Lete laste

Sava: Reka, ime, parfimerija

Mon, 23 Mar 2020 20:40:00 GMT

U jeku smo velike virusokrize, ali za čas vratila bih nas u malo lepše priče koje sam doživela pred kraj 2019. godine.
Neke postove imam u šteku, pa sada kada imam vremena, časkom se vratim u situacije i vremena gde mi je baš bilo lepo.
Do tada dragi moji, ostajemo KOD kuće i ne pravimo se pametni.

Sad idu stvari iz iskustva - obožavam tu reku, kažu dugu 990km, koja protiče kroz mnoge bivše republike Jugoslavije i koja je prirodna granica između Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Meni je značajna jer kao detetu divila sam se Šapcu što je ima, a kao studentu znala sam da prelaskom preko mosta, još malo mi hvali da dođem do kuće. Sava prirodna prelepotica, moja rečna miljenica je odmah posle Drine.
Ime Sava (o) je bar u našem domu značajno, zbog slave koju obeležavamo 27. januara, kao znak tradicije jedne porodice i prosvetiteljske simbolike koju dan, pa i ime nosi.
Elem, verovatno se pitate zašto sad neki religiozni momenti i prirodne lepote u sred bloga koji se bavi modom? Pa, nastavićemo ipak u tom pravcu i skrenuću i ovog puta na jednu divnu priču iz Ulice Kralja Petra 75 u Beogradu, gde se već više od pola veka nalazi parfimerija Sava u kojoj radi divni beogradski parfimer gospodin Nenad Jovanov.
Ukoliko volite vintidž komade, duhove minulih vremena, džez muziku iz prikrajka i po malo sentimentalne rituale (kao ja), oduševićete se ovom parfimerijom koja je prava bajka mirisa.
"Aparatura" , epruvete, prskalice, bočice, divna žena kratke kose, već spomenuti gospodin Nenad učinili su da moj pronalazak pravog mirisa se pretvori u san koji je sanjan u stavrnosti. Baš kao što sam htela - blagom notom jorgovana i tek u nekim tragovima mirisa orhideje!
Pronalazak neke vrste "niche" parfema, tu pred vama ostavljaju utisak neopevane sreće i zadovoljstva, koju morate da okusite.
Moj odlazak iz radnje je još više ulepšao jedan čovek iz Čačka, koji je gospodinu Nenadu rekao da je poslovno u Beogradu, ali da želi da obraduje svoje dve ćerke, unikatnim i mirisnim poklonima sa Dorćola.
Može li bolje?

Modna inspiracija: Neodoljivi biseri

Fri, 07 Feb 2020 21:00:00 GMT

Obožavam ih! Još od malene moja posebna veza, baš kao sa modom, ostvarena je i sa tim predivnim malim kuglicama - belim kao sneg! Ah ti biseri, stalno oko njih neka priča. Koko Šanel nije mogla da zamisli svakodnevne kombinacije bez njih, na portretima naše kraljice Marije čest su modni detalj.

Kaže Wikipedia da je biser je tvorevina nekih školjki koje se nazivaju bisernim.
Biser je sačinjen od sedefa koji se sastoji od kalcijum-karbonata, a najcenjeniji su oni koji su loptasti ili u obliku suze, koji su dosta retki.

Mogu biti beli, ali i crni, kao i u prelaznim nijansama kao i roze, plavi, žuti, zeleni i ljubičasti. U našoj porodičnoj kolekciji, čuvamo bele i crne, kao i one sa posebnom vrednošću koje je deda poklonio mami.

I da, ovog puta napisaću vam (istinitu) priču o kuvaru Žulijanu i biseru. Moj boravak u Portugalu obeležio je rad u restoranu i raznim dogodovštinama, o kojima mogu knjigu da napišem! Elem, na prolećnom meniju se nalazio božanstveno jelo od ostriga i školjki. Svakodnevni rad šefova kuhinje, kao i pomoćnih kuvara sastojao se od toga da se moraju da „srede“ upravo ova morska „stvorenja“. I gle čuda, posle tona i tona očišćenih školjki, simpatični kuvar Žulijan našao je biser. Našao je blago, bože, koliko je bio radostan. Verujte mi i ja sa njim! Ali... nemarni kuvar iz Porta je tu nestvarnu belu kuglicu uspeo da izgubi.

...jer kao što ga je posle tešio šef : „Biser je to, lako se otkotrlja“.

U nastavku, šta gledamo? A da... malu galeriju slika, a ko zna možda nekom i veliku inspiraciju!

Street food moda Pekinga

Wed, 05 Feb 2020 14:50:00 GMT

Pre par godina poseta Kini i Pekingu je ostavila značajan utisak na naše živote. Iako danas je ova mnogoljudna zemlja u žiži interesovanja zbog zloglasnog virusa, ovde bih predstavila nešto što mi je tamo bilo jako zanimljivo, a to hrana koja može da se pazari na ulicala Pekinga. Tekst je obljavljen takođe u Elle magazinu, pa da ne bih tu izmišljala krive Drine, preneću ga u celini.
Sa druge strane gastronomskih bajki sa Michelineovim zvezdama nalazi se crno tržište neodoljivih ukusa - street food carstvo, čija je prestonica, kako je sopstvenim nepcima istražila Marija Mićanović, Peking.
U tom mnoštvu ljudi, gde možete čuti skoro sve jezike sveta, doživeti kulturni udar na licu mesta i osetiti različite mirise, ukuse i nestvarne boje koje momentalno bude sva čula, pekinška dobrodošlica usledila je odmah.
Taj pompezni grad sa više od 20 miliona stanovnika, koji pleni svojom modernom arhitekturom, tradicijom, munjevitim saobraćajem, brbljivim ljudima i street hranom, oduševljava jer sadrži sve ono što u životu skoro nikad nismo videli. Niti probali.
Jutro u ovom senzacionalnom gradu ne počinje kafom u ruci, u prelepom restoranu sa pogledom na veličanstven trg jer u kineskoj kulturi ritual ispijanja omiljenog napitka - sa efektom momentalnog razbuđivanja, nije popularan. Jutarnja radnja odigrava se na ćoškovima ulica gde je ugostiteljima restoran zapravo bicikl, na kojem se nalazi kuhinjska aparatura sa grejačima i gde vešte ruke za čas posla naprave Jian Bing (đijenbing) - jelo nalik na palačinke.
Brzo jelo, filovano jajima, korijanderom, lukom, slatkim ili ljutim sosom i još jednom sekcijom tankog krckavog testa, spakovano u četvrtastu formu, garantuje osećaj višečasovne sitosti. Za ljubitelje laganijih jela tu je nezaobilazni baozi - knedle od debljeg testa punjene mesom ili povrćem, koje se spremaju na pari u posudi od bambusa.
Prava street food magija počinje u poslepodnevnim časovima, kada su na meniju chuan'r (čuer) - ražnjići od začinjenog jagnjećeg mesa. Glavnu ulogu igraju arome korijandera, paprike, bibera i susama.
Skroz urazumljena, spremna za nove izazove i zalogaje nisam odolela nekim specijalitetima noćne pijace Donghuamen. Nabijeni na ražnjiće nizali su se spremni za grickanje: škorpije, larve, morske zvezde, pauci i po koji jarko obojen slatkiš koji je u moru gastronomskih iznenađenja najposećenijeg food marketa u Pekingu totalno nebitan.
Ova turistička atrakcija sinonim je za neviđenu gužvu, a kad me pitaju kakva je tamo hrana, kratko odgovorim - krcka!
Interesantno je da ćete skoro svugde po gradu, ako vam slučajno padne šećer, ili se samo pravite da je tako tražeći izgovor da uživate još malo u novim predivnim ukusima, pronaći tanghulu - desert na ražnjiću sa 6-7 ušećerenih glogova, jagoda ili parčića ananasa, a to je sve što vam treba da biste nastavili otkrivanje grada u kom su svi pokušaji da mu odolite osuđeni na još jedan zabranjeni zalogaj.

Kako (ne) blogovati?

Wed, 22 Feb 2017 02:22:00 GMT

De dobro, pisala sam da kompleksnu stvar kao što je moda, često moramo gledati sa više aspekata. Neophodno je. I to iz više razloga. Ako neko želi da shvati, pokuša da je razume, izučava, ne može posmatrati modu kroz PR tekstove ili fotografije poput: „Vidi ja na ulici, zanesenog pogleda, nosim Zara kaput, koji košta 25000 dinara i može da se kupi tu i tuˮ. Da li nas ovakve stvari zaista menjaju? Iz korena? Uče nas da budemo bolji, snažniji? Teško...
Elem, smatram da je nedostatak kritičkog mišljenja jedan od glavnih kamena spoticanja u ovim sferama. Narcisoidan odnos, instant informacije, samopromocija gde god i kad god, nesvesnost, kopi pejstovi samo su još jače doprinelii udaljavanju od mišljenja. Kritičkog mišljenja － promućkanog ne promešanog.
Mnogi modni stavovi (naravno da ima izuzetaka) blogera, novinara, pa čak i kritičara ne mogu baš da služe u naučnim krugovima. Informacije, cenovnici, lokaliteti gde nešto kupiti, pojesti ili popiti, teško da mogu da se stave u ozbiljne analize ne samo mode, već bilo čega.
Sigurna sam da ako nameravamo da imamo pojma o nečemu, moramo ozbiljnije pristupiti tematici. Svesnije. Temeljnije. Bazirati svoj rad, podvlačim svoj, na iskrenosti prema sebi i čitaocima. Vratimo se bar na trenutak odakle smo došli, kad smo sve ovo počeli i zapitajmo se kako to na mom blogu ili sajtu predlažem i preporučujem i turpiju za pete koja ne golica i nepropuštajuće pampers pelene i suvo grožđe bez šećera?
Sad odoh da pojedem jabuku. Možda razdora. I sigurno pročitam još koji red.

Februar 2017. godine: Kuda, gde i šta u Beogradu?

Fri, 17 Feb 2017 00:27:00 GMT

Nadam se da ste spremili svoje tefterice, telefone ili one papiriće u bojama. Na redu je kulturni diktat šta možete da vidite, čujete, pogledate u našoj prestonici, ovog hladnog februara. Pripremila sam za svakog po nešto, naravno vođena kvalitetom i selekcijom i koja nije banalna. Drugim rečima, svoje slobodno vreme nećete utapati u 50 nijansi nečeg mračnijeg.
1. Februar = Fest
Ako živite u Beogradu, ili ste krajem februara onako, ovde u prolazu, a ne odete na 45. filmski festival, kao da niste ni bili. Tačnije, bespotrebno ste sebi ukunuli mesec za filmove i još jednom ste sebi produžili rok nekulturnog trajanja.
Ili možete jednostavno da zauzmete niski start 24. februara i krenete u gledanje filmova, gde i kad hoćeš (Kinoteka, DKC, SC, Dom omladine...). Izbor je zaista velik: od Kusturičinog „Na mlečnom putu”, koji i otvara Fest, pa do Skorsezeove „Tišine”, koja ga zatvara 5. marta. A između, evo preporuke, za bar jedan od filmova - „Raj”, „Divni dani u Aranhuezu” , „Druga strana nade”, „Franc”, „Noćne zveri”. A ako imate svoje favorite, molim vas, ne oklevajte već podelite...
2. Muzej = Dodir stakla
Do 15. marta u Muzeju primenjene umetnosti biće otvorena izložba savremenog nordijskog stakla „Dodir stakla”. Jedan od zaista fantastičnih muzeja, koje ima ovaj grad, nagradio nas je jednom krajnje zanimljivom putujućom izložbom koja će posebno obradovati ljubitelje dizajna i predmeta od stakla.
3. Knjiga = biblioteka
Imam 100 knjiga da preporučim i desetoro ljudi da pitam da nam nešto preporuče. Međutim, ipak preporučila bih vam pre svakog „šta pročitati“ jedno učlanjenje u biblioteku. Pre svega, najbolji savet će vam dati stručno lice. Zove se bibliotekar. Pročitao je mnoge knjige, radio je mnoge analize svetske knjiženosti, odlično barata gramatikom, a ako ga samo malo navedete npr. 4 reči – naš, pisac, savremen, duhovit... odmah će vam reći. I u mom slučaju je bilo tako – knjiga "Časovi radosti", Vladan Matijević. Mislim, ovo stvarno moram da preporučim.
4. Putovanje – 3. zona Beograda
Za ovaj drugi mesec 2017. godine izabrala sam i Kosmaj. To moram(o) da posetim(o). Kako je tamo? Ne znam, nisam bila. Ali nameravam i javljam utiske...

Stilske lekcije crne haljine

Sun, 12 Feb 2017 01:28:00 GMT

Miljenica je mnogih dama, kradljivica je muških uzdaha koja kroz modnu istoriju stari bez ijedne bore. Ona je neophodna i vanvremenka. Ona je mala crna haljina.
Modno pravilo glasi – svaka žena bi trebala da poseduje jednu elegantnu i jednostavnu malu crnu haljinu, koji može da nosi u svakoj prilici. Kao esecijalni deo ženskog ormara, ovaj klasični komad možete da nosite uz baletanke tokom dana, ili uz jak i masivan nakit u večernjim satima. Neophodna nam je zbog svoje univerzalnosti, može da bude različitih dužina, ali je uvek jednostavnog kroja.
Mnoge revolucionarne stvari u istoriji mode vezuju se za Koko Šanel. Znate ono, pre i posle Šanela. Pre intervencije ove slavne dizajnerke, crna haljina bila je povezana sa žalošću. Međutim, 1926. Godine, najpoznatija francuska kreatorka lansirala je crnu haljinu od svile, tik iznad kolena, sa 4 dijagonalne pruge duž cele povšine. Tadašnji mediji ocenili su da će crna haljina postati neka vrsta uniforme za sve žene od ukusa. I znate šta? Nisu pogrešili.
Međutim, ovaj komad odeće postaće remek delo kada ga je neoprikosnoveno ponela Odri Hepbren, u ulozi Holi u filmu „Doručak kod Tifanija”. Živanši je potpisao ikoničnu crnu haljinu, tako je, pored Odri, zaslužan za njen planetarni uspeh.
Crna haljina predstavlja temelji dobrog stila i zavisno od prilika možete izgledati šik, poslovno, avangardno ili seksi. Danas je dozvoljeno da bude različite dužine i mada je najčešće jednostavna, pruža bezbroj mogućnosti, pomoću kojih možete da izrazite svoju kreativnost.
Što se tiče mog pogleda na ovaj neophodan komad garderobe, mislim da je to kec iz rukava. Kad god kukam nad prepunim ormarom (koju može pola modne vojske da obuče) da nemam šta da obučem, zavisno od prilike, uvek izvučem nju. Crnu malu. Sa biserima za veče. Teksas jakna, haljinče crno do kolena i baletanke da sjurim i posrčem svoju kafu na brzaka. Malo ispod kolena sa sivim sakoom i marmom za zvanične sastanke spremna... I tako, kako hoću, i kad mogu...

Modni izazov: zima i odevanje

Thu, 26 Jan 2017 21:34:00 GMT

Ovo bi trebalo da bude post o zimi – magičnoj, snežnoj. Kada se on i ja ušuškani u šalove i sa kapama držimo se za ruke. Pijemo kuvano vino, grickamo ušećerene jabuke dok blinkaju svetla ovog prelepog belog grada. Pre nego što se vam ne bude muka od hvalospeva, da vas uputim (naravno ako vas interesuje kako to izgleda) i oraspoložim jednim šamarom realnosti gde se nalazimo ovog odlazećeg januara 2017. godine.
Od kada imam svest o sebi ne pamtim kada je bilo ovako hladno. Kako je rekao moj kolega : „Ljudi, danas ulazimo u petu nedelju minusa”.
Umotani, prekriveni, u ski opremu obučeni, pokušavamo da sibirsku zimu u Srbiji ledolomimo kroz ulice, auto-puteve, kroz život. Uspevamo nekako. U čemu, zapitala sam se? Kako izabrati prave jakne, cipele, rukavice, a da pri tome izgledamo lepo i da nam je toplo? Da li to postoji? Da li hevi zimska garderoba ubija ženstvenost? Mora li da bude praktična, a ne baš tako lepa?
Ne znam da li sam oleđena ili ojađena do tih mera da mislim da nas je i sunce i plus + zaboravilo. Ipak, hodam dalje, da ne kažem da se kližem dalje, ali bez štikli. Kompletno u ski opremi za Jahorinu spremna, umotana tako da mi se samo oči vide, prelećem do posla i nazad.
Imam utisak i da nam se ideje, inspiracija, pa i mašta odbijaju od tih skafandera, nepromočivih jakni od-bog-te-pita-kog-materijala, koji košta kao 1 ar zemlje u toplim predelima. Sve je sporije, tromije, braon i crno, možda po koja bela kapa i izbegavanje bilo čega. Priznajem, sasvim razumno. Ja bih već sad da se pozdravim sa zimom. U svom boleru predviđenom za hladno vreme. Ali ne ovoliko hladno.

Mala istorija „puta svile”

Sat, 21 Jan 2017 11:34:00 GMT

Određeni materijali mogu nositi izuzetnu suptilnost i eleganciju. Tako, sami po sebi. Čipka i svila. Savršena kombinacija u svim vremenima, na svim mestima. Ti materijali, bar po mom mišljenju, priča su za sebe. Kako će forma isklesati sadržaj, tj. kakvu ćete haljinu načiniti od svile, od vas zavisi, zar ne?
Svila se dobija od čaure svilene bube i ona je prirodno vlakno. U Evropu svila stiže „putem svile” u I veku pre nove ere i to iz Japana i Kine. U početku rađeni su manji ukrasi, detalji, a prve tkačnice svile nastale su pod arapskim uticajem u Španiji. Svila je često bila potkana zlatnim ili srebrnim nitima. Tokom srednjeg veka primetan je vez na svili. Kasnije, boja se nanosila ručno – tapkanjem, četkicama. Njen put se nastavlja u Italiji i tokom renesanse dominirala je svila u jakim i toplim bojama.
A kod nas? U Srbiju svila dolazi u VI veku, dolaskom svilobuba u Vizantijsko carstvo za vreme cara Justinijana, posredstvom dva monaha. Svilobube su se uglavnom gajile u južnom i centralnom delu današnje Srbije. Svilarstvo je u tim krajevima bilo očuvano za vreme Osmanskog carstva, dok za vreme velike seobe Srba, svilarstvo prvi put stiže u današnju Vojvodinu, koja kasnije za vreme Hazburške monarhije potpada pod uticaj venecijanske svilarske škole.
U XIX veku donet je Zakon o povlastici svilarskom društvu iz Beograda sa filijalom u Lapovu, čime je unapređeno svilarstvo u Srbiji. Zanimljivo je da su se kokoni iz Stare Srbije uglavnom izvozili zbog mogućnosti slobodne trgovine svilom, dok su se kokoni iz Srbije odmotavali u tri svilare i to u: Pančevu, Novom Sadu i Novom Kneževcu. Izvor: Wikipedia

Šta je moda (I deo)

Thu, 12 Jan 2017 00:06:00 GMT

Pojam MODA nastao je od latinske reči MODUS koja znači – način, pravilo, ritam, vreme. To je termin koji označava popularne stilove u raznim sferama ljudskih aktivnosti i razmišljanja u bilo kojoj epohi. Sve do danas, značenja pojma moda su se umnožavala i postajala složenija i dublja. Danas je moda više od mode. Moda je san i vizija.
Moda je kritika društva i poruka.
Moda je koncept i umetnost.
Moda je replika na sve što se dešava oko nas.
Moda je nemir onih koji sanjaju i stvaraju.
Moda se rađa, traje i nestaje. Ali zauvek ostaje u reminiscencijama budućih kreatora, u vintage radnjama, u sećanju naših mama i baka koje su nam poklonile neki vredan modni detalj koji su nosile i volele u mladosti.
Moda je večita igra između već poznatih motiva i elemenata koji sačinjavaju njenu tradiciju i novih, originalnih elemenata koji su rezultat vizije, eksperimenata kreatora u bilo kom vremenu.
Modni dizajneri su poslednji preživeli sanjari koji nestrpljivo i ushićeno najavljuju i izmaštavaju svaku novu epohu i svako novo vreme. Njihovo umeće sjedinjuje se sa njihovom beskrajnom maštom.
Narednih puta bavićemo se individualnim poetikama čuvenih kreatora i čuvenih modnih kuća i značenjem koje su one imale u određenom trenutku , u vremenu i društvu u kom su nastale i živele. Tako ćemo govoriti o stilovima Koko Šanel i Kristijan Diora, njihovih sledbenika Karla Lagerfelda, Džona Galijana i Raf Simonsa o Japanskoj modi u Parizu osamdesetih godina prošlog veka, o postmodernističkoj revoluciji koju su u modu doneli Žan Pol Gotje i Aleksandesr Mekvin i o mnogim drugim značajnim imenima koja su u modu unela nešto novo, specifično i originalno.
Zato ostanite sa nama.
Nataša Krstić

Zdravo, Nova godino...

Mon, 02 Jan 2017 12:31:00 GMT

Draga novogodišnja rezolucijo,
Ovog puta želim da ti se odužim i napišem šta sam uradila, nisam uradila, mogla, a nisam htela, želela, pa ne želela, sanjala, ispunila u sada, već ćao, ćao 2016. godini. Prvo, koga to interesuje, ako ne mene samu – ali pošto je ovo moj blog, može mi se. Malo sujete, malo mi poraslo samopuzdanje...
Zapravo, nerviraju me ti slatki mali notesi sa srcima i balonima, to do liste, novogodišnje rezolucije i saveti kako ih napisati. Želim da smršam, pa kao ne zapovedajte sebi nego zapišite: „Ove godine bi zaista bilo lepo da skinem neosetno 20 kila...” Svaki put kad pročitam ovako nešto, bukvalno crknem od smeha. Pre je nekako slavljenje čina pisanja u mirišljavi notes sa šljokicama, nego što je nekom zaista do toga... Ali avaj, da ne preterujem možda ovo funkcioniše. Nekom. Nekada. Negde.
Poželela sam da naučim slepo i brzo kucanje. U tome sam uspela i to je to... U prekidima i dugo je trajalo. Bilo je i dosadno, naporno, često izbegavano. I dalje brljam, ali je to ljudski...
Ovo godina mi je donela putovanja – Sarajevo, Tasos, Berlin i smeši mi se još jedno izgleda. Nisam ih želela, ali eto stvorila se, pa reko da iskoristim :). Maksimalno, bilo super. Otkrivanje Berlina je sigurno jedna od većih radosti koja mi se dogodila u 2016. Htela sam da zavolim sport i vežbanje, uh kako sam samo u tome uspela – pomerila se nisam sa stolice. Ustala nisam iz kreveta. I jednostavno to nije nešto što volim - it is not my cap of tea... Dakle vežbanje – doviđenja jednom i zauvek.
Ako nisam bar upoznala u 2016. godine 16 novih drugara, garantovano ništa nisam uradila. Ovo je inače bio period druženja, smeha, još smeha, upoznavanja, otkrivanja, skrivanja i izlazaka. Da nisam izlazila svako drugo veče, rekla bih da preterujem... Zanimljivo je da nisam sanjala. Spavala jesam, naspavala se jesam, ali nisam sanjalalalalalala. Nisam nešto stigla ni da čitam ove godine – pored stručne literature, malo klasika i poezije koji su bili moj slučajni izbor. Ako izbor može da bude slučajan! Selili se jesmo, gledali mnogo filmova, radili i naradili se.
Sad malo STOP! Sad malo želja onako da lete po vazduhu po pahulje. Sad malo gospođa Vrednoća da uhvati zimski zalet i smisli šta ćemo raditi. Ili ne mora. Samo zdravlja želim milim, najmilijim i svima. Da počne da se ostvaruje odmah, ne sa Novom godinom, ne sa novim rezolucijama. O-D-M-A-H. Dakle, Ispunjaču želja ili dragi Deda Mraze, počni!

Fashion in action

Sat, 24 Dec 2016 12:13:00 GMT

Ovom prilikom, dragi moji čitaoci, želim da se upoznate sa radom umetnice, teoretičarke mode i dizajnerke Nataše Krstić. Obratiće vam se sa jednom kratkom analizom šta sve moda jeste, a više o svemu tome naći ćete na njenom online modnom i umetničkom projektu koji se zove Fashion in action, koji je u izradi i kog sa nestrpljenjem očekujemo.
Ovakvi projekti, blogovi, ali i pisane reči, složićete se, nedostaju našem podneblju. Zato uživajte u sledećim redovima kojih će nekim narednim prilikama biti više:
"U drugoj polovini XX veka kada su nastale čuvene studije mode kao što su Sistem mode Rolana Barta i Carstvo Prolaznog autora Žila Lipoveckog studije mode dobijaju zadatak i cilj da definišu, analiziraju i objašnjavaju ulogu mode kroz njenu povezanost sa drugim svetovima- sa svetom umetnosti, politike, istorije i filozofije.
Sa namerom i željom da rezultate i teorije koje su definisane u studijama mode približimo čitalačkoj publici i ljubiteljima mode nastaje blog čiju ćete uvodnu reč pronaći na ovim stranicama u samom nastavku teksta.
Modni trendovi nastaju pod uticajem promena u društvenom životu, pod uticajem pokreta i potkultura, muzike, slikarstva, književnosti, filozofije i ideologije jednog doba. Oni su istovremeno odraz nostalgije za nekom epohom, dekadom, periodom iz prošlosti. Kontradiktorni i raznoliki trendovi koji su obeležili različite dekade XX i XXI veka predstavljaju malo ogledalo vremena u kome su nastali. Poput likovne umetnosti, i modni trendovi opisuju, definišu i označavaju vizuelni kod vremena u kojem su nastali. Ako je moda ogledalo epohe, trendovi su ogledalo razvoja i promena u društvenom životu i svakodnevici svake dekade.
Koko Šanel govorila je da je elegancija osobina onih koji žele da menjaju svet. Savremena moda briše granice između muške i ženske mode, a ljubav i sklonost prema estetskim vrednostima i kreativnosti postaje univerzalna vrednost. Moda je put koji biramo kada želimo nešto da saopštimo, kada želimo da menjamo svakodnevicu i svet oko sebe.
Vivijen Vestvud je svoju modu stvorila u nameri da kreativnošću i porukom kritikuje i menja establišment. Na taj način pokazala je da je moda glas promene sistema delovanjem unutar samog sistema. Od Japanske mode 80tih godina XX veka i Aleksandra Mekvina, preko Karla Lagerfelda i Raf Simonsa , do J. W. Andersona, kreatori se bave osobom koja ne pripada ni establišmentu ni krugu velikih buntovnika sa margina. Nova žena i novi čovek XXI veka su spoj ovih suprotnih težnji. U tome je začudnost savremene mode i savremene egzistencije.
Dizajneri su otvorili pukotinu između utabanih životnih tokova i margina egzistencije, da bi tiho i nesmetano uveli revoluciju i transformisali mejnstrim, težeći da nas oslobode strahova, daju nam krila i razviju naše težnje ka lepoti i savršenstvu.
Glavne teme i stil modnih stvaralaca su vizije sa margine i vizije sanjara, ljudi koji veruju u bolju budućnost. Verujem da će savremeno doba konačno da zatre trag zabludi da je moda samo zabava za žene. To je način površnog procenjivanja uloge i značenja mode. Moje težnje ka originalnosti, moja opsesija prirodom estetskog i moj večiti bunt čine me ne samo modnim dizajnerom, nego i poklonikom , potrošačem i hroničarom modnih zbivanja. A nema ništa lepše nego kada znamo da uživamo u pozitivnim vrednostima doba kome pripadamo."

Kad povlačimo modnu granicu

Sat, 17 Dec 2016 12:19:00 GMT

Znam da znate te stvari kad vam kažu da je moda stav i da treba eksperimentisati, oblačiti se smelo, imati svoj stil, biti upućen u ove i one trendove. Ali šta to znači? Mislim, videla sam pre neki dan jednu stranu rialiti zvezdu koja je obukla donji deo trenerke i obula salonke. Ide ona tako sa svojim partnerom obučenim u medveda. Kud ćeš veću smelost, neko može da pomisli.
Znam da vi to sigurno niste pomisli. Kakva smelost? Nema govora o njoj. Kada, gde i da li treba povući modnu granicu? Ili je car ipak bio go... Daleko od toga da ne treba nositi interesante komade odeće iz različitih vremenskih epoha. Ali samo komad – zvoncare, ala 70-te ili prsluk od pliša, mamin kaput sa mišijim rukavima.
Ali zamislite (ili ste možda već videli) ženu koja šeta gradom i izgleda kao da je igrala glavnu ulogu u predstavi čija je radnja smeštena u 19. veku. Ovo sam viđala, kao i spojeve modnog nesklada koji je rezultirao neskaldom na kvadrat. Ili one što se i ne obuku. Sve mi ovo liči na instant zvezde, koje tako bespotrebno provociraju i ukazuju na samo jednu stvar – pogrešnu samopromociju. Dalje od njih. Nisu oni nikakvi promoteri dobrih stvari, rolmodeli kvaliteta. Ne, nisu.
Zato oblačim haljinu na leđno kopčanje, obuvam zelene čizme i idem u patrolu po kraju. Sigurno neću ići da legitimišem samopromotere, već ću da jedem. Njih za ručak.

Web urednica časopisa Elle Ana Dodig: Ljudi, unesite malo BOJE u svoje kombinacije

Wed, 14 Dec 2016 00:20:00 GMT

Kako bih je najkraće opisala? Pa, ona ima različita interesovanja, visoka obrazovanja, odlično đuska uz Madonu i ako vam treba neki dobar muzički izbor, modni savet, slobodno je pitajte. Odgovara ko iz topa...
Ona je Ana Dodig, web urednica časopisa Elle.rs. Jedno pametno i lepo lice koje je na čelu online izdanja web Elle, dve godine. Dakle, za sve ono što čitate na Elle.rs, lajkujete na Facebook- u ili ripostujete na Ellovom Instagramu, molim vas, „optužite” Anu i njene vešte saradnike! Razgovarale smo o modi, šminkanju, kratkoj suknji koja je opet pod moranje ove sezone... Ali ne ovom prilikom – danas, dame i gospodo, približavamo vam svet mode provučen kroz digitalni Elle filter, kroz socijalne mreže i svakodnevicu.
1. Kako izgleda jedan (modni) dan urednice Ane Dodig?
Izgleda prilično intenzivno! Ali počinje muzikom! Bez nje u pozadini nezamislivo mi je da funkcionišem na poslu, te prvo što uradim (naravno, nakon paljenja kompa) je uključivanje radija. Po mogućstvu, sistem podižem osamdesetim. Tek tad mogu da se posvetim poslu. Prvih sat vremena mi skoro uvek ode na mejlove, pregled stranih i domaćih izvora (da ne promaknu glavne vesti!) i raspodelu posla između mojih cura, Kristine i Maje. Nakon toga već mogu malo da predahnem, skoknem po kafu i posvetim se pisanju tekstova, s jednim okom na inboks, analitiku i društvene mreže Elle Srbije, koje takođe uređuje digital redakcija. Pored mene je, ipak, uvek jedan notes sa dnevnim stavkama koje kako završim, samo štikliram!
2. Kada su modni događaji, fešen vikovi, promocije – kako stižeš, jer znamo posao ne može da trpi ;)?
Trudim se da se odazovem na svaki poziv i da ispratim većinu modnih dešavanja kod nas. Srećom, takvi događaji se još uvek, mahom, najviše dešavaju u večernjim časovima pa posao ne trpi. Ako me ipak kojim slučajem nema, to najpre znači da sam iz zdravstvenih razloga sprečena, jer smatram da je dužnost novinara, koji rade za modne portale, da imaju konstantni kontakt sa dizajnerima, manifestacijama, muzejima ne bi li informacije kao i dobre, kreativne priče stigle do čitalaca.
3. Mnogo mladih devojaka dolazi u tvoju redakciji zbog prakse – mnoge su zadovoljne, ali neke su i razočarane. Šta tvoje iskustvo govori, gde je kamen spoticanja za osobe koje žele da se bave web novinarstvom? Šta je ono što ih najviše razočara?
Moda sama po sebi jeste kreativna, maštovita i inspirativna, ali kada je u pitanju modno novinarstvo ona se deli na kreativan print koji nudi terenski rad, snimanja editorijala i prostor da svoje tesktove oplemenite, produbite. Web je, s druge strane, prilično statičan, a intenzivan, brz. Ne da vam prostora da predahnete jer od vas traži da u što kraćem roku i formatu prenesete vest, određenu temu. Tako da se većina praktikanata razočara kada shvati da mora da sedi šest sati za kompjuterom i piše o modi bez direktnog dodira s njom. Takođe, mnogi koji dođu na web praksu uvereni su kako će samo da pišu o modi. Da, mi jesmo modni magazin, ali veliki deo našeg sadržaja čini lifestyle koji podrazumeva tekstove o putovanjima, enterijeru, filmovima, kulturnim dešavanjima, životima poznatih. Kada raskrste s tim, opuste se i shvate da su na praksi, a ne na prijemnom ispitu za Fakultet primenjenih, retko ko ima problem ili ode razočaran.
4. Šta na sajtu koji ti vodiš nikad nećemo naći?
Sport, crnu hroniku i vesti koje se tiču domaćih folk zvezda.
5. Gde i kada se povlači granica između tvojih interesovanja i stavljanja interesa brenda u prvi plan?
Brend uvek mora da bude na prvom mestu. Tu nema nikakve dileme. Svi znaju šta je Elle i koje teme i ljude on predstavlja. Ja kao urednik imam slobodu da predstavim neku temu ili osobu koja se meni lično dopada, ali samo i jedino pod uslovom da time na narušavam brend, odnosno pišem o ljudima koji bi se inače našli u Elle-u.
6. Sajt je živi organizam – peva, radi, cvrkuće... Tu su saradnici, tu je štampano izdanje, čitaoci, zlobni komentari. Kako rukovoditi svim tim i kako odrediti prioritete?
Saradnike treba samo dobro organizovati, sa kolegama iz štampanog lista imati otvoren i profesionalan odnos. Jedni drugima smo potrebni ukoliko želimo da Elle bude iz broja u broj, i iz meseca u mesec najbolji. Zlobne komentare treba ignorisati, a čitaoce pažljivo slušati. Oni su, pored očuvanja brenda, najbitniji. Srećom, uz pomoć analitike, „njihov glas” se redovno čuje i prati.
7. Kada te devojke sretnu i kad im skromno kažeš čime se baviš, pitaju te za savete, šta im kažeš?
Da pišu, da uvek vole modu i prijave se na praksu na hr@adriamedia.rs. Bitno je ući u kompaniju, a onda biti strpljiv, uporan, pokazati inicijativu. Uz malo sreće, put do Elle-a nije nemoguć. Ja sam najbolji primer za to. Još u dizajnerskoj sam poslala pismo tadašnjoj Elle urednici Marini Kosanović. Bila sam ipak mlada, imala sam 16 godina, bez iskustva pa i nisam očekivala da me pozovu. Nakon diplomiranja opet sam aplicirala, ovoga puta za web praksu. Međutim, ni sama nisam bila zadovoljna kako sam napisala zadate teme, pa je i ovoga puta izostao poziv. Nisam bila spremna. Treći put sam se potrudila maksimalno da odradim test, i pozvali su me.
8. Šta je lepo u Elle-u i što ga mnogi tako vole?
Mislim da je upravo ta „lepota” – vizualna, ali i ona koja se nalazi u sadržaju koji promoviše pozitivan, inspirativan svet glavni razlog zbog kog neki ljudi nikada neće odustati od Elle-a. Jer, iako je on najprodavaniji modni magazin na svetu koji nudi prozor u glamurozan svet mode, lepote, dizajna… Elle je prevashodno magazin koji promoviše RADOST, TALENAT i INTELEKT.
9. Koliko slušaš čitaoce, šta ti glasno kažu, a šta ti šapnu?
Pre, kada su portali tek započinjali svoj život bilo je, čini mi se, daleko lakše „pročitati” čitaoce. Postojalo je manje sajtova, a više kvalitetnog sadržaja. Držao se neki nivo. Tada su čitaoci tačno znali šta žele da pročitaju, a šta ne. Danas je suprotno. Postoji toliko sajtova, a vrlo malo kvalitetnog sadržaja. Protok informacija – i to velikim delom izmišljenih, ogroman je, te je pažnju čitalaca prilično teško privući, a kamoli zadržati. Zato me i ne čudi što su čitaoci često izgubljeni, ponekad i besni, i gube interesovanje brzo. Ellovci su kritični, informisani i kod nekih tema konstantno zainteresovani. Glasno ti kažu da vole da čitaju sve što ima veze sa Olivijom Palermom, trendi Francuskinjama i Ruskinjama, Dženifer Lopez, Džesikom Albom, starim ikonama Holivuda, zatim astro priče vezane za sam proces nastajanja skupocenih kreacija visoke mode i praktične savete u sferi mode. S druge strane, šapuću da bi hteli više sadržaja iz moderne psihologije, filma, enterijera. Međutim, i tu treba biti oprezan jer isto tako glasno kažu na Fejsu da smo im dosadili sa Amal, a onda nam analitika „šapne” da im ona i nije tako dosadila.
10. I sada idu ona blic pitanja, na koja ćeš da mi odgovoriš brzinom svetlosti:
Knjiga za preporuku: Japanski triler „Slobodna”od Nacuo Kirino.
Film: Nemački „Kaminski i ja”. Zabavan, lud, prepun boja. Jedan od najluđih i najboljih filmova koje sam gledala!
Omiljen kreator: Ne vezujem se za kreatora, više za brendove, recimo Banana republic i Burberry. Ako baš mora neki kreator onda Majkl Kors. Volim nosivu, praktičnu modu u zemljanim, zagasitim tonovima.
Model: Sindi Kraford. Niko pre nje, i niko posle nje.
Grad u kojem je lepo živeti: Istanbul i Rijeka. U jednom od ova dva grada doživeću starost.
Omiljeni komad garderobe: Džemper.
Modno pravilo koje ne smemo da prekršimo, nikad, nikad: Držim se toga da u modi ne postoje pravila. Ljubičasta + žuta? Može! Otmeni u braon kombinaciji, od glave do pete? Može! Treba biti dosledan sebi i nositi ono u čemu se ti, samo ti, osećaš dobro. Doduše, imam samo jedno pravilo koje se tiče ljudi u modnoj industriji: nekako smatram da ne možete da budete kreativac, čovek koji radi u modi, a da bežite od boje. Uopšte crnu boju „opraštam” samo gotičarkama, hevi metalcima i Sredi iz Adams porodice. Moda je print, pruge, tufne, boje. Malo sam tužna kada vidim kako toliko pametnih, uspešnih ljudi iz modnog sveta igra na siguricu. Nemam ništa protiv crne boje – dobro se fotka, za sve prilike je, a i prikriva sve – raspoloženje, loš kroj i višak kilograma... Ali ljudi – unesite malo BOJE u svoje kombinacije!
Cipele ili patike?Čizme!
Biseri li dijamantni? Nisam ljubitelj nakita koji izgleda skupoceno i ima veliki sjaj. Od materijala bih uvek pre izabrala srebro ili bakar. Volim diskretne priveske, sat i prstenje koje podseća radom na vizantijski nakit.
Pozorište ili film? Film!
Digitalni ili štampani mediji? Mislim da sam jedina web urednica na planeti koja će uvek da glasa za PAPIR! Da, budućnost je digital, ali navijam da papir pobedi! Biće mesta i za nas digitalce. Uostalom, preko potreban nam je detoks od kompa, mobilnih telefona i društvenih mreža. Jedan RESTART!

1 art i 4 dokumentarna filma o modi koje morate da pogledate

Mon, 05 Dec 2016 21:36:00 GMT

Da li ste ljubitelj mode, fima, dokumenatarnih fimova, dizajnera, modela, haljina, pantalona, cipela, modnih redakcija, pista, modnih kritičara, novinara. Bar nešto od ovog? Ako jeste i volite da uđete u svet mode iz sveta filma, evo 5 predloga, koji se tiču art i dokumentarnih filmova o modi...
1. Bunny
Prvi srpski, kratkomeražni modni film su uradili Maja Uzelac i Miroslav Ničić. Ovo je jedna interesantna priča koja spaja modu, prirodu, mladost i starost, šampanjac, šljokice, goblene. Film traje oko 4 minuta, a posebno obratite na pažnju na kostime. Ana je razlog za to...
2. Notebook on Cities and Clothes
Sada već davne 1989. godine Centar Georges Pompidou angažovao je danas proslavljenog nemačkog reditelja Vima Vendersa da snimi film o položaju mode u savremenom društvu. Nagrađivani reditelj je sa dizajnerom Jođi Jamamotom razgovarao, naravno, o modi, procesu stvaranja, odnosima, identitetu...
„Ako želite da razumete nečiji rad, prvo pitanje koje mu morate postaviti je kako je to sve počelo?" Vim Venders
A odgovor čujte i počujte u filmu...
3. The Catwalk
Nazvala bih ovaj legendarni dokumentarac modnim dnevnikom super modela Kristi Tarlington . U ovom filmu zabeleženu su tri nedelje mode u Parizu, Milanu i Njujorku. Film prati takođe i dešavanja na revijama: Versaćija, Armanija, Lagerfilda, Galijana... ali možemo da vidimo i prijateljstvo među modelima i kako ono zapravo u ovom slučaju izgleda. Iako mlađim generacijama ovaj film nije tako poznat, ipak daje odličan uvid u zlatnu eru supermodela.
4. Dajana Vrilend: „The Eye Has to Travel”
Ukratko, film je o životu i radu legendarne urednice „Harpers Bazara” i kasnije „Voga” Dajane Vrilend. Ova ekscentrična dama bila je poznata po svojim jakim i drskim odlukama, a kako je pomerala granice, šta je menjala, kako je definisala stil mlađim generacijama, pogledajte u ovom tako zanimljivom filmu.
Iako ste se možda ponadali da će se na listi naći i „The September Issue” (pogledajte ga ako niste), ipak moja preporuka je:
5. Lagerfeld Confidential
Naravno da je ovde reč o ikoničnom Karlu, jednoj jakoj i snažnoj individui. Jedan portret koji svakako morate da vidite...
„Najbolje stvari koje sam uradio potekli su iz snova”. (K. L.) Foto: PrtScr

Bazar, Elle ili oba?

Sun, 27 Nov 2016 16:34:00 GMT

Imam utisak da mi vreme ne protiče, već šiba – 300 km na sat. To bi bilo odlično da negde jurim, ali pošto već od davnih dana stvari obavljam lagano i potaman, nekad mi nije jasno šta se to događa?! Da bi malo stvari prikočila, ili bar vreme na kratko zaustavila, uvek se prebacim u nove svetove. Drugim rečima: ili sam u potpunosti u filmovima Wesa Andersona ili mi je glava zaronjena u knjige. U potpunosti se izmestim, zađem u nove predele, situaciju i usporim tempo...
Međutim, krajnje slučajno, ovih dana – da li zbog poslovnog poziva ili zakona kojekakvih slučajnosti, listam, okrećem, čitam razne modne magazine... I moram priznati da su neki iznenađujuće dobri, neki su baš modni časopisi – klasici, mada ima i trivijalnih, pretecioznih ili namenjenih do te mere konzumentskom društvu da me nerviraju.
Neke stvari smo sestra i ja ponele iz kuće. Između ostalog – „Bazar” i „Burdu”. Dva B koje morate oBožavati! Za sve ove godine, uz male ili veće prekide, ostala sam verna ovom modnom listu s naših područija.
To Politikino modno čedo za mene je klasik u modnoj „časopis literaturi”. Kao npr. Džej Ostin u književnosti. Doručak kod Tifanija u filmu. Sviđa mi se ćirilica, poznata lica s naših prostora na naslovnoj strani, teme, pa i smele modne kritike...
Drugovi i drugarice, „Bazar” se pojavio davne 1964. godine. U to vreme ovakva vrsta časopisa nedostajala je na jugoslovenskom tržištu. Tadašnji „Bazar” pažnju je usmerio ka modi, ljubavi, kuvanju, savetima za negu i lepotu... Sve što i danas ima (mada u drugom, savremenom ruhu). Zanimljivo, tadašnji modni urednik je glavom i bradom bio kreator Aleksandar Joksimović.
Zašto sam izdvojila „Bazar”? Zato što je ostao veran popularisanju jugoslovneske, odnosne srpske mode, na kraju krajeva mode uopšte. Zato što nema tračeva, modnih „mast hevova” koji su često nelogični i dosadni. Zato što je uređivačkoj politici ostao cilj da ulepšava živote dama, a mislim da u tome i uspeva.
Tik uz njega volim da pročitam intervjue iz „Ella”, gde novinari odrade svoj posao na pravi način! Pisci, glumci, pevačice i pevači, umetnici bivaju prikazani u drugom svetlu, iz nekog drugog ugla...
Ako vas interesuje i negativne strane, odmah da vam kažem da mene ne interesuju. Preskočim ih, prelistam, ponekad se i iznerviram. Ali, niti sam novinar niti urednik ovih magazina i ne znam da li bih znala bolje od njih?
Dakle, ako literatura o modi o kojoj sam pisala OVDE zna da bude dosta teška i hermetička, prelistajte „Bazar” ili „Elle”, nećete naći samo modu, već i kulturu, daleke destinacije koje će vam možda otvoriti neke nove puteve...

Berlin: Šta, gde i kako kad si u glavnom gradu Nemačke?

Wed, 16 Nov 2016 00:46:00 GMT

Ponekad, šetajući se tim gradom, osećala sam se kao kod kuće. Ne samo po arhitekturi, ljudima, hladnom novembru, nego po energiji koja – kao i u gradu u kojem živim „puca” na sve strane. Ovo je mala priča o jednom velikom gradu. Priča o moje (sada) dve kuće. Ovo je priča o Berlinu.
Taj grad ne spava. Berlin sanja. Gužva je i gužvamo se. Hladno je, i sunce je, i sve mi je. Šire se bulevari, otvara se Nebo nad Berlinom, sudaraju se istoci i zapadi, čuju se jezici, odlaze vozovi. Dolaze vozovi. Liči na Beograd – više od Beograda samog.
Ne smem da zaobiđem turističko-umetničke-istorijsko-zaljubljive tačke ovog grada. Na prvom mestu istakla bih muzeje. Ono što nam svima treba. Ta hrana, ti kulturni kolači za poneti sa sobom. Po mom mišljenju, Berlin je grad muzeja i umetnosti. Na prvom mestu.
Dakle, bez redosleda: šetamo se, putujemo vozom, autobusom, od jednog do drugog muzeja, galerije, arhiva:
Ostrvo muzeja - čine ga Stari muzej, Novi muzej, Nacionalna galerija, Muzej Bode i čuveni Pergamonski muzej. Verujte mi, ovo će biti najneobičnije ostrvo na kom ste bili. A preporuka bi bila Pergamonski muzej i Novi muzej.
Bauhaus-Archiv – neverovatno, ali ovaj arhiv me vratio u period studiranja i neke posebne miline. Sećanje na Gropijusa, Kandinskog, uz puno neobičnih umetničkih predmeta (čajnik od metala, stolice, lampe... ) koji imaju svoju primenu, spoj industrije i umetnosti.
Jevrejski muzej – muzej sa potresnom postavkom i najinteresantnijom arhitekturom i zvukovima.
Brohan Muzej – kratko – art deko, art nuvo i funkcionalizam. Nameštaj, pokućstvo, tepisi, plakati...
Berggruen Muzej – Kle i Matis. Utisak broj jedan i dva, ako naravno volite radove ovih umetnika.
Berlinsche Galerija – likovne umetnosti, instalacije i oduzimanje daha prostorom i postavkama koje dosta govore o razvoju nemačke moderne likovne umetnosti.
Iako je ovo samo mali deo muzejske ponude koje smo videle, ako vas put nanesa ka Berlinu – ne odustajte! Uvek u muzeje, nema greške. Na našim mapama nismo, naravno, zaobišle Ulicu pod lipama, Ulicu Fridrihštrase, Berlinski zid, katedralu, Brandenburšku kapiju, Alexanderplatz, DDR momente... Pogledale smo i Berlin sa visine – sa TV tornja. Zanimljivo je da je TV toranj, htele mi to ili ne, svaki dan bio nekako sa nama: ili smo prolazile, čekale prijatelje ili smo ga videle i ocenjivale sa daljine...
Berlin nije ulickan grad. Nema tu neke uglađenosti, veštačkog izvoljevanja stanja. Prepuni kontejneri, gužve. Čuje se elektornska muzika, podjednako kao jazz. Nekako taman svega! Foto. Ivana, Marija

Kulturni osvrt na oktobar 2016. u Beogradu

Thu, 03 Nov 2016 23:27:00 GMT

Ljudi, kakav je to oktobar protutnjao – kulturni, modni, inovativni, knjiški, ma kakav hoćeš! Možda ste nešto propustili, možda na nešto niste hteli (mogli, ili želele) da idete! Ne brinite, kultura je bar malo produžila rok trajanja!
Iskreno ne znam odakle da počnem ni kojim redom. Možda, da krenem sa nečim što možete vidite i u novembru:
1. Oktobarski salon, 56. po redu! Trk u Muzej grada Beograda u Resavskoj 40b. Naziv ovogodišnjeg Oktobarskog salona čiji je selektor Dejvid Eliot je „Ljubavni zanos”. Kako je 67 umetnika prikazalo kratkotajnost zanosa kroz slike, fotografije, instalacije, filmove ostaje vam da pogledate do 6. novembra!
P.S. Znam da je ostalo još malo vremena, ali pokušajte da odete u terminima kada je stručno vođenje kroz postavku. Olakšaćete sebi, a i bolje ćete razumete neke izrazito kompleksne umetničke kompozicije.
2. Izložba dela Uroša Predića u Domu Jevrema Grujića u Svetogorskoj 17. Ako ste ljubitelj realizma, ako obožavate slikarstvo i želite da se upoznate sa radom ovog velikog slikara, molim lepo! Još ste tu? Uroš Predić je na svojim kompozicijama prikazivao život običnih ljudi, njegov veliki doprinos je, takođe, u crkvenom slikarstvu i portretima. Na ovoj izložbi koja traje do 1. decembra pratićete dela nastala u rasponu od 1886. do 1945. godine.
P. S. Radno vreme Doma Jevrema Grujića, kada možete posetiti izložbu, jeste četvrtkom i petkom od 15 do 20 sati, sa vođenom turom u 17 i 18 sati, a subotom i nedeljom od 11 do 16 sati sa vođenjem od 12.
3. Beogradska nedelja mode trajaće do 8. novembra, na raznim lokacijama i sa propratnim programom. Ne zaboravite Muzej primenje umetnosti – retrospektiva dosadašnjeg rada ove manifestacije. 40. nedelja mode, jubilarna, XL – mnogo godina i mnogo mode je iza nas.
4. Jeste, 32. beogradski jazz festival se završio. Ali, posebno ubeležite i poslušajte Tord Gustavsen Quartet All Included! Moj utisak je bajka i magija koju odavno nisam osetila. A to što je tu bila I sestra Katarina – obećavalo je u najavi! Bio je i Sajam knjiga. Ko je hteo išao je. Nisam pisala samo prošle godine zašto biti OVDE. Ostala sam pri tome. Kunem se u biblioteke. I neke knjižare. Bilo je kiše i puno sunca u oktobru godine 2016. Čolić bi trebalo da razmisli i otpeva još neku pesmu o oktobru, a ne samo: „Oktobar je. počinje sezona kiša”. Lišća da, kiše još ne. Meni u glavi proleće, odradio me lepo ovaj kulturni O.
I mislim se, mislim...

6 pravila modnog stila (ne važe za svakog)

Mon, 31 Oct 2016 22:45:00 GMT

Oprez sa ovim zadatkom, ali i sa odgovorima Marija, jer ne važe za svakog. Često ogovore na ovo pitanje dobijamo iz ličnog iskustva. Mislim da odgovor ne može da bude univerzalan ili da važi za većinu, ali može, čini mi se, da bude inspirativan.
Ali da sad ne dužim i ne filozofiram, evo nekih (ne)pravila stila iz mog ugla i modnih navika:
1. Doslednost – u onome što jesam. Kako živim, dišem, pa i kako se oblačim. Dosledna crvenom karminu i crvenoj kosi, ljubičastoj boji, parfemu 5th avenue, bar jednom dobrom komadu odeće na sebi u bilo kakvoj prilici. Olakšam sebi i teram dalje.
2. Rad na sebi – kategorija koja može da nestane tek onda kad nas nema. Učenje, praksa, učenje, praksa. I tako u krug. Svaki dan učite nešto novo. Budite zahvalni ljudima koji su vas nešto naučili, jer su se bar na kratko možda pomučili zbog vas – zarad vašeg umnog bogatstva! Istražujete, čitajte, probajte novo, drugačije! Trgnite se, živnite.
3. Birajte ono što volite – život jeste satkan od izbora. Pravimo greške i pogrešne izbore – uvek se setim svoih izbora i toga kako sam zahvaljujući njima naučila dobre (modne) lekcije u životu. Birajte garderobu u kojoj ćete se osećati ne dobro, nego fantastično! To je jedan od puteva kako se gradi stil, a ne obazirite se na to šta vam nameću časopisi, blogeri ili Bog-te-pita ko još. Zapamtite da je u osnovi oblačenja i mode ljubav. Hm, dobro, ponekad i razum. Polazna tačka.
4. Inspiracija – naravno da listamo časopise, virimo u tuđe sajtove i blogove. I treba tako, ali samo ako tu tražimo inspiraciju, a ne da bismo postali još jedna naivna ovca za šišanje. Molim vas, to izmišljanje tople vode (ovako ja nosim haljinu ili farmerice i duks, ja baš!), slobodno ostavite drugima...
5. Elegancija i dobro držanje – mislim da crna mala haljina, cipele na štiklu, kravata, biseri, bela košulja, crveni lak, sat, čipka, svila, osmeh, još osmeha i dobro držanje ne mogu da izađu iz mode. Možda je ovo malo univerzalno pravilo, možda kažem...
6. Etape, evolucije, izuzatak - stil je promenljiva kategorija. Verovatno nećete izgledati isto u 20-tim i u 30-tim. I odlično je da je tako - taj životni eksperiment u 20-tim nekima počinje liniju razvoja. Možda će da bude samo faza, etapa ili neki izuzetak koji ste morali ili hteli da napravite. Nema tu ništa loše. Nastavljate dalje da istražujete, da se igrate.
Kako ćemo se obući, graditi stil, poimati modu sigurno zavisi i od vaspitanja, obrazovanja, odakle potičemo, kako živimo i šta radimo... Možda nekom lični stil ili tuđi nije ni na kraj pameti... Ali i to je neka vrsta stila, čini mi se i baš kao takav veoma je zanimljiv.

Prvo veče nedelje mode u Beogradu: Jubilarno 40. izdanje Belgrade Fashion Week-a

Mon, 24 Oct 2016 22:50:00 GMT

Nezaobilazan jesenji izlazak iz kišne i pomalo sumorne svakodnevice sigurno je Beogradska nedelja mode. Ova nedelja mode u našem omiljenom gradu je po mnogo čemu specifična – ovo je jubilarno 40. izdanje Belgrade Fashion Week-a i trajanje ove manifestacije malo je duže nego što je uobičajeno za BFW! Biće to dve nedelje uživanja u modi – od 23. oktobra do 8. novembra! Ili ti XL BFW izdanje! Oooo, yes! I to ne samo uživanje po modnim pistama, nego i zalaženje po muzejima, kulturnim dobrima... Ali pre toga, krenimo redom – prva noć je počela...
Prvo veče bilo je posvećeno dizajnerima koji su obeležili prethodne Nedelje mode! BFW ICONIC DESIGNERS: Aleksandar Protić, Ana Ljubinković, Bata Spasojević, Boris Nikolić, Danijela Biškup, Daniela Glišić, Dejan Despotović, Dejana Momčilović, Doda Komad, Dragana Ognjenović, Evica Milovanov Penezić, Irena Grahovac, Iva Stefanović, Jasmina Sanader, Maja Nedeljković Davidovac, Nataša Šarić, Peđa Nerić, Roksanda Ilinčić, Sestre Stevančević, Slobodan Mihajlović, Sonja Krstić, JSP Svetlana i Jelena Proković, Tamara Radivojević, Tijana Pavlov, Valentina Obradović, Verica Rakočević, Zora Mojsilović. Ne samo dizajnera već i modela tog vremena!
Uživanje u radu, sada velikih majstora svog poziva, zaista je bilo veličanstveno! Ako pratite radove bar nekih od ovih dizajnera ili modela, primetićete kako su i oni rasli, stasavali i razvijali se zajedno sa ovom manifestacijom!
U nastavku vas očekuju fotografije koje je radio Aleksandar Mijailović i nadam se da ćete uživati, baš kao što smo i mi na otvaranju 40. nedelje mode u Beogradu!

Modni sudija: Šta je Lejverov zakon?

Sun, 23 Oct 2016 19:17:00 GMT

Ni danas, niti bilo kad, neću biti u ulozi modnog sudije. Ne interesuju me modna pravila, prava i odredbe. Modni prekršaji, modna krivična dela – lakša i teža, nisu u opisu mog posla.
Međutim, postoji jedan modni zakon koji danas, možda, deluje prenaglašeno i, po mom mišljenju je veoma simpatičan. Zato nikako ne mogu da budem u vodama modnih prava – zakon ne može da bude simpatičan? Ili može? Elem, ove moje dileme ostavićemo za drugi put...
Ovaj zakon napisao je istoričar mode i umetnosti Džejms Lejver u knjizi „Taste and fashion”. Zamišljen je kao raspored reakcija na odevne kombinacije koje su vremenski udaljene od današnje (aktuelne) mode.
Znači, odeća će biti:
Nedolična – 10 godina pre svog vremena
Besramna – 5 godina pre svog vremena
Smela – 1 godinu pre svog vremena
Moderna i elegantna
Otrcana – 1 godinu posle svog vremena
Grozna – 10 godina posle svog vremena
Smešna – 20 godina posle svog vremena
Zabavna – 30 godina posle svog vremena
Neobična – 50 godina posle svog vremena
Dražesna – 70 godina posle svog vremena
Romantična – 100 godina posle svog vremena
Predivna – 150 godina posle svog vremena