Pre bismo našli ta vrata u ‘punoj školi đaka, niotkuda vrata’, nego što bismo pogodili gde je levo u punoj školi smernica.
U školi punoj smernica počinje nova školska godina, sa novom ministarkom, iskusnom političarkom, nekada univerzitetskom profesorkom, u poslednje vreme voditeljkom tok-šou programa na kablovskoj televiziji gde su i Ceca i deca.

Ključno je ipak to što je ministarka psihijatar.
To nas je sve obradovalo, jer je prosveta u Srbiji odavno zrela da bude pacijent. Nije zdrava, samo je nepregledana.

S obzirom na način na koji je prethodna nastavna godina na prečac završena, i na stravične tragedije koje su tome prethodile, nekako smo se nadali da ćemo novu školsku godinu započeti ozbiljnije, da su neki stručni ljudi proveli leto tražeći način da iz ove krize izađemo. Nadali smo se da će biti angažovani vrhunski stručnjaci koji će nam sastaviti bar jednu digitalnu brošuricu, ponuditi odgovore koje mi sami ne znamo, na pitanja koja nas čine nesigurnim, zabrinutim, nespokojnim.

Ni ovoga puta nas nisu izneverili.

Prošli smo identično kao i svake godine kada smo se nečemu nadali.
Možda je to za naše dobro, da nam organizam ne zabeleži prijatno iznenađenje kao stres, jer prijatna iznenađenja odavno ne pamtimo, a nema smisla da pod stresom krenemo u 1. septembar.

Umesto onoga čemu smo se nadali, dobili smo poprilično ponižavajući i uvredljiv imejl, sa spiskom opštih mesta spakovanim u nešto što su nazvali smernicama. Tamo ukratko piše da prvog dana, u petak, samo razgovaramo s đacima, sledeće nedelje realizujemo tematsku nedelju posvećenu vrednostima koje predstavnici vlasti i njihovi prilepci duže od decenije sistematski uništavaju (dobro, ne piše baš tim rečima), a one tamo nedelje sprovedemo proveru znanja bez ocenjivanja.

I po ko zna koji put se tačno vidi da sastavljači smernica nisu ušli u učionicu nikada, ili toliko davno da su zaboravili kako to izgleda. Da jesu, ili da su bar porazgovarali sa prosvetnim radnicima, znali bi sledeće:

1) mi svake godine prvog časa razgovaramo sa đacima
2) nemoguće je pet dana u nedelji šest do sedam časova dnevno sa učenicima obrađivati istu temu, još i iz svih predmeta
3) to što ste vi nezgrapno formulisali kao “provera znanja bez ocenjivanja” se oduvek radi i zove se inicijalno testiranje.

Stvarno treba da vas je sramota što ovo ne znate, a imali ste koga da pitate.
I pitaćete, dan pred početak nove školske godine. Školske uprave zovu predstavnike škola na dogovor o početku nove školske godine bukvalno dan-dva pre 1. septembra. Ni pantljičara se ne goji pred Božić, a kamoli prase! Što je najgore, ni tada neće biti preciznih uputstava, suštinskih pojašnjenja. Pretpostavljam da će, s druge strane, biti zahteva da vam dostavimo dokaze o realizovanoj nastavi u skladu sa smernicama. Godinama nam tako ‘pomažete’. Uvalite nam vruć krompir, očekujete da se sami snađemo, a onda tražite rezultate. Što se mene tiče, dobićete 5% traženih rezultata, al’ u oktobru.

Kako nevolja nikada ne ide sama, psihijatrijska procena je da nam je svima neophodna još jedna obuka, obuka o neverbalnoj komunikaciji. Svi treba da budemo obučeni da prepoznamo poruke koje učenik šalje neverbalno. Iskreno, ovakvu inicijativu bih možda i pozdravila da je bila praćena izjavom tipa “a da bi naši nastavnici mogli ozbiljno da se posvete boljem upoznavanju svojih đaka, da bi imali mogućnost da bolje sagledaju njihovo ponašanje, način na koji verbalno i neverbalno komuniciraju na nastavi i vannastavnim aktivnostima, za početak ćemo rasteretiti nastavnike besmislenog balasta birokratije; vratićemo im ulogu nastavnika, a ukinućemo ulogu ćate“. Bez ove predradnje, samo ćete nas izmaltretirati još jednom obavezom, koja nažalost neće doneti boljitak, a mogla je.

I na kraju – izjava ministarke!

Kada bi prosveta u Srbiji mogla sebe da pogleda u ogledalu videla bi ovih nekoliko redova, u kojima je sadržana sva ironija, farsa i apsurd našeg obrazovnog sistema na današnji dan. Škole spremno dočekuju đake tako što će ih čuvati policajci. U školama u kojima đake čuvaju policajci naročito ćemo negovati ljudske vrednosti.

Doktorka, ispravno ste postavili dijagnozu.
Svaka čast.

Nek nam je sa srećom još jedan početak.
Budimo mudri.
Pred nama je još jedna godina u kojoj moramo da odbranimo đake od Ministarstva, koliko god da smo umorni od toga.
Bilo bi lepo da za promenu budemo i hrabri, i kažemo jasno i glasno da nam je dosta gluposti. Ne zamerite, nada poslednja umire.