Na predlog gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića i građana, Odbor za obeležavanje praznika, jubileja i dodelu nagrada, odbornici Skupštine grada Leskovca glasali su danas za dobitnike Oktobarskih priznanja – medalje, pohavle i novačne nagrade, a neki od odbornika su ocenili da je i ovo najveće priznanje devalviralo jer se umesto jedne deli desetak medalja.

“Sve ste devastirali u ovom gradu, pa čak i ove nagrade. Učenik koji je osvojio jednu nagradu u 8. razredu, predlaže ga direktorka osnovne škole. Naš učenik koji je osvojio 500 medalja, predlaže sam sebe. To je grehota. Predlažemo sudiju koji je upropastio utakmicu posle fudbalske utakmice, uz komentar predsednik Fudbalskog saveza da mu nije bio dan”, prokomentarisao je odbornik Nenad Mitrović iz opozcione GG Za Leskovac-zajedno, koji je, kao član “Libera” i sam dobio medalju.

Mirjana Perišić iz iste odborničke grupe komentarisala je samo jedan predlog, koji nije predlog gradonačelnika, a radi se o mladoj doktorki Ini Konstantinović, koja je osnovne i doktorske studije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu završila sa svim desetakama i koja je od strane samog fakulteta, univerziteta, grada Niša i Srspskog lekarskog društva proglašavana za najboljeg studenta.

“Potpuni promašaj, jer Ini Konstantinović kao jednom izuzetnom detetu, mladoj dami sa 26 godina ne treba ni pohvala, ni nagrada, ni medalja, jer odmah u sledećoj rečenici stoji da je nezaposlena i živi u Leskovcu. Njoj treba posao, a posla nema zato što se traži partijska knjižica. E, to je bruka i sramota. Nemojte nju za oktobarsku nagradu, njoj posao treba”, apelovala je Perišićeva.

Reagovao je i odbornik Dragan Savić iz Predejana.

“Oni žuti lopovi, među kojima sam bio i ja, delili su samo jednu medalju. Sada sa ovim predlozima sa desetak medalja, predstavlja devalvaciju, jer u svakom takmičenju ima tri medalje, ali podela desetak medalja za mene predstavlja devalvaciju ovog visokog gradskog priznanja”, rekao je Savić i naveo primer OŠ “Ace Sinadinović”, za koju je istakao da su navedeni podaci u obrazloženju netačni i da je škola sa 80 đaka nestala sa spiska kapitalnih investicija.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović je primetio da u poslednjih 20 godina nikada nije bilo rasprave oko nagrada, a da je ova druga godina kako se raspravlja o kandidatima.

“Ideja je da da svaka škola, koja više traje nego neke države, dobije nagradu i vidu pohvale i to je razlog. Milan Popović i njegov tim, kada su polave u pitanju; cele noći na terenu sa svojim ljudima, pa mislim da je vreme da im se zahvalimo. Jelena Cvetković je fudbalski sudija među 25 u Evropi ženskih sudija, sudiju Mitića, lično znam, 5 generacija sam im kum. Kada doživite da sudi na utakmici Zvezda- Partizan, pa to je ponos za Leskovac. Siguran sam da ćete se složiti da manastir Hilandar treba da dobije medalju, pa hdrocentrala. Ona je deo EPS-a, ona je nešto čime se ponosimo svi mi, druga na Balkanu, svima se hvalimo njome, ljudima koji dođu iz inostranstva”, navodio je Cvetanović.

Za Ministarstvo za javna ulaganja je podsetio da je investiralo izgradnju stadiona, renoviranje bolnice i ORIO program.

“To su moji predlozi, ja sam tu sa vama, pa ako smatrate da ne treba možemo da ih sklonimo”, rekao je

Osvrnuo se i na diskusiju Perišićeve.

“Kad sam ja završio medicinu čekao sma 10 godina na posao. Moja sestra počela je da radi u Predejanu, pa kasnije u Grdelici. Radi se bolnica, preko 100 lekara je zaposleno. Neka se koleginica javi direktoru bolnice, direktoru Doma zdravlja, neka dođe kod mene da porazgovaramo, oni treba nas da leče. Ne treba joj partijska knjižica”, rekao je i obrazlagao i druge predloge, kao Marka Davinića i posthumnu nagradu Miodragu Gligirijeviću Buretu, čija porodica ne živi u Leskovcu.

On je komentarisao samo svoje predloge, ne i predloge građana, od kojih su neki prihvaćeni, ali je za Dragana Đokića povukao predlog jer je već dobijao oktobarske nagrade.

OKTOBARSKA PRIZNANJA

Medalje

Manastir Hilandar

Mala hidroelektrana Vučje

Ministarstvo za javna ulaganja

GFK Dubočica

Profesor Darko Davinić

Miodragu Gligorijevići bure, posthumno.

Pohvale

OŠ “Aca Sinadinović”

OŠ “Đura Jakšić” Turekovac

OŠ Vuk Karadžić Velika Grabovnica

Dom kulture Grdelica

Radimir Jovanović, inženjer mikroelektronike

Milan Popović, master ekonimista

Jelena Cvetković, fudbalski sudija

Milan Mitić, fudbalski sudija

Ivica Nikolić, potpukovnik I specijalista urolog

Novčane nagrade od 500.000,00

Tanja Antić, atletičarka Dubočice

David Milanović, student

Andrija Stojiljkoviću, plivač Dubočice

Marija Lazarević, saradnica Doma kulture Brestovac

Nagrade će tradicionalno biti podeljene 11.oktobra na Dan oslobođenja grada Leskovca.

Članak Da li je Oktobarska nagrada devalvirala u Leskovcu? (svi dobitnici) se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Međunarodna arheološka istraživanja realizovana na lokalitetu Svinjarička čuka tokom avgusta i septembra tekuće godine pružila su novi uvid u dugotrajno naseljavanje ove oblasti. Lokalitet Svinjarička čuka leži na blago uzvišenoj obali Svinjaričke reke, u neposrednoj blizini čuvenog lokaliteta Caričin Grad, nedaleko od Lebana. Počev od 2018. godine, na lokalitetu se sporovode interdisciplinarna istraživanja međunarodnog karaktera, u okviru austrijsko-srpske naučne saradnje.

Rezultati prethodnih istraživanja ukazali su na dugotrajno naseljavanje ove rečne terase, tokom starijeg i srednjeg neolita (6000-5500 p.n.e), poznog bakarnog doba (kraj 4. milenijuma p.n.e.), srednjeg i poznog bronzanog doba (2. milenijum p.n.e.), starijeg gvozdenog doba i srednjeg veka. Stručni saradnik na ovom međunarodnom projektu, ispred Narodnog muzeja u Leskovcu, je viši kustos arheolog Vladimir Stevanović, koji je u aprilu tekuće godine, prezentovao našim sugrađanima najatraktivnije predmete sa ovog lokaliteta na izložbi „Arheologija Balkana u fokusu“ u saradnji sa Austrijskom akademijom nauka i Austrijskim kulturnim forumom, a koja je otvorena u Narodnom muzeju u Leskovcu.

Ovogodišnja kampanja arheoloških istraživanja na lokalitetu Svinjarička čuka u Štulcu kod Lebana trajala je od 14.8. do 17.9.2023. godine, a finansirana je od strane Austrijskog arheološkog instituta u Beču (Austrija), koji je, pored Narodnog muzeja u Leskovcu i Arheološkog instituta u Beogradu partner na ovom projektu.

Tokom ovogodišnjih istraživanja iskopavanja su se vršila na površini od 175 m 2 , relativne dubine 0,6-2,4 m, u sedam kvadranata u sondama Ѕ1, C1 i N1.

U sondi S1 nastavljen je rad na istraživanju kultrnih slojeva starijeg neolita (starčevačka kultura), koji su datovani u vreme prve polovine 6. milenijuma pre n.e. Ovde su registrovani ostaci konstrukcije od pleteri i lepa, sa pratećim jamama za stubove, koji najverovatnije predstavljaju ostatke kakvog stambenog objekta.

U sondi C1, koja je tokom ovogoišnje kampanje otvorena u centralnom delu lokaliteta, iskopavana je površina dimenzija 7 h 3 m, kako bi se potencijalno istražila anomalija koja je dobijena geomagnetnim merenjima 2017. godine. U južnom delu sonde registrovan je grob, najverovatije iz perioda ranog bronzanog doba. Grobna konstrukcija sastojala se od kamenih ploča koje su najverovatnije formirale pravougaonu cistu, a pokojnik je na dno ciste položen u zgrčenom položaju na levom boku. Od grobnih priloga otkriveni su delovi nakita od plemenitog metala, naušnica i salteleon, položeni pored glave pokojnika.

U sondi N1 nastavljena su istraživnja i prikupljanje uzoraka iz kulturnih slojeva starijeg neolita (starčevačka kultura) kao i istraživanje ostataka spaljenog objekta u kome su otkrivene različite instalacije izrađene od pleteri i lepa.

Tokom iskopavanja pronađen je veliki broj keramičkih fragmenata, antropomorfnih i zoomorfnih figurina, oruđa od različitih materijala, kao i drugih arefakata iz svih perioda zastupljenih na lokalitetu. Zatvorene arheloške celine istražene tokom ove godine su stambeni objekat (kuća) iz ranog neolita i grob iz ranog bronzanog doba.

Uporedo sa iskopavanjima trajao je proces pranja,sušenja i obrade nalaza, kao i ilustrovanje istih. Dokumentacija je vođena na terenu, a ažurirana kasnije u bazi u Prekopčelici.

Flotacija se odvijala u bazi paralelno sa terenskim istraživanjima. Za sledeću godinu se planira nastavak rada u pomenutim kvadrantima, kao i širenje centralne sonde prema istočnom delu lokaliteta, kako bi se utanovilo eventualno postojanje grobova. Nakon iskopavanja dna sondi su zaštićena najlonom i slojem zemlje, dok su profili iskopa zaštićeni džakovima ispunjenim zemljom, kada je to bilo neophodno. Sonde su obeležene reflektujućom trakom, a čitav lokalitet je ograđen tako da bude nepristupačan u periodu između dve kampanje.

O PROJEKTU

Naučna saradnja između Austrijske Akademije nauka (Barbara Horejš) i Arheološkog instituta u Beogradu (Aleksandar Bulatović) započeta je 2017. godine. Regionalni fokus ove naučne saradnje leži u oblasti Leskovačkog basena, koji pokriva površinu od oko 1.600 km 2 , odnosno prvom naseljavanju ove oblasti tokom neolitskog perioda, pre oko 8000 godina. Jedan od aspekata projekta predstavlja dijahrona perspektiva promene prirodnog okruženja, od neolita do kraja bronzanog doba. Regionalni partner na projektu je Narodni muzej u Leskovcu (Vladimir Stevanović).

Interdisciplinarna istraživanja i arheološka iskopavanja finansirana su od strane Austrijskog naučnog fonda (FWF projekat NEOTECH no. P32096-G25) i Inovativnog fonda Austrijske Akademije nauka (projekat Visualising the Unknown Balkans).

PROJEKTNI TIM

Međunarodni tim predvode prof. dr Barbara Horejš (Beč) i dr Aleksandar Bulatović (Beograd). Članovi tima su postdoktoranti, stručnjaci u oblasti analiza upotrebe kamenih alatki (L. Ditrih/Beč), mikromofrologije i radiokarbonskog datovanja (L. Vebster/Beč), porekla sirovina (M. Brandl/Beč), predmeta od okresanog kamena (B. Milić/Barselona), petroloških analiza (K.Burk/Beč), arheobotaničkih analiza (D. Filipović/Kil-Beograd), arheozooloških analiza, geofizike (K. Majer/Berlin) i geografije (S. Šnajder). Članovi tima su i arheolozi, inženjeri, tehničari i fotografi koji svojim eskpertizama doprinose terenskim istraživanjima (V. Stevanović/Leskovac, 1. Burner, D. Blatner i F. Ostman/Beč), kao i studenti doktorskih studija (O. Mladenović/Beograd).

Članak Arehološko istraživanje na lokalitetu Svinjarička Čuka pokazalo dugotrajno naseljavanje ove oblasti se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Savet Agencije za energetiku Republike Srbije je na sednici održanoj 21.09.2023. godine dao saglasnost na odluke organa upravljanja 31 javnog snabdevača o novim cenama prirodnog gasa za javno snabdevanje, koje će se primenjivati počev od 1. novembra 2023. godine.

Prosečna cena prirodnog gasa za sve kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje po regulisanim cenama, utvrđena na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i predviđenih količina prirodnog gasa za prodaju kupcima na javnom snabdevanju u Srbiji, viša je za 10,0% i iznosi 4,54 din/kWh bez poreza i taksi (odnosno 5,02 din/kWh sa porezima i taksama), javlja N1.

Saglasnost Agencije objavljuje se u Službenom glasniku RS i na internet stranici Agencije.

I nakon ovih korekcija, prosečna cena prirodnog gasa za javno snabdevanje u Srbiji (bez taksi i poreza) i dalje je jedna od najnižih u Evropi, navodi se na sajtu Agencije za energetiku.

Članak Gas poskupljuje 10 odsto od 1. novembra se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Odbornik opozicone grupe Za Leskovac-zajedno u Skupštini grada Leskovca i narodni odbornik Nebojaš Cakić ponovo je danas za skupštinskom govornicom optužio leskovačke vlasti za korupciju, govoreći I o uspostavljenom sistemu i šampionstvu u toj oblasti, a posebno je apostrofirao Ulicu Novu kod Gradskog stadiona, gde je, tvrdio je, nestalo 55 miliona dinara.

On je kazao da su na početku vlasti članovi vladajuće partije bili zadovoljni time što su dobili posao, kupili diplomu ili postali direktori, ali sada su došla još gora, odnosno, bolja vremena za njih.

„Sada nećete da gledate samo jednog koji otima i bavi se korupcijom i zato mi dobijamo lagano dokumente, jedan po jedan. I nisam ove dobio papire, kako je tokom uzbune u gradskoj upravu rečeno, iz GAT-a, ne dobio sam od vas. Približava se lustracija!“, kazao je Cakić.

On se pozvao na izveštaj revizora koji je, kako je rekao, zabranio da javne nabavke idu preko Direkcije.

„Kada treba korupcija, ide se preko Direkcije (JP Urbanizam i izgradnja p.n.), kada mora da se ide drugačije, ide se preko javane nabavke“.

Pozvao se na plan izgradnje mobilijara, rekavši da govori o sitnim ciframa „za njih“ – od 5 do 9 miliona.

„Vi to ovako ukardete“, optužio je ne imenujući.

„Na jednom mestu za mobilijar javne nabvake raspisuje Direkcija, a na drugom Uprava za javne nabavke. Razmišljao sam koja je tu logika i filizofija? Doša sam do zaključka da ono što će da se krade to ide iz naše Direkcije iz našeg budžeta, a ono što ide preko Javne uprave, taj drugi mobilijar finansira nevladina organizacija iz inostranstva. Tu nesmeju da diraju jer će oni proveriti kako se troše pare“.

Takođe je naveo da asfaltiranje nekih ulica idu preko Direkcije, a druge preko Gradske uprave.

„Sistem je takav napravljen“, rekao je i naveo primer ulice oko stadiona koja nosi ime Uluca Nova kod Gradskog stadiona u Leskovcu, koja je izgrađena novcem iz gradskog budžeta, pokazujući za govornicom papir o javnoj nabavci.

Govoreći o izgradnji stadiona i drugim velikim investicijama, Cakić je rekao da Beograd, odnosno Vlada i ministarstva, takve projekte ne daju Leskovcu jer u prestonici ima „krupnijih igrača od vas“.

„Vrednost 40 milona i 833.833 dinara. Za to je raspisana javna nabavka, nema izmena, nema dopuna. Da li je ta ulica urađena? Jeste. E, sada idemo u budžet. Jel znate šta ste napisali kao kapitalna investicija? ’Izgradnja saobraćajnice u Ulici Nova kod gradskog stadiona Dubočica u Leskovcu’. Znate li koliko košta? Više od 99 miliona! Je’l znate koliko je potrošeno? Kako je to moguće? Gde su novci moji sinovci? Pedeset miliona  se izgubilo, kako je moguće, nema dopune. Raspisano za 40 miliona, potrošeno 95, 55 miliona nestalo?“, kazao je.

On je tom prilikom pozvao tužioce da reaguju, a imao je i poruku za njh: Javni tužioci, radite svoj posao  i za vas važi lustracija i vi ste građani koji moraju da rade svoj posao u skladu sa zakonom. Nemojte da mislite da ste zaštićeni. Sada jeste, ali pitanje do kada?“, poručio je, ponavljajući da je vlast u Leskovcu napravila sistem korupcije i da je po tome – šampion, a kasnije je je nastavio da govori o stadionu.

Gradonačelnik

Tim povodom javio se gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović koji je kazao da nije čuo ko je to napravio sistem, odnosno, ime i prezime.

„Kažu javne nabavke s jedne i Direkcija s druge strane, a ja sam napravio sistem, očigledno, pošto sam se prepoznao, da javne nabavke budu čiste, a Direkcija da ne bude čista. To mi je drago, jer je tu direktor pa će valjda dati odgovor što se tog dela tiče. Ne znam kako to da su ovi drugi čisti, a prvo su oni bili izvor korupcije?“, pitao je Cvetanović.

On je potom govorio o Zakonu o planiranju i izgradnji i izgradnji i stadionu Dubočice.

.

(nastaviće se)

Članak Cakić o korupciji u Leskovcu: Gde su novci moji sinovci, gde je 55 miliona od gradnje Ulice Nova? se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Organizatori protesta „Srbija protiv nasilja” su u Narodnoj skupštini potpisali Dogovor za pobedu, a kako navode „ovo je zapravo jedan snažan i veliki poziv građanima Srbije da zajedno na izborima koji će biti održani do kraja godine smene režim Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića”.

“Da smenimo korumpiranu i kriminalnu vlast“, poručio je Nebojša Zelenović, kopredsednik stranke Zajedno i narodni poslanik nakon potpisivanja ovog dokumenta.

„Kao što vidite predsednik Vučić beži već dve nedelje od toga da raspiše izbore. Zašto Vučić ne da izbore? – Zato što zna da će na njima izgubiti. I zato skriva tu svoju odluku iza različitih izgovora“, rekao je Zelenović.

Kopredsednik stranke Zajedno je rekao i da je ovo poziv građanima da svi zajedno na protestu ove subote, na protestu sledeće subote, na protestima po gradovima Srbije nateramo Vučića na raspisivanje izbora.

„Nova skupštinska većina nakon tih izbora će napraviti novu vladu koja će konačno dovesti do toga da imamo Srbiju bez nasilja. U borbi protiv nasilja izvojevaćemo pobedu za Srbiju bez nasilja. I to je jedna velika borba u kojoj će učestvovati svi slobodomisleći građani Srbije“ izjavio je Zelenović.

Opozivione stranke koje su potpisale ovaj dokument polaze od toga da se vlast neodgovorno ponašala nakon masovnih ubistava u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” i okolini Mladenovca, kao i da je ignorisala opravdane i konkrente zahteve protesta „Srbija protiv nasilja”, dok se nivo nasilja, agresije i mržnje u medijima sa nacionalnom frekvencijom nije smanjio.

Potpisnici ističu i socijalne aspekte života u Srbiji i kažu da je dva miliona ljudi na granici siromaštva, a skoro pola miliona ispod ove granice, a da su istovremeno korupcija i kriminal pod zaštitom vlasti. U dokumentu se kaže i da je Srbija zatrovana država, da veliki broj građana nema vodu za piće, jede nezdravu hranu, da skoro polovina građana nema kanalizaciju.

Organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“ polaze i od toga da se časni i savesni službenici, policajci, sudije i tužioci koji obavljaju svoj posao odgovorno i profesionalno, kriminalizuju i nalaze na udaru vlasti. Da su sva prirodna i javna dobra, kao i kulturno-istorijsko nasleđe naše države pod pritiskom da budu oteta i iskorišćena za profit ljudi bliskih režimu. Da su u Srbiji ugrožene građanske slobode, ljudska prava i demokratija. Kao i da se urušavaju svi javni servisi, posebno obrazovni i zdravstveni sistem i sistem socijalne zaštite.

Dogovor za pobedu će otvoriti široki politički prostor kako za ukrupnjavanje ideološki srodnih grupacija, tako i saradnju različitih ideoloških celina, odnosno celokupne opozicije na rušenju kriminalnog režima, stoji u dokumentu.

Potpisnici se obavezuju na međusobno uvažavanje i podršku, dogovaranje i koordinaciju. „Dogovor“ podrazumeva i zajednički rad na kontroli izbornog procesa i kampanji za izlazak na izbore.

Predizborne platforme i liste treba blisko da sarađuju na razvlašćivanju kriminalnog režima bez obzira koje će ih pojedinačne organizacije činiti, stoji u „Dogovoru“. Potpisnice se obavezuju i na usaglašavanje programskih osnova za postizborne koalicije na osnovama konsenzusa oko ključnih pitanja. Kao i na vraćanje demokratskih standarda u društvu devastiranom desetogodišnjom vlašću SNS-a.

„Nakon izborne pobede formiraćemo odgovornu republičku, pokrajinsku i lokalnu vlast poštujući najviše demokratske standarde i prakse“, navodi se u dokumentu.

U Dokumentu se isključuje bilo kakva mogućnost koalicija, davanja prećutne ili manjinske

podrške i saradnja sa vladajućim stankama. Dok će potpisnici u borbi protiv režima sarađivati sa organizacijama civilnog društva i udruženjima građana.

Potpisnici dogovora za pobedu su poslanički klubovi: Pravac Evropa – Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, sindikat „Sloga“, Pokret za preokret; Demokratska stranka – DS; Narodni pokret Srbije – Ekološki ustanak – Novo lice Srbije; Moramo – Zajedno; Zeleno – levi front, Ne davimo Beograd.

Članak Organizatori protesta „Srbija protiv nasilja” potpisali Dogovor za pobedu se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Bez struje će u petak 22. septembra od 8 pa do završetka radova, a najkasnije do 14 sati biti meštani sela Grdelica i Tupalovce, saopštila je Elektrodistribucija Leskovac.

Istog dana, od 8.30 pa do završetka radova, a najkasnije do 12.30 sati struju neće imati: ulica Devet Jugovića od broja 1 do broja 28 i Miloja Lazarevića broj 19 u Leskovcu.

Članak Sutra bez struje dve ulice u Leskovcu i dva sela se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Na početku odmah demant gospodine Zdravkoviću, Fudbalski savez Srbije nije zabranio odigravanje utakmica na Gradskom stadionu u Leskovcu. Naime, o čemu se radi zarad istine. Fudbalski klub „Dubočica“ s obzirom da se na travi pojavila određena problematika, gljivice, nije to kriv niko, do toga je dovelo vreme, temperature od 38 i 42 stepena. Šta se desilo, desilo se da u jednom trenutku firma koja se bavi problematikom trave i koja je usađivala tu travu, reparira tu travu u tom delu, kazao je gradski većnik zadužen za sport Aleksandar Pejčić.

Pejčić je naglasio da nije nameravao da govori na današnjoj  Skupštini, ali da ga je diskusija oko stadiona  zaintrigrirala.

„Fudbalski klub „Dubočica“ kao jedan odgovorni klub, društveno odgovorni zatražio je mogućnost odlaganja utakmice a nije FSS zabranio nego je FK Dubočica tražio odlaganje utakmice koja je trebalo da se odigra 27. septembra protiv Smedereva da bi igrao na kvalitetnom zelenom terenu, toliko o zabrani Fudbalskog saveza. Pojedini mediji su preneli to, pogrešno, pričali su da sam ja u Meksiku, nisam ja sam ovde, nisam bio, svašta piše i na travi piše svašta ali nije to to“, rekao je Pejčič.

Dodao i da su dobili i upotrebnu dozvolu, što je gradonačelnik danas javno obelodanio, tako da svi, kako je kazao, mogu legalno da odu i da odgledaju utakmice.

Zatim se osvrnuo na konferenciju narodnog poslanika Nebojše Cakića koju je održao u Vladi Srbije povodom „divlje gradnje stadiona“.

„Ono što jeste karakteristično je da je gospodin Cakić na konferenciji pričao o ovome, imali smo posle demant i Ministarstva za javna ulaganja koji su podrobno objasnili, ja se ne bih vraćao, ali pored njega je stajao čovek koji mu je dao politički legitimitet, to njegov predsednik gospodin Nebojša Zelenović, legitimno, lider stranke a taj isti predsednik bio je gradonačelnik Šapca. Šabac inače ima Fudbalski klub koji se zove „Mačva“ i koji igra na svom fudbalskom stadionu koji se gradi i koji se dograđivao upravo u vreme kad je bio gradonačelnik Zelenović, ja nisam bio lenj pa sam video da li Šabac ima upotrebnu dozvolu, po nijednom pitanju nema upotrebnu dozvolu“, istakao je Pejčić.

Replicirao mu je Cakić i na samom početku objasnio da je on jedino član Grupe građana „Za Leskovac zajedno“.

„Što se tiče legitimiteta gospodine Pejčiću ja sam jedino član Grupe građana „Za Leskovac zajedno“ i prvi put kada sam ustao da govorim u parlamentu rekao sam to. Mislim da je to dovoljno jasno a bio sam na listi na kojoj su bili i Zelenović i Ne davimo Beograd i Ćuta. Dakle, ne crpim legitimitet ni od koga, trebalo bi da znate, bili ste više puta narodni poslanik, ako se neko seća, ja sam siguran da će se mene sećati, makar bio godinu dana, siguran sam, jer ja sam štitio interese ovog grada i građana“, odgovorio je Cakić.

Članak Pejčić demantovao da je zabranjeno odigravanje utakmica na stadionu u Leskovcu se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Na nedavno održanom Festivalu Srpskog filma u Australiji film „Bilo jednom u Srbiji“ je  osvojio glavnu nagradu –  kristalnu koalu Swarovsky, saopšteno je danas.

 Romantična oda o Leskovcu 20-tih godina prošlog veka dobila je  najviše glasova  i zabeležila najveću posetu publike na festivalu.

U Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu u sredu je nagradu uručio Ambasador Australije u Beogradu, Njegova Ekselencija gospodin Danijel Emeri. Kristalnu koalu  je u ime ekipe primio reditelj filma Petar Ristovski.

Ujedno na ovom prijemu obeležava se jubilej – 20 godina Festivala Srpskog Filma u Australiji.

Film „Bilo jednom u Srbiji”, autora i producenta Zvonimira Šimuneca i reditelja Petra Ristovskog, svoju premijeru je imao u martu 2022. godine i nakon uspešnih premijera u Leskovcu, Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Banja Luci, obišao je brojne festivale u zemlji i inostranstvu.

Autentična priča o Leskovcu – srpskom Mančesteru – koji postaje deo Evrope između dva svetska rata, priča o preduzetništvu, prijateljstvu i na kraju ljubavi, osvojila je simpatije publike.

U filmu, snimanom na autetičnim lokacijama na području grada Leskovca, u glavnim ulogama se pojavljuju: Viktor Savić, Nemanja Oliverić, Teodora Ristovski i Sloboda Mičalović. Glume i:  Zoran Cvijanović, Dragan Petrović Pele, Mira Banjac, Boža Marjanović, Andrija Stoilković…

Članak Film „Bilo jednom u Srbiji“ najbolji na Festivalu srpskog filma u Australiji se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Šta je ono što će samo jednim potezom izbrisati sve ovo što je rečeno do sada, današnja zabrana Fudbalskog saveza Srbije da se koristi stadion Dubočica u Leskovcu koja očigledno vi niste znali da će se desiti ali ćemo mi pričati na konferenciji i zašto se dešava. Znači, danas je FSS zabranio da se njihova stručna komisija koju su pozvali za reparaciju zabranila i pokazaćemo papir da se odigra utakmica zakazana za 27. septembar i takođe da se napravi uvid 5. oktobra kada treba da dođe ekipa GENK-a, rekao je na današnjoj sednici Skupštine opozicioni odbornik GG „Za Leskovac zajedno“ Nenad Zdravković.

Kako je dodao, 10 do 12 miliona je jedan mamograf, što znači, naglasio je, mamografi za celu južnu Evropu su spiskani na stadionu.

„Da li imamo protiv toga ne, ali protiv toga da se gradi bez dozvole i da posle samo dve utakmice ga FSS zabrani, objavio Sportski žurnal danas, eto to je sposobnost ove vlasti, i kad moraju da naprave i kad daju 33 miliona naših para posle par utakmica ih zabrane“, rekao je Zdravković.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović odgovorio mu je da ako im je Sportski žurnal izvor informacija to je zaista divno.

„Tako se informišemo, tako govorimo, tako se ponašamo, vidim da neke muči mamograf ali ne muči ih mamograf, magnetna rezonanca ih muči zato što umesto 3 sada je 4 hiljade dinara po svakom poslatom pacijentu tako da će tu biti smanjena mogućnost da neko inkasira novac. Upotrebna dozvola za stadion Dubočica je potpisana danas i mi imamo dozvolu, budite ljubazni do kraja sednice donesite mi rešenje“, odgovorio je gradonačelnik Leskovca.

Dva minuta kasnije, Cvetanović predsedniku Skupštine je uručio upotrebnu dozvolu za stadion.

Zdravković je zatim izašao ponovo za govornicu i rekao da niko tu nije tražio upotrebnu dozvolu nego da je rekao da je zabranjena upotreba stadiona u Leskovcu.

„Znači sad imamo dan kad neko zabranjuje upotrebu stadiona i dan kad dobijamo upotrebnu dozvolu, vreme će pokazati a papiri zahvaljujući dobrim ljudima koji su se na vreme rasvetiti a primorani su da budu u SNS“, zaključio je Zdravković.

Članak Cvetanović Zdravkoviću: Upotrebnu dozvolu za stadion smo dobili danas (video) se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Iako GFK Dubočica jedina iz leskovačkog kraja koristi stadion samo za odigravanje prvoligaških utakmica, ali ne i za trening, stigla je prva tehnička nedaća. Usledila je brza intervencija specijalista za održavanje ovakve vrste terena, ali i  nalog da se zabrani upotreba sve do 5. oktobra kada u Leskovac stiže belgijski GENK, piše Sportski žurnal.

Utakmica GFK Dubočica – Smederevo 1924, planirana za 27. septembar biće odigrana u novom terminu, o čemu će odlučivati direktor Super i Prve lige.

Mora da ima pred sobom nalog stručne ekipe FSS, koja je za dva dana uspešno obavila reparaciju oštećenih površina i do početka oktobra zabranila je upotrebu stadiona „Dubočica”.

Članak Naloženo da se zabrani upotreba stadiona u Leskovcu, bez utakmica do 5. oktobra se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Jedan vozač trotineta požalio se na društvenim mrežama kako je dobio kaznu za vožnju bez kacige. On je podelio i fotografiju kazne uz komentar da je to „sramotno“. Međutim, tako je sada po novom zakonu.

Jedna takva kazna napisana je u Novom Sadu tokom jučerašnjeg dana. On je kaznu dobio za vožnju bez kacige i to na jednom od najprometnijih novosadskih bulevara.

„Evo napisana i prva kazna za vožnju električnog trotineta bez kacige. Na Bulevaru cara Lazara. 10.000 dinara“, napisao je.

Prekršaj opisan na kazni

U opisu kazne, saobraćajni policajac je naveo da je prekršilac upravljao lakim električnim vozilom Šekspirovom ulicom od Bulevara cara Lazara ka Ulici Narodnog fronta i da nije imao zakopčanu zaštitnu biciklističku kacigu.

U komentarima ispod objave moglo se videti da je većina Novosađana odobrilo početak kažnjavanja vozača.

Novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju stupio je snagu 15.septembra. On detaljno reguliše gde sme da se vozi, ali i kakvu opremu treba da imaju vozači električnih trortineta, kako bi njihova vožnja bila bezbedna.

Članak Napisana prva kazna vozaču električnog trotineta jer nije dobro zakopčana kaciga se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Gospođo Brnabić, jedanaest godina ste na vlasti u Srbiji. Jedanaest godina. A objašnjavate da za to što Leskovac nema mamograf je kriva prethodna vlast!? Da li ste svesni šta izgovarate?, pita predsednica GrO Stranke slobode i pravde u Leskovcu Jelena Spirić.

Predsednica SSP Jelena Spirić oglasila se saopštenjem za javnost povodom izjave Ane Brnabić u kojoj je, kako navodi, optužila prethodnu vlast za nepostojanje mamografa  u Leskovcu.

Saopštenje prenosimo u celosti.

Ako već pitate šta je radila ta prethodna vlast da vam kažem – oporavljala je zemlju od katastrofe, koju ste vi kad ste prošli put vodili Srbiju, naneli ovoj zemlji. Kad su Vaši šefovi Vučić i Dačić, sa svojim tadašnjim šefovima Šešeljem i Miloševićem vodili Srbiju, ona je bombardovana, došla je pod najstrašnije sankcije Ujedinjenih nacija u istoriji koje su razorile privredu.

Imala je inflaciju koja se merila milionima procenata, izbačena je iz Ujedinjenih nacija…Zdravstvo se tada raspalo gospođo Brnabić, pa su pacijenti ako su želeli da ih neko operiše i spasi im život morali sve što je neophodno od materijala i lekova da donesu od kuće.

Ta bivša vlast koju napadate je vraćala deviznu štednju koju ste ukrali građanima, penzije koje su kasnile mesecima, dečije dodatke koje niste isplatili 24 meseca…

To i mnogo toga drugog je radila prethodna vlast.

Vi niste uradili skoro ništa. A i to što ste vi radili ovih 11 godina, osim što ste se obogatili i useljavali vile po Dedinju,  biće uskoro predmet rada istražnih organa demokratske Srbije.

Članak Spirić: Gospođo Brnabić, 11 godina ste na vlasti a objašnjavate da to što Leskovac nema mamograf kriva je prethodna vlast se pojavljuje prvo na JuGmedia.

U organizaciji Turističke organizacije Odžaci u Karavukovu će u subotu, 23. septembra, na sportskom igralištu tamošnje osnovne škole biti održano „Pčinjsko veče“.

Ova pčinjska manifestacija, na kojoj će se okupiti i veliki broj Pčinjana, počeće u 13 časova takmičenjem u spremanju sprže, a od 15 pa do 19.30 časova biće upriličeno druženje uz pesmu i igru kulturno umetničkih društava , ali i degustaciju vranjskih specijaliteta.

Svi oni koji dođu na ovu manifestaciju i žele da kupe spržu to će moći da urade od 18 do 19 časova.

Odmah potom će uslediti proglašenje pobednika u spremanju sprže i dodela nagrada.

Ovo veče za pamćenje biće završeno koncertom muzičke zvezde Rade Manojlović.

Članak Pčinjsko veče u Karavukovu se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Leskovački kulturni centar raspisuje konkurs za ovogodišnji 61. Oktobarski likovni salon. Pozivamo sve zainteresovane likovne, primenjene i multimedijalne umetnike da prilože svoje radove za ovu tradicionalnu izložbu. Pravo učešća imaju svi stvaraoci sa teritorije grada Leskovca, kao i autori iz regiona, bez obzira na njihov profesionalni status.

Selekciju radova i odluku o nagradama za tri najbolja rada doneće stručni žiri, a rezultati i termin otvaranja izložbe biće objavljeni na sajtu i fejsbuk stranici Leskovačkog kulturnog centra. Konkurs je otvoren do 8. oktobra 2023. godine.

Autori mogu da prijave najviše tri rada koji se po formi i sadržini mogu izložiti u Galeriji Leskovačkog kulturnog centra. Obaveza učesnika je da prijavu za konkurs dostave u elektronskoj formi kao i da pri predaji radova popune prijavu koja će se koristiti kao revers za predati rad.

Prijava treba da sadrži lične podatke, kontakt, fotografije radova koji se predlažu za izložbu i kratku biografiju, takođe u elektronskoj formi.

Bez elektronske prijave, popunjenog i potpisanog reversa i svih traženih podataka i fotografija, prijave neće biti razmatrane.

Radovi se mogu doneti lično svakog radnog dana od 9 do 14 časova ili poslati poštom na adresu:
Leskovački kulturni centar, Bulevar oslobođenja 101, 16000 Leskovac, sa
naznakom „Za Oktobarski likovni salon“.

Kontakt osoba za prijem radova: Ivan Mladenović, tel: 064 803 2820.
Kontakt osoba za onlajn prijave: Ivana Ristić, tel: 064 876 3390;
e-mail: ivana.ristic1@gmail.com.

Posle zatvaranja izložbe, autori su u obavezi da primljene radove preuzmu u roku od sedam dana.

Radove koji nisu izabrani za izlaganje, autori mogu podići u roku od sedam dana nakon završene selekcije.

Organizator ima pravo da odabrane radove objavi u katalogu i medijima.

Prijavu možete skinuti na linku:
https://lkc.org.rs/wp-content/uploads/2023/09/PRIJAVA-za-OKTOBARSKI-SALON-2023.doc

Članak Leskovački kulturni centar raspisuje konkurs za 61. Oktobarski likovni salon se pojavljuje prvo na JuGmedia.

U okviru Drum Dum Festa 12, prvi put nakon više od trideset godina, nastupa legendarna makedonska grupa „Leb i Sol“. Za bubnjevima je neprikosnoveni Mihail Parušev.

Mihail ,1989. godine počinje da svira sa profesionalnim skopskim bendovima (Oktavijan, SETH, Arhangel, Kismet – Mizar, Vlatko Stefanovski Trio, Project Zlust, String Forces, BLLA BLLA BLLA, Parussion group, Amon Mra i mnogi drugi). Godinu dana kasnije proglašen je za najboljeg bubnjara na rok festivalu u Skoplju, a iste godine upisuje Muzičku školu „Ilija Nikolovski Luj“ na studije klasičnih udaraljki kod profesora, Zorana Spasovskog. Godine 1992. snima svoj prvi album sa grupom Set, dok je 1996. snimio album sa Arhangelom. Zajedno sa Aleksandrom Pop-Hristovim počinje da radi sa Vlatkom Stefanovskim, a 1998. snimaju album kao V.S. Trio, a iste godine zajedno sa Gjokom Grujevskim i Džijanom Eminom formira grupu „PROJECT – ZLUST“.

DDF: U bendu „Leb i Sol“ već 13 godina, šta je za tebe značio bend pre ulaska u sastav i nakon toga?

Mihail Parušev: Ja sam isto godište kao Leb i Sol (smeh). Od malih nogu sam ih slušao, budili smo se uz njihovu muziku. U mojoj porodici se nekako znalo da ću biti bubnjar. Imao sam set bunjeva već sa šest godina i tata me je odveo kod Garabeta Tavitjana, originalog bubnajra benda, da pohađam časove. Garo je rekao: „Pa on sve zna, šta da ga učim“ (smeh). Nekako sam se razvio, slušajući „Leb i Sol“ tako da sam baš bio spreman, kada su me pozvali. Svirali smo širom sveta.

DDF: Kažeš da je „Leb i Sol“ dosta uticao na tebe, koga bi još navao?

Mihail Parušev: Jako sam voleo „EKV“ pored toga. Nisam imao puno vremena da slušam domaće bendoove, jer sam uglavnom svirao. I ono što se u to vreme zvalo rokenrol, za mene su to bili EKV i Leb i Sol. Dosta sam slušao bendove „Deep Purple, Led Zeppelin, The Beatles, Nirvana, Red Hot Chili Peppers“… Onda sam malo zašao i među gotik bendove, a nakon srednje škole povukao me je džez. Kada sam upisao Akedemiju, malo sam „zaglavio“ svirajući džez i upoznao tu muziku, ne samo kao bubnjar, već kao i kompozitor. Imao sa sreće da se „muvam“ po prostrijama makedonske televizije gde su džez orkestri vežbali, a čiji sam bio i deo, imao sam sreće da budem deo tog „Big Benda“ u Makedoniji, pre nego što se raspao, nažalost. Uvek sam želeo da budem basista ili gitarista, ali sam se „provukao“ kao bubnjar (smeh). Znate šta, odaću vam jednu tajnu, ja sam čekao da me pozovete (smeh). Izvini, ja sam Jugosloven (smeh) naučio sam dosta i od Sedmorice mladih, beogradskog Big Benda, kada bih to video na televiziji, nisam znao da je to bio džez, za mene je to bila muzika! U Skoplju imamo dobar džez festival, pa sam imao prilike i sreće kao klinac da slušam te koncerte. Imao sam dosta „gurua“. Prvo mi je otac dao ploče u ruke da slušam rokenrol, ali da znam i makedonsku tradicionalnu muziku, zato što je ta muzika za nas Makedonce najbolja škola. Mi imamo taj makedonski tradicionalni džez, to je ta muzika koja nam daje sve ustvari, to je prava inspiracija.

Parušev, koji je u sastavu „Leb i Sol“ već 12 godina, a koji ima puno uspešnih projekata iza sebe, kao jedan dominatniji je „Projekat AGOL“ ili „Ansambl Parision Group“ njegovog benda „Parision“. Kompozicije su deo Paruševog rada, a za projekt „AGOL Parision Group“ pripremljene su obrade za deveteročlani orkestar. Baza je makedonska muzika, ali u potpuno novoj i modernoj izvedbi.

Mihail Parušev: Kada se moja muzika prvi put pojavila, negde 1999. godine, to je bila moja prva pesma koju sam napravio na gitari, dan danas je sviram sa bendom, jeziva je pesma i dosta koristim to doba, kada sam bio mlad za inspiraciju. Trudio sam se da ne ličim na ono što slušam ili na razne druge autore, ali vuče sve to na džez-rok, samo što nema džez harmonije u mojoj muzici, ti džez akordi su prisutni kod mene, ali su iz klasične muzike.

DDF: Šta je muzika za tebe?

Mihail Parušev: Ljudi se leče muzikom! Mi i kada sviramo slušamo muziku i kako zvuči taj celi bend, divimo se toj muzici i gledamo da bude što bolja, pogotovu Leb i Sol, to je svemirska muzika. Njihov vidik muzike, odnosno kako oni vide muziku, mislim da ni u jednom bendu nisam imao takvo iskustvo, to su samo neke tajne koje se slušaju na sceni, prosto druga dimenzija i treba je razumeti.

DDF: Rekao si, da si čekao da te Drum Dum Fest pozove, pa mi reci kako karakterišeš naš festival i koliko je važan iz tvoje perspektive za mlade muzičare?

Mihail Parušev: Na Balkanu ima strašnih bubnjara, mlađih ili starijih, dobro je i samo to druženje. One bubnjarske priče, koje palice koristiš, bubnjeve, jesi probao ovo ili ono… Radionica u sklopu festivala je sjajna stvar zbog edukacije mladih bubnjara, iako današnja deca sa svim sredstvima informacija jako rano počinju da sviraju, po meni je nekako najbolje da sa mladima krene da se radi oko pete ili šeste godine. Svima preporučujem puno vežbanja, puno muzike i puno iskustava, što više sviraju na sceni, biće bolje.

Karte, po ceni od 1000 dinara, za revijalni program festivala, možete kupiti u Murphy’s pabu, u Leskovcu.

S nestrpljenjem vas očekujemo na dvanaestom druženju sa ritmom i muzikom na vašem jedinstvenom, prvom i jedinom festivalu bubnjeva u regionu, poručuju organizatori.

Članak Mihail Parušev (Leb i Sol): Jedva sam čekao da me pozovete na Drum Dum Fest se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Isidora Anđelković je rođena 15.02.2010. u Nišu. Rasla je i razvijala se kao potpuno zdravo dete sve do moždanog udara koji se desio 23.11.2021. godine.
Učenica je osmog razreda osnovne škole „Bubanjski Heroji u Nišu. Moždani udar nije ostavio nikakve posledice na njen intelekt, Isidora je i dalje odlična učenica, ali je kao posledica ostala izražena spastična hemipareza leve strane tela zbog koje se otežano kreće i otežano koristi levu ruku.

Rehabilitacija uz pomoć posebnih aparata u poliklinici u Nišu bi značajno poboljšala Isidorino stanje i u velikoj meri otklonila njene zdravstvene probleme. Nažalost, cena terapije je prevelika za njenu porodicu, pa vas molimo da pomognete da se ova mlada odlikašica izbori sa zdravstvenim problemima koji su je snašli.

Novčana sredstva su potrebna za dalje lečenje, intenzivnu robotsku rehabilitaciju, putne troškove i smeštaj tokom lečenja.

Za Isidorinu bolju budućnost! Pomozimo Isidori!

Slanjem SMS poruke 209 na 3800

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001713666-51

Uplatom na devizni račun: 160-6000001713920-65

IBAN: RS35160600000171392065

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom putem Paypala na linku: Paypal

Uplatom putem kartice na linku: E-doniraj

Članak Trinaestogodišnja Isidora doživela moždani udar pre dve godine, potrebna joj je naša pomoć za lečenje se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Nacionalna služba za zapošljavanje obaveštava javnost da će preko Banke Poštanska štedionica isplatiti redovnu i privremenu novčanu naknadu za mesec avgust 2023. godine.

Redovna novčana naknada za nezaposlena lica biće isplaćena u četvrtak 21. septembra, dok će privremena novčana naknada za lica koja žive na i izvan teritorije AP Kosovo i Metohija biti isplaćena u petak 22. septembra 2023. godine.

Članak Sutra isplata redovne, u petak privremene novčane naknade za avgust se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Povodom „Humanitarnog Bazara“, udruženje Kolo srpskih sestara će sutra 21.septembra organizovati prodaju kolačića na tri lokacije u Leskovcu, koji su napravile žene iz udruženja Kolo srpskih sestara zajedno sa roditeljima Osnovne škole Josif Kostić i Osnovne škole Vasa Pelagić.

Razlozi za organizovanje Humanitarnog bazara je prikupljanje novčanih sredstava za školski pribor, deci iz opštine Medveđa i Sijarinska Banja. Bazar će se organizovati na tri lokacije, u Leskovcu.

1. Porta crkve Odžaklije sa početkom u 9 časova
2. Školsko dvorište Osnovne škole Vasa Pelagić sa početkom u 10.30 časova
3. Porta crkve Svetog Simeona sa početkom u 9.30 časova

“Raduje nas činjenica da ćemo imati priliku da pomognemo deci iz ovih opština i provedemo lepe trenutke u druženju sa decom i roditeljima koji su se rado odazvali oko ovog plemenitog cilja, kao i sa građanima i građankama grada Leskovca i prikupiti dovoljno sredstava za ostvarenje ovog cilja”, navodi se u saopštenju Kola sprskih sestara Leskovac.

Članak Humanitarni bazar na tri lokacije u Leskovcu za kupovinu školskog pribora za decu iz opštine Medveđa i Sijarinska Banja se pojavljuje prvo na JuGmedia.

U ovoj godini u sređivanje atarskih puteva u vlasotinačkoj opštini predviđena su ulaganja vredna osam miliona dinara. Prvi deo radova, vredan tri miliona dinara, izveden je na potezu Kolarnica, Visoka Čuka, Gornja Lomnica, Kukavica i Orašje.

„Drugi deo radova vredan je pet miliona dinara, a oni se trenutno izvode u atarima sela Gložane i Stajkovce“, kaže predsednik opštine Vlasotince Bratislav Petrović.

U okviru sređivanja atarskih puteva, sanirana su i klizišta na mahalskim i opštinskim putevima nastala nakon obilnih padavina tokom maja i juna, dodaje nadzorni organ na ovim poslovima Miroslav Ranđelović.

Članak Za sređivanje atarskih puteva osam miliona dinara se pojavljuje prvo na JuGmedia.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, policijskih uprava u Šapcu, Požarevcu, Nišu, Kikindi, Somboru, Leskovcu, Valjevu, Novom Pazaru i Pančevu, u koordinaciji Službe za suzbijanje kriminala UKP, u saradnji sa nadležnim javnim tužilaštvima i Republičkom tržišnom inspekcijom, uhapsili su osam osoba u akciji suzbijanja i otkrivanja krivičnih dela u vezi sa nelegalnom proizvodnjom i trgovinom dijetetskih suplemenata, veterinarskim preparatima, raznim fizičkim robama, falsifikovanim robama proizvođača zaštićenih robnih marki, falsifikovanim i polovnim auto-delovima.

Zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili više krivičnih dela nedozvoljena trgovina, neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga, kao i nedozvoljeno skladištenje robe uhapšeni su H. Č. (1997) iz Oroma, M. J. (1965) iz Niša, N. I. (1999) iz Doljevca, N. Ž. (1995) iz Malog Crnića, B. M. (1985) iz Šapca, N. M. (1995) iz Aleksinca, N. P. (1972) iz Leskovca i M. S. (1994) iz Merošine.

Takođe, protiv još pet osoba starosti 59, 24, 31, 44 i 50 godina nadležnim osnovnim javnim tužilaštvima biće podnete krivične prijave u redovnom postupku za navedena krivična dela.

Oni se sumnjiče da su tokom prošle i ove godine bez odobrenja nadležnih državnih organa za bavljenje proizvodnjom i trgovinom dijetetskih suplemenata i drugih roba i usluga, u svrhu prodaje u dužem vremenskom periodu, nabavili veću količinu sirovina i falsifikovanih proizvoda koje su nudili na prodaju putem društvenih mreža.

Kako se sumnja, ovu robu su prodavali fizičkim licima kao krajnjim potrošačima, posredstvom kurirske pošte i na ovaj način su ostvarili imovinsku korist u iznosu od 114.218.493 dinara, dok je kod njih pronađena i oduzeta nelegalna roba u vrednosti od 11.404.306 dinara.

Osumnjičenima H. Č., M. J., N. I. i N. Ž. određeno je zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnim tužilaštvima, dok su B. M., N. M, N. P. i M. S. uz krivičnu prijavu privedeni nadležnim tužilaštvima.

Članak Uhapšeno osam osoba zbog nelegalne prodaje suplemenata i falsifikovane robe preko društvenih mreža, među njima jedna i iz Leskovca se pojavljuje prvo na JuGmedia.