Pre više godina, kada sam počeo aktivno da pišem i trudim se da razbijem zablude o bolestima i medicini, nisam ni sanjao da zablude treba razbijati kod lekara a ne kod pacijenata. Malo je reći da sam razočaran. Sebe nikada nisam smatrao nekih vrhunskim lekarom, još manje naučnikom i nikada edukatorom a došao sam u poziciju da se kao Don Kihot borim protiv vetrenjača, na dva fronta.

Stalno govorim da zaista nikada nije problem ako se nešto ne zna i traži se savet ili objašnjenje. Ne postoji pitanje koje je glupo, postoje pitanja na koje imamo odgovore ili ih još uvek nemamo.

Nikada nisam bio osoba koja se preterano služi narodnim mudrostima, ali uviđam da je mnogo toga u njima rečeno. Došla je epidemija. Moram reći da je bila užasna u nekim trenucima, posebno neposredno pred pojavu vakcina. Ukupan zbir je, izražen u višku smrtnosti, oko 70.000 mrtvih. 

Razumno očekivanje, zaista jedino razumno, bilo je da makar lekari odahnu kada se pojave vakcine. To se nije desilo. Izdvojile su se razne grupe, potpuno nevezano za znanje medicine. 

Grupa u kojoj sam očekivao da će biti 99% lekara koji znaju da je vakcina jedini način da se infektivna bolest iskoreni, ustvari je bila sastavljena od nešto lekara i puno ljudi svih struka i profesija i nivoa obrazovanja koji su potpuno razumeli situaciju, vakcinisali se i ohrabrivali druge da to urade.

Druga, verovatno veća grupa, sastojala se od onih koji su uporno odbijali vakcinaciju. Zastrašujuće, u tom galamatijasu ima puno lekara.

Pored vakcinacije epidemija je razotkrila još jedan od užasa neznanja, potpuna zloupotreba antibiotika. Davani su šakom i kapom, uglavnom bez ikakvog razloga i u doba kada nije moglo doći do komplikacija bakterijama na koje bi ti antibiotici delovali.

Ne pada sneg da pokrije breg već da otkrije tragove... 

Narodna mudrost je bila u pravu. Epidemija je pokazala svoje pravo lice otkrivača problema koje u svojim glavama imaju lekari. Naravno ne svi. Jasno je ko je ostao hermelin i nije zaprljao svoje belo krzno. 

Kao da je to bio triger da se nastavi dalje odstupanje od medicine i razuma. 

Pročitao sam u medijima da u nekoj državi lekari nisu obratili pažnju na nalaze radiologa, više nalaza od različitih medicinskih fotografa, u kojima su oni uporno opisivali tumor a niko nije ni pogledao te nalaze, ubeđen u svoj ego. Ili nešto slično gde jedan fotograf opisuje tumor, ali što bi neko ozbiljno shvatao fotografe i niko ne obraća pažnju na taj nalaz već se godinu dana kasnije čude kada tumor postane inoperabilan.

Šta očekivati od osoba koje nisu naučile da je prevencija najbolja medicina. Opet narodna umotvorina. Bolje sprečiti nego lečiti. Džabe.

Ego i sujeta su postale glavne osobine. Želja da se pomogne drugim ljudima nestala je, ne vidi se iz oblaka u kojima se nalazi nos.

Zvali su ga Moljac, bio je kao zvrk, dolazio je iz susedne sobe, pitao je Hotija - Čiko, kako si, mogu li da pomognem? Zbog kožnog oboljenja nije bio vakcinisan. Dobio je najteži, hemoragični, oblik boginja i preminuo je.

Tada sam prvi put shvatio neke reči i koliko zvuče zastrašujuće - karantin, izolacija, virusi, boginje, vakcina. Tada još nije bilo vakcina za male boginje, još ih nisam preležao. Kada sam ih preležao sa svih komplikacijama shvatio sam koliko je bitno da postoji zaštita.

Možda je to moje iskustvo sa ljudima koji mirno čekaju u redu i jedva čekaju da prime vakcinu, presudno uticalo na moj stav o medicini i na to da ne mogu da shvatim ljude koji uporno lažu o vakcinaciji i o tome kako je štetna.

Ušli smo u salu u kojoj se prikazivao film. Tu je bio Profesor Zoran Radovanović, pričao je filmu, malo sam kasnio. Profesor je pričao o festivalima na kojima se film prikazuje. Kada sam ušao u salu nisam znao da li se radi o igranom filmu ili dokumentarnom.

Narator koji sve vreme priča i objašnjava film je profesor. Govori o ličnim iskustvima tokom epidemije velikih boginja 1972. godine. Priču počinje sa time kako je tri godine išao u Indiju (vrlo lično sam doživeo taj deo, put kolima u Indiju) i da je zato bio sveže vakcinisan.

Film je, profesor kaže nije dokumentarni već umetnički, u ritmu koji je spor (kasnije je objašnjeno da je to zato da se ne šokiraju oni koji nemaju medicinski staž) i niz je snimaka tog doba, originalnih. 

Flm je dokument sam po sebi iako zvanično ne spada u prave dokumentarce. Ubitačan je, precizan, jednostavan i bez trunke laži. Nije pretenciozan, iako ne ostavlja prostor za razmišljanje o događajima, već samo o budućnosti i nekim drugim epidemijama.

Spadam u osobe koje mnogo znaju o epidemiji 1972. godine, ali i ja sam bio zatečen. Da se razumemo, nema tu novih podataka, nema prostora raspravama i dokazivanjima, doslovce je prenesen život iz doba epidemije.

Iz AFP su me pitali za mišljenje o objavi koja se viralno širi po ex-Yu prostoru. To što sam rekao njima prenosim i ovde.

Neka gospođa je objavila sledeći tekst (copy/paste):

MAMOGRAFIJA JE NAJVEĆI ORGANIZOVANI ZLOČIN NAD ŽENAMA

Žene koje odlaze na mamografske preglede vjerovatno nisu svjesne koje zlo sebi čine

Nekoliko detalja o kojima bi trebale razmisliti prije nego što se odluče na pregled :

50-60% “pozitivnih” rezultata su netačni

Dakle, dijagnosticirani “rak dojke”, u 50-60% slučajeva se ispostavi da uopšte nije ni postojao

prilikom pregleda, dojka je pritisnuta velikom težinom od 10kPa (1019 kg/m2), te se zatim zdravo, vrlo osjetljivo, tkivo mliječnih žljezda bombarduje radioaktivnim zracima

stimulira rast tumora i širenje metastaza

studija urađena na 690.000 snimaka je pokazala da su potpuno zdrave žene poslije mamografskih pregleda u velikom broju slučajeva razvile rak dojke

Švajcarska je prva zemlja u svijetu koja je zabranila mamografske preglede

Dakle, kriminalna medicinska mafija agresivno forsira redovne godišnje mamografske preglede zdravih žena, kako bi od njih napravila profitabilne pacijente

Čak je i moja pokojna majka, koja se time bavila čitavu karijeru, pred kraj života shvatila da je nesvjesno bila saučešćesnik u ovom najvećem medicinskom kriminalu nad ženama

ISTRAŽITE SAME I RAZMISLITE DOBRO ŠTA SEBI ČINITE

Bocko Boris Bilenjki 

Nepoznat mi je autor ovog pamfleta, možda je taj potpisani (nemam pojma ko je on)

AFP su mi postavili sledeća pitanja:

Možete li mi pomoći opovrgnuti (ili potvrditi) neke od tvrdnji u objavi?

• Je li istina da mamografija daje 50-60% lažnih pozitivnih rezultata?
• Je li istina da mamografija stimulira rast tumora i širenje metastaza?
• Jeste li ikad čuli da potpuno zdrave žene nakon pregleda razviju rak dojke? – mislim da se tu radi o potrešnoj interpretaciji ove studije. Ako se nestručno čita sažetak, ispada da je rak češće otkriven kod žena koje su išle na preglede.

Moj odgovor:

Poštovani,  odgovoriću kratko:

Mamografija ne daje 50-60% lažno pozitivnih rezultata. Kada se priča o tome a  i to je tema te smešne objave, govori se o skiningu a ne o redovnim pregledima. Na skiningu je procenat lažno pozitivnih promena oko 5.6% i odnose se na promene koje kasnije nisu viđene drugim pregledima ili na pojave koje nisu dokazane biopsijom. Moram napomenuti da se ne radi o netačnim dijagnozama već o tome da su zahtevani dodatni pregledi

Mamografija je metoda koja koristi rendgenske zrake (x zrake). Doza je suviše mala da bi uticala na tkivo dojke pozitivno ili negativno. Treba napomenuti da se pacijenti zrače da bi se uništile maligne ćelije a ne da bi se stvarale, naravno daleko većim dozama.

Obavezni skrining je smanjio smrtnost od karcinoma dojki skoro za 40%. U uzrastu od 40 - 49 godina smrtnost je smanjena do 29%. Igra reči "posle" i "zbog" nisu sinonimi. Recimo nakon što ljudi popiju čašu vodu dnevno u svetu imamo oko 100.000 smrti, to bi po tim izjavama značilo da je zbog vode.

Radi se o besmislenom tumačenju podatka da je nakon skrininga otkriveno mnogo karcinom. To i jeste smisao skrininga - da se rano otkriju karcinomi. Skrining postavlja sumnju na postojanje promene a to se kasnije potvrdi.

Švajcarska nije zabranila mamografije nego smatra da nije potreban obavezni skrining, tamo pacijenti idu na pregled na vreme i nije neophodan obavezni skrining.

Pritisak na tkivo dojke jeste prosečno 10.4 kPa i smatra se bezbednim pritiskom koji stvara bol kod oko 7% žena, bez ikakvih drugih posledica. Radi podsetnika atmosferski pritisak je prosečno 101.425 kPa. A 1 kgf/cm2 je 98.0665 kPa. Tako da priča i podaci koji se pominju u ovoj objavi su besmisleni.

Puno pozdrava, slobodno pitajte sve što vas zanima.

dr Aleksandar Ivković

Sada sam zaista zatečen ovakvom količinom zlonamernih dezinformacija. Cilj ovakve objave je samo da što više žena (i muškaraca) pomre od karcinoma dojki. Nema drugog objašnjenja. Kao da je malo smrti, besmislenih jer su mogle biti sprečene da su pacijenti pregledani na vreme. 

Pitam se kakvo je to zlo u ljudima da žele što više patnji i smrti? Ovo prevazilazi ljudsku zlobu, ovakve stvari se moraju procesuirati. Za ovako nešto treba postojati nulta tolerancija.

Poznavao sam puno žena koje su prekasno došle na pregled, svakoga dana viđam žene koje se bore sa ovom bolesti. 

Kakav je cilj ovakvih objava? Ne postoji, niti može postajati drugi cilj od stvaranja patnje. Monstruozna pisanja imaju cilj da ljudi ne veruju nauci već samo polupismenim zlobnicima koji bi da ih ubede kako svojom magijom mogu da ih leče.

Izašla je skoro neverovatna vest da se značajno povećao broj karcinoma u svetu, kao i broj smrti kod mladih ljudi. Verujem da je to bila vest na koju su svi teoretičari zavera... znate šta već, jasno vam je.

Naravno, ta vest zvuči dramatično, kako i ne bi. I pokazuje zašto svako istraživanje treba pročitati do kraja. Nikada zaključak na osnovu naslova, nikada. Kao što očekujem da će ovaj tekst teoretičari besmisla navoditi kao dokaz jer oni čitaju samo naslove.

Podsetilo me na tvrdnje uranijumskih svedoka kada su tvrdili da postoji porast leukemije kod dece u nekim delovima. Jedne godine je bilo 2 slučaja a druge 3. Gledano strogo to je povećanje od 50% iako je na malim brojevima besmisleno govoriti o procentima.

Priznajem nisam matematičar, mogao bih i morao da matematiku znam malo više, poštujem one koji je znaju daleko više od mene. Za ovo ni ne moram da imam neka posebna znanja. Lako je objašnjivo. Pokazuje zašto sirovi podaci nisu merodavni, već samo  standardizovani.

Da rasčlanimo:

Porast neke bolesti se gleda na 100.000 ljudi a ne na ukupan broj. Dva na 100.000 je daleko više nego tri na 500.000 iako su se mnogi zaleteli da dokažu suprotno.

Drugo, poboljšanje zdravstva dovodi do porasta broja karcinoma i to naravno ne znači da medicina izaziva karcinome već da daleko veći broj ljudi živi i doživi starost. Gde je život najkraći ima najmanje karcinoma, gde je najduži ima najviše.

To mi liči na onu poznatu priču kako je porastao broj ranjenih kada su vojske počele da koriste šlemove. Za ove koji nisu baš jaki u razmišljanju to bi bio dokaz da su šlemovi nepotrebni. Oni zaista razmišljaju tako.

Brojke kažu da je 1990. godine bilo 1.82 miliona slučajeva karcinoma a 2019. 3.26 miliona. Ali brojke ne navode koliko je ljudi bila na Zemlji 1990. godine a koliko 2019. porast je veći od 2 milijarde ljudi, očekivana dužina života negde je porasla i za 20 godina.

Najveći porast je u državama koje 1990. godine nisu vodile preciznu statistiku. Tamo je porast veći od 1000%, dok je u državama Evrope očekivano pad a ne porast.

Slike su iz rada koji svi navode kao dokaz porasta broja karcinoma a koji pokazuje upravo suprotno. Mnogi navode da je razlika i zato što je sada dijagnostika bolja, daleko bolja.

Kada bi se životni vek produžio na preko 100 godina onda bi broj karcinoma značajno porastao, opet bi pisali kako je sada mnogo gore ne shvatajući osnovu matematike.

Završetkom ovog fakulteta postajete Diplomirani lelemud/lelemudkinja i vaša rodbina konačno može da se pohvali da ste od običnog lelemuda postali diplomirani sa mogućnošću specijalizacije.

Obradom društvenih mreža primećen je impozantan broj lelemuda koji iz časa u čas prosipaju svoje mudrosti potpuno besplatno. Zašto tako? Dodajte sebi diplomu sa kojom možete da se slikate.

Takođe je primećen veliki broj lelemuda koji imaju diplome iz drugih oblasti, zašto ne upotpuniti svoju kolekciju? 

Fakultet nudi učenje kroz praksu na društvenim mrežama.

Poznato je da naš zakon dozvoljava da se svako ko sebi može da odštampa diplomu može baviti nekim od oblika medicine, oprostite tradicionalne nacionalne patriotske medicine tipa ajurvede, reikija, kvantnog blesimetra i sličnih visokoumnih metoda lelemudije. Postoji čak i sekcija pri Srpskom lekarskom društvu.

Očekujemo da diplomirani lelemudi budu brzo priznati i od SZO. Ovim da pohvalimo SZO za koju povremeno smatramo da promoviše zdravlje i medicinu, ali, rado priznajem, prevarili smo se. Mislim da su i oni završili naš fakultet jer se upravo tako ponašaju.

Sa ponosom iznosimo plan rada:

I godina

- Uvod u društvene mreže

Tokom ovog predmeta bićete upoznati gde da nađete najveće moguće besmislice i plasirate ih na mrežu. Što je gluplje više pratioca.

Praktične vežbe i ispit se vrednuju po tome koliko puta napišete "Pametnom dosta", "Informiši se", "Nisi u materiji"...

- Viši stepen uvreda

Na ovom predmetu se uči kako da vređate svakoga ko se drznuo da uči neke tamo naučne fakultete i slične gadosti.

Praktične vežbe i ispit se vrednuju po broju kletvi, pretnji prebijanjem i pretnji ubistvom

II godina

- Osnovi beskontaktnog džeparenja

U ovom predmetu se objašnjava kako se lelemudenjem može zaraditi novac od onih koji su dovoljno blesavi da vas slušaju.

- Osnove političkih uvreda

U ovom predmetu se ističe vrednost sistema koji su podređeni diktatorima i ističu načini kako se sve neko može optužiti.

Praktični rad vrednuje koliko puta nekome kažete da je drugosrbijanac, lobista NATO, sluga Zapada, libertarijanac, sluga režima, sendvičar, plaćenik

III godina

- Osnove prirodne lelemudije

U ovom predmetu se uči kako da se leče ljudi prirodnim putem a ne tamo nekim lekovima.

U praktičnom radu se najviše ceni koliko ljudi navedete da unakazi svoje zdravlje, za smrt se dobijaju dodatni poeni.

IV godina

- Osnove indoktrinacije

Ova godina je samo praktična i tu se kroz praktični rad uči kako da vrbujete ljude na mrežama da vas prate i šire vaše lelemudije.

Knjige su zabranjene, ko bude uhvaćen da čita bilo šta sem žute štampe biće izbačen.

Cena po dogovoru.

Ne šalim se. Sve ovo postoji.

Juče sam sa zgražavanjem pročitao da su neki studenti medicine tražili od svog gradonačelnika da zabrani vakcinisanje. Eto rođenih lelemuda.

Kako naš zakon dozvoljava lelemude da se bave medicinom, a sada i SZO podstiče, očekujem da će ova grana procvetati.

Očekujem da će se uskoro uvesti veronauk na medicinski fakultet. Onda će lekari, oni koji se i sada kriju iza ikona i krsta, imati opravdanje za svaku glupost koju urade a rečenice:
- Ako Bog tako želi biće leka, mada i koji evro može da pomogne

- Sve sam uradio, ali Bog je tako hteo

- Sve je to Božija volja, on uzima najbolje, u zadnje vreme posebno voli da uzme decu.

- Pomolite se i ostavite prilog

- Ja pa Bog

- Sveće možete da kupite kod glavne sestre

Ne, zaista se ne šalim.

Od kada aktivno pišem blog doživeo sam i čuo sam svakakve gluposti, kletve i pretnje. Zašto? Samo zato što iznosim medicinski potvrđene činjenice. Činjenice najviše bole lelemude. One su kao zrak sunca za vampire, peču ih, gore im kožu. 

Postalo je jasno da više nije važno ko iznosi laži koje su opasne za život a ko istinu. Zašto bi to bilo važno? Laž je lepša, nastupa nasmejano kao stend-up komičar. Što više smeha to više sahrana. Ali, kako je to napisala jedna lelemudkinja - Bolje smrt nego vakcina.

Sećam se jednog filma Luisa Bunjuela (zaboravio sam ime filma), demonstranti su na kraju vikali: Dole sloboda.

Baš kao studenti lelemudi koji su protiv vakcinacije.

Kako je SZO rešio da promoviše šarlatanstvo da onda približimo neke od metoda koje su tradicionalne. Recimo Crni melem (Black salva).

Crni melem je tradicionalno sredstvo za lečenje karcinoma koje potiče iz Viktorijanskog perioda, mada neki dokazi navode da se koristio od davnina. Trebalo bi da služi za lečenje karcinoma kože. Pravi se od cink hlorida, kreozota i krvavog korena koji čest sastojak tradicionalno alternativne medicine. Ekstrat krvavog korena po imenu sankvinarin je alkaloid koji uništava živo tkivo i spada u ešare (sredstva koja uništavaju tkivo).

Kada se nanese pasta na kožu počinje aktivno da razara tkivo. Oni koji su srećni imaće samo ožiljak, kod manje srećnh otpašće tkivo.

Medicinski izveštaji potiču iz 1943. godine i opisuju 39 pacijenata, nijedan karcinom izlečen ali napravljeni ogromni ožiljci koji su zahtevali hirurško lečenje.

2002. godine u časopisu Arhives of Dermatology opisana su četiri slučaja. Prvi pacijent je delovao izlečeno, ali biopsija je pokazala da se karcinom i dalje razvijao ispod ožiljka. Kod drugog pacijenta nije bilo tumora ali je oštećenje bilo takvo da je morao na nekoliko hirurških intervencija. Treći pacijent je imao tri hirurške intervencije, ali je bio nezadovoljan što se vide ožiljci. Otišao je kod herbaliste i vratio se sa ogromnim ožiljcima sa obe strane vrata. Četvrti pacijent je u ranoj fazi karcinoma odbio lečenje i otišao kod herbaliste. Kada je došao na pregled ponovo bio je u ožiljcima a karcinom se proširio na kosti.

Zanimljiv je slučaj iz 1957. godine gde je pacijentkinji otpao nosa zbog lečenja karcinoma koji nije  ni postojao.

Indikativan je i slučaj Gali Bumpus sa Floride koja je imala karcinom nosa i prepustila se rukama, nažalost, plastičnog hirurga koji se reklamirao da leči kacrinome i opekotine. Primenio je crni melem (Black salva, Cansema). Gali je bila u jakim bolovima, otišla je u bolnicu, preporučili su joj lečenje. Nije pristala i vratila se u ruke šarlatana koji ju je uveravao da je sve u redu i da neće biti ni ožiljka. Nakon deset dana je završila u bolnici, nos joj je otpao i imala je 6 hirurških intervencija.

Slike sa Quackwatch

U SAD je bilo više suđenja šarlatanima koji koriste Crni melem. Neki su osuđeni na zatvorske kazne, nekima su oduzete licence.

Kad je već tradicionalno mora da je dobro, ranije nije bilo karcinoma a ljudi su živeli 800 godina, ako je verovati šarlatanima. Karcinomi postoje od kada postoji život. Nađeni su i na kostima dinosaurusa. Kada je život kratak šansa da se dobije karcinom je mala, što duži život veća je šansa za karcinom. Prosečna dužina života je bila mala, sada negde prelazi i 90 godina. 

SZO je svojim potezom uzdizanja tradicionalne i alternativne medicine (skraćeno - šarlatanije) nanela strašan udar zdravlju i nauci. Izjednačiti dokazano neefikasne i ponekada opasne metode sa medicinom je zaista besmisleno. 

Generalni direktor SZO je upotrebio identične izraze koje koriste antivakcinaši i dodao je klasične pojmove prevaranata - integrativna i holistička medicina. Danima pre samita SZO je na tviteru počeo kampanju uzdizanja šarlatanstva. Nema opravdanja.

Ovim je dat alibi svakom prevarantu. Kada lekar prosto ne želi da razmišlja šta je pacijentu može sada da kaže - Bate, probaj alternativu, uzmi malo pečurke iz Amsterdama ili kanabis.

Davno sam napisao da će glupost prevladati, ali nisam očekivao da će tako brzo. Ne znam kako bih ovo napisao drugačije - Svetska Zdravstvena Organizacija je počela da promoviše šarlatanstvo. Nema drugog načina da se objasni glupost koju su napravili.

SZO je organizovala samit na kome je alternativnu i tradicionalnu medicinu stavila ispred medicine. Da bude gore, onaj što je na čelu SZO je izašao za govornicu i preporučio da ne moraju da se koriste lekovi za bolove, može kora drveta vrbe. Sve to nakon promotivnog videa koji je šarlatanstvo stavio ispred medicine.

Ovo lično doživljavam kao sumrak civilizacije. Sve ovo folazi nakon užasne epidemije gde su na desetine hiljada ljudi preminuli zbog upotrebe maloumnih preparata, tipa MMS ili dezinficijenasa koji se ubrizgavaju u telo. Ovo je zaista kraj. Svet će zaista propasti. 

Ne vidim zašto bih se bavio medicinom. Brate mili, pa prevara je zakon. Ako smo došli do toga da SZO radi direktno protiv nauke, razuma i konačno zdravlja, onda više nema nazad. Nešto mora da se promeni.

Prvo je SZO izjednačio Tradicionalnu medicinu, da ne kažem Narodnu, sa novijim prevarantskim metodama tipa homeopatije, kiropraktike i sličnim iako to zaista nisu. Imam neko poštovanje prema Tradicionalnoj medicini, ona spada u istoriju medicine. Naravno da je sada besmislena, ali ima svoje korene i vrednost u istoriji.

Dakle čemu učenje i trud? Prevaranti su zavladali. Gotovo je.

Zašto skupa dijagnostika? Možemo svi na blesimetar (realno ime skalamerije koju koristi nazovi kvantna medicina). Nakon toga da gulimo koru drveta ili pijemo otrove. Preporuka od SZO.

Ovakva glupost, koja je veoma verovatno politički motivisana, ne samo politički već i finansijski, imaće nesagledive posledice. Ovo je totalna destrukcija nauke, skoro jednaka spaljivanju Đordana Bruna.

Godine provedene u učenju, stotine hiljada pregleda, ništa to ne vredi, bilo je pametnije da sam se bavio šarlatanstvom. 

Da bi došli do vakcina potreban je čitav proces. Prvo je uopšte otkrivanje virusa i njegovog genoma. Nakon toga sledi uzgajanje virusa. Zašto se uzgajaju? Da bi mogla da se vrše istraživanja virusa mora da postoji velika količina virusa. Virusi ne opstaju dugo van domaćina, makar ne virusi gripa i korona virusi. Znači moraju da se nekako stvaraju a da to nije na živim ljudima.

Kada pogledamo šta se dešavalo sa poslednjom epidemijom, kovidom-19 možemo videti kako  izgleda čitav postupak.

Novu bolest Kinezi su otkrili sredinom decembra, makar su tada bili sigurni da se radi o novoj bolesti. Prvo su probali da kriju od ostatka sveta a onda su videli da je đavo odneo šalu i 31.12.2019. su poslali podatke SZO. Veća par dana kasnije objavili su javno genom virusa. Čitavom svetu bio je dostupan 11.01.2020. godine a SZO ga je dobio par dana ranije. Već 15.01.2020. godine, nakon pažljivog sagledavanja genoma, postalo je jasno da klasične vakcine neće biti dovoljno efikasne. Različiti timovi naučnika su izašli sa svojim idejama, relativno poznata ideja primenjena za vakcine protiv ebole sa vektorom, rekombinantne vakcine i potpuno novi pristup u izradi vakcina iRNK (mRNA). 

Da bi se ideje realizovale potrebno je bilo proizvesti dovoljne količine virusa. Već do 01.02.2020. godine sve relevantne laboratorije su dobile viruse.

Kako se gaje virusi?

Tu dolazimo do priče o Henrijeti Laks.

U Johns Hopkins bolnicu je došla Henrijeta Laks, mlada majka petoro dece. Imala je stalno vaginalno krvarenje. Primio je ginekolog dr Howard Jones i otkrio veliki tumor njene materice. Određeno je lečenje radijumskim zračenjem, to je bila jedina terapija koja je  tada bila adekvatna. Uzet je isečak tumora i dostavljen obližnjoj laboratoriji.

U laboratoriji je radio dr George Gey. On je godinama skupljao uzorke ćelije. Pokušavao je da ih održi. Svaki uzorak koji je dobio do tada je brzo stradao. Međutim, ćelije tumora Henrijete Laks su se ponašale drugačije. Umesto smrti ćelije one su se duplirale na svakih 20 do 24 sata.

Henrijeta je preminula 04. Oktobra 1951. godine a njene ćelije pod imenom HeLa nastavile su da žive. 

Iako je to bila prva uspešna ćelijska linija, Johns Hopkins bolnica nikada nije naplatila korišćenje ćelija niti registrovala pravo na njihovo korišćenje, naprotiv besplatno su ih ponudili svima na korišćenje.

HeLa ćelije se sada koriste svuda za ispitivanje lekova, toksina, hormona i virusa. Tako je bilo i za gajenje virusa za vakcine protiv kovida-19.

Zašto je ovaj tekst napisan? Ovo je neka vrsta odgovora i objašnjenja kako se dolazi do virusa za istraživanja. Odgovor na besmislene tvrdnje iznete od jednog bivšeg profesora medicine koji se sada bavi sticanjem novca i sluđivanjem ljudi koji mu veruju. Njegova tvrdnja je da naučnici ubijaju bebe kako bi došli do ćelija za istraživanja. 

Izgleda da postoje ljudi kojima je dozvoljeno da iznose ovakve monstruozne laži i da budu nagrađeni zbog svojih dela. Da li se smatra da onaj ko može njemu da poveruje nije ni zaslužio bilo šta ili je razlog nešto drugo zaista ne znam.

Reakcije

Desilo se pre oko deset godina da sam rodbini pacijenta rekao da ne bacaju pare na pokušavanje lečenja kod šarlatana već da te pare iskoriste da malo ulepšaju zadnje dane pacijenta. Znam da su mnogi smatrali da nisam u pravu i da sam surov.

Pre oko godinu dana sam ušao u raspravu sa jednim kolegom, anesteziologom, koji je tvrdio da ne treba pošto poto pokušavati da se sačuva život pacijenta, ako već unapred znamo da nema spasa. Bolje mu omogućiti da premine što dostojanstvenije. On je bio u pravu, ja nisam. Ako čita, nadam se da me razume.

Kada mi je otac umirao pitali su me da li da nastave oživljavanje. Rekao sam da ne nastavljaju. Nije bilo nikakve šanse. 

Postoje bolesti, stanja, pacijenti, gde medicina ne može dati odgovor. Jednostavno nema ga, još uvek nismo uspeli da dođemo do toga da možemo da se izborimo. To se dešava svakodnevno.

Kada pričamo o medicini, mnogi polaze sa nerealne tačke. Prvo, ne postoje univerzalni lekovi. Tako nešto ne može da postoji. Drugo, pacijenti nisu isti. Treće, još uvek nismo našli uzroke nekih bolesti.

Kod lečenja ozbiljnih bolesti postoje sive zone. Da bi mogli da lečimo pacijente i lekari i pacijenti moraju znati za njih. Recimo kod hemoterapija, efekti se ne vide odmah, ponekada su potrebni meseci da se uvidi da ima poboljšanja. U tom periodu može dolaziti do značajnih subjektivnih pogoršanja. U fazama lečenja maligni tumori mogu da porastu. To je deo lečenja, počnu da se raspadaju i u toj fazi može doći do bubrenja. Takođe, kod raspada tumora može doći do porasta temperature. Pacijent zaista može da se oseća loše iako lečenje napreduje dobro.

To je inače period u kome alternativci nalaze žrtve. Omiljeno doba kada kažu kako medicina nema leka, ali oni će pomoći. Mogu da daju običnu vodu, što često rade, i da tvrde kako su dali magični lek, prava terapija deluje a oni nastavljaju da lažu pacijenta. Nisu uglavnom dali ništa štetno, ali taj pacijent neće otići kod lekara za nastavak terapije i zbog toga će izgubiti krucijalno vreme a u statistici će terapija imati manji procenat uspešnosti što opet dovodi do slabijeg poverenja pacijenata u lečenje. Kada bi nekog alternativca osudili za ovo vođenje u smrt, možda bi se nešto promenilo. Mada ne verujem. Za njih je to prevara kao i svaka druga. Slično kao džeparenje. Nemam ni trunku saosećanja sa šarlatanima i prevarantima. Koriste ljude koji pate, koriste želju porodice da makar pokuša nekoga da spasi. Oni pametniji kažu da se ne prekida lečenje, njihova terapija je dopuna. Oni istinski zli prvo kažu da se nikako ne koristi medicina. Kada njihova šarlatanska igra dođe do kraja onda okrive pacijente ili rodbinu. Nisu dovoljno verovali a ako se ne veruje šarlatanima onda ne može da deluje. 

Više ne mogu da zapamtim kakve sve gluposti koriste samo da bi izvukli što više novca od ljudi koji su u problemu. Najveći bezobrazluk je korišćenje homeopatije i tzv kvantne medicine, ali ne zaostaju ni druge metode iznude novca. Ima onih koje su direktno opasne za zdravlje pacijenta, nije to njima važno.

Postoji još jedna jako važna stvar. Ne postoji magija.

Svaki pacijent je drugačiji sklop ćelija, tkiva i organa. Svaki lek koji se unosi u organizam bude dopremljen do mesta delovanja putem krvi kroz krvne sudove. Ako su krvni sudovi oštećeni (nevažan uzrok, prejedanje, narkotici, alkohol, duvan, drugi lekovi) lek neće stizati u dovoljnoj koncentraciji. Ako su suženi zbog masnih naslaga - isto. Ako su suženi zbog kompresije spolja - isto.

Genetski sklop svakog pacijenta je različit, životni uslovi su različiti. Uvek se to mora imati u vidu.

Opet, nikako kao šarlatani sa holističkom medicinom, to je je samo fensi ime za prevaru. Pacijenti su drugačiji, ali bolesti su iste.

Kada sve to imamo u vidu dolazimo do filozofskog pitanja - Šta kada medicina nema odgovor?

Toliko puta sam čuo rečenicu - Nije važno što ne deluje, neka probaju.

Da li je zaista tako? Da li treba ćutati ili ohrabriti pacijenta da se preda u ruke prevaranata?

Polazim od sebe, neko će sigurno razmišljati drugačije, ne tvrdim kako sam u pravu - voleo bih da znam istinu i da nemam lažne nade. Ako znam sa čime se borim onda zaista mogu da se borim i veća šansa je da se izborim nego ako se lečim lažima.

Opet, to je moj stav. Sasvim je shvatljivo da drugi ljudi razmišljaju drugačije. 

Zaista razumem ljude koji ne žele bolest i smrt, ko želi? Neki utehu traže u zagrobnom životu ili kakvoj drugoj obmani, ali obmana je samo obmana. 

Da li je griža savesti ono što tera neke ljude u šake šarlatana? Nisu bili dovoljno sa svojim roditeljima pa će se iskupiti petrolejom, uljem od škorpije, kristalima? 

Zašto nema rešenja za mnoge bolesti? Nismo još uvek dovoljno napredovali, ali svakoga dana se uči nešto novo. Epidemija kovida-19 nam je donela potpuno novi koncept lečenja koji će biti primenjiv za mnoge bolesti. 

Ako bi tvrdili da sem Černobila, Fukušime i Three Miles Island nije bilo nikakavih nuklearnih incidenata, lagali bi. Fukušima i Three Miles Island nisu imali ljudske žrtve, postoji jedan incident koji je imao. Ironija je da su korišćena iskustva tog incidenta onda ne bi bilo ni Černobila.

Incident se dogodio 1961. godine i poznat je kao SL-1 incident, Ajdaho, SAD.

Reaktor SL-1 u Ajdahu je bio ugašen zbog praznika. Trebalo je da se pusti u pogon. Ali sve to im svoju predistoriju.

Nuklearni reaktori su u principu jako prosti. Potreban je neutron koji počinje reakciju, šipke sa gorivom, kontrolne šipke da kontrolišu reakciju i vod kao moderator. Kontrolne šipke mogu biti od raznih materijala a rektor je konstruisan tako da se postave brojne šipke kako bi se sprečile nezgode ukoliko dođe do problema sa nekom od njih. Recimo Černobilj nije imao dovoljan broj grafitnih šipki koje su predviđene.

Ajdaho. Kontrola reakcije se vršila ručnim podizanjem šipki. Trebala je da ima devet kontrolnih šipki ali su koristili samo pet. Za start reakcije su koristili samo srednji šipku. Koristili su i ostalih četiri, ali ovaim je služila za start. Tako im je bilo najlakše.

Podizanje i spuštanje šipki se radilo ručno. Do incidenta je bilo prijavljeno da su se šipke zaglavljivale čak 60 puta. Obično bi ih udaradi teškim ključevima da se odglave. 

Ričard MekKinli, Ričard Leg i Džon Birns su trebali da podignu centralnu šipku. Leg je već imao teške probleme sa alkoholom i često je izostajao sa posla zbog pijanstva. Ostala dvojica bi rado videla jedan drugog mrtvog. 

Birns je noć prespavao kod prijatelja na kauču a pre poziva da dođe na posao pozvala ga je žena i rekla da joj je dosta svega i da se razvodi. Upravo on je bio odgovoran za izvlačenje šipke. Leg mu je pomagao a treći je stajao blizu i nadgledao.

Šta se desilo u glavi Birnsa nikada nećemo znati. Neki kažu da je jednostavno pukao i namerno pogrešio. Šipka je trebala da se izvuče 10 cm a on je izvukao čitavih 50cm. Rezultat je bila skoro momentalna smrt Birnsa i Lega i smrt trećeg nešto kasnije, nakon dva sata. Neverovatno je da nije bilo ni sigurnosnih mehanizama.

Veliki problem je bio izvući tela jer je postojala opasnost da delovi upadnu u reaktor i naprave veliku štetu ili nesreću.

Pouka, koju nisu svi shvatili - ne sme se oslanjati na manje kontrolnih šipki. Ne sme se štedeti na kontroli, moraju postojati mehanizmi zaštite. Kao i svaki drugi posao, ne sme se raditi kada osoba nije skoncentrisana.

Možemo li verovati nauci?

Ovo je jedno od čestih pitanja koja se postavljaju među laicima. Možda nesavršenost našeg jezika ne dopušta da se pitanje formuliše drugačije. Ili bi pravilnije bilo pitati imamo li poverenje u nauku. Možda naglasiti da se to ne odnosi na veru, jer onda bi pitanje bilo imamo li veru u nauku.

Mistifikacija pojma nauke postoji iz više razloga. Jedan je svakako želja prevaranata da zarade lak novac prodajući svakakve gluposti za koje ne postoje naučni dokazi. Oni su najveći kritičari nauke. Drugi je izostanak želje da se nauka objasni tako da bude dostupna svima.

Uzmimo neki banalan primer. Recimo opekotina od plamena.

Prevarant može da vam kaže (doslovce prenosim na šta sam naleteo) - Nije opasan plamen. Vatra nam je prijatelj. Nama vatra ne bi mogla ništa da ne deluju hemikalijama na nas. Opekotine nikako ne lečiti medicinski, to je pogrešno, samo meditacijom i grupnom meditacijom  a la Lujza Hej.

Drugi primer, ovo je od našeg poznatog nadrilekara (nadrilekarke) koja kaže da se masturbiranjem troši tečnost koja se nalazi u kičmi. 

Uzeo sam dva banalna primera. Sad, ako nauka drži nos u oblacima takve teorije će proći, ali može i da se objasni. Otvoreni plamen koji može da zapali papir ima temperaturu veću od 233 stepena (postoji dobra knjiga Reja Bredberija "451", odnosi se na temperaturu paljenja papira u Ferenhajtima što je 233C. Postoje i dva filma za one kojima je čitanje problem). Toplota tog tipa kompletno izaziva uništavanje belančevina kože i koža počinje da ugljeniše i da se raspada što ogoli nervne završetke koji onda nisu zaštićeni i na njih deluje sve što izaziva jak bol. Takođe to je put za infekciju jer nema više zaštite.

Što se tiče drugog primera treba pokazati sastav likvora i semene tečnosti i pokazati da ne postoji veza. Anatomski ne postoji veza.

Kako radi nauka?

Naučni metod

Poslužiću se primerom iz astronomije. Planeta Uran. Do 1757. godine smatralo se da postoje Merkur, Venera, Tera, Mars, Jupiter i Saturn. Te godine Heršel, koji je bio orguljaš u crkvi, amaterski astronom, napravio je teleskop u svom dvorištu i posmatrao nebo. I otkrio je nešto što do tada niko nije shvatio da je planeta. Sto godina ranije je viđen a smatran je da je zvezda iz sazvežđa Bika. Heršel ga je danima pratio i tako došao do saznanja o još jednoj planeti. Bio je došljak u Engleskoj i hteo je da novu planetu nazove Džordž, po Britanskom kralju. Tako je moglo da se dogodi da imamo planete Merkur, Venera, Tera, Mars, Jupiter, Saturn i Džordž. Francuzi su se pobunili i solomonsko rešenje je našao Johan Bode i nazvao ga Uran, što je odstupalo od ostalih imena koja su bila po rimskim bogovima, što bi značilo da treba da se zove Celes.

Ipak, nešto je bilo čudno. Uran se nije kretao kako treba. Irban le Verije, matematičar, nije mnogo voleo osmatranje neba noću kada mu je vreme za spavanje. Na osnovu kretanja Urana došao je do zaključka da postoji još jedna planeta. Došao je do tog zaključka jer je smatrao da je nepravilnost u kretanju zbog gravitacije neke planete koja se ne vidi. Nakon godina i godina proračuna odredio je tačno mesto gde se nalazi još jedna planeta. U Parizu u opservatoriji nisu imali vremena a ni sluha da proveravaju njegove tvrdnje. Bili su zauzeti osmatranjem neba i pravljenjem što tačnijih karti neba za navigaciju pomoraca. Irban je važio za arogantnu osobu, niko nije ni želeo da mu pomogne. Setio se da mu je neki asistent iz Berlina pisao godinu dana ranije (nije se trudio da odgovori) i sada je njemu poslao pismo sa verovatnom lokacijom planete. Johan Gale, asistent u opservatoriji u Berlinu je u svoje slobodno vreme usmerio teleskop tamo gde je Irban napisao i našao još jednu planetu. Bio je to Neptun. (nakon toga je došlo do sudskog procesa između Francuske i Engleske jer su Englezi tvrdili da je njihov matematičar iz Kembridža, Adams, koji je bio autističan, to isto izračunao ali da Kembridž nije želeo da objavljuje podatke).

Početak naučne misli, onakve kakva je sada pripisuje se Aristotelu koji je posmatrao procese u prirodi i izvodio zaključke. Dodajmo Bejkona i Njutna i imamo osnove naučne misli. Dedukcija i indukcija.

Indukcija podrazumeva posmatranje iz koga izvodimo zaključak a dedukcija izvođenje zaključaka na osnovu datih podataka.

U nauci sve potiče od hipoteze. Oni koji zaista ne razumeju nauku smatraju da je posao naučnika da potvrdi hipotezu koju ima. U stvari je obrnuto. Posao nauke je da dokaže da je ta hipoteza pogrešna. Nijedan zaključak nije trajan. Posao nauke je da dokaže da nije dobar i da postoji bolji. 

Hipoteza koja prođe što više provera raznih ljudi, u kojima oni pokušavaju da dođu do različitih rezultata, postaje Teorija. Teorija u nauci je ono što je prošlo složen sistem dokazivanja da je netačno. Teorija je ono što nismo uspeli da dokažemo kao netačno a zaista smo se trudili. Zato imamo Teoriju evolucije, kao i druge Teorije. Zato što su prošle sva moguća ispitivanja kojima je pokušavano da se dokažu kao netačne.

Naučni metod predstavlja beskonačno traženje nelogičnosti. Ono što važi u Malom Mokrom Lugu, mora da važi i u Albukerkiju, Bamaku, Aledaidi, Dramenu, Šangaju, Novosibirsku. Ako ne važi svuda onda je pogrešno, onda to nije teorija već promašaj.

To je osnovna greška koju čine ljudi koji žele da je njihovo mišljenje bitno. Oni su ubeđeni da se prvo nađe rešenja a da se tek onda traži problem za to rešenje. Zaključak je posledica dugotrajnog procesa dokazivanja. Kod svepametnih prvo ide zaključak pa se onda traže dokazi.

U medicini naučni metod podrazumeva dvostruko slepe probe. Ispitanici ne znaju da li su dobili lek ili placebo, ispitivači ne znaju ko je dobio lek a ko placebo. Tek kada se završi isitivanje svakog pacijenta dolazi se do pojedinačnih zaključaka i tek tada se sazna ko je šta dobio.

Da bi se neki lek priznao kao lek potrebno je da bude ispitano 10.000 do 30.000 ljudi. Tokom epidemije kada su mRNA (iRNK) vakcine stigle na tržište, ljudi koji se zaista nikada nisu potrudili da shvate naučni metod, počeli su odmah da trvde da treba da prođe najmanje deset godina i da zato ne treba da se daju vakcine. Pored očigledne monstruoznosti njihovih izjava (bolje da umiru ljudi nego da se daju vakcine) tu se proteže suštinsko ne poznavanje naučnog procesa. Tokom epidemije lako je imati više desetina hiljada ljudi koji će primiti vakcinu. Kada nema epidemije neke bolesti problem je naći toliko ljudi i nekada se to protegne na desetak i više godina. Od 500 kandidata za lekove tek jedan prođe sistem dokazivanja.

Jedna od osnovnih stvari koja se u nauci traži je mehanizam dejstva. Ako ne može da se objasni način na koji nešto deluje onda to nije pogodno za korišćenje. Apsolutno se mora znati šta, kako, zašto. Objašnjenje tipa - deluje, ne znam kako, nije bitno, važno je da deluje - jednostavno ne mogu da prođu. Zašto je to važno? Ako nije ispitan mehanizam dejstva onda se može desiti da deluje na neki drugi način i na neki drugi sistem u organizmu i da napravi štetu. Nema magije.

Nauka je ponekad dosadna. Nauka je često dosadna. Kada po hiljaditi put ponavljate isti eksperiment samo da bi dobili isti rezultat to sigurno nije zabavno. Kada hiljadu treći put ponovite i dobijete drugačiji rezultat i shvatite da je sve bilo uzalud, tek onda shvatite šta je nauka i naučni metod i zašto su tvrdnje ignoranata bezumne.

Da li ima podvala u nauci? Ima pokušaja, ali neko negde, na drugom kraju sveta ponovi sve i dobije drugačiji rezultat. Onda neko treći, četvrti i prevara pada u vodu. Jer to je naučni metod. 

Ovih dana česte su tvrdnje raznih hohštaplera kako su super olujekoje su se dogodile napravljene u laboratoriji. Što bi se mučili da objasne kako se to prave? Kako i da objasne kada je u startu samo znak bezumnosti? I onda neko to čita i sluša i veruje u to. Veruje nekoj osobi koja je na časnu reč dobila neku diplomu srednje škole. Zašto? Ubeđen je da je mnogo bitan i da je neko napravio oluju baš zbog njega. Inače oluje nikada nisu bile, to se ne dešava. Ni poplave, ni grad, ni vetar. Ma ne, to je iz laboratorije. 

 Pacijent nakon pregleda. Pokušavam da ustanovim šta mu se sve dešavalo.

- Kada ste se povredili?

- Odavno, ima više od godinu dana.

- Da li ste nekako lečili za tih godinu dana?

- Jesam. Išao sam na terapije.

- Kakve terapije? Išli ste na fizikalnu?

- Ne, magične kristale i magnetne narukvice.

- Kako se osećate sada?

- Bolje mi je. 

To "bolje mi je" nije ni blizu stvarnosti. Da mu je bolje ne bi ni došao na pregled. Ne može da podigne ruku, niti da drži nešto u šaci. Objektivno kontrakture mišića i ožiljci raznih vrsta koji ukazuju da je pokušavao da koristi ruku na načinekojemu lekari ne bi savetovali.

Kristali i magneti. Magija. Ljudi preozbiljno shvataju fantastiku. To što je Žil Vern predvideo podmornice i putovanje na Mesec, nije vidovitost već praćenje naučnih saznanja.

Ubedi vas neko da ako nosite ovaj ili onaj kamen to će da deluje na vas.

Random pretraga na netu i prvi tekst na koji sam naišao: "Od univerzalnog čistača negativnih vibracija, u dodiru sa čovekom, postaje veoma ličan, dajući suptilnije dejstvo, rasporeređeno prema osobi koja ga nosi. Kalcedon, višebojni, zemlja porekla Srbija Upijač negativnih vibracija i smirivanje naprasitosti. Pokriva ravnotežu duha, tela i emocija. U sinergiji sa ametistom i povezan bakrom i srebrom, pokazuje osobine amajlije čije bi se dejstvo moglo prevesti kao „ Intuitivno vođenje do cilja.“ Zahvaljujući svom sinergetskom dejstvu, detektuje a zatim razrešava zastoj energije i pokreće je u konstruktivnom pravcu, oslanjajući se na iskristalisanu intuiciju. U praksi se to manifestuje tako, što svuda gde je neka osoba uložila trud i energiju a nije materijalizovala svoje ideje, putevi za realizaciju počinju da se otvaraju i „slučajno“ se nađe u situacijama ili u društvu osoba koje je joj mogu pomoći da realizuje svoje ciljeve. Ovo se ne odnosi na hirovite i neistinske potrebe i projekcije, kao i loše namere. Više od 30 ispitanika je potvrdilo ovo iskustvo. Galaksit (Kosmotit), varijacija Labradorita Pokazuje veliko zaštitničko dejstvo od duhovnog vampirizma, čak i od ozbiljnih negativnih vibracija i ljudi. Pozitivno utiče na tegobe sa srcem, dovoljno je 5-10 min dršati ga u ruci. Roze kvarc i Ametist Sinergija ovih dvaju kristala povezanih metalom, pokazuje privlačenje ljubavi. Osobi koja ih nosi daje samopouzdanje i uvid u stvarne potrebe za ljubavlju, kao i prepoznavanje osobe koja joj to može pružiti. U novije vreme se, sintezom drevnih znanja i ispitivanjem alternativnim metodama, mnogi kristali preporučuju za poboljšanje zdravlja čoveka i oplemenjivanje prostora."

Uvek se pitam da li sam ikada pročitao nešto gluplje i iznova se iznenadim. Više od 30 ispitanika je potvrdilo da im se slučajno dešavaju neke stvari, prosto genijalno.To funkcioniše recimo ovako: Izađete iz prostorije sa klimom napolje na 40C i zavrti vam se u glavi. Nakon minut, kad se priviknete, ne vrti vam se. Kristal deluje. Ili još bolje, juče ste niste porezali na nož, kristal deluje. Niste ni uzeli nož u ruku, ali to je nevažno.

Krunski dokaz da kristali deluju su filmovi "Gospodar prstenova", ne čak knjiga, ko će da čita knjige, Tolkin kao da je telefonski imenik pisao, već film. Dakle krunski dokaz je film. Kao što je krunski dokaz za oluju koja je pre neki dan bila neki film B produkcije koji govori o superćeliji i kako je napravljena u laboratoriji. To što je energija da se napravi nešto tako veća nego ukupan zbir proizvedenih energija do sada, ko će da se zamara time kada postoji magija. Uostalom matematika je potrebna samo za pijac a fizika, šta je to uopšte? Maže li se to na lebac? Kome pa to treba?

Mehanizam dejstva - Magija.

Dokaz da radi - Magija se ne dokazuje, radi onima koji veruju.

Nosiš sa sobom kamen i misliš da taj kamen ima magična svojstva. Da li je uopšte potreban komentar?

Moja omiljena zabava - magneti.

Kako objašnjavaju njihovo dejstvo? Magnet deluje na gvožđe koje se nalazi u hemoglobinu i usmerava njegovo korišćenje i kretanje eritrocita. Vau. Valjda bi po tom objašnjenju izvlačili gvožđe na površinu, rudarenje? Da bi ovo imalo smisla bilo bi potrebno da postoji jedan uslov - da je hemoglobin feromagnetan. Džabe, nije. Ne deluje.

Zamislite da stvarno deluje? Onda bi pacijenti kada uđu u magnetnu rezonancu u jako magnetno polje eksplodirali kao u crtanim filmovima, nisam to video do sada.

Fora je da su zaista probali da ispitaju dejstvo magneta na bolove, U duplo slepim studijama magneti nisu pokazali nikakav učinak a tamo gde tvrde da ga je bilo nije mogao da dobaci ni do placeba.

Većina korišćenja kamenja i magneta nema korena u istoriji već je samo proizvod New age bullshit generatora tipa - magnetne minđuše deluju na limfnu drenažu i tako dovode do promena loših navika u ishrani. Limfna drenaža (na koju ne mogu daluju) nema uticaja na ishranu, ali što bi se zamarali činjenicama.? U filmovima deluje.

Jedan od argumenata koji se čuje od osoba koje nisu ljubitelji nauke a posebno nisu ljubitelji medicine, glasi da se ranija medicina pokazala pogrešnom, što znači da je i ova pogrešna i zbog toga se ne treba lečiti a još manje vakcinisati jer će se to pokazati kao pogrešno. Umesto medicine ne nude ništa, jer nisu ni sposobni da ponude nešto pametnije već se vraćaju na dokazano šarlatanske metode, koje kao nisu iz prošlosti.

Pričati o doslednosti antinaučnih spodoba je iluzorno, oni svakom drugom rečenicom upadaju sebi u usta a kada se razbole trče kod lekara. Vreme je pokazalo da oni koji sve te zavere poturaju rade to iz političkih razloga a oni koji ih šire nisu dovoljno pametni da prepoznaju gluposti. Zavere se najviše šire kada se dogode neke nesreće jer loši ljudi u tuđem bolu vide najveću šansu da šire svoje otrove. Tako smo svedoci da nakon par oluja budu aktivirani svi "spavači" i prosipaju neviđeni niz gluposti sa ciljem da nas uvere kako je nauka nešto najopasnije a posebno ako dolazi sa Zapada. No to je politika.

Puno sam pisao o razvoju medicine kroz istoriju i načinima na koji su ljudi pokušavali da reše bolesti. Ako nauku možemo podeliti na nauku do Njutna i nakon, medicinu možda ne možemo baš tako strogo, ali ako bi napravili neku prekretnicu onda je to medicina do XX veka a kao savršeniji oblik Medicina bazirana na dokazima, koja je uglavnom produkt XXI veka. Ne možemo tako lako preseći, koreni medicine dosežu jako duboko. 

Od usavršavanja anestezije imamo operacije koje su uspešnije. To ne znači da nije bilo uspešnih i sposobnih hirurga i ranije. Uzmimo samo Listera koji je većinu operacija radimo ogromnom brzinom, ispod jednog minuta. Antibiotici su doneli to da pacijenti ne umiru od banalnih povreda, da ne pominjem tek komplikovane bolesti ili operacije. Napredak dijagnostike od 1980. godine doveo je do buma u terapiji.

Šta će ostati? Da li će nekome biti smešno kako smo sada lečili pacijente i tvrdili da nema bolje terapije? Da li će nekada naše metode smatrati varvarskim?

Neka moja predviđanja (predviđanja ne moraju biti tačna, ovo je bazirano na današnjim saznanjima)

- Vakcine. Ubeđen sam da će vakcine opstati. Spadaju u prevenciju bolesti. Mislim da će uglavnom biti bazirane na iRNK (mRNA) tehnologiji jer se pokazalo da je revolucionarna.

- Hirurgija. Mislim da će budućnost doneti smanjenje hirurgije kao metode lečenja. Neke stvari će morati da se operišu, sve što može biće rađeno uz minimalno invazivne hirurške metode uz upotrebu tehnologija koje ne stvaraju ožiljke. 

- Ortopedija. Upotreba 3D štampanih personalizovanih kostiju. Umesto gipsa se već koriste razne plastične zamene.

- Hemoterapija. Očekujem da će iRNA u potpunosti ukinuti hemoterapiju. To ne znači da trenutno postoji drugi način za lečenje i da je treba izbegavati, nikako, za sada nemamo bolji način i dosta je uspešna.

- Psihijatrija. Razvoj dijagnostike sve više ukazuje na organske uzroke psihičkih problema i mentalnih bolesti, shodno tome se može očekivati da psihijatrija u budućnosti teži rešavanju uzroka

- Interne bolesti. Logično je očekivati da će razvojem genetičkih i iRNA terapija pretrpeti ogromne promene. 

- Dijagnostika. Sasvim je sigurno da će se AI uvoditi u dijagnostiku sve više radi bržeg dobijanja rezultata. Da li će opstati metode sa radijacijom ne mogu da predvidim, u nekoj dalekoj budućnosti možda će nestati, za sada nema adekvatne zamene.

- Nove grane medicine. Neka logika govori da ćemo imati ubrzani razvoj nekih grana koje su trenutno u povoju, pre svega uzgajanje organa i 3D štampa organa. Onda genetička medicina sa ranim otkrivanjem promena na genima koje se mogu popraviti.

- Svemirska medicina. Potpuno je logično očekivanje da će se razviti kao zasebna grana.

Plastični hirurg sa tiktok imenom Dr Roxy vršila je plastične operacije direktno prenoseći sve na Tiktok. Imala je oko 850.000 pratilaca. Tokom operacija bi odgovarala na pitanja pratioca, malo bi skakala, igrala, vrtela glavom.

Uglavnom, još 2019. godine je dobila upozorenje da mora da čuva integritet pacijenata. Još jedno je dobila 2021. godine.

Dr Roxy je plastični hirurg specijalizovan za kozmetičku hirurgiju, pre svega dojki. Ona reklamira da vrši povećavanja i zatezanja dojki, to naplaćuje 6600$ a vrši i plastične operacije kože stomaka nakon trudnoće, brazilsko podizanje pozadine i liposukciju. Najviše reklamira paket koji obuhvata sve ove operacije i košta oko 20.000$.

Operacije se čekaju i do dve godine. Mesečno uradi oko 100 operacija na grudima i nekoliko hiljada brazilskih podizanja godišnje.

Prvo je bila aktivna na Instagramu i Snapchatu da bi na kraju prešla na Tiktok.

Po njenim rečima to je uradila kako bi razbila predrasude o hirurgiji i pomogla pacijentima da se lakše odluče na intervencije, kao i da bi edukovala ljude. Medicinskom komitetu je poručila da je završila kurseve medicinske etike na društvenim mrežama.

Pre par dana Medicinski Odbor Ohaja joj je trajno oduzeo licencu za bavljenje plastičnom hirurgijom. Razlozi nisu bili etičke prirode. Kod tri pacijenta je došlo do ozbiljnih medicinskih komplikacija koje su zahtevale nekoliko daljih intervencija. Kod jednog pacijenta je došlo do perforacije creva tokom liposukcije.

Dr Grejv, kako je pravo ime, branila se da je Odbor maltretira. Rekla je da joj je žao što je došlo do komplikacija, ali da se one dešavaju. Tražila je da razmišljaju otvorenog uma. Na kraju je obećala da više neće da prenosi uživo operacije.

Ona smatra da će odluka odbora trajno uticati na njen život i da nije pravedna. Odbor se nada da će biti onemogućena da uopšte operiše i van Ohaja.

Pacijenti koji su tužili smatraju da nije obraćala dovoljno pažnje na njih jer je više pažnje posvetila Tiktoku.

Činjenica kojom se rukovodio odbor je bila da su operacije snimljene i da se vidi da tokom njih nije u potpunosti posvećena pacijentima. 

Ipak, postavlja se pitanje ko je u pravu. Pacijenti su potpisivali pristanak za snimanje i emitovanje, za prenos svoje operacije. Mogli su da vide kako se ponaša tokom drugih intervencija. Odabrali su je baš zato što je na tiktoku.

Komplikacije su uvek moguće. Sa tolikim brojem operacija samo tri komplikacije, infekcije i perforacije, nisu veliki broj. Da nije snimano skoro je sigurno da ne bi došlo do oduzimanja licence. Da nije snimano možda ne bi imala toliko operacija. 

Da li je potrebno da se modernizuje pristup medicini u doba kada svi smatraju da sve znaju bolje od lekara? Sigurno je potrebno.

Pokušaji ljudi da pobegnu od stvarnosti i od života, posledično, sežu daleko u prošlost. Mnogima je verujem lakše da pobegnu od stvarnosti nego da se suoče sa problemom. Ali nekada je stvarno previše.

Nova stara droga, odnosno narkotik se od milošte naziva "Zombi droga" jer je njen efekat raspadanje kože i mišića. Bukvalno nekroza tkiva.

Tranq je kombinacija xylazina sa fentanilom ili heroinom i u ozbiljnom je porastu.

Postoje tvrdnje da se radi o tabletama fentanila koje su u proizvodnju slučajno ili namerno obogađene xylazinom i vode poreklo iz Kine. Tvrdnje su iznesene u medijima a mediji nisu najbolji izvor informisanja. U svakom slučaju ono što je kombinacija sa heroinom sigurno ne spada u legalnu proizvodnju.

Ovaj narkotik, ova kombinacija narkotika dovodi do jake vazokonstrikcije krvnih sudova, što može dovesti i do smrti a izvestan efekat korišćenja je nekroza tkiva.

Snovi su oduvek bili predmet izučavanja nauke, ali i paranauke. Snovi su omiljeni kod pisaca, opsenara i lako postaju sredstvo za manipulaciju. Ranije su se štampali veliki Sanovnici koji su objašnjavali snove.

2018. godine je izašla zanimljiva knjiga koju je napisala Alice Rob, koja je nešto kao novinar koji se bavi naukom. Knjiga je postala jako popularna, reklamirao je Vog, što, priznajem, ne ukazuje na naučni sadržaj. Alice opisuje da je nešto istraživala u Peruu i da je došla u posed primerka knjige "Istraživanje sveta lucidnih snova", koju je napisao Stefan LeBerž. Koristeći uputstva koja je Stafan dao u svojoj knjizi Alice je čitavo leto, sa prijateljima, testirala spavanje i snove. Vodila je strog dnevnik snova i tvrdi da je nakon izvesnog vremena počela da pamti snove u celosti. po njenim tvrdnjama snovi su značajan dijagnostički alat i smatra da je sanjanje esencijalno za naše zdravlje.

Njeno tumačenje je zanimljivo. Ona kaže da su snovi dokaz života čak i kada smo bez svesti i smatra da snovi predstavljaju odbranu od smrti.

Činjenica je da ljudi koji imaju probleme sa spavanjem često imaju strah od smrti i da to gubljenje svesnosti dok se spava pojačava njihov strah. Upravo kod njih obraćanje pažnje i skretanje pažnje na snove može biti od velike važnosti za ublažavanje ili uklanjanje tegoba sa spavanjem.

Poznato je da postoji Frojdovo tumačenje snova, ali i čitava grana koja u potpunosti negira njegove stavove. Ne ulazim u to, to su polja psihologije ili/i psihijatrije. Pravljenje i čuvanje beleški, vođenje dnevnika svaki dan sasvim sigurno povećava naše vezivanje za snove, da li je onda realno tumačenje?

Ne možemo samo odbaciti Frojda, a ne zbog nečeg drugog, onda makar zbog istorijske uloge, nevezano za to da li je bio u pravu.

Snovi često pokazuju ono što želimo a često i ono čega se plašimo. Ako je verovati Frojdu svi snovi su vezani isključivo za seks i seksualnost, makar tko može da se tumači. Upravo ovo tumačenje neki psiholozi smatraju kao povod da ljude ne pričaju istinu o onome što sanjaju jer im je neprijatno da sve vezuju samo za seks. Po onome što ljudi iznose o snovima, seksualnog sadržaja ima minimalno, što opet ne mora biti istina već se uklapa u to da je ljudima neprijatno da pričaju o tome.

Stari Grci nisu govorili da sanjaju već da "vide san". Na taj način skidaju odgovornost za ono što sanjaju sa sebe. Terapeuti često insistiraju da se snovi tumače na zabavan način jer tako je lakše da se iskažu. 

Aristotel u svojoj Knjizi o snovima povezuje spavanje sa radom srca, neophodan je da bi srce radilo normalno, ali i da bi čula bila izoštrena. Snovi su odjek dnevnih zbivanja: svi događaji u budnom stanju ostavljaju tragove u čulima i mozgu, koji se noću, dok spavamo i dok nema priliva novih čulnih utisaka oni prepliću i grade priču sna. Ove Aristotelove ideje koje se prepliću sa idejama o proročanstvima i čitavim hramovima koji su tumačili snove dominantne su sve do 18. veka. U Sparti su imali efore koji su bili državni službenici i služili su da posmatraju šta bogovi poručuju u snovima, ako mogu i da utiču na njih (podsetilo me na doba hladnog rata kada su one strane imale spavače/snevače koji su trebali da utiču na drugu stranu)

U 2. veku Artemidor skupio sve spise o snovima do tada u delu Oneirokritika. 2010. godine je Šredl pokušao da proveri navode koje je Artemidor postavio još u 2. veku. Došao je do saznanja da je vizuelni sadržaj prisutan u 100% dok auditorni u 75%, što je bilo slično Artemidoru.

Onirologija je "nauka" o snovima, njihovoj tajanstvenoj, božanskoj prirodi i tumačenju njihovog značenja. Snovi su se u onirologiji shvatali kao „glas Božji”, put otkrovenja natprirodnih istina. Stavio sam u navodnike jer to ne spada u nauku.

Kuran ima drugačije tumačenje snova „Alah u snu uzima duše; onome kome produži život vraća dušu“, a u suprotnom se smrt dogodi. Za Ibn Arabija, san je jedan od puteva „onostranog do ovostranog“, pored nadahnuća (ilham), koja se smatra „razbuđivanjem budnosti“, i objave (wahy), koja je najviši oblik razbuđivanja čovečanstva - tim putem je Mojsije dobio Zapovesti, David Psalme, Isus Jevanđelje, a Muhamed Kuran. Snovi u kojima se spavaču nešto reklo (u kojima je on nešto čuo) se u islamskoj tradiciji nazivaju istinonosnim snovima i oni su zrnca jednosti (tawhida) koja nam se podaruju u proplamsajima. O ulozi snova u Islamu najviše saznanja imamo od antropologa Jana Edgara koji objašnjava da je san jedini način na koji se Alah obraća vernicima još od smrti zadnjeg proroka Muhameda. Po Edgaru u Islamu postoje tri vrste snova, prvi su pravi snovi al-ruja, drugo su lažni snovi koji često dolaze od Šejtana, a treći su dnevni snovi, koji su besmisleni jer potiču od svakodnevnih događaja, čak i od toga kakva je hrana bila. 

Pravi snovi imaju osnov u hadidtskoj tradiciji. Pominje ih i Ajša, Prorokova žena koja navodi da su Prorokovi snovi istiniti i da dolaze kao talasi okeana. Sam Muhamed je rekao da ko god sanja njega, sanja njegov stvarni oblik jer šejtan njegov lik ne može da promeni.

Frojd je otkrio da san ima smisao koji je nepoznat svesti snevača, ali ljudi, situacije i konteksti iz snova su viđeni kao simboli dubljih mentalnih konstrukata. Po Frojdu, san je izopačena zamena za nesvesno. Skriveno, pravo značenje sna može se otkriti analizom sna. To je tehnika koja se koristi u psihoanalizi i drugim formama psihoterapije i savetovanja u kojima stručnjak interpretira snove klijenta. Frojd je verovao da je analizom snova omogućen pristup podsvesnom, odnosno da je shvatanje suštine snova „carski put u nesvesno”. Frojd je upoređivao svoju metodu tumačenja snova sa radom arheologa na dešifrovanju hijeroglifa. Za Frojda snovi su poruke iz ljudske podsvesti, tajne šifre i znakovi onoga što se dešava u dubini ljudske duše. Frojdova izvorna tehnika tumačenja snova bila je tehnika slobodnih asocijacija. Pokazao je razliku između sadržaja doživljenog u snu, čiji iskaz nema primarnu vrednost, i skrivene, latentne želje koja krije pravo značenje slika iz sna. San ne ponavlja verno podatak (nadražaj) iz stvarnosti, već ga prerađuje, pravi aluziju. Tu aluziju treba odgonetnuti i otkriti šta aluzija skriva, a san poručuje. San pretežno misli u vizuelnim slikama, ali ipak ne isključivo u njima. Radi takođe sa slušnim slikama i u manjoj meri sa utiscima koje daju ostala čula. San isplete mrežu od niza dešavanja, misli i slika, preklopljenih međusobno i izloži se snevaču kao film na platnu. Snevač, kao najpažljiviji i jedini gledalac najčešće ne razume i ne shvata svoje remek-delo. Pronalaženje latentne misli sna, koja je od presudnog značaja, veoma je otežano usled posebne funkcije psihe tj. cenzure koja izokreće slike sna, čini ih neprepoznatljivim i štiti san od udaraca neugodnih sećanja. Izopačenje sna je zapravo dejstvo cenzure sna.

Rad tumačenja sna je rad koji ide u suprotnom pravcu od rada sna i od očiglednog sna hoće da dospe do skrivenog sna. Tumačenje sna zapravo znači dati snu njegov smisao.

Frojdova pravila u tumačenju snova:

•   ne voditi brigu o manifestnom, o onome što se čini da san kazuje, jer to nije ni u kom slučaju ono nesvesno koje tražimo;
•     ograničiti rad sna na to da za svaki element otkrijemo drugačije značenje bez obzira na to koliko se udaljuje od elementa;
•     sačekati dok se skriveno, traženo nesvesno ne javi samo od sebe, jer se tražeći možemo udaljiti od rešenja; ponekad je potrebna samo jedna pomisao da nas od elementa sna odvede do nesvesnoga u njemu, dok su drugi put za to potrebni dugi nizovi asocijacija.

Radiologija snova