Kada su lekari utvrdili da boluje od kardiomiopatije dilative, vodi borbu sa opakom bolešću i od tada se nada da će dobiti novo srce. Reč je o Dušanu Ristić iz Leskovca.

Njegovu iskrenu i veoma potresnu ispovest za Politiku prenosimo u celosti:

Rođen sam 1992. godine u Leskovcu, a 2008. godine su krenuli zdravstveni problemi. Posle časa fizičkog vaspitanja, kada sam imao 16 godina, iznenada sam se srušio i izgubio svest u hodniku ispred učionice u Hemijsko-tehnološkoj školi u koju sam išao. Od tada je počela borba za moje zdravlje i život.

Lečenje je trajalo dva meseca u Nišu i Niškoj Banji, gde su lekari utvrdili da bolujem od kardiomiopatije dilative. Tada mi je u Nišu prof. dr Zoran Perišić ugradio ICD i rekli su mi da je najbolje rešenje za mene transplantacija srca, ali je moj oporavak tekao veoma dobro uz terapiju i redovne kontrole kod kardiologa. I bilo je tako sve do 1. maja 2021. godine kad mi se stanje opet iznenada pogoršalo. Frakcija je pala od 50 na 23 odsto i hitno su me, srećom, poslali na Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”.

Stanje mi je bilo veoma loše… Frakcija je pala na 15 odsto, pa su mi u nadi da će mi biti bolje uradili ablaciju srca. I jeste mi bilo malo bolje, ali veoma kratko. Kada sam otišao na prvu kontrolu posle otpusta sa bolničkog lečenja, dr Dragana Košević je rekla mojim roditeljima da je transplantacija jedino rešenje ili ugradnja totalnog veštačkog srca (TAH). U razgovoru sa dr Košević i kardiohirurgom dr Sašom Borovićem predočili su da je to jedino rešenje za mene jer se transplantacije zbog kovida nisu radile u Srbiji. Transplantacija srca je veoma malo jer nema dovoljno donora, zbog čega smo izbačeni iz „Evrotranplanta”. Ne znam koji je razlog malog broja donora, ali znam da su transplantacija i donorstvo potrebni ne samo nama koji čekamo transplantaciju nego i celoj Srbiji, jer to pokazuje koliki su svest i razumevanje naroda po tom pitanju.

Zahvaljujući lekarima instituta i direktoru prof. dr Milovanu Bojiću, kao i dr Sanji Radojević Škodrić, direktorki Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, koja je odobrila kupovinu TAH-a, meni je 2. septembra 2021. ugrađen TAH. Operaciju je uspešno uradila ekipa lekara na čelu sa dr Sašom Borovićem, postoperativni tok je tekao vrlo dobro zahvaljujući svim lekarima i sestrama sa instituta.

Sada se osećam dobro u odnosu na period pre operacije kada nisam mogao da hodam, jedem, govorim i dišem… Bukvalno nisam mogao ništa da radim i to mi je bio najgori period u životu kada sam se osećao bespomoćno i iznemoglo. Sada se osećam dobro – šetam, družim se sa prijateljima. Sada mogu sve, ali znam da TAH nije trajno rešenje, već most do transplantacije, jer se ne odvajam od svog „drajvera” koji kuca za mene i koji mi je spasio život. Ali, on ima i ograničenja jer moram da vodim računa o baterijama, moram da vodim računa o punjaču, da ga ne pokvasim i da redovno previjam izlazna mesta.

Uvek neko mora da bude sa mnom u kući ukoliko treba da se promeni drajver jer on se oglašava i kad je pretoplo i kad je hladno ili kada je visok krvni pritisak. Sve mi to ograničava život i zato je transplantacija najbolje rešenje. Nadam se da će zazvoniti telefon i da će to biti poziv koji će mi promeniti život, jer čekam da se pojavi donor i da počnem novi život.

Zahvaljujem se svim lekarima u Leskovcu, Nišu, a naročito u Institutu „Dedinje”, koji i danas brinu o meni.

Članak Tridesetdvogodišnji Dušan Ristić iz Leskovca još od 2008. godine se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Zaposleni u Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac „ u Vranju će u četvrtak, 6. apila, u svojoj muzičkoj sali prirediti humanitarni koncert za svoju sugrađanku Sunčicu koja boluje od multipleskleroze.

Ova opaka bolest je ovoj ženi koja se proteklih godina hrabro nosila sa njom prouzrokovala i niz drugih bolesti i 97 posto oštetila vid.

Šansu za svoje ozdravljenje ova mlada žena ima u lečenju matičnim ćelijama i zato svi oni koji mogu i žele da joj pomognu to mogu da učine i dolaskom na ovaj koncert.

Članak Humanitarni koncert za Sunčicu se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Zaposleni u vranjskoj Školi animiranog filma u Vranju su ovih dana uputili poziv svim zainteresovanim animatorima da pošalju svoje filmove za novo izdanje Festivala “Zlatni puž 2023” koji će biti održan od 11 do15 septembra u ovom gradu.

Svoje animirane filmove mogu slalti na sledeće adrese: FilmFreeway – https:// filmfreeway.com/ GoldenSnail, Festhome – https.// filmmakers.festhome.com/…/golden-snail-world… i putem WeTransfer-a na email:goldensnailsaf@gmail.com

Poslednji rok za prijavu filmov aje 15 jun.

Foto:FB ŠAF

Članak Poziv za Zlatni puž se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Poslednji vikend u martu bio je rezervisan za X jubilarnu međunarodnu konferenciju o nastavi fizike u srednjoj školi. Među 12 prezentovanih radova, sa prostora bivše Jugoslavije, našao se i rad Anđelije Jovanović, učenice 4. razreda Gimnazije „Stevan Jakovljević“ u Vlasotincu.

Мeđunarodnu konferenciju o nastavi fizike u srednjoj školi tradicionalno organizuju Opština Aleksinac i Aleksinačka gimnazija sa partnerima, među kojima je Društvo fizičara Niš.

Anđelija Jovanović je išla na konferenciju u pratnji mentorke Maje Veljković, profesorke fizike, koja za Jugmediu iznosi svoje utiske.

„Za jednu mladu osobu predstavljanje naučnog rada je od velikog značaja. Anđelijin rad je od 24 prihvaćena na konknursu izabran među 12 prezentovanih, pa se tako i naša škola našla na spisku učesnika. Generalno utisci su odlični. Pored slušanja predavanja vrhunskih fizičara, bilo je i vremena za družnje učenika iz Bosne, Makedonije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i naravno naše Srbije kao zemlje domaćina“, izjavila je profesorka Maja Veljković.

Inače, Anđelija Jovanović već godinama pohađa seminare u Istraživačkoj stanici u Petnici. Iza sebe ima brojne nagrade na republičkim takmičenjima iz hemije, matematike, srpskog jezika.

Članak Istraživački rad vlasotinačke gimnazijalke među najboljima na prostoru bivše Jugoslavije se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Carinici su danas na graničnom prelazu Gradina, u saradnji sa policijom, sprečili pokušaj krijumčarenja gotovo kilogram zlata, vrednog skoro 45.000 evra.

Prekršaj je otkriven kada je za detaljan pregled na izlazu iz zemlje, izdvojen autobus stranih registarskih oznaka, koji je saobraćao na relaciji Nemačka-Turska.

Mada su svi prisutni putnici rekli da nemaju ništa da prijave, kontrolom je kod jednog od njih, 42-godišnjeg stranog državljanina, pronađeno ukupno 982 grama zlatnog nakita, lomljenog i investicionog zlata.

Zlato je pomenuti putnik pokušao da prokrijumčari tako što ga sakrio na nekoliko mesta: u pakovanje čipsa, ranac i džepove jakne koju je nosio na sebi.

Oko 700 grama zlatnog nakita, 250 grama investicionog i oko 40 grama lomljenog zlata preuzeli su zajedno sa putnikom u dalju nadležnost policija i tužilaštvo.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, UKP, Odeljenja za borbu protiv korupcije i Uprave granične policije, u saradnji sa Upravom carina i Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu, uhapsili su turskog državljanina G. A. (1982) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo krijumčarenje.

Prilikom kontrole autobusa na Graničnom prelazu Gradina, kod osumnjičenog G. A. u ličnim stvarima, pronađeno je ukupno 982 grama zlata koje on nije prijavio nadležnim službama.

Osumnjičeni će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu u Nišu.

Članak Kilogram zlata sakrio u čipsu, jakni i rancu se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Nerazvijene opštine u Srbiji među kojima su 44, dobiće ukupno 245 miliona dinara pomoći, prema ugovoru koji je ministar Novica Tončev u Nišu potpisao sa njihovim predstavnicima.

Tončev kaže da nije zadovoljan time koliko je novca izdvojeno za nerazvijene opštine, ali da mu je u Vladi obećano da će rebalansom biti opredeljeno više.

Za Opštinu Medveđa ugovor je potpisao zamenik predsednika, Rade Perović.

Vrednost projekta “Nabavka radnih građevinskih mašina” iz ugovora je 6.323.856, odnosno 70% od ukupne vrednosti koje finansira Ministartvo, dok će učešće opštine Medveđa biti 2.710.224 dinara tj. 30% od vrednosti projekta.

Tončev kaže da je u Vladi podnet zahtev da Ministarstvo bude preseljeno u najveći grad juga Srbije, obzirom da je oko Niša najveći broj nerazvijenih opština Srbije.

Članak Medveđa potpisala ugovor za nabavku građevinskih mašina se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić i direktor kompanije Huawei Technologies u Srbiji, Čen Čen, potpisali su danas ugovor o donaciji te kompanije u iznosu od 150.000 dolara, namenjenih studentskim stipendijama za sedam tehničkih fakulteta.

Ugovor je potpisan na otvaranju „EBG Adriatic Partner Summit 2023“, a njime će biti stipendirani najvredniji i najtalentovaniji studenti tehničkog fakulteta u Novom Sadu, Elektrotehničkog fakulteta u Beogradi, Elektronskog fakulteta u Nišu, Tehničog fakulteta u Čačku, Prirodno matematičkog fakulteta u Kragujevcu, Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu i Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, piše Tanjug.

Ružić je izjavio da je najbolja, najisplativija i najdragocenija investicija u svakom društvu investicija u obrazovanje.

„Kompanija Huawei je kao društveno odgovorna kompanija prepoznala značaj podrške studentima da nastave svoje obrazovanje i odlučila je da donira 150.000 dolara za stipendiranje studenata tehničkih fakulteta“, naveo je Ružič.

Istakao je da dobru nameru Huawei-a posebno oslikava i odsustvo preduslova ili obaveza studenata prema kompaniji, osim mogućnosti da tu kompaniju „prepoznaju kao potencijalnu mogućnost za zapošljavanje nakon završetka studija kao deo svojih karijernih ciljeva“.

„Ministarstvo prosvete na različite načine nastoji da unapredi uslove obrazovanja kroz povećanje stipendija i kredita unapređenje infrastrukture u visokom obrazovanju kroz nove zgrade fakulteta i domova učenika ili studentskih domova“, rekao je Ružić.

Kazao je da će ministarstvo i Vlada Srbije nastaviti da radi na unapređenju obrazovnog sistem prateći trendove 21. veka, četvrte industrijske revolucije, razvoj veštačke inteligencije i digitalizacije.

Ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo, koja je prisustvovala potpisivanju sporazuma, izjavila je da i Kina i Srbija tradicionalno pridaju veliki značaj obrazovanju i da je zajednička želja dve zemlje da se kroz jačanje obrazovanja mladim ljudima obezbede još bolje prilike i još više mogućnosti.

„I Kina i Srbija imaju velika ulaganja u obrazovanje na državnom nivou. Ali ja mislim da razvoj obrazovanja nije samo odgovornost porodice i države, već je odgovornost na celom društvu“, rekla je ambasadorka.

Direktor kompanije Huawei Technologies u Srbiji, Čen Čen, mada se nada da će donacija njegove kompanija pomoći srpski studentima da kroz nove šanse i mogućnosti usvoje nova znanja, jer će studenti dobiće podršku koja će ih dodatno motivisati i podstaći da se dalje profesionalno obrazuju i usavršavaju.

Članak Kompanija Huawei donira 150.000 dolara studentima tehničkih fakulteta u Srbiji se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Na današnjem Sajmu zapošljavanja u Leskovcu najveća gužva bila je ispred štanda turske fabrike “Erenli”, koja bi trebalo da počne sa radom u maju, a za pozicije uglavnom su svoje radne biografije predavali ljudi između 25 i 40 godina.

Na drugom mestu mestu po zainteresovanosti onih koji su u potražnji za poslom bila je leskovačka fabrika “IGM Mladost”, a potom korejska fabrika “Jura” i britanska “Aptiv”.

U hali “Partizan”, danas se predstavilo 35 poslodavaca, koji traže 525 upošljenika različitih zanimanja poput diplomiranih ekonomista, pravnika, administrativnih radnika, menadžera, inženjera tehničkih struka, inženjera metalurgije, šivača, montera nameštaja, tapetara, pekara, kuvara, recepcionera i drugih.

“Nezaposleni će na Sajmu biti u prilici da uspostave direktan kontakt sa poslodavcima, da im se predstave i predaju svoje radne biografije. Na štandu Nacionalne službe za zapošljavanje svi nezaposleni i poslodavci moći će da dobiju detaljnije infomracije o akutelnim javnim pozivima i konkursima, a nezaposlenima biće pružena podrška u pisanju radne biografije”, rekla je direktorka filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Olivera Pešić.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović je obišao štandove, a zatim kazao da je u periodu od 2016. do 2023. godine zaposleno preko sedam i po hiljada osoba, više nego na nivou okolnih okruga.

“Ovi podaci pokazuju da je naša posvećenost u tom segmentu dala rezultate, a pre svega suštinu napretka Leskovca na svim nivoima. Na polju privrede napredak je pokrenut u saradnji sa kompanijama stranih investitora, ali i sa našim domaćim”, istakao je Cvetanović.

Jedan od nezaposlenih koji je došao na Sajam zapošljavanja, prvi ove godine, a trideset i sedmi po redu uopšte, jeste Zoran Mitić (66) iz Donjeg Trnjana koji je naglasio da je prvi put na ovakom susretu poslodavaca i nezaposlenih.

“Konkurišem za vozače, konkurisaću svuda gde može”, rekao je Mitić za JuGmediu popunjavajući svoju radnu biografiju.

Pored fabrika “Erenli”, “Aptiv”, “Jura”, “IGM Mladost”, na današnjem Sajmu bilo je i drugih poslodavaca: “Strela Klajić”, “Generali osiguranje AD Beograd”, “Bim-tex DOO”, “Džinsi”, “Falke”, “4M”, “Moravka”, “Braća Đokić” i drugi.

Održan prolećni Sajam zapošljavanja u Pirotu

Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u Pirotu organizovala je danas Sajam zapošljavanja. Na sajmu je učestvovalo 46 poslodavca iz Pirotskog okruga koji su nezaposlenima sa evidencije ponudili 420 slobodnih radnih mesta.

Najveća potražnja je bila za radnicima tekstilne, mašinske i saobraćajne struke, izjavila je na otvaranju sajma direktorka Filijale NSZ Pirot Suzana Đordjević.

U ponudi su i pozicije za koje nema lica na evidenciji, ali je to prilika za posao za u struci za one koji rade u drugim oblastima, te zbog toga nisu na evidenciji NSZ.

Efekti sajma su vidljiviji iz godine u godinu kaže Đorodjevićeva i dodaje da je prošle godine na jesenjem i prolećnom sajmu od 1.400 ljudi koji su posetili sajam, 30 posto pronašlo posao.

Poslednjih godina kroz sajmove i čitav set aktivnih mera zapošljavanja smanjio je broj nezaposlenih na evidenciji. Đordjevićeva kaže da je trenutno u Pirotskom okrugu 8.600 nezaposlenih lica. od tog broja 4.700 na evidenciji u Pirotu.

Članak Na Sajmu zapošljavanja u Leskovcu najveća gužva ispred štanda fabrike “Erenli”, koja bi trebalo da počne sa radom u maju se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Primarijus dotkor Sekula Mitić, onkolog i doktorka Dubravka Stojanović, onkolog, danas 30. i u petak 31. marta od 10 i od 15 sati obavljaće preventivne preglede dojke u Leskovačkom kulturnom centru, tačnije u prostoru Digitalnog kulturnog centra zbog uslovnosti datog prostora.

Ova akcija organizuje se u okviru obeležavanje meseca borbe protiv raka ,,Rak je izlečiv“, a kako je saopšteno iz LKC-a u njihovom holu u petak 31. marta u 14 sati, Udruženje obolelih od raka “Hrast” i Leskovački kulturni centar organizuju program na ovu temu o kojoj će govoriti:

– diplomirani sociolog, Zorica Menković, predsednica udruženja ,,HRAST,,

– primarijus doktor Vanja Ilić, spec. soc. medicine

– primarijus dr. Sekula Mitić, onkolog

– primarijus doktor Kadivka Stevanović, spec.soc. medicine, predsednica udruženja obolelih od raka i Nišu

– Suzana Dimitrijević, članica Udruženja ,,HRAST,,

– Udruženje osoba sa stomom u Beogradu ,,ILCO,,

– Snežana Milojević, predsednica udruženja

– Dragan Trivun, član udruženja

Muzički deo programa čine:

– Plesna sekcija udruženja ,,HRAST,,koreograf Ivana STanković GIrić

– Predškolska ustanova ,,Vukica Mitrović,,

– Srednja medicinska škola

Modeli modna revije – Svetlana Lončar

– Etno duo ,,SLADI,, Slađana Gligorijević i Dimitrije Nikolov

– Vladimir Mladenović, Ćonka

U programu učestvuju:

– Udruženje ,,STARI ZANAT,, predesdnica Maja Dimitrijević

– ,,VREDNE RUKE,, sekcija udruženja ,,HRAST,,

Članak Preventivni pregledi dojke danas i sutra u LKC-u se pojavljuje prvo na JuGmedia.

U Biblioteci „Bora Stanković“ u Vranju će u subotu, 1. aprila, u 19 časova, biti održano predavanje po nazivom „Zašto bi svi trebali da jedemo sladoled sa lavljom grivom – nije prvoaprilska šala“.

Predavač na ovu temu biće Jovana Vunduk, doktor tehnološkog inženjerstva na Institutu za opštu i fizičku hemiju u Beogradu.Te večeri ona će ljubiteljima gljiva pokušati da objasni zašto je lavlja griva najtraženija na svetskom tržištu i kod nas i za šta se sve može koristiti.

Članak Za šta se sve može koristiti lavlja griva? se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Godinu dana od smrti osam rudara u rudniku Soko mnoga pitanja su ostala bez odgovora. CINS donosi priču o tome šta se dešavalo te noći, gde se krije odgovornost i kako je jedna žena odlučila da prekine lanac nesreća.

Slađan Dimitrijević je završio za autoelektričara, ali ga taj posao nikada nije interesovao. Kada je ocu, koji je radio u rudniku, rekao da želi da bude rudar, on je bio izričito protiv. Rudarski posao nije samo težak, već i jako opasan.

Slađanovom ocu i drugima iz okolnih mesta još je u sećanju bila 1998. godina, kada je 29 rudara izgubilo život u rudniku Soko. U velikoj eksploziji je deo zaposlenih izgoreo, a deo se ugušio.

U jamama ovog rudnika nalazi se metan, gas bez boje, mirisa i ukusa. Iako nije otrovan, on istiskuje kiseonik iz vazduha zbog čega ljudi mogu da se uguše. Takođe, lako je zapaljiv i može da dovede do eksplozija.

Zato je bilo veoma važno pratiti količinu metana u jami. Rudari su morali da se povuku sa mesta gde kopaju kada je metan iznad 1,5%.

Ipak, Slađan je suviše mlad da bi ga to brinulo i sprečilo da ispuni ono što je namerio. Vremenom je od pozicije jamskog vozača, koji se brinuo za transport uglja iz jame, došao do pomoćnika kopača – sa kolegama je pravio hodnike u rudniku.

e noći između 31. marta i 1. aprila prošle godine je isto radio.

Sve je delovalo normalno dok malo posle četiri ujutru nije čuo zaglušujuću buku, kao da se nešto obrušava.

Prašina.

Video je kada je okrenuo glavu u pravcu okna i lampom osvetlio taj deo. Ventilacija koja je omogućavala strujanje vazduha u jami je stala sa radom. Nestalo je struje.

„Metan, povlačite se nazad!“, čuo je da kolega viče.

Krenuo je ka čistom vazduhu, takozvanoj vetrenoj struji, u prostor između dva tunela. Osetio je mučninu, kao da će svakog trenutka da povrati. Vetrena struja mu je izlaz da se ne uguši. Bila je blizu.

„Sad ću da se strčim“, pomislio je.

U tom trenutku se onesvestio.

Borba za život

Nekoliko trenutaka kasnije, nedaleko od mesta gde se Slađan srušio, Milan Savić, zadužen za kontrolu bezbednosti u jami, se budio iz nesvesti.

Prašina.

To je poslednje čega se sećao. Bila je toliko gusta da se bleštava svetlost rudarskih lampi nije videla. Pre nego što se onesvestio začuo je kolegu kako viče da beže jer je probio metan.

Sada je preko njegovih nogu ležao kolega koga su svi zvali Fale. Savić se okrenuo oko sebe. Video je i druge rudare kako leže.

Ustao je i panično krenuo svakog od njih da trese.

Fale je ležao u grabuljaru, mašini koja kupi ugalj, licem okrenutim nadole. Savić je pritrčao i okrenuo ga na bok da se ne uguši. Kolegi koji se u međuvremenu pojavio, kao i ostalima koji su se budili iz nesvesti, povikao je:

„Pomozite mi da ga izvučemo, živ je!“

Počela je trka sa vremenom da se onesvešćeni probude i spasu.

Prvo što je Slađan Dimitrijević osetio bili su šamari i voda na licu.

„Slađane! Slaćko!“, dozivale su ga kolege.

Nalazio se na jednoj od traka koje nose ugalj vani. One su sada rudare poput uglja iznosile napolje. Čim su videli da se Slađan osvestio, rudari su otrčali kod drugih da ih izvuku. Slađan je ostao naslonjen na bok. Preko puta sebe je gledao kolegu koji se borio za vazduh. U sekundi mu se sve vratilo.

Sačekao je nekih 15, 20 minuta da se skroz rasvesti i onda je izašao iz jame. Napolju je mrak zamenilo sivilo tmurnog kišovitog jutra. I pogledi puni iščekivanja porodica koje su se okupile čekajući vesti o svojim sinovima. Braći. Očevima. Muževima.

Jedan od njih bio je i Predrag Trivunac, takođe rudar, čiji je brat bio sa Slađanom u jami.

„Je l’ živ? Je l’ živ?“, pitao ga je uplakano, „kaži mi molim te“.

Slađan je samo slegao ramenima. Nije mogao ništa da mu kaže jer jednostavno nije znao.

Utom se pojavio brat Slađanovog druga Petra, čoveka sa kojim je odrastao i bio dobar prijatelj. To veče su zajedno došli na posao.

Petrov brat ga je isto upitao. Da li je Petar preživeo?

Slađan je samo zaplakao i zagrlio ga.

Rudnik u problemima

U dvorište ispred jame stigla je i Zorica Vukadinović, republička inspektorka rudarstva. Njoj je pripao težak zadatak – dok su se još izvlačili povređeni, trebalo je da ustanovi uzrok nesreće.

Zajedno sa ljudima iz preduzeća se spustila u jamu kako bi pregledala mesto nesreće, a zatim je iz upravne zgrade uzela dokumentaciju koja joj je neophodna.

Ispred je Zorana Mihajlović, tadašnja ministarka rudarstva i energetike, davala izjavu novinarima koji su se u međuvremenu pojavili. Pored nje su stajali tadašnji direktor rudnika Soko Drago Milinković i v.d. direktora Javnog preduzeća Resavica, u okviru kog je rudnik poslovao, Saša Spasić. Dok je Milinković govorio da su mere bezbednosti bile na najvišem nivou, a Spasić tvrdio da je reč o nesrećnom slučaju, ministarka Mihajlović je imala drugačiju izjavu.

„Ovo je težak trenutak za sve ljude koji su ovde, ali i za sve nas. Inspekcija, policija i svi nadležni organi su na licu mesta i rade sve što je neophodno kako bismo nakon istrage znali tačne uzroke tragedije.“

U tom trenutku ova izjava je mogla da izgleda kao smirivanje situacije pred izbore koji su bili za dva dana, a na kojima je njena tadašnja partija očekivala ubedljivu pobedu. Međutim, ono što se tada nije čulo je da je između Ministarstva i odgovornih u rudniku već neko vreme postojala netrpeljivost.

Rudnik Soko godinama nije plaćao državi rudnu rentu. Sve vreme je živeo na subvencijama iz budžeta i Mihajlović je smatrala da on treba da bude zatvoren.

Ipak, na tom mestu i u tom trenutku, nije bilo vremena da se ova priča pokreće. Sada je trebalo izvući preživele i ustanoviti da li ima poginulih.

Čuvaj mi Lava

Dragana je zbog bebe već od četiri ujutru bila budna. Sina Lava je trebalo da rodi baš tog prvog aprila, ali je on na svet došao nekih mesec i po dana ranije. Bojan Stajić, njen muž, je to veče radio.

On i Dragana su imali običaj da se na putu do rudnika sve vreme dopisuju, i da nastave nakon što izađe iz jame. Poslednja poruka koju je od njega dobila glasila je „Čuvaj mi Lava“.

Međutim, negde oko šest, pred kraj treće smene, Bojan se nije javljao. Tada se Dragani javio bratanac da je pita da li Bojan radi.

„Na poslu je.“

„Sad otišao u prvu?“

„Ne, treću je radio.“

„Au, odmah ga zovi“, rekao je. „Zovi ga što pre“, priseća se Dragana razgovora.

Bojan je bio nedostupan. Osećala je da mu se nešto desilo. Sa bratancem se dogovorila da on ode do bolnice i proveri da nije tamo. Javio joj je da ga nema na spisku, ali da će da ode do rudnika da pogleda.

Posle toga se dugo nije javljao.

U jednom trenutku ulazna vrata Draganinog stana su se otvorila i na njima je stajao njen bratanac. Tada je bila sigurna da je Bojan poginuo.

Nekoliko kilometara dalje, u selu Subotinac, Sanja Trivunac je ostavljala decu kod majke i zajedno sa ocem krenula ka rudniku gde je njen muž Nenad te večeri radio. Sanitetska kola koja su prolazila putem budila su joj paniku i strah, ali se i dalje nadala da je sa njim sve u redu.

Kada su stigli u dvorište rudnika, jedan od članova sindikata kojeg je znala od ranije prišao joj je i zagrlio je. I dalje je verovala da je sve u redu.

Sanjin pogled bio je prikovan na izlaz iz rudnika. Sanitetska kola su dolazila i odlazila, odvozeći povređene. Ona je sve vreme gledala u tu jednu tačku i čekala da Nenad izađe. U jednom trenutku svi saniteti su otišli i više se nisu vratili.

„Zašto ne dolaze da izvuku i ove ostale koji su još dole?“, upitala je oca, „moj muž nije izašao“.

Na kapiji se pojavilo prvo pogrebno vozilo. Otac joj je rekao da verovatno tako mora.

Zatim ih je došlo još sedam.

Osmorica rudara su poginula, a Nenad je bio jedan od njih.

Trubači i sahrana

Sanitetska kola koja su odvozila povređene iz rudnika prvo su ih odvela u Sokobanju pa potom u bolnicu u Aleksinac. U jednom od bolničkih kreveta ležao je i Slađan. Tek kada je tu došao saznao je ko je sve od njegovih kolega poginuo prethodne večeri.

Slađan je imao problema da se psihički oporavi od svega. Mislio je na sve što se tada desilo. Nije mogao da izbaci svog školskog druga Petra iz glave. On uopšte nije ni trebalo da radi u rudniku. Završio je Učiteljski fakultet, ali nije mogao da nađe posao. Na kraju je skončao u mračnoj jami.

Kroz glavu mu je prolazilo pitanje da li je mogao nešto više da uradi, da se vrati nakon što se osvestio to veče i da nekog spase.

Noću su ga mučili nemirni snovi u kojima u jami radi sa radnicima koji su poginuli.

Međutim, dokumentacija je pokazala da taj deo rudnika od 2013. godine nije ni trebalo da radi.

Inspektorka Vukadinović je primetila da im Ministarstvo rudarstva dve i po godine pre nesreće nije odobrilo rad jer nisu plaćali rudnu rentu.

Takođe, radovi na mestu gde se desila nesreća su izvođeni po projektu koji je menjan dva meseca ranije. Tada se, mimo procedure, odustalo od izgradnje još jedne prostorije sa svežim vazduhom kod otkopa.

V.d. direktora Resavice Saša Spasić nije pristao na intervju sa novinarima CINS-a.

Kada je završila izveštaj, inspektorka ga je, zajedno sa drugom dokumentacijom, predala zameniku tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu Janku Diniću.

Porodice su se nadale da će doći do istine o tome ko je odgovoran za smrt njihovih najmilijih.

Ipak, čekalo ih je razočaranje.

Čekajući odgovore

U galeriji aleksinačkog Doma kulture stiskali su se novinari i porodice poginulih rudara. Prošlo je 11 meseci od nesreće, ali na pitanja o odgovornosti za nesreću nisu dobili nijedan odgovor. Tužilac je već dva puta odbijao da pokrene krivični postupak. Poslednji put je porodicama za vreme Božićnih praznika ove godine stiglo obaveštenje da je krivična prijava, sada već bivše ministarke Mihajlović odbijena.

Zbog toga je advokat porodica organizovao konferenciju za štampu na kojoj je najavio žalbu na odluku tužilaštva.

Rekao je i da porodice zahtevaju pravdu za svoje mrtve, a ne da se rudnik zatvori.

Posle dve nedelje prigovor advokata je prihvaćen. Tužilac će po treći put morati da odlučuje o pokretanju postupka.

Porodice očekuju odgovore jer 12-oro dece je te večeri ostalo bez očeva.

Najmlađi među njima je Lav.

Kada ga pogleda, Dragana u njemu vidi Bojana, jer kako vreme prolazi sve više liči na njega. Ona, sa druge strane, još uvek živi zarobljena u tom prvom aprilu.

Drugi joj govore da mora da krene dalje i da se nesreće dešavaju. Međutim, ne miri se sa tim. U njenoj se porodici to više neće desiti.

Jedno može već sada sebi da obeća – sve će uraditi da Lav ne krene očevim stopama i postane rudar.

Članak CINS Godišnjica nesreće u rudniku Soko: Deca bez očeva i pitanja bez odgovora se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Pokret slobodnih građana (PSG) zatražio je od nadležnih u Republici da podrže inicijativu zaposlenih na niškoj Klinici za kardiohirurgiju da Niš dobije Institut za kardiovaskularne bolesti.

“Imajući u vidu porast broja pacijenata kojima su neophodne intervencije na srcu i krvnim sudovima kao i povećanu smrtnost tih pacijenata zbog nedovoljne dostupnosti intervencija, zahtevamo od nadležnih da omoguće formiranje Instituta za kardiovaskularne bolesti Niš”, naveli su u PSG, piše Danas.

U ovoj stranci su tražili od nadležnih da podrže ovakvu inicijativu zaposlenih na Kardiohirurgiji jer su, kako su naveli, pacijentima na jugu Srbije intervencije na srcu i krvnim sudovima nedovoljno dostupne, za razliku od onih koji žive u Beogradu ili Vojvodini, gde postoje instituti “Dedinje” i “Kamenica”.

PSG je ocenio da resursi za formiranje ovakvog instituta u Nišu postoje i da to dokazuju rezultati koje postižu zaposleni na Klinici za kardiohirurgiju, kao i odlična opremljenost te klinike.

U PSG su dodali da je aktuelna vlast “potpuno preuzela upravljanje potencijalima za ekonomski i privredni razvoj zemlje i da je tako onemogućila da jug Srbije upravlja sopstvenim razvojem”.

Svih 114 zaposlenih u niškoj Klinici za kardiohirurgiju uputilo je inicijativu državnom vrhu u februaru ove godine da se u Nišu hitno formira Institut za kardiovaskularne bolesti, te time značajno ubrza i unapredi dijalnostika i lečenje pacijenata iz ovog grada i sa jugoistoka Srbije, a oni „dobiju iste uslove lečenja kao stanovnici Beograda i Novog Sada“, gde takvi instituti postoje.

Inicijativa je prosleđena predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i ministarki zdravlja Danici Grujičić.

U obrazloženju inicijative se navodi da se formiranje ovakvog instituta traži zato što su kardiovaskularna oboljenja uzrok smrtnosti u više od 50 odsto slučajeva u Nišu i Srbiji, a grad Niš strateški značajan za stabilnost i razvoj Srbije.

U njoj se pozivaju svi građani jugoistoka Srbije da je podrže jer će im omogućiti najsavremeniju dijagnostiku i lečenje kardiovaskularnih bolesti.

Direktor Kardiohirurgije dr Dragan Milić tada je kazao da za obrazovanje ovakvog instituta već postoje prostorni kapaciteti, u starom delu niškog Univerzitetskog kliničkog centra (UKC), a da postoje i kadrovi, zbog čega ono ne bi mnogo koštalo.

“Neophodna je samo podrška i odluka nadležnih državnih organa i institucija”, rekao je on za Danas.

Zaposleni na Kardiohirurgiji su u inicijativi naveli da treba razmotriti mogućnost da se u Nišu formiraju i Institut za majku i dete, Institut za onkologiju i Institut za plućne bolesti, za koje takođe postoje prostorne mogućnosti u starom delu UKC.

Formiranje instituta pri UKC Niš pominje se godinama unazad, ali je Kardiohirurgija uputila prvu zvaničnu inicijativu.

Ministarstvo zdravlja i ministarka Danica Grujičić se povodom ovakvog predloga do sada nisu javno izjasnili.

Članak Osim lekara i političari se uključili u inicijativu da Niš dobije Institut za kardiovaskularne bolesti se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Prodavci sa Kvantaške pijace u Nišu najavili su da će od sutra bojkovati plaćanje takse za prodaju robe na toj pijaci, uz obrazloženje da je grad dozvolio nelegalnu prodaju robe na parkingu pored tvrđave i sportskog centra Rovče.

Petar Jovanović, prodavac sa Kvantaške pijace rekao je da se jutros lično uverio da grad nije ispoštovao obećanje o zabrani vanpijačne prodaje pored Velike pijace.

Inspekcija je bila na terenu, ali su rekli da samo obilaze ulice, a da je grad dozvolio prodaju robe na parkingu bez plaćanja takse“, izjavio je Jovanović.

Prema njegovim rečima, prodavci sa Kvantaške pijace kasnije danas će razmotriti koje će dalje korake preduzeti kako bi se izborili za ravnopravan položaj s ostalim prodavcima u gradu, pišu Niške vesti.

Prodavci su u ponedeljak odustali od ranije najavljenog štrajka glađu ispred Gradske kuće i blokade puta prema Niškoj Banji jer su dobili obećanje rukovodstva grada da će biti zabranjena vanpijačna prodaja pored Velike pijace kod Tvrđave.

Oni su više puta najavljivali blokade jer, kako su istakli, plaćaju zakup prostora na Kvantaškoj pijaci a nemaju kupce zbog vanpijačnih prodavaca koji svoje proizvode prodaju po nižim cenama jer ne plaćaju nikakve dažbine gradu.

Članak Prodavci sa Kvantaške pijace najavili bojkot plaćanja taksi se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Zahvaljujući pozivu Fudbalskog saveza Severne Republike Makedonije i njihovog selektora Dragija Kantlarovskog, delegacija Fudbalskog saveza Vranja i Fudbalskog kluba „Radnički“ nedavno je imala priliku da prisustvuje kvalifikacionom meču između selekcije ove zemlje i Malte.

Tada se Nebojša Stajić, predsednik Fudbalskog saveza Vranja susreo sa nekadašnjim klubskim saradnikom i dugogodišnjim prijateljem Bjornom Vasalom, inače predsednikom Fudbalskog saveza Malte, jednim od najbližih saradnika Đanija Infantina, predsednika FIFE i Aleksandra Čeferina, predsednika UEFE, sa kojim je razgovarao o budućoj saradnji.

Članak Vranjanci razgovarali o fudbalskoj saradnji sa Maltom se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Udruženje poslovnih žena Srbije, uz podršku Nemačke razvojne saradnje, tokom 2023. godine realizuje besplatne obuke za pripadnice romske zajednice i druge teže zapošljive kategorije žena.

Obuke imaju za cilj podršku inkluziji, ekonomskom osnaživanju i samozapošljavanju žena, osposobljavajući ih za zanate za koje su teže zapošljive žene neposredno iskazale interesovanje.

U okviru projekta “Ekonomsko osnaživanje ranjivih grupa žena kroz obuke za zanate”, zahvaljujući saradnji sa Udruženjem građana “Ternipe”, tokom marta 2023. godine devetnaest žena iz Pirota pohađa teorijske i praktične osnove masaže, primenjujući limfnu drenažu, antistres i anticelulit tehnike.

Obuka o osnovama masaže će tokom aprila biti ponuđena i ženama iz niškog i pribojskog regiona.

Instruktorka masaže je članica Udruženja poslovnih žena Srbije, Tatjana Jevđović, međunarodni SPA i wellness konsultant, sa višegodišnjim iskustvom u obučavanju ranjivih grupa žena.

Tokom aprila, žene iz regiona Priboja, uz podršku udruženja „Sačuvajmo selo“, će se upoznati sa osnovnim zahtevima ruralnog turizma.

“Radionica koja će se organizovati tokom maja, na osnovu izraženog interesovanja žena iz marginalizovanih grupa sa teritorije cele Srbije, je obuka za bariste”, navode iz Udruženja.

Osim veština vezanih za same zanate, žene dobijaju savete vezane za pokretanje sopstvenog posla, uređenje prostora i druge savete vezane za poslovanje

“Osnaživanje žena povratnica i lokalnog stanovništva od velikog je značaja za njihovu lakšu integraciju u sredini u kojoj žive”, navodi Marija Dragić, projektna menadžerka globalnog programa “Migracije za razvoj” koji sprovodi GIZ, i dodaje da se uključivanjem na tržište rada njihova pozicija poboljšava, kako u porodici, tako i u društvu, a podiže se i svest o mogućnosti pokretanja sopstvenog biznisa i sticanja finansijske nezavisnosti.

Globalni program „Migracije za razvoj“ (PME) deo je šire inicijative nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koja promoviše održivu reintegraciju povratnika, ostanak u matičnoj zemlji i stvaranje mogućnosti za dostojanstven rad i život u njoj.

Članak Besplatne obuke Udruženja poslovnih žena Srbije se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Putovanje šesnaestogodišnjeg učenika iz sela Donji Dušnik do škole u Nišu pretvorilo se juče u pravu agoniju, pošto ga je vozač „Niš-ekspresa“ izbacio iz autobusa na raskrsnici puteva koja je od njegovog rodnog sela udaljena oko dva kilometra.

Dečak, istakao je njegov otac Saša Đorđević, ima plaćenu mesečnu karticu za prevoz, ali je problem nastao jer aparat u autobusu nije hteo da očita karticu, piše Telegraf.

„Sin je sa još dva učenika ušao u autobus i nikome od njih automat nije hteo da očita kartice, međutim, ta dva deteta su kod sebe imala fiskalne račune, kao dokaze da je kartica plaćena, a on nije. Ovo je druga godina kako putuje za Niš u srednju školu i fiskalni račun nosi sa sobom samo prvog dana u mesecu dok aparat ne očita karticu. Tako su nam u „Niš-eskpresu“ rekli i tako je uvek do sada radio. Međutim, sada je vozač insistirao na tom fiskalnom računu iako je problem bio u aparatu, a ne u mesečnoj kartici“, vidno uznemiren kazao je otac dečaka.

Prema Đorđevićevim rečima, vozač je bio veoma grub prema njegovom sinu, izvređao ga i naterao da izađe iz autobusa. Ostavio ga je, dodao je Đorđević, samog na stanici koja se nalazi u njivama i livadama između dva sela.

„Sin me je pozvao i rekao šta se dogodilo. Dogovorili smo se da izađem sa posla u Gadžinom Hanu i da krenem kolima ka njemu, a da on pođe pešice, pa da ga negde usput pokupim i vozim u školu. Uspeli smo da na autobuskoj stanici u Gadžinom Hanu sustignemo autobus iz kojeg je izbačen i vozača koji ga je izbacio. Raspravljao sam se sa njim, a on mi je rekao da nije kriv, da je greška u aparatu i u sistemu za očitavanje kartica. Tu je opet probao da očita karticu i uspeo je, tako da je sin put do škole nastavio autobusom“, ispričao je Đorđević.

Istakao je da su se zbog tog nemilog događaja svi mnogo uznemirili, a njegova supruga morala je da popije lekove zbog pritiska koji joj je mnogo bio povišen.

„Vozač nikako nije smeo da tako postupi. Morao je da sačeka i da usput ponovo proba da očita karticu, a ne da izbaci maloletno dete nasred puta, izvan sela. Šta da mu se tu nešto dogodilo? Poslali smo ga u školu, a ne da ostane nasred puta. Ne znamo kako se nije zapitao kako je moguće da 29. dana u mesecu kartica ne važi, a važila je prethodnih 28 dana. Svakog meseca sinovljevu mesečnu karticu plaćamo 12.000 dinara, nikada nije ušao u autobus bez da prethodno kupi kartu. Plaćamo papreno prevoz, a vozači se tako ponašaju i to nije prvi put. Pre par meseci je jedan od vozača izbacio iz dete između dva udaljena sela i to dete koje je dijabetičar“, rekao je Đorđević.

On je kazao da je nakon incidenta pozvao šefa stanice „Niš-eskpresa“ i obavestio ga o tome što se dogodilo njegovom sinu.

„Čovek mi se i juče izvinjavao zbog onoga što se dogodilo, a i danas kada me pozvao. Danas mi je rekao da će u znak izvinjenja sin dobiti sledeću mesečnu karticu besplatno i to je lepo sa njihove strane, ali se nadam se samo da se ni jednom detetu više neće ništa slično da dogodi, da će stati na put bahatim vozačima“, rekao je Đorđević.

Iz „Niš-ekspresa“ se za sada nisu zvanično oglasili povodom nemilog događaja u autobusu koji saobraća na relaciji Ravna Dubrava-Niš.

Članak Vozač izbacio dečaka iz autobusa jer aparat nije hteo da očita kartu se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Ministar turizma i omladine Husein Memić rekao je da je sa Aleksandrom Vučićem i Sinišom Malim razgovarao o dodatnim vaučerima za subvencionisani odmor u Srbiji.

Dodao je da veruje da će oni biti odobreni tokom maja ili juna meseca.

„Nedavno smo, na otvaranju Kuršumlijske Banje, zajedno sa predsednikom razgovarali na temu besplatnih vaučera, za koje je dao ‘vetar u jedra’ za dodatnih 100.000. Ja sam razgovarao i sa mojim kolegom Sinišom Malim i verujem da će to biti odobreno negde u maju ili junu“, izjavio je Memić za Tanjug.

On je dodao da je nedavno Vlada Srbije podelila 100.000 vaučera.

Naglasio je da je program subvencionisanog odmora Vlada prvi put pokrenula 2015. godine i da je na taj način stimulisala srpske turiste da putuju po Srbiji.

„Imamo veliki problem, pošto turizam u Srbiji raste, a broj kapaciteta je mali, potrebno je da se otvore novi hoteli sa četiri ili pet zvezdica. Mi sada razmišljamo na koji način da pospešimo izgradnju novih hotela. Ovo su sada neke slatke muke koje nas očekuju, jer kako nam govori početak 2023. godine, verujem da će i ovo biti rekordna godina“, naglasio je Memić.

Ističe i da su zahvaljujući toj politici hotelijeri u Srbiji, tokom i nakon pandemije korona virusa, uspeli ne samo da sačuvaju, već i poboljšaju svoj promet.

„Jeste da naši najstariji najčešće koriste vaučere, ali je jako bitno da imamo rastuće destinacije kada je u pitanju domaći turizam. Sokobanja se pokazala kao jedna od najboljih destinacija. Većinu vaučera naši turisti koriste u Sokobanji“, rekao je Memić.

On je dodao da je ta banja tokom 2021. i 2022. godine bila „najatraktivnija destinacija kada su u pitanju domaći turisti“.

Izvor: Tanjug

Članak Još 100.000 turističkih vaučera za odmor u Srbiji, verovatno u maju ili junu se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Postoji veliki deficit radne snage u zanimanjima koja nisu „popularna“ među omladinom, a donose velike zarade, zaključak je stručnjaka koji se bave stanjem na tržištu rada u Srbiji. Miloš Turinski sa sajta „Infostud“ ističe da postoji deficit zanatskih zanimanja koje mogu doneti stabilan posao i veliku zaradu. Međutim, da bi se do nje došlo potrebno je veliko iskustvo.

„Naravno da je potreban neki period obuke, prilagođavanja i učenja da biste naučili taj zanat i mogli da ga naplaćujete kako treba“, rekao je Turinski, piše Blic Biznis.

On navodi da su majstori danas traženiji nego ikad.

„Tražena su sva zanatska zanimanja za koja je potrebno neko srednjoškolsko obrazovanje. Sa druge strane, za neka od tih zanimanja je potrebno i da budete šegrti kod nekoga. To su automehaničari, vodoinstalateri, građevinski radnici, ugostitelji. Imali smo pekare i buregdžije, za njih je dovoljno da polaznici dođu i budu šegrti oko godinu dana i tako ispeku zanat. Ali je problem što nemamo dovoljno zainteresovane dece za to“, kaže Turinski.

Kako ističe, mladima je „blam“ da se bave zanimanjima koja nisu dovoljno „fensi“.

„Mislim da je plata ta koja može da ih motiviše. Kod varioca je jako specifična situacija, imama mnoštvo oglasa gde radite kod poslodavca na određeno ili neodređeno, međutim, mnoštvo oglasa se odnosi na projekte. Tu radite tri ili četiri meseca, pa ima pauza. Kod nas je najviša plata nuđena 4.000 evra, a prema natpisima iz medija od pre dve godine, za izgradnju Južnog toka, plata je išla do 7.000 evra“, kazao  je Turinski za TV „Prvu“.

Članak Mlade je „blam“ da rade poslove koje nisu dovoljno „fensi“ se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Prvi Sajam venčanja u Leskovcu održaće će u subotu 1. aprila u holu u Sajam Shopping Centru od 12 sati.

Kako su najavili, na jednom mestu, po specijalnim popustima, budući mladenci moći će da pronađu sve što im je potrebno da bi zablistali na svojoj svadbi, a da uštede i vreme i novac.

“Upoznajte se sa mogućnostima koje vam pružaju svi izlagači, kako bi svoj najlepši dan učinili još lepšim”, saopštili su organizatori.

Članak Prvi Sajam venčanja u Leskovcu u Sajam šoping centru se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Zaposleni u Osnovnoj školi „Radoje Domanović“ u Vranju i ove godine će po ustaljenoj tradiciji, pred Vaskrs, u svojoj školi organizovati humanitarnu izložbu.

Izložba će biti priređena u četvrtak, 6. aprila, od 10 do 14 sati.

Organizatori očekuju da humanitarnu izložbu i ovoga puta poseti veliki broj đaka, njihovih roditelja, ali i svih onih koji svoju humanost pokazuju na delu.

Članak Humanitarna izložba u školi „Radoje Domanović“ u Vranju se pojavljuje prvo na JuGmedia.