini u Amerikani i koja je svakako najveći pobednik, dokaz je da radimo nešto što vredi i da naša borba za rok kulturu ima smisla“ izjavili su organizatori nakon festivala.

Bend koji je dobio najviše glasova publike na dvanaestom BARF-u je “Nevreme”. Žiri u sastavu: Olga Kepčija (muzička urednica i voditeljka Radija 202), Filip Vlatković (Fipa, muzički urednik Rock radija, SAE institut) i Milan Kordulup (muzičar) doneo je odluku da drugu nagradu za najbolje izvođenje pripadne bendu “Pera Brada Potomak”, dok prva nagrada odlazi ponovo u Niš bendu “EGO”.

Izvor – Balkanrock

Članak Niški bend “Ego” pobednik Beogradskog autorskog rok festivala se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Galerija Art55 predstavlja novu izložbu, ovoga puta reč je o Sofi Legro iz Belgije, a izložba pod nazivom ,,Flying” (Letenje) zakazana je za utorak, 29.11. u 19 časova i trajaće sve do 9.12. Sofi Legro je rođena 1976. u Hui, u Belgiji. Živi i radi u Liežu. Ova izložba pod nazivom „Letenje“, prikazuje godinu avanture ispunjene puštanjem i letom 13 zmajeva, viđenjem sebe na nebu zajedno sa dvanaest bogova Olimpa.

Izložba „Letenje“

Sofi Legro Kroz svoja istraživanja prostora u urbanom pejzažu, koje preispituje mesto poezije u našim savremenim društvima i odražava moje stanje kao umetnika koji eksperimentiše, tragam za delotvornim umetničkim odgovorima na delikatnost stvaranja i prihvatanja statusa pesnika ili vizuelnog umetnika u današnjem svetu.

To je angažovanje po sebi iskazano u umetnosti stava, i primorava me da obuhvatim materijalna, socijalna, psihološka, organska, prirodna, moralna… ograničenja, i ima za cilj vlastiti razvoj onog što bih nazvala „poetskom demokratijom“. „Korakom unazad“ polje parametara se proširuje.

Njihovom primenom u kreativom postupku delo pokreće proces i našu percepciju, širi našu viziju i sredstva delovanja, pretvara naša ograničenja u oruđe, element na vlastitoj paleti, oslobađa nas granica, inhibicija i varki.

“Ne gubim iz vida želju da živim izvan naše ljudske nesreće, u tihom zadovoljstvu gde nemoguće ne postoji, ne zaboravljajući dato ćudljivo ali stvarno obećanje da više nikada ne patim već uživam u večnosti. U početku, radilo se o tome da se vidi šarena kompozicija koja se dešava naspram plevetnila neba. Zapravo, u smišljenoj zbrci sna i jave, vođenoj slikom, moj život se odvija u ovoj umetnosti održanja i nudi važno mesto ljubavi, prijateljstvu, slobodi, bratstvu, uzbudljivim vrednostima viteza koji luta kroz nepredviđene situacije našeg društva.” – poručuje autorka izložbe.

Članak Godina avanture ispunjena puštanjem i letom 13 zmajeva. Izložba “Letenje” Belgijske umetnice Sofi Legro u Galeriji Art55. se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Cilj je da se bar deo građana, a pre svega mladi ljudi, upoznaju sa značajem ovih velikih, a pomalo zaboravljenih naučnika. Tako je i nastalo predavanje “Naši zaboravljeni velikani ili kakav smo to mi narod?”- poručuju u Astronomskom društvu Alfa. Predavanje će održati prof. dr Dragan Gajić u četvrtak, 30 novembra u Velikoj sali Univerziteta u Nišu, sa početkom u 19 časova.

Na predavanju, biće reči o nekim značajnim ali u velikoj meri “zaboravljenim” naučnicima u oblasti prirodno-matematičkih i tehničkih nauka, uz sagledavanje istorijskih i društvenih okolnosti kada se odvijao njihov rad.

Među njima ima onih o kojima se skoro ništa ne zna (Zaharije Orfelin, Atanasije Stojković, Vuk Marinković), ima i onih o kojima se govori samo u kontekstu nacionalnih prepucavanja (Ruđer Bošković).

Tu su i oni koje smo počeli da uvažavamo tek kada smo saznali koliko su u svetu cenjeni (Milutin Milanković), kao i oni za koje su uglavnom svi čuli, ali malo znaju o njihovom stvarnom radu (Josif Pančić, Sima Lozanić, Jovan Cvijić, Mihajlo Pupin, Mihajlo Petrović, pa i Nikola Tesla, koji je u laičkoj javnosti više poznat po “ezoteričnim” otkrićima koja mu se pogrešno pripisuju, a manje po svojim genijalnim delima koja su preporodila našu civilizaciju).

Konačno, govori se i o Pavlu Saviću, pioniru istraživanja u oblasti fisije, koji je do pre tridesetak godina bio jako poznat i cenjen, a da se danas takoreći i ne pominje u školama i udžbenicima.

Predavanje će biti održano u okviru realizacije projekta „Kako dohvatiti zvezde“, koji je podržao Centar za promociju nauke Beograd, u organizaciji Astronomskog društva „Alfa“, Departmana za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta i Univerziteta u Nišu.

Članak Predavanje “Naši zaboravljeni velikani” u Velikoj sali Univerziteta u Nišu se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Za devet godina, koliko postoji Klinika za kardiohirurgiju u Nišu, operisano je na hiljade bolesnika i pregledano na desetine hiljada. Takođe, jedina je klinika u krugu od 250 kilometara oko Niša koja radi kardiohirurške procedure i transplantacije bubrega i zbog toga ima strateški značaj ne samo za Niš već i za čitavu Srbiju, istakao je direktor Klinike za kardiohirurgiju prof. dr Dragan Milić.

U ovom trenutku na operaciju srca, prema njegovim rečima, čeka ukupno 11 bolesnika i svi će oni biti operisani u narednih 7 do 10 dana.

“Ovaj podatak čini nas sve posebno ponosnim, jer smo eliminisali listu čekanja za kardiohirurške operacije” – zaključuju na Klinici za kardiohirurgiju.

Članak Prof. dr Dragan Milić: Operaciju srca na Kardiohirurgiji čeka 11 bolesnika i svi će biti operisani u narednih 7 do 10 dana. se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Narodno pozorište Niš poslednju nedelju novembra završava sa dva izuzetna pozorišna dela – predstavom ,,Dekameron“ i gostujućom predstavom ,,Duplo dno“.

Predstava “Dekameron” Đovani Bokača, koju je dramatizovao Stevan Koprivica, a režirao Dejan Projkovski, biće izvedena 28. i 29. novembra u 20. Ova predstava je koprodukcija Narodnog pozorišta Niš sa JU Kulturnim centrom Bar i Gradskim pozorištem Podgorica. Smeštena u okrutno vreme 1348. godine, predstava nas vodi u svet socijalne izolacije, gde je preživljavanje jedini imperativ.

U predstavi igraju glumci Miloš Pejović, Sanja Krstović, Omar Bajramspahić, Vanja Jovićević, Dušan Kovačević, Maja Vukojević-Cvetković, Pavle Popović, Una Lučić, Stefan Vuković, Lara Dragović, Evgenija Stanković, Dragana Jovanović i Dragiša Veljković.
Nakon toga, 30. novembra, publika će imati priliku da pogleda gostujuću predstavu teatra iz Prilepa, Severne Makedonije “Duplo Dno” Gorana Stefanovskog, u režiji Nataše Poplavske. U pitanju je teatar „Vojdan Černodrinski“, NUCK „Marko Cepenkov“.

“Duplo dno” je podrum u glavi. Tu krijemo sve duple planove, koju ženu da oženimo ako naša pogine u saobraćajnoj nesreći, kako da prevedemo štednju knjižicu našeg brata na naše ime ako on iznenada umre, tu su sve skrivene preljube, sve o čemu smo ćutali, šta smo namerno zaboravili, tamo se vidi koga mrzimo, tu krijemo svu neveru u ono u šta se javno zaklinjemo da verujemo i svu veru u ono čega se javno odričemo, tamo su magacine sujete i strasti, naše tame i poraza, tamo smo bez šminke, bez veštačkih vilica, bez midera, mi smo tamo ružni. Užasna stvar koju vidimo u ogledalu kada se pogledamo je duplo dno.

U intrigantnoj priči “Duplo Dno”, predstaviće se izuzetna glumačka ekipa: Marija Spirkoska Ilijeska, Daniela Ivanoska, Dimitar Gorgievski, Igor Trpčeski, Zoran Ivanoski, te Mihajlo Milenkoski u ulozi Nove.

Doživljaj će upotpuniti muzičari: Tome Temelkoski, Metodija Kostoski, Ana Mitoska i Filip Jezdik.

Cena karte za predstavu ,,Dekameron“ je 800 dinara, a za predstavu ,,Duplo dno“ 500 dinara i 300 sa popustom za studente, đake i penzionere. Karte se mogu kupiti na blagajni pozorišta radnim danom od 14.00 do 20.00.

Članak Predstave ,,Dekameron“ i ,,Duplo dno“ za kraj novembra se pojavljuje prvo na Naissus.info.

“Očev poznanik, čika Raca, Ratomir Blagojević, jedini je uspeo da se svojim promišljenim begom spasi streljanja od strane Nemaca, na Bubnju”… Još jednu priču, ovoga puta mučnu i tešku, ali uzbudljivu, na ivici koja razdvaja život od smrti, donosi za Naissus info Nišlija Veljko Nikolić. Zaljubljenik u svoj grad, njegov hroničar i čuvar uspomena…

Setih se priče iz vremena kada mi je bio živ otac i kada je jedan od njegovih prijatelja (Ratomir, Raca Blagojević) svratio do nas, a otac me pitao: “A znaš li da je čika Raca uspeo da pobegne iz kamiona, kada su ga Nemci bukvalno vozili na Bubanj na streljanje?”
Nisam znao i ostao sam zapanjen…

Ovde moram da nešto da pojasnim… Kada sam se setio ove priče, setih se da je sin aktera (čika Race), sticajem okolnosti moj kolega sa fakulteta i to generacija. Naravno da sam pomislio da je osnovni red da mu se javim, da pitam za dozvolu, iskreno i pomoć oko pisanja, da priču objavim. I nekako, kako umem, nađoh ga.

Čuli se Vojkan i ja, ispričasmo se onako kako to naša generacija ume i ja mu izložih svoju nameru. Složio se.

I, evo te priče:
Pa kako to, čika Raco, upitah vođen jezivom radoznalošću?
Ispričaj mu Raco, nadoveza se moj otac…
I poče priču čika Raca:

Pa, nekako stiže i mene…

Tada smo živeli preko Nišave u Durlanu. Još su tamo bile njive i kukuruz. Otac je bio majstor za šporete, one starinske – crne, pravio ih je po narudžbi. Ja, onako mlad pomagao sam mu. Kada je rat počeo, sve se uskomešalo. Mi smo sa komšijama bili dobri, ali je bilo ljudi svakakvih pa i folksdojčera. Jednom upita jedan od takvih mog oca: Šta se onaj tvoj mota po kukuruzima, da se ne viđa sa “onima”? Iskreno, otac me i jeste viđao “tamo”, ali bi odgovaraoi: Taman posla, pa ja bih mu sam pokazao svoje. Međutim, ko će ga znati kako, ali i mene uhapsiše i nađoh se u logoru. 

Kada sam se našao u toj sobi u logoru, proradio mi je onaj instikt samoodržanja.

Nisam imao pojma šta će se dogoditi, osim da pomoći nema – niotkud! Nešto smo načuli i pre logora i razmenjivali priče, ali niko nije mogao da predvidi šta će biti sa nama. Uglavnom, niko nije očekivao ništa dobro..

Pored nedostatka hrane, veći problem je bio taj što nismo dobijali dovoljno vode.

Moja majka je nekako uspevala da mi povremeno, preko nekog čoveka koji je vozio kamion, doturi poneku flašu sa vodom. Od proleća, kada sam bio uhapšen, do jeseni ja sam spao na četrdesetak kilograma.

A u sobi – pakao… Uglavnom beznađe i povremeno lelek.

Trudio sam se svojski makar da očuvam razum i prisebnost a i razmišljao sam – grčevito. Treba da barem budem spreman, ako se ukaže prilika. Tada su se na cipelama nosili blokeji, metalne pločice koje su “produžavale vek” đonu – cipeli. Cipeli, ali će ispasti i meni…

Pažljivo sam skinuo blokej i polako i tiho ga oštrio o betonski pod…

Iz soba smo često čuli kamione kako dolaze i odlaze, pa mi je palo napamet da tako ljude voze, ko zna gde… Neka ja imam “nešto” – pa ko će ga znati. 

I jednoga dana, bio je to 8. septembar 1942. (imao sam tada 22 godine) Nemci otvoriše vrata i izdvojiše nas 25 ljudi i smestiše nas u kamion…

A već se znalo gde. Ili na železničku stanicu pa u Nemačku, ili ko zna gde…u neki drugi logor ili na Bubanj… Ako na Bubanj, onda se zna. Neke je već hvatala panika a neki su ćutali, šokirani, neki se molili i krstili. Ulazili smo, penjali sa u kamion, seo sam i ja a iza leđa mi cirada, ona od impregniranog platna – za kamion. Još dok smo se smeštali, polako sam izvadio blokej i držao ga u rukama. Sva sreća, pa nas nisu jako vezivali. Ko je mogao da pretpostavi da će neko…

I pođe kamion, unutra mrak, ali smo skoro svi pretpostavljali da ide negde, gde…

Provlačio se kroz niške ulice, a ja sam po pravcu kretanja i skretanja, pretpostavljao na koju stranu ide, a onda sam osetio da prelazi preko šina. Znači, šine one kod stare kasarne prema Bubnju. Još ako krene uzbrdo… I počeo je kamion zaista da se penje uz put. Ispred i iza kamiona, natovarenog nama zatvorenicima, išlo je po jedno otvoreno vozilo sa vojnicima koji se držali mašinke “na gotovs”. Na moju sreću u kamionu nije bilo vojnika. Ništa se nije videlo, ali se po radu motora osećalo da kamion vozi sporije.

Čekao sam momenat da kamion još više uspori, a iza leđa sam nameštao blokej, da ga čvrsto držim i ako mogu makar zasečem ciradu…

Do mene je sedeo i već se pomirio sa sudbinom, jedan student medicine iz Leskovca. Video je da nešto pokušavam, pitao je može li on, a ja sam mu rekao: Može, ali ako uspem da iskočim iz kamiona, skači i ti, što brže i pravo za mnom, jer ja poznajem ovaj kraj. Ti me samo prati. Znao sam da samo brzo bekstvo ima šanse. Probušio sam rupu i veći prorez napravio.

Kada je kamion baš dobro usporio, a skrenuo iza krivine, vozilo sa vojnicima iza ga je za trenutak izgubilo iz vida, a ja sam to iskoristio i iskočio…

Za mnom je skočio i mladić, ali umesto da me prati i trči nizbrdo, prema gradu, pojurio je, u panici uzbrdo, ka Bubnju. Već je počela pucnjava, rafali za nama i mogu da pretpostavim da su mladića ili uhvatili, ili ubili. Zaista ne znam. Trčao sam do prvih kuća i dalje dok nisam našao kuću našeg poznanika, krojača. Čovek me je sakrio u podrum gde sam proveo neko vreme. Kasnije su me drugari prebacili u selo Paligrace gde sam imao rodbinu. Skrivali su me, dok otac nije pripremio mesto, gde bi nastavio skrivanje. Za sve to vreme, moja majka je redovno je išla na groblje. Nešto načula da je bilo bežanja i da je pucano za nekim. Majka je majka, i naravno da joj se probudila nada da sam možda to bio ja i da sam živ. I tako i bi. Neko od rodbine joj je dojavio i ona je u duši doživljavala ono što samo majka može. Ali nikako, baš nikako nije smela da to pokaže. Ni ona ni otac.

Eto tako… Izgleda jednostavno, ali ja o tome ne volim ni da pričam, jer uvek i nanovo sve preživljavam…

Ostao sam zatečen. Toliko da o mnogim detaljima nisam ni pitao… Nisam ni ja niti njegov sin Vojkan. I koliko god nam bilo žao što nismo pitali, zašto se našao tamo, ko ga je “otkucao”, toliko nam je bilo važnije to što je Vojkanov otac ostao živ.

Živ, pa se pridružio otporu, a posle rata radio na više značajnih mesta u Nišu, osnovao porodicu, dobio dva sina, od jednog ćerke su arhitekte a drugog, ćerka je ekonomista, sin elektro inženjer, i tako…

U međuvremenu, Vojkan je našao jedne od novina koje su objavile ovu priču, ali sam je, uz veliki respekt onome ko je pisao, a to je bio profesionalac, pročitao namerno posle pisanja, čisto da ne bi uticala na moje pisanje. I, ima razlike u nekim detaljima, na primer dilema, ali ne toliko bitna, da li je čika Raca zbilja iskoristio blokej ili kako se ponegde navodilo, deo “preljke” kaiša. Ali ovo za kaiš, nekako nema logike, jer je uhapšenima odmah oduziman kaiš. Opet, nije toliko bitno, zaključismo i Vojkan i ja.

Bitna je suština, jedno vreme – nevreme, logor, mučenja, smrt ali i ona ljudska nada, koja mora da bude uvek prisutna kod čoveka. Inače, od života nema ništa…

Možda je ova priča već objavljivana negde. Mislim da nije bitno. Treba da se ponovi, zaslužuje. Siguran sam da je mnogi, naročito mlađi, ne znaju. Da posluži i kao priča, informacija ali i nauk.

Što reče neko – Život je čudo! Jeste, ali se često za njega treba podobro izboriti, “preteći sudbinu”…

Autor priče o čika Raci – Veljko Nikolić

Članak Kako je logoraš, čika Raca iz Niša, iskočio iz kamiona i izbegao streljanje na Bubnju… se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Kako kažu u Udruženju Zoo Planet, hladni dani dolaze i brže nego što smo očekivali, pa je tako i životinjama koje se nalaze u Zoo Kutku hitno potrebna hrana, kako bi prezimele još jednu hladnu zimu. Zato i sugrađane mole za pomoć.

Kako dalje ističu u Udruženju, potrebno ime je 3.500 kg kukuruza, 2.000 kg ovsa, 2.500 kg ječma, 1.500 kg pšenice i 800 kg suncokreta.

“Svaka pomoć je i više nego dobrodošla. Možete da nam donesete žitarice, kontaktirate nas ili uplatite donacije kako bismo mi mogli da kupimo” – poručuju u  Zoo Planetu.

Svi zainteresovani, novac za hranu mogu da uplate na račun Udruženja Zoo Planet: 105-22423-78 ili putem PayPal-a: zooplanet.nis@gmail.com.

Članak Udruženju Zoo Planet neophodna pomoć u hrani ili novcu za životinje iz Kutka se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Četvorogodišnjoj Jani se žuri. Intervencija koja čeka ovu malenu Nišlijku košta 8.100,00 evra. Svakog meseca, kako tvrde njeni roditelji, skoro 100.000 dinara ode za terapije, vežbe, apoteku, a svaki odlazak u Zagreb, “odnese” još oko 1.000 evra.

Jana Pavlović je na rođenju imala težinu od 2.750gr, od kojih je 450gr zauzimao tumor u predelu kičme, abdomena i desnog gluteusa, navodi fondacija Humanost bez granica.

Rođena je sa 2.750gr, a sam tumor je bio težak oko 450gr. Odmah je počela i borba za Janin život. U Nišu nisu davali nikakve nade da će Jana preživeti, pa su roditelji potražili mišljenje lekara iz Univerzitetske dečije klinike Tiršova.

Prvu operaciju je imala posle petnaest dana od rođenja, trajala je 8h, a nakon nje je Jana u klinici ležala sama skoro dva meseca. Patološki nalaz je na sreću pokazao da se radi o benignom tumoru.

Jana ne može samostalno da mokri a desna noga, kao i desno stopalo su joj slabije razvijeni.

Posle operacije joj je urađena magnetna rezonanca i ponovo je uočena neka promena na kičmenom stubu.

Jani su u januaru 2019. godine zakazali novu operaciju, koja joj nije urađena jer je Jana upala u takozvanu urosepsu. Samo zahvaljujući brzom reagovanju dežurnih lekara uspeli su da je spasu i odložili su operaciju za april 2019. godine.

Patološki nalaz je pokazao da se radi o masnom tkivu, a ne tumoru, kao prvi put. Par meseci kasnije ponovljen je MR kičme na kome se vidi da i dalje ima nekih promena ali doktori su smatrali da je to ožiljno tkivo, koje i dan danas ne raste ali je i dalje prisutno.

Jani su vremenom ustanovili da ima i povraćaj urina u bubreg 5-tog stepena. Prepisana joj je svakodnevna fizikalna terapija i elektrostimulacije, kao i nošenje ortoza noću i posebnih cipelica.

Najavljene su moguće operacije, kao što su produžavanje desne noge, reimplatacija uretera, plastična hirurgija (zbog nedostatka desnog gluteusa i velikih ožiljaka od operacija) i ako se bude našao način da se reši neurogena bešika, kako bi Jana samostalno mokrila.

Jani su potrebna sredstva za medicinski potrošni materijal, svakodnevne odlaske na fizikalne terapije, mesečne kontrole u Beogradu, vitamine, minerale, suplemente, specijalističke preglede i kontrolna snimanja, kao i za moguće intervencije, koje su najavljenje od strane lekara.

Porodica nije u mogućnost da sama finansira neophodne tretmane i operacije i zato poziva sve ljude dobre volje da pomognu Jani za srećno i normalno detinjstvo, tako što će preko FONDACIJE – humanost bez granica, poslati SMS sa brojem 106 na 2407.

Članak Borba za život male Jane iz Niša. Na rođenju imala težinu od 2.750 gr, od kojih je 450 gr zauzimao tumor u predelu kičme se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Praznik za ljubitelje pisane reči, Sajam knjiga u Nišu, počinje 11.  decembra i trajaće osam dana, odnosno do 18. decembra u Hali „Čair“, od 10 do 20 sati.

Na 58. po redu sajmu knjiga, organizator – Niški kulturni centar, očekuje oko 70 izlagača.

Cena pojedinačne ulaznice je 150 dinara, dok za grupne posete košta 100 dinara.

Imena izlagača, odnosno izdavačkih kuća, još uvek nije poznat.

Članak Sajam knjiga od 11. do 18. decembra u Hali „Čair“ se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Na aerodromu „Morava“ kod Kraljeva potpisan je kolektivni ugovor kojim je za zaposlene u javnom preduzeću Aerodromi Srbije, u okviru koga posluje i aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, obezbeđen niz pogodnosti, među kojima i povećanje plate od deset odsto od 1. januara sledeće godine.

„Ovim kolektivnim ugovorom smo za više od 200 zaposlenih u Aerodromima Srbije obezbedili povećanje plata od deset odsto od 1. januara kao što je povećan i regres, zatim 15.000 dinara za svako rođeno dete i čitav niz pogodnosti koje smo mogli da obezbedimo u skladu sa zakonom kako bi ljudi koji rade na našim aerodromima, bez aerodroma ‘Nikola Tesla’ u Beogradu koji je u drugom režimu, mogli da imaju bolji životni standard“, rekao je  ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić nakon potpisivanja ugovora.

„ Sa niškog aerodroma imamo pet plus dve i to je bilo predviđeno budžetom za narednu godinu, ali ćemo pokušati već za 2025. da povećamo broj subvencionisanih linija kako iz Niša tako i iz Kraljeva jer verujemo da je to način da avio kompanije više počnu da koriste ova dva aerodroma“, rekao je Vesić.

Naveo je i da je važno da se ubuduće, u skladu sa strategijom koja se pravi za razvoj avio saobraćaja u Srbiji, više iskoriste pre svega niški i kraljevački aerodrom, ali i drugi aerodromi koji će se u međuvremenu raditi u smislu da imaju više letova i da budu više iskorišćeni.

Članak Vesić: Od 1. januara veće plate zaposlenima i na aerodromu “Konstantin Veliki” u Nišu se pojavljuje prvo na Naissus.info.

Venčani list Ivana Karunovića i Angeze Orpah, pronađen u fondu “Grad Niš (1944- )”. Zanimljiv dokument o sklapanju braka između pripadnika pravoslavne i katoličke veroispovesti 1926. godine u crkvi Srca Isusova u Nišu, koji je objavio Istorijski arhiv u Nišu

Prepis ovog venčanog lista overio je Vjekoslav Kastelić, katolički župnik u Nišu, koji je pre toga služio od 1944-1947. godine u Zagrebu.

Izvor: Istorijski arhiv Niš, Fond Grad Niš (1944- )

Članak Venčani list katolkinje i pravoslavca u Nišu iz 1926. Iz vremena kada se nismo delili po religiji… se pojavljuje prvo na Naissus.info.