juGmedia

Pandemije: Sličnosti i razlike između španske groznice i virusa korone

Sun, 09 Aug 2020 18:53:11 GMT

I dok su naučnci velikih i bogatih zemalja u trci za vakcinom protiv pandemije virusa korona ili Covida-19, koja je odnela već preko pola miliona života, a narod i političari licitiraju o datumu njenog izlaska iz laboratorija, još uvek se malo govori i piše o tome da je svet isti problem mučio i pre jednog veka zbog mnogo smrtonosnije „španske groznice“, „španskog gripa“ ili „španske gospođe“, kako su nazivali ovaj virus, mada on od gospodstva nije imao ništa. Bio je krvoločan i odneo, kako se pretpostavlja, trećinu ondašnje svetske populacije, odnosno, između 50 i 100 miliona, najmanje 10 puta više nego sam Prvi svetski rat.

Španska groznica harala je skoro dve godine i imala tri ubitačna talasa, s tim što je onaj prvi, u proleće 1918. godine, bio najblaži. U to vreme nije još bio pronađen penicilin, pa nije bilo ni antibiotika, pa se, kao i danas, pacijenti lečili distancom, ako su se upošte lečili. Naučnici su tek 2005. godine, na osnovu analiza tkiva umrlih od te groznice, otkrili da je španksa groznica u osnovi imala virus N1H1, onaj koji takođe u osnovi ima ptičji grip, zbog koga smo opet bili jedno vreme u panici, doduše kratko.

Španska groznica se pojavila niotkuda i nestala skoro preko noći, bez vakcine i bez adekvatnog leka. Njene žrtve, za razliku od koroninih, bile su ponajviše mladi od 20 do 40 godina. Pridev ’španska’ dobila je samo zato što se u vreme njene pojave o njoj pisalo najviše u Španiji, zemlji koja je bila neutralna u Prvom ratu, pa su mediji bili slobodniji, dok je u drugim zemljama postojala cenzura kako se ne bi dodatno demotivisali ratnici i stanovništvo.

Ni do danas se ne zna koliko je Srbija izgubila stanovnika tokom španske grozince jer niko nije vodio evidenciju

Razne su teorije o tome gde je ona nastala. Neki istoričari navode Ameriku i kuvara u ratnom logoru u blizini svinjske farme, dok drugi tvrde da je virus u Ameriku stigao iz Kine, iz zemlje iz koje je je stigla i korona, odnosno, virus SARS-CoV-2.

Međutim, malo je izvesno da će Covid-19 nestati preko noći. Jer, oni koji su imali sreću da prežive nevdiljivog ubicu iz 1918. i 1919. godine, a procena je da je od španske groznice bilo bolesno oko 500 miliona ljudi, stvarali su u svoj organizam, za razliku od prebolelih od Covid-19, antitela. Procena naučnika je, naime, da se virus španske groznice izgubiuo preko noći jer su njegovi domaćini postali imuni na njega, odnosno, stanovništvo je bilo prokuženo.

Najnovija istraživanja, međutim, pokazuju da je čovek koji je preležao Covid-19 imun na njega samo tri nedelje, što je zastrašujuće i čini ga u tom smislu opasnijim od strahovite „španske gospođe“.

Sličnosti između dva virusa i dve pandemije jesu u simptomima, većim delom, a to su: kašalj, malkasalost, temperatura i slično. Razlika je u tome što je kod obolelih od ove groznice kašalj bio toliko jak da bi pocepao unutrašnje organe, pa je krv liptala iz nosa i usta. Međutim, kako saopštavaju epidemiolozi u ovom drugom talasu ili drugom piku prvog talasa, izvesno je da pored pluća, virus korona napada i bubrge i srce i druge organe. Ukoliko se ne nađe lek ili vakcina, postavlja se logično pitanje kako će igzledati drugi talas s prvim, pa drugim ili trećim pikom i neće li obolelima pucati unutrašnji organi, od kašlja ili od nečeg drugog?

Crna vizija, ali moguća. Jer, iako su od pronalaska penicilina prošle 93 godine, iako je nauka i tehnologija u oblasti medicine napredovala do neslućenih razmera za 100 godina, obeshrabruje sporost u pronalaženju leka ili vakcine protiv pošasti korone koja već osmi mesec vlada zemljinom kuglom.

Kažu da je tokom vekova i milenijuma svaka pandemija uzimala, ali i davala, menjala svet nabolje. Sem razvoja farmaceustke industrije i poljoprivrede i IT sektora, i bogaćenja vlasnika i kartela u tim granama, na vidku, za sada nema promena u smislu boljitka, tim pre ako pandemija potarje još godinu i po dana, koliko, bez malo, i španska groznica.

Za to vreme staće sve sada nama poznate privredne grane, ljudi će šetati ulicama gladni, a glad je pokretač revolucije, a retko koja revolucija je dobro donela, uči nas istorija.

Španska groznica odvijala se paralelno s ratom i u vreme kada je život ionako stao. Otišla je onda kada je trebalo zasukati rukave i obnoviti razrušeni svet, pa su se iz te potrebe razvile mnoge, pre svega industrijske grane.

Pošto nada poslednja umire, ostaje ona o brzom pronalasku vakcine ili leka. Jer život pod maskama gubi svaki smisao, žovot u prinudnoj i neprirodnoj izolaciji i distanci od čoveka čini biljku, razvija druge bolesti od kojih će, ponovo, korist imati samo farmaceutski karteli i psihijatri, naravno, oni koji prežive.

„Blago onima koji ne vidješe, a povjerovaše“

Članak Pandemije: Sličnosti i razlike između španske groznice i virusa korone se pojavljuje prvo na juGmedia.

Sve manji broj pacijenata u leskovačkoj covid bolnici

Sun, 09 Aug 2020 14:10:09 GMT

Broj pacijenata u Covid bolnici Leskovac smanjioo se za 3 u odnosu na dan ranije i sada ih je 76, od kojih je više od polovina na kiseoniku, saopšteno je danas iz Opšte bolnice u čijem sa satavu nalazi Covid bolnica.

U tom periodu nije, na sreću, umro ni jedan pacijent i ni jedna nije upućen u KC Niš. Primljeno je 6 novih pacijenata, 3 više nego juče, a otpušteno 9, dva manje nego juče.

Članak Sve manji broj pacijenata u leskovačkoj covid bolnici se pojavljuje prvo na juGmedia.

Srbija: Manje testiranih (6251), manje novobolelih (236) umrlih 9

Sun, 09 Aug 2020 13:44:32 GMT

U poslednja 24 sata u Srbiji je umrlo 9 osoba od posledica zaražavanja virusom korona, saopšteno je na sajtu covid19.rs. U tom periodu testiran je manji broj građana Srbije – 6251, pa je otuda i manji broj zaraženih – 236 nego prethodnih dana.

Trenutno je na respiratorima 106 osoba, ali članovi republičkog kriznog štaba retko saopštavaju odakle su umrili, koje životne dobi i da li su pre toga bili na respiratorima. To ih retko i pitaju novinari koji imaju priviligeju da prisustvuju njihovim pres konferencijama.

Prema tim podacima, od početka pandemije u Srbiji je ukupno testirano 28.099, umro je 641 pacijent, što je 2,28 procenata smrtnosti.

Članak Srbija: Manje testiranih (6251), manje novobolelih (236) umrlih 9 se pojavljuje prvo na juGmedia.

Ukoliko žele da nastave otplatu kredita penzioneri moraju u banku

Sun, 09 Aug 2020 13:18:10 GMT

Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) u Srbiji, postupio je prema odluci Narodne banke kojom se kao privremena mera za poslovne banke, sprovodi moratorijum, odnosno privremena obustava otplate kredita koje penzioneri imaju i to za dva meseca, za ublažavanje posledica Covid 19.

„Tako će Fond PIO, za julsku, čija isplata je već počela i za avgustovsku penziju, koja će stići u septembru, primeniti administrativne zabrane na kredite koje penzioneri imaju kod poslovnih banaka“, potvrdila je za Jugmediu, Marina Manojlović, direktorka Filijale Fonda PIO u Leskovcu.

Za sve korisnike Fonda PIO, pripremljena je ova odluka, medjutim, ima penzionera kojima ova mera ne odgovara.

„Za sve koji žele da nastave bez prekida da otplaćuju kredit, postoji rešenje. Moraju se, isključivo obratiti svojoj banci, kako bi dogovorili plan otplate. U tom slučaju, moraju da odu do banke, kao i to da lično odnesu novac za ratu“, naglašava Manojlovićeva.

Ona kaže da se ovih dana veliki broj ljudi obraća kako Filijali u Leskovcu, tako i službama širom Srbije.

„Moram da kažem da se mnogi susreću s problemom da se banka ne nalazi na području grada Leskovca, te zato ima učestalih pitanja i poziva“, kaže naša sagovornica.

Zbog ovoga se i Republički Fond PIO obratio Narodnoj banci Srbije s molbom da se najstarijim sugrađanima, penzionerima omogući neki drugi način izjašnjavanja u vezi sa otplatama kredita.

Da to ne bude samo neposredni odlazak u banku, da se izbegne čekanje u redovima ispred.Tako će i Fond PIO i Narodna banka razmotriti sve mogućnosti lakše komunikacije penzionera.

Narodna banka je predvidela mogućnost javljanja klijenata elektronskim putem, poštom i preko telefona. Međutim, iskustvo mnogih, naročito penzionera, pokazuje da se veoma teško dobije neki od tih brojeva telefona.

Penzioneri su svi, inače, dobili obaveštenja od banaka da se izjasne da li žele da nastave sa otplatom kredita ili će prihvatiti moratorijum.

„Počev od penzije za septembar, koja će se isplaćivati u oktobru, Fond PIO će nastaviti sa obustavama koje se odnose na kredite korisnika“, podseća direktorka Filijale u Leskovcu.

Članak Ukoliko žele da nastave otplatu kredita penzioneri moraju u banku se pojavljuje prvo na juGmedia.

Suzana Mitrović i Ljubiša Jovanović novi poverenici Bolje Srbije u Leskovcu

Sun, 09 Aug 2020 12:20:22 GMT

Diplomirana pravnica i doksorašnja podpresednica Bolje Srbije Suzana Mitrović i odbornik u prethodnom sastavu Skupštine grada Leskovca Ljubiša Jovanović novi su poverenici stranke Bolja Srbija u Leskovcu, koje je imenovao Izvršni odbor.

Ova stranka, koja je bila deo prethodne vlasti, na minulim lokalnim izborima nastupala je u koaliciji sa Zdravom Srbijom u ukupno su osvojili 4 od 75 odborničkih mandata, od kojih su 3 pripala Boljoj Srbiji.

Međutim, Bolja Srbija je ostala vanskupštinska stranka jer su sva tri odborinika: Oliver Anatansijević, koji je u tri mandata bio gradski većnik ispred Bolje Srbije i Nove Srbije, zatim Ljiljana Božuta i Igor Đorđević, po rečima Mitrovićeve, prešla u Srpsku naprednu stranku.

„Povreneištvo nastavlja dalju saradnju sa izbornim koalicionim partnerom Zdravom Srbijom, koju u Leskovcu predstvlja Dragan Savić“, navodi se u saopštenju.

Inače, stranačke prostorije u centru Leskovca zadržala je Bolja Srbija koje će koristiti i Zelena Srbija.

Članak Suzana Mitrović i Ljubiša Jovanović novi poverenici Bolje Srbije u Leskovcu se pojavljuje prvo na juGmedia.

Preko vere do korone

Sun, 09 Aug 2020 12:04:56 GMT

U prepunom hramu posvećenom Božijoj ugodnici prepodobnomučenici Paraskevi – Rimljanki u selu Rudaru nadomak Leskovca episkop niški Arsenije služio je juče Svetu liturgiju povodom praznika Sveta Petke, a da skoro niko nije poštovao propisane epidemiološke mere niti nosio maske tokom ovog verskog obreda.

Crkva prepodobnomučenice Paraskeve u selu Rudaru kod Leskovca smatra se najstarijim hramom u kraju i tradicionalna je puna za vreme ovog hrišćanskog praznika, ali je jako neogdovorno to što leskovačko sveštenstvo, koje gazduje ovim hramom, posetioce barem nije podsetilo na poštovanje epidemiloških mera. Najveću odgovornost, ipak, snose vernici. Oni ne moraju da veruju da postoji pandemija, ali moraju da nose maske zbog nas verujućih.

Fotografije Eparhije niške:

Click to view slideshow.

Sveštenstvo je i samo prekršilo naredbu gradskog Štaba za vanredne situacije koje je vanrednu situaciju u Leskovcu produžilo do 10. avgusta, a u kojom je jasno propisano da je u zatvorenom prostoru obavezno nošenje maski i održavanje međusobnog rastojanja od najmanje metar i po. Takođe, ovom uredbom, zabranjeno je okupljanje više od pet ljudi u zatvorenom prostoru. Zabranjeno je i organiozovanje svečanosti, kao i organizovanje sportskih i drugih zabavnih manifestacija.

Leskovačke i republičke inspekcije su za mnogo manje prekršaje tokom trajanja vanredne situacije podnosili prijave i kažnjavali na desetine privrednika i ljudi u gradu na Veternici.

Podsećanja radi, samo u poslednjih nedelju dana u lkeskovačkoj kovid bolnici umrlo je šest ljudi od posledica korona virusa. U ovom trenutku je, prema podacima MUP-a u samoizolaciji u ovom gradu 211 lica, a u Domu za stare je proglašena epidemija jer je u ovoj ustanovi socijalne zaštite zaraženo preko 70 korisnika i zaposlenih.

Članak Preko vere do korone se pojavljuje prvo na juGmedia.

Masovno kovid testiranje radnika u velikim fabrikama

Sun, 09 Aug 2020 11:24:04 GMT

Radnici velikih sistema, poput „Jure“, „Leonija“ i drugih fabrika koje upošljavaju i više od hiljadu ljudi, uskoro bi mogli da budu masovno testiranina koronavirus. Ovo je predlog premijerke Ane Brnabić, koja navodi da se uzeti brisevi ne bi testirali pojedinačno, već od svih radnika zajedno – ukoliko se pokaže da je neko zaražen, proveravali bi se brisevi pojedinačno.

Masovno testiranje na ovaj način, inače, nije nepoznanica u zdravstvenom sistemu Srbije, jer predstavlja način štednje skupih reagenasa. Pitanje je samo koliko bi uzetih briseva moglo da se testira odjednom, jer je ovde reč o velikom broju ljudi.

PCR testiranje na koronu zaposlenih u ovako velikim kompanijama praktično bi se radilo na sledeći način: brisevi bi se uzimali od svakog radnika pojedinačno, ali bi uzorci bili objedinjeni, kao da su uzeti od jedne osobe. Potom bi takav objedinjeni uzorak bio testiran.

Ukoliko bi rezultat bio negativan, to bi značilo da su na koronu negativni svi radnici čiji su brisevi bili deo tog uzorka.

Ako bi, pak, rezultat bio pozitivan, to bi značilo da je bar jedan radnik, čiji uzeti bris je bio u tom uzorku – inficiran koronavirusom. U tom slučaju se ponovo, ali ovaj put pojedinačno, testiraju svi radnici koji su bili u tom uzorku.

Članak Masovno kovid testiranje radnika u velikim fabrikama se pojavljuje prvo na juGmedia.

Protivgradna raketa pala blizu pumpe, nema povređenih

Sun, 09 Aug 2020 11:18:48 GMT

Protivgradna raketa pala je kod „Tošić pumpe“ u Nišu i na sreću nije pukla, a u policiji kažu da niko nije povređen i da će obezbediti to mesto dok nadležne ekipe bezbedno ne uklone projektil.

Juče, nešto pre 19 sati u Nišu je počelo jako nevreme, praćeno kišom i grmljavinom. Ispaljene su i protivgradne rakete, a čitalac Južnih vesti javlja da je jedna, umesto u oblacima, završila na ulici i to blizu pumpe.

Niko nije povređen, a u policiji kažu da projektil nije pao u naseljeno mesto, te da građani nisu ugroženi. Oni će obezbediti lice mesta dok nadležne ekipe ne dođu da bezbedno uklone protivgradnu raketu.

Članak Protivgradna raketa pala blizu pumpe, nema povređenih se pojavljuje prvo na juGmedia.

Još devet pozitivnih u Jablaničkom okrugu od kojih 6 starije osobe

Sun, 09 Aug 2020 11:18:25 GMT

Od 82 rezultata briseva uzetih od 82 osobe sa područja Jablaničkog okruga, 9 je pozitivnih. Od tog broja 66 osoba testirano je iz Leskovca i među njima je 6 pozitivnih na virus korona, svi penzioneri, dve iz opštine Vlasotince i jedna iz Lebana.

ZZJZ čeka na rezulatte još 208 testiranih, kojima je bris uzet u Opštoj bolnici, gde je juče broj hospitalizovanih pao ispod 80. Rezultati se čekaju iz „Vatrenog oko“.

Ovu su podaci pristigli u poslednja 24 časa iz laboratorije „Vatreno oko“ u Zavod za javno zdravlje (ZZJZ) Leskovac.

Među pozitivnima na covid10 su dve zaposlene osobe, jedna nezaposlena i šest penzionera.

Od početka epidemije korone ukupan broj obolelih na nivou Jablaničkog okruga je 1.549. U leskovcu je obolelo 1232, u Vlasotincu 155, Bojniku 33, Lebanu 79, Medvedji 44 i u Crnoj Travai 6 osoba.

Članak Još devet pozitivnih u Jablaničkom okrugu od kojih 6 starije osobe se pojavljuje prvo na juGmedia.

Jurnjava i filmska potera za bahatim vozačem na Lebanskom putu: Kolima nasrtao na pešake, ...

Sat, 08 Aug 2020 19:52:24 GMT

Na takozvanom Lebanskom putu danas se odigrala prava filmska potera za bahatim vozačem automobila koji je najpre nasilno vozio ovom regionalnom saobraćajnicom iz pravca Lebana prema Leskovcu, zatim vozilom nasrtao na pešake, te na kraju bežao od policije koja je pokušala da ga zaustavi.

Sve ovo se odigralo nešto pre 17 časova u Bošnjacu, a u lebanskoj policiji su za juGmediu potvrdili incident i kratko kazali da je vozač procesuiran i da se „protiv njega preduzimaju sve zakonom predviđene mere“.

Ovaj vozač “golf-kabrioleta” privukao je pažnju i drugim učesnicima u saobraćaju koji su usnimili baš trenutak njegovog bega od saobraćajnih policajaca. Sve se odigralo u selu Bošnjace.

Na snimku koji je poslat našoj redakciji se najpre vidi da vozač ovog automobila najpre namerno nasrće vozilom na pešake, zatim zamalo udara drugo vozilo u nameri da ga pretekne, a onda i beži policajcima koji mu izdaju naredbu da stane. Na kraju snimka se vidi kako saobraćajci trče ka svom vozilu.

Po rečima očevidaca, onda je nastala prava jurnjava i filmska potera za “golfom”, njegovim vozačem i još tri osobe koje su bile sa njim u kolima. Oni dodaju da je vozač golfa prilikom bega umalo pregazio još nekoliko pešaka kroz ovo naseljeno mesto.

Sam čin hvatanja bahatog vozača nisu videli već nastavili svojim putem.

Članak Jurnjava i filmska potera za bahatim vozačem na Lebanskom putu: Kolima nasrtao na pešake, bežao policiji – VIDEO se pojavljuje prvo na juGmedia.

Obrušila se zemlja na radnika u Vranju

Sat, 08 Aug 2020 15:53:30 GMT

U subotu prepodne u Ulici Bore Stankovića u Vranju, koja se rekonstruiše, desila se nezgoda u kojoj je povređen radnik iz Trgovišta, potvrđeno je za RTS Policijskoj upravi u Vranju.

Na radnika se obrušila zemlja u vreme radova na ukopu kanalizacione cevi, prenosi RTS.

Povređeni radnik je prvo zbrinut u vranjskom Zdravstvenom centru, a zatim zbog teških telesnih povreda, nagnječenja grudnog koša, prebačen je u niški Klinički centar.

Dežurni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva je uradio uviđaj na licu mesta, a inspektor rada će sačiniti zapisnik o uslovima rada.

Članak Obrušila se zemlja na radnika u Vranju se pojavljuje prvo na juGmedia.

Očišćen i uređen potez od ATD-a do Hemijske škole

Sat, 08 Aug 2020 14:04:00 GMT

U organizaciji Odeljenja za zaštitu životne sredine, JKP Komunalca, kompanije PWW i Odeljenja komunalne milicije Leskovac, danas je očišćena i uređena javna površina na potezu od Antituberloznog dispanzera (ATD) do Hemijske škole, na kome se, između ostalog, nalazi i sportski teren pored Veternice.

Akcija je podrazumevala uređenje i čišćenje bankina sa leve i desne strane puta, kao i košenje bankina od Hemijske škole do puta za selo Donja Jajina i potkresivanje niskog i visokog rasitnja. Akcija obuhvata i uređenje javne površine oko postojećeg mobilijara kod ATD-a.

Sa ovom akcijom nastaviće se i sutra.

Članak Očišćen i uređen potez od ATD-a do Hemijske škole se pojavljuje prvo na juGmedia.

Pirot: Zahtevi za jednokratnu pomoć prvacima do 30. juna

Sat, 08 Aug 2020 13:39:57 GMT

Iz Službe dečje zaštite Gradske uprave Pirot obaveštavaju roditelje prvaka koji primaju dečji dodatak, da mogu ostvariti jednokratnu novčanu pomoć za svoju decu.

Zahtevi se podnose u Uslužnom centru na šalteru Dečje zaštite.

Uz obrazac, potrebno je priložiti potvrdu o upisu u prvi razred, kopiju tekućeg računa roditelja i očitan primerak lične karte. Zahtevi se podnose do 30. septembra.

Članak Pirot: Zahtevi za jednokratnu pomoć prvacima do 30. juna se pojavljuje prvo na juGmedia.

Novih šest žrtava korona virusa u Srbiji, od toga jedna iz Lebana

Sat, 08 Aug 2020 13:15:56 GMT

Prema najnovijim podacima, korona virusom u Srbiji je zaraženo još 255 osoba, a preminulo 6 od čega je jedna sa teritorije opštine Lebana.

Kako navodi direktor Opšte bolnice Leskovac Nebojša Dimitrijević, reč je o pacijentu starom 68 godina koji je u Kovid bolnici lečen od obostrane teške upale pluća.

“Pacijent je bio i dijabetičar, sa ugrađenim pejsmejkerom i dugogodišnji srčani bolesnik”, dodaje Dimitrijević.

Na lečenju u Kovid bolnici u Leskovcu trenutno se nalazi 79 pacijenata od kojih su 38 na kiseoniku, a jedan je sa teškom kliničkom slikom prebačen u KC Niš.

Članak Novih šest žrtava korona virusa u Srbiji, od toga jedna iz Lebana se pojavljuje prvo na juGmedia.

Komunalni policajac uhapšen zbog sumnje da je dilovao marihuanu

Sat, 08 Aug 2020 12:59:37 GMT

Komunalni policajac D.M. (36) iz Vranja uhapšen je zbog sumnje da je dilovao marihuanu u dva navrata, potvrđeno je dan juGmedii u Višem tužilaštvu u tom gradu.

On se tereti da je supstanci za koju se sumnja da je maruhuana prodao kupcu iz Vranja, koji je takođe priveden.

D.M. je krivično delo učinio dok je bio na poslu.

Članak Komunalni policajac uhapšen zbog sumnje da je dilovao marihuanu se pojavljuje prvo na juGmedia.

Kosovski ministar zdravlja poručio Albancima u Bujanovcu: Slobodno se lečite u Srbiji

Sat, 08 Aug 2020 12:39:54 GMT

Došao sam u Bujanovac kako bih poručio gađanima da se slobodno leče i za zdravstvene usluge javljaju javljaju i ustanovama u Srbiji, rekao je kosovski ministar zdravlja Armend Zemaj. On je iz bujanovačkog Doma zdravlja poručio građanima da se ne osećaju uplašeno i ugroženo, posebno onima kojima je potrebna hospitalizacija u ustanovama van Bujanovca.

Prema njegovim rečima, saradnja između kosovskog i Ministarstva zdravlja Srbije po pitanju pandemije je odlična, prenose Bujanovačke.

Gost iz Prištine je još jednom kazao da je neophodno da građani poštuju mere zaštite i slušaju savete direktorke i ostalih lekara Doma zdravlja.

Zemaj je u Bujanovcu razgovarao i sa opštinskim i rukovodstvom Nacionalnog saveta Albanaca koji su pre desetak dana zatražili od vlasti u Prištini da im omogući lečenje od virusa COVID-19 u zdravstvenim ustanovama na Kosovu jer „sumnjaju da bi dobili pravilan tretman u bolnicama gde nema zaposlenih Albanaca“.

Direktror Opšte bolnice Leskovac Nebojša Dimitrijević je tada kazao za juGmediu da je iznenađen ovakvim optužbama i tvrdi da su sve iznete sumnje neosnovane.

“Mi smo prošle nedelje imali kontrolu Ministarstva zdravlja i naša Kovid bolnica dobila je najvišu moguću ocenu. Odgovorno tvrdim da svi pacijenti koji dođu na lečenje kod nas imaju identičan tretman, ma koje nacionalnosti bili. Mi ih ne delimo po nacionalnosti, već po težini simptoma. Kovid pacijenti imaju maksimalnu negu, po svim propisanim standardima, bilo da su oni iz Leskovca ili Preševa, Medveđe, Lebana, Bujanovca ili Bojnika. Zaista nema razloga za davanje ovakvih izjava”, naveo je Dimitrijević.

On je pozvao albanske političare sa juga Srbije da posete Leskovac i sami se uvere u stanje svih pacijenata i zdravstvenih usluga u Kovid bolnici u ovom gradu.

Dimitrijević pje podsetio i na to da se već nekoliko godina unazad pacijentima upravo iz ovih krajeva sa juga Srbije najkompleksniji koronarni operacioni zahtevi i ugradnja stentova vrši u leskovačkoj bolnici.

Članak Kosovski ministar zdravlja poručio Albancima u Bujanovcu: Slobodno se lečite u Srbiji se pojavljuje prvo na juGmedia.

VIR

Sat, 08 Aug 2020 12:03:24 GMT

Imao je četiri, a ja devet godina. Tih, lep, musav, veseo, s krupnim očima na suvom licu i krhkom telu zbog, kako smo bili ubeđeni, lošeg apetita. Treće dete u našoj porodici, muško, naslednik. Moj brat! Kao i svaka sestra, volela sam ga tada više od sebe, više od sestre, mame i tate i babe. I baš zato što je bio „mrljav na jedenje“, kako je govorila naša baba, svi smo ga hranili.

Bilo je leto. Iako se julski dan bližio sumraku, napolju je zemlja još pekla bose noge, a vreme užine se bližilo. Uzela sam ga za malu ručicu, poljubila je i šaputala mu na uvo, a uvek smo morali biti suptilni kada je vreme za obed.

„Ajde brale, ajde dušo, ajde sekina lepoto da ručkamo“, govorila sam umiljatim glasom.

Nije odbio, mene je retko odbijao, a na mlađu sestru se brecao iako ga je i ona zvala „brale“ i „zlato“, valjda što su bili bliži po godinama.

Uvedoh ga preko kamenih stepenica u kuću kovanicu kojoj „zvezda sa neba“ ništa nije mogla ni u njavrelijim danima, pa se hlad širio njome.

„S’g će baba“, reče baba čim prekoračismo prag jer je po mom izrazu lica shvatila da je zakasnila s pripremom užine.

Ne sećam se šta sam ja u međuvremenu radila i ne sećam se šta je baba spremila za brata. Znam samo da je to nešto stavila preko mušeme na stolu i pitala me: „Gde je?“.

Ziaista, gde je, nema ga. Gledam po kuhinji, ne vidim ga, uđem u jednu, drugu, pa u treću sobu, ne vidim ga. Izađem napolje, a tamo samo kokoške kljucaju žito bačeno ispred amabara još jutrom. Prođem kroz celo dvorište, pa u onaj drugi deo kroz voćnjak. Mog malog brata nigde nema.

Počinjem da ga dozivam, najpre polako da ne čuje baba, pa jače, pa još jače. Odgovora nema. Uvek bi mi se javljalo. U našem selu glas je odzvanjao od brda. Panika se diže iz želuca i leti ka glavi, gura me u kuću. Saopštavam babi da ga nema, da se zagubio. Ne veruje mi i naređuje da ponovo tražim i glasnije dozivam. I druga ruta i drugi pozivi prošli su bez odgovora. Moji pozivi i izgovaranje njegovog imena sa OOOOO na kraju već prelaze u plač, a ja sam retko plakala.

Pridružuje mi se baba. Sitna, omanja, ali sa snažnim glasom, koji je parao nebo. S…..oooooo! Njegovo ime prolamlao se selom. Osećam, ona moja panika uhvatila je i nju.

Ispod prvog dela kuće, odmah preko puta štale, nalazio se u našem dvorištu veliki vir. Zvali smo ga „Pojilište“ jer su ovce i goveda tu pila vodu, ali bilo je to jedno duboko uvek zamućeno jezerce, čije sam se dubine bojala i prolazila pored pazeći da se u kišnim danima ne otkliznem.

„Nikako da se približavaš, udavićeš se“, uvek me je opiminjala majka.

Autor teksta

Moj i babin glas se spajao u jedan gromoglasni vapaj. Uzbunile se komšije što su se vraćale umorne sa njiva. Već se u dvorištu okupilo desetak žena i mnogo dece. Svi trče okolo, svi dozivaju isto ime. Dva glasa prerastaju u hor. Ječe okolna brda, ječi Radan planina.

Moja baba imala je tada 75 godina, četiri udate kćerke sa velikom decom i jednog sina, mog oca, koga je rodila kasno. On i njegova deca bila su za nju čitav svet. Hodala je uz pomoć štapa zbog bolesne noge. Zapravo, ja se nje i ne sećam bez štapa.

Onako sićušna i uvek pošteđena težih poslova, moja baba se odjednom, gledam, pretvara u osobu kakvu do tada nisam videla. Prilazi, naime, onom viru, baca štap iz ruke, skida suknju i sa podsuknjom kao metak skače usred vira pred zabezeknutim komšilikom. „Auuuuuuu“, čujem horsko čuđenje dok ni sama ne mogu da shvatim šta se desilo, pitajući se u trenutku nisu li „đavoline“ (tako je ona zvala đavole), ušle u nju?

Posle šoka sledi smrzavanje, mrak pred mojim očima jer babe nema više. Krugovi koji su ostali iznad nje polako se smiruju. Ne znam koliko je trajalo, verovatno nekoliko desetina sekundi, ali meni su to bili sati dok se nije pojavila na površini plivajući. Nisam znala da je umela da pliva, a plivala je. Ne znam da li je zaista umela, ali plivala je. Nikada je kasnije nisam pitala da li ume da pliva i ako zaista ume gde je i kada naučila. Nisam je pitala jer sam taj događaj, taj šok tiskala dok ga skoro nisam zaboravila, sve dok ovih dana nije neko izgovorio reč – vir.

Ispravila se pred zanemilim ljudima kada je, verovatno, osetila tlo pod nogama: „Dobro je, nije se udavio ovde!“, reče dok je sa sebe skidala skapano lišće s muljom, pokupljenim s dna jezerceta.

U taj mah na kapiji vidim moju majku. Izbezumljena. Skinula je maramu i kukala, zapomagala. Moj, babin i vriske komšija čula je dva kilometra dalje, pema planini, tamo gde su seoske bašte. Samo sat pre nego što se moj brat zagubio ili pre nogo što smo mislili da se zagubio, otišla je sa mojom mlađom sestrom da poliva baštu. Tako smo je zvali – bašta. A bila je to velika parcela s paprikom i paradajzom na otvorenom. S mirišljavim povrćem koje uzri tek početkom avgusta zbog prohladne podplaninske klime. Miris te sveže paprike i tog pardajza uzalud decenijama tražim na drugim poljima i pijačnim tezgama. Bilo je to vreme pre štetočina i pre pesticida. Naši preci, doseljenici iz Crne Trave, su mesto za gajenje paprike i pradajza, ukrašene po strani glavicama kupusa i cvećem, izabrali baš na tom mestu jer je zemljište bilo plodno, a potok prolazio tik uz niz bašti, pa se očas njegov tok preusmeravao.

„Gde mi je siiiiiin?“, pitala je besno unoseći se u lice babi, pa meni, pa komšijama, a onda trčala od jednog do drugog kutka ogromnog dvorišta, zavirivala ispod ogromnih krošanja drveća prepunih plodova, plotove obarala rukama i od besa ih gazila nogama. Moja mirna majka pretvorila se u ranjenjenu lavicu. Samo tada i još jednom, mesec dana pre nego će otići „na onaj svet“, videla sam je u takvom stanju; s jedne strane prepuna bola, s druge snažna i spremna na sve. Ona što se sklanjala od senke deteta, preuzela je komandu skupine koja nije znala šta će i gde će.

„Ti kreni do Belilo, ti do Mlačište, ti idi uz potok, ti…“, naređivala je.

Dok je ona redom upirala prste u žene i decu i samo jednog muškarca, jer muškarci iz mog sela, svi poreklom Crnotravci, su tokom leta ostavljalji svoje kuće i tamo u Beogradu zidali tuđe, meni ona babina rečenica da se nije „udavio ovde“ – guši od crnih misli.

Posle vira u našem dvorištu, sledeće čega sam se ja bojala i od čega sam bežala jesu – „buke“. A buka je zapravo izdubljena bukva kroz koju protiče voda, dobijajući na ubrzanju pre nego što padne na vodenični točak. Moji roditelji imali su sopstvenu vodenicu, koju je otac nasledio od svog dede Jovanče, doseljenika iz Crne Trave, ali je kasnije modernizovao i dozidavao, i staru „buku“ zamenio novom.

Pored te buke nisam smela jer sam slušala priče kako je neko stradao kada ga je „buka“ uvukla i kako ga je smrskao točak koji pokreće one kamene točkove što melju žito.

I baš ta buka me je mučila. Ne čekajući da majka upre prst podignute ruke u mene, dadoh se u trk. Vodenica je bila oko dve stotine metara od naše kuće, ali meni se sada čini da sam ja taj prostor preletela. Strah od buke je nestao. Pregazila sam vodu do pojasa i stigla do nje. Gledala kroz njenu kosinu, u vodu koja se stropoštavala u ponor, ali brata tamo nisam videla. Iako mi je pao kamen sa srca, vraćala sam se plačući jer sam u daljini, sada već oko pola kilometra od kuće, čula mnoštvo glasova.

„O, bože, da li ja ostajem bez brata?“, ponavljala sam ne uspevajući da savladam rojeva slika u glavi.

Već je pao mrak, neko je upalio fenjer, neko ručnu sijalicu, pripremajući je za još tamniji deo večeri. Počelo je okupljanje u dvorištu, glasovi promukli, gubila se nada i formirala tišina. U toj gomili ljudi vidim majku kako sva raščupana sa znojim i od sunca opaljenim licem ide ka kamenom kućnom pragu. Podiže glavu, pogleda me očima kao da će me njima streljati i zatraži da joj donesem čašu vode.

Ulazim u kuhinju s dnevnom sobom. Čaša stoji skoro na ivici stola, na mušemi na kojoj se već ubajatila nepojedena bratovljeva užina. Prilazim sa druge strane stola, tamo gde je kredenac i tamo gde je kraći kraj mušeme. Krajičkom oka vidim teget šorc na jednom, vidljivom, delu drvene klupe, koji je moj brat nosio toga dana. Hvatam se za šorc sa željom da prigrlim deo njegove garderobe. Gurnem krajeve mušeme ispod stola i ukopam se u mesto. Preda mnom je ležao moj mali brat, spavao na klupi, sklupčan, mirno, smeškajući se u snu, kao anđeo.

Nisam smela da ga budim. Sa čašom, ali bez vode u njoj, izlazim na trem, pa polako niz kamene stepenice. Hvatam majku za rame i skoro šapućem: „S….a je tu“.

„Kako tu tu, gde je tu?“, pita okrećući polako glavu.

„Tu je, spava na klupi“ odgovoram pokušavajući da se nasmejem.

„Ma govori glasno i ne lažiiiii!“, viče.

Povllačim se korak dva unazad svesna da mogu da padnem preko neravnih stepenica i sa knedlom u grlu pružam ruku ka ulaznim vratima.

„Tu, gore, klupa, spava, on spava…“, pričam ne uspevajući da povežem reči jer mi zbog onog – ne laži, prolazi kroz glavu misao da ono na klupi nije bio moj brat nego utvara, đavolina neka.

Odjednom skaču svi kao popareni, svi bi da uđu u kuću. No majka moja je najbrža pa ulazi prva sledeći pravac mog kažiprsta dok ja sa zebnjom iščekujem rezultat.

Vidim kako podiže brata sa klupe i kako on trlja oči i kako ga ona grčevito privija uz grudi.

„Mama, što me dilaš, mama, što me stežeš, boli me..a zašto plačeš, mamice“, nižu se pitanja iz usta mog jos sanjivog brata sa četiri godine.

Sve što je posle toga sledilo iščilelo je iz moje glave. Ne sećam se šta je baba radila posle izlaska iz onog vira jer je majka stupila na scenu, a ni danas ne vidim gde je moja sestra bila, da li je išla iza majke ili je zajedno sa mnom tražila brata kod „buke“ i sa mnom plakala jer je i ona volela našeg barata više od mene, oca, majke i babe. Znam samo da se baba istoga trena prisetila da je brat rekao da mu se spava. Ja to nisam čula, da jesam, do lažnog nestanka i do masovne potrage i stresova ne bi došlo. I danas osećam krivicu.

Moja baba je poživela još dugo i dočekala da svog unuka isprati u vojsku. Umrla je pre nego se oženio. Moj brat danas ima unuke i verovatno se ne seća halabuke, nastale, da sa ove distance malo opravdam i sebe, što je umesto kreveta za san izabrao drvenu klupu s nenamerno prekrivenom plastičnom mušemom.

Onaj strašni vir presušio je davno. Iz njegove dubine izraslo je drveće, divlje. Vodenica urasla u šipražje je zaćutala nekoliko godina kasnije, a potok usahnuo.

Članak VIR se pojavljuje prvo na juGmedia.

U Vranju jedna osoba preminula od korone

Sat, 08 Aug 2020 11:54:20 GMT

U kovid bolnicama u Vranju juče je zabeležen jedan smrtni ishod, a prema jutrošnjim podacima ukupan broj pacijenata koji se od korona virusa leče u ovom gradu je 85, od čega je kovid pozitivan 31. Među hospitalizovanima nema dece.

Trenutan broj slobodnih mesta je 130. Na kućno lečenje otpušteno je 14 pacijenata, a jedan pacijent transportovan je u Niš.

Tokom jučerašnjeg dana, u vranjskoj kovid ambulanti ATD obavljeno je 189 pregleda, od čega prvih pregleda 44, a kontrolnih 145. Uzorkovana je krv kod 86 lica i sačinjena 94 RTG pluća. U ATD ambulanti urađeno je 48 brzih i 55 PCR testova.

Članak U Vranju jedna osoba preminula od korone se pojavljuje prvo na juGmedia.

Pirotska Slobodna zona nacionalna tačka Svetske organizacije slobodnih zona

Sat, 08 Aug 2020 11:03:22 GMT

S ciljem širenja znanja, najboljih praksi i rešenja, Slobodna zona Pirot je prihvatila agažovanje Svetske organizacije slobodnih zona da bude Nacionalna kontakt tačka, saopšteno je.

U Pirotu je Zona i Regionalna kancelarija Svetske organizacije slobodnih zona

U saopštenju se navodi da je direktor pirotske Zone Vladimir Ilić rekao je da je angažman za Nacionalnu kontakt tačku veoma značajan.

“Za pirotsku Zonu je ovo veliko priznanje, istakao je Ilić, jer se, kaže, nacionalne tačke biraju na osnovu iskustva u industriji, profesionalne reputacije, kontakt mreže i raspoloživosti resursa za delovanje”,rekao je Ilić.

U saopštenju se dodaje da će Slobodna zona Pirot nastaviti da doprinosi jaćanju zajednice slobodnih zona, fokusirajući se na povezivanje i prenos znanja izmedju Svetske organizacije, Uprave za slobodne zone Srbije, operatera slobodnih zona i drugih aktera na nacionalnom nivou i okolnim zemljama.

Nacionalna kontakt tačka deluje kao centralna tačka za razmenu informacija izmedju Svetske organizacije i ekosistema slobodnih zona u odredjenoj zemlji. Primarna uloga je podrška u prikupljanju podataka za studije slučaja, razvoj i koordinaciju lokalnih seminara. Pomaže i u izgradnji baze podataka, organizaciji regionalnih dogadjaja, umrežavnju i slično.

Članak Pirotska Slobodna zona nacionalna tačka Svetske organizacije slobodnih zona se pojavljuje prvo na juGmedia.

Kako se mali preduzetnici u Srbiji nose sa pandemijom Kovida-19?

Fri, 07 Aug 2020 20:03:26 GMT

Malo je reći da je 2020. godina otpočela turbulentno. Novi virus, koji se pojavio u Kini, proširio se munjevitom brzinom na ceo svet, a na svojoj putanji nije zaobišao ni Srbiju. Borba protiv korona virusa se odvija na mnogim frontovima. Epidemiološka opasnost je ostavila brojne posledice po zdravlje ljudi i odnela živote. Ekonomska šteta je još uvek nesaglediva, i na globalnom, i na lokalnom nivou.

Promene u poslovanju izazvane Kovidom-19 su osetile i gigantske kompanije, a kamoli mali preduzetnici. Većina malih preduzetnika u Srbiji je bila nesnađena kada su propisane mere o socijalnom distanciranju u cilju prevencije širenja zaraze. Mala preduzeća u Srbiji zapošljavaju preko pola miliona ljudi, a mogući otkazi ili odlasci na neplaćeno odrazili su se posredno na porodice svih zaposlenih.

Kako bi bili društveno odgovorni, mnogi preduzetnici su prestali da rade, što je dovelo do trajnog zatvaranja firmi, koje nisu mogle da prežive par meseci bez platnog prometa. Drugi su radili sa skraćenim radnim vremenom i svim mogućim merama zaštite. Oni dovitljivi su se setili kako da opstanu u teškim vremenima.

Naime, Kovid-19 je promenio životne navike ljudi širom sveta. Druženja su svedena na minimum, kao i odlasci na javna mesta. Većina se pozatvarala u svoje domove, odakle izlazi da obavi samo najneophodnije. Kontakti sa ljudima se odvijaju online, mnogo više vremena se posvećuje društvenim mrežama, a za online kupovinu su se odlučili čak i najskeptičniji od svih.

„Selidba“ biznisa na Internet, koji je korišćeniji nego ikada, jedina je nada za male preduzetnike da prebrode ovaj teški period bez većih posledica. Kako uspešno voditi websajt i kako da budete prvi na Google-u, pročitajte u nastavku.

Kako preseliti poslovanje na Internet

Ako pre pandemije Kovida-19 niste bili prisutni na Internetu napravili ste veliki propust. 21. vek je era Interneta, a ukoliko vaš biznis nema sajt i nije prisutan na društvenim mrežama, gubite mnogobrojne potencijalne klijente.

Bez obzira čime se vaše preduzeće bavi, uz malo kreativnosti, vaše usluge podjednako uspešno možete predstaviti online, kao i u realnom životu. Bilo da vodite ugostiteljski objekat, fitnes centar, marketinšku agenciju, make up studio ili trgovinu tekstilom, websajt će biti prekretnica u vašem poslovanju.

Izrada sajta je prvi korak ka Internet prisustvu. Ako niste vični izradi sajta, obratite se stručnjacima koji će to učiniti za vas. Zajedničkim snagama, vašim idejama, a njihovom sposobnošću, kreirajte lep i funkcionalan websajt, koji će na pravi način prezentovati vaš biznis.

Websajt će povećati obim posla, a vašim klijentima će pružiti mogućnost da do proizvoda koje žele dođu ne ugrožavajući svoje zdravlje. Budite dostupni vašim klijentima, odgovarajte na njihova pitanja i poštujte dogovoreno. Uz postojeće klijente, uz ciljani marketing, zadobićete i veliki broj novih klijenata.

Websajt – baza uspešnog poslovanja

Vaš sajt, bilo da već postoji, ili je u izradi, baza je uspešnog online poslovanja. Sajt treba da bude pregledan, jednostavan za snalaženje, funkcionalan, brz. Najbitnije od svega – vaš sajt treba da pruža koristan i originalan sadržaj vašim klijentima, kako bi ih zainteresovao i naveo da vam se vrate nakon prve posete. Sadržaj na sajtu mora da bude kreativan, verodostojan i interesantan. Nemojte kopirati konkurentske firme, nego budite originalni. Originalnost se uvek isplati.

Kako da vaš sajt bude na prvoj stranici Google-a?

Cilj svakog vlasnika websajta je da bude dobro pozicioniran na Google-u. Dobro pozicioniranje u rezultatima pretrage za cilj ima povećan saobraćaj ka vašem sajtu, što uvek rezultira povećanim obimom posla. Kako biste dospeli na prvu stranu Google-a neophodna vam je SEO optimizacija.

SEO optimizacija je proces podešavanja i usklađivanja svih elemenata vašeg sajta, kako bi bio što dopadljiviji pretraživačima i kako bi ga oni, zauzvrat, dobro pozicionirali u rezultatima pretrage. SEO optimizacija se ugrubo može podeliti na on page, off page i tehnički SEO.

On page SEO se odnosi na podešavanja na samom sajtu – pisanje kvalitetnog sadržaja koji sadrži određeni procenat ključnih reči, usklađivanje naslova, meta tagova, optimizaciju slika, građenje interlinkova i drugih elemenata.Off page SEO se odvija u pozadini – odnosi se na građenje linkova. Građenje kvalitetnih i relevantnih linkova sa drugim sajtovima iz slične niše doprineće autoritetu vašeg sajta i boljem rangiranju na pretraživačima.Tehnički SEO se odnosi na tehničke karakteristike vašeg sajta – brzinu učitavanja, sigurnost, pregled sa mobilnih uređaja.

Sve tri grane optimizacije su podjednako bitne, a važno ih je raditi konstantno, kako bi sajt postigao maksimalne rezultate. Konstantni priliv organskih posetilaca na sajtu je moguće postići isključivo dobro optimizovanim sajtom, a organske posete nemaju cenu.

Čak 80% ljudi koji pretražuju Internet više veruje rezultatima Google-a nego plaćenim oglasima, stoga je prva stranica Google-a mesto gde treba da budete, ako želite uspešno da poslujete.

Jedini nedostatak SEO-a je što ne donosi rezultate preko noći. Za rezultate optimizacije moraćete da se strpite par meseci ili manje, zavisno od konkurentnosti vaše niše. Jednom postignuti rezultati optimizovanja će vas uveriti da se SEO isplati – vaš sajt će imati mnogostruko veći broj posetilaca, što će rezultirati neizostavnim poslovnim uspesima.

Članak Kako se mali preduzetnici u Srbiji nose sa pandemijom Kovida-19? se pojavljuje prvo na juGmedia.