Na Svetskom prvenstvu, u rvanju u Beogradu, srpski rvač Mate Nemeš osvojio je bronzanu medalju u kategoriji 67 kg grčko – rimskim stilom. Ova medalja donela mu je ujedno i olimpijsku vizu za OI u Parizu 2024. godine.

Mate Nemeš je imao izuzetno težak put do medalje. U četvrtfinalu ga je zaustavio rvač iz Kube, ali je Nemeš imao priliku za repasaž, gde je pobedio rumunskog rvača Mihuta. U borbi za bronzu, suprotstavio se rvaču iz Kirgistana, Amanturu Ismailovu.

Nemeš je izgubio prvi bod zbog pasivnosti, ali je zatim u parteru uspeo da okrene situaciju u svoju korist i osvoji dva boda, stekavši prednost od 3:0. U drugoj rundi, Kirgiz je dobio bod zbog pasivnosti, ali je Nemeš uspeo da se izbori za izjednačenje 3:3. Na kraju, Mate je osvojio još jedan bod i trijumfovao rezultatom 4:3.

Pored Mate Nemeša, na SP u Beogradu je do bronze došao i Georgi Tibilov, takođe član Rvačkog kluba Proleter.

Ovo je još jedan izvanredan uspeh za srpski rvački tim, a Mate Nemeš je ponosno predstavio Srbiju i Zrenjanin na svetskoj rvačkoj sceni.

U neočekivanom obrtu događaja, posle poraza od Omladinca (NB), danas je šef stručnog štaba FK Radnički, Zdravko Rauković, podneo ostavku.

Klub se zahvalio Zdravku Raukoviću na njegovom doprinosu i predanosti tokom kratkog rada na stadionu kod Skrobare. On je letos stigao u Zrenjanin, a tada je najavljeno da klub ima visoke ambicije u novoj sezoni. Međutim, posle 7. kola u Srpskoj ligi Vojvodina, Radnički zauzima tek 13. mesto na tabeli sa 2 pobede, 1 remijem i čak 4 poraza.

Ostavka je svakako moralni čin u ovom teškom trenutku za Radnički, a u vezi sa imenovanjem novog šefa stručnog štaba, klub će uskoro saopštiti odluku.

U sjajnom sportskom spektaklu na Svetskom prvenstvu u rvanju, koje se održava u Beogradu, rvač Proletera i reprezentativac Srbije, Georgi Tibilov, ostvario je sjajan uspeh osvajanjem bronzane medalje.

Georgi Tibilov, talentovani rvač iz Vladikavkaza (Rusija) koji se takmiči pod srpskom zastavom, inače član Rvačkog kluba Proleter, briljirao je u kategoriji do 63 kilograma grčko – rimskim stilom, osvojivši bronzu.

Georgi je dominirao svojom borbenošću i tehnikom. Pobedio je u borbi za 3. mesto Jermena Pogosjana rezultatom 4:0. Njegova nadmoćnost tokom celog meča nije ostavila protivniku nikakvu šansu, a Georgi je zasluženo stigao do odličja.

Zrenjanin i Srbija mogu biti ponosni na sjajnog rvača, a ovaj rezultat će sigurno inspirisati buduće generacije sportista u našoj zemlji.

Juniorski šampion Evrope Georgi Tibilov novi član Rvačkog kluba Proleter

Zlato odlazi u Gruziju

U finalu iste kategorije, Gruzin Leri Abuladze se suočio s izazovom protiv Azerbejdžanca Mamadova. Borba je bila izuzetno uzbudljiva i završila se neriješeno 2:2, ali Gruzin je uspeo da postigne ključni poen u poslednjim trenucima, osvojivši tako zlato za svoju zemlju.

Uprkos lošem vremenu u Zrenjaninu je održana ekološka akcija pod nazivom „Čisto iz ljubavi – River CleanUp Collective“, koju je organizovalo Udruženje paraplegičara Banata iz našeg grada u saradnji sa kompanijom Lidl Srbija. Za samo nekoliko sati volonteri iz više udruženja prikupili su oko tone otpada koji se godnama gomilao na obali Begeja. 

Ni kiša koja je padala tokom noći i prepodneva, ni najave prognostičara o lošim vremenskim prilikama nisu sprečile članove više zrenjaninskih udruženja da se okupe sa ciljem da očiste deo obale Begeja.

„Glavni cilj ovog događaja bio je očistiti obalu na potezu od Kristalne hale (fabrike šešira) do Šljunkare, sa namerom da unapredimo estetiku i ekologiju ovog izuzetnog prirodnog resursa koji protiče kroz naš grad. Plan je bio da imamo tri ekipe koje će čistiti ovaj deo, ali zbog vremenskih prilika odradili smo dve tačke – deo obale ispod Principovog mosta i deo u okolini Motela Šumica. Budući da je teren bio klizav morali smo da vodimo računa o bezbednosti učesnika akcije“, kaže Nenad Krbavac, predsednik Udruženja paraplegičara Banata.

„Akcija je počela u 11 sati, a okupilo se pedesetak volontera iz više udruženja. Bilo je i dece od 4-5 godina i ljudi od 80-ak godina. Osim članova Udruženja paraplegičara Banata, tu su bili i članovi Udruženja zrenjaninskih penzionera Gradnulica, Zelenih šapa i Udruženja „Čepom do osmeha“ iz Novog Sada, koji su bili i logistička podrška jer su sprovodili ovakvu akciju i u drugim gradovima Srbije. Moram da kažem da smo očekivali manje ljudi kada smo videli kakvo je vreme, ali smo se iznenadili koliko se njih odazvalo našem pozivu. Nadam se da će se ubuduće, kada se za ovo pročuje, još više ljudi priključiti sličnim akcijama koje planiramo da organizujemo“, objašnjava naš sagovornik.

Deo obale Begeja očišćen je od smeća

Za samo nekoliko sati učesnici akcije prikupili su značajnu količinu smeća.

„Prema našim procenama u pitanju je sigurno tona otpada koja se godinama nakupljala na obali reke. Potrudićemo se da se taj otpad prebaci na deponiju, kako bi akcija imala pravi epilog“, kaže Krbavac.

„Udruženje paraplegičara ima dugogodišnju tradiciju borbe za bolje uslove za život osoba sa invaliditetom, ali imamo i dodira sa ekologijom. Imamo akciju sakupljanja čepova, a godinama pokušavamo da razvijemo svest kod ljudi da površine u prirodi budu dostupne i osobama sa invaliditetima, jer i one koriste ove površine. Kroz ovu akciju pokušali smo da osobe sa invaliditetom učinimo i vidljivijima, ali i da radimo na socijalizaciji, jer je ovo bila prilika da se upoznajemo, družimo…“, zaključuje naš sagovornik.

Fotografije ustupio Nenad Krbavac

FK Naftagas iz Elemira i Radnički Zrenjanin su u 7. kolu Srpske lige Vojvodina upisali poraze identičnim rezultatom, sa po 2:0 i sa potpuno istim učinkom (po 2 pobede, 1 remi i 4 poraza) nalaze se na 12. odnosno 13. mestu tabele.

Foto – reportažu sa utakmice Radnički – Omladinac je pripremio naš fotograf, Ivan Pančić.

RADNIČKI – OMLADINAC NB 0:2

FK RADNIČKI (ZRENJANIN): Ranđelović, Nikolić, Stevanović, Kovačević, Arsić, Kosović, Maljukan, Mirić, Sandulović, Borisavljević i Stepančev. Rezerve: Nosalj, Janjatović, Radić, Popov, Pecarski, Šare i Radić.

FK OMLADINAC (NOVI BANOVCI): Blagojević, Savić, Misić, Milićević, Stanisavljević, Dobrijević, Ahčin, Dašić, Dimitrijević, Todorović i Knežević. Rezerve: Đokić, Jovanović, Lukić, Stanimirović, Ramović, Čermelj i Ćebić.

Rezultati 7. kola:

Ovde možete pogledati najbolje golove i poteze sa utakmice odigrane na stadionu kod Skrobare:

Tabela Srpske lige Vojvodina:

Sledeće kolo:

ELEMIRCI KAPITULIRALI POSLE CRVENOG KARTONA

Naftagas je poražen u gostima sa 2:0 od Dinama 1945 u Pančevu, golovima Jonaša u 76 i 79. minutu. Pančevci su na taj način valorizovali brojčanu prednost, s obzirom da je igrač Naftagasa, Čigoja, dobio crveni karton u 68. minutu.

DINAMO 19452 – NAFTAGAS 2:0 (0:0)

Pančevo. Gradski stadion. Gledalaca: 250. Sudija: Aleksa Grahovac (Novi Sad). Strelac: Jonaš u 76. i 79. minutu. Žuti kartoni: Nikolić, Košanin, Brkić (Dinamo 1945), Bjelica, Panić (Naftagas). Crveni karton: Čigoja u 68. minutu (Naftagas). Igrač utakmice: Jonaš.

DINAMO 1945: Tasić, Klještan (od 74. Kolocka), Lunc, Nikolić (od 86. M.Marković)), Košanin, Jambrušić (od 59. Jonaš), Čižik, Brkić, Petrović (od 86. S.Đošić), V.Marković, V.Đošić (od 74. Bogdanović).

NAFTAGAS (ELEMIR): Matković, Grbić, Bjelica, Vukoje (od 75. Bačvanski), Milivojev (od 57. Renić), Savanović, Samardžić, Vidić (od 57. Panić), Bajić, Markoski (od 69. Stepanov), Čigoja.

Vaskrsija Kovačević je rođena poslednjeg dana aprila 2005. godine u Subotici. Muzičko obrazovanje započela je u MŠ Novi Kneževac, odsek klavir. Sa 13 godina upisuje nižu muzičku školu odsek solo pevanje u klasi prof. Ljiljane Lončarević. Svoje srednjoškolsko obrazovanje nastavlja u MŠ „Josif Marinković“ u Zrenjaninu, gde upisuje solo pevanje i od tada je u klasi prof. Ane Aleksić Šajrer. Vaskrsija je nosilac brojnih nagrada u oblasti muzičke umetnosti.

Kada ste odlučili da se bavite muzikom?

Muzikom se bavim od malena, pa, nažalost, ne mogu tačno da kažem momenat kad sam počela. Konkretno operom sam krenula da se bavim sa nepunih 13 godina.

Zbog čega upisujete Muzičku školu u Zrenjaninu i kakva su Vaša iskustva u ovoj školi?

Iskrena da budem uvek sam htela da upišem muzičku školu, ali nisam znala koji smer. Činjenica je da sam počela prvo da se bavim pop muzikom i u 8. razredu sam već dobila diplomu za performera. Odnosno završila sam srednju školu za pop muziku. Ideju za srednju školu klasične muzike sam dobila kad sam se zaljubila u operu.

Imala sam bliže muzičke škole, ali kad sam upoznala prof. Anu Aleksić Šajrer kod koje sam sad u klasi, za mene druga opcija nije postojala, znala sam svoj put. Upoznala sam divne ljude i potpuno sam se sklopila sa Zrenjanincima. Putovala sam na mnoga mesta, ali toplije i brže nisam bila prihvaćena nigde drugde.

Nagrade i priznanja

Do sada ste učestvovali na brojnim takmičenjima. Koje ste sve nagrade osvajali?

Tokom školovanja osvajala sam mnoge nagrade od kojih bi izdvojila Laureat Republičkog takmičenja pretkategorija niže škole, I nagrada na Međunarodnom takmičenju „Nikola Cvejić“ u Rumi, I nagrada na Međunarodnom takmičenju „Vera Kovač Vitkai“ Novi Sad, Laureat Međunarodnog takmičenja „Mita Topalović“ u Pančevu, I nagrada na Republičkom takmičenju, Laureat – Republičko takmičenje kamerne muzike u Beogradu, I nagrada na Međunarodnom takmičenju solo pevača “ Lav Mirski“ Osijek, Hrvatska, I nagrada na 31. Obzorjima na Tisi i specijalna nagrada za najbolje izvođenje kompozicije Josifa Marinkovića.

Šta za Vas znače ova priznanja? Koliko je čast osvajati ih, a kolika je to i obaveza da se bude što bolji iz nastupa u nastup?

Priznanja za mene su kao prvo velika čast, ali takođe su i podsetnik da ako nastavim da vežbam mogu da postignem i više. Ne gledam na takmičenja kao na obavezu, više ih postavljam na mesto nagrade nakon rada i truda. Kao neka velika petica posle duge nedelje konstantnog učenja. To je nešto što me podstiče da vežbam i da budem istrajna u tome. Takođe, najbolji način da se pređe preko treme je da se što više puta susrećem sa njom.

Nije lako vežbati naporno i biti zdrav

Šta je za Vas najveći izazov kada je reč o solo pevanju i nastupima?

Najveći izazov je izbalansirati rad i zdravlje. Ako vežbam „punom parom“ konstantno, napredujem tehnički, a umaram se fizički i onda sve to što sam navežbala ne mogu da iznesem, jer mi je telo preumorno. A ako se odmorim nekoliko dana onda mi je telo dovoljno odmorno da otpeva sve što treba, ali nisam u dovoljno velikom treningu da tehnički iznesem sve što sam vežbala pre odmora. Nažalost, još nisam našla taj neki balans, ali s dovoljno iskustva za nekoliko godina možda naučim šta odgovara mom telu.

Koji je Vaš repertoar tj. šta najviše volite da pevate?

Za razliku od instumentalaca, mi pevači program prelazimo dosta brzo tako da, iskreno da vam kažem, nemam baš neko određeno delo koje mi duže vreme bude na repertoaru. Jedan od ciljeva od početka mog muzičkog putovanja je uvek bila kompozicija Rachmaninoff „Zdes khorosho“, a verovali ili ne polako se bližim tom cilju.

Kako izgledaju pripreme za jedan ozbiljan nastup?

Uglavnon ujutru neka sveža ili kuvana hrana, vežbe disanja i malo istezanja. Upevavanje, prolaženje programa. Ponavljanje prevoda i značenja priče i na kraju svega šminka, frizura i naravno haljina.

Koliko je bitno obrati pažnju na svaki detalj – od samog izvođenja kompozicije do frizure, šminke, garderobe…?

Verujem da je bitno kada je ozbiljan posao u pitanju. Uspešniji ljudi se oblače u skladu s temom muzičkog dela koje izvode. Mi početnici uglavnom oblacimo šta imamo, jer je dosta skupo ispratiti teme svakog koncerta. Što se tiče kompozicije jako je bitno dobro analizirati priču i naći bilo šta u delu sa čim možemo da se poistovetimo. Mlađi ljudi poput mene, koji još nisu doživeli puno toga u životu, neke ozbiljnije teme možda mogu glasovno da iznesu, ali nemaju dovoljno emotivnog iskustva da bi preneli to na publiku. Tako da ću vam na ovo pitanje tačnije odgovoriti kad budem imala više iskustva.

Predrasuda je da je pevanje lako

Da li, po Vama, ljudi shvataju koliko je pevanje ozbiljan posao, koliko zahteva truda i rada ili, ipak, ne?

Ne mogu sve ljude da stavim u isti koš što se tiče predrasuda, ali većina ljudi ne shvata koliko je ovaj posao zahtevan i težak. Dobijala sam komentare: „što sad vežbaš kad znaš da pevaš“ ili „ma to ti je lako samo staneš pevaš i dobiješ pare“. Da ne ređam dalje, ali iskrena da vam budem i ja sam tako mislila dok nisam probala, jer je pop mnogo lakši i manje zahtevan, dok je opera jedna tehnika za koju treba vremena, strpljenja i motivacije.

Kako ste Vi doživljavali pevanje, pre nego što ste se odlučili da se za to školujete?

Pevanje sam doživljavala mnogo drugačije pre nego što sam se oprobala u njemu nego sad. Pre mi nije zvučalo teško, jer se po pevačima videlo da pevaju sa lakoćom i bez ikakvog naprezanja. Nakon što sam i sama probala da pevam shvatila sam da je preteško i mnogo izazovno. Početak je bio najteži. Nezreli glas koji tek sad sazreva bio je poprilično težak za kontrolisati, ali posle nekoliko godina sam se polako uhodala.

Kako su Vaši najbliži reagovali kada ste rekli da ćete se baviti muzikom, a kako danas kada vide sve Vaše nagrade?

Moji roditelji su znali da ću se ja baviti muzikom još i pre mene, a mojim nagradama se ponose s istom radošću koliko god male ili velike bile.

Kakvi su Vam planovi za budućnosti?

Planove za budućnost ne bih puno da otkrivam, ali svakako bih nastavila ovim pravcem.

Šta biste poručili onima koji se dvoume da li da upišu muzičku školu?

Ako se dvoume, to znači da im želja nije dovoljno velika ili im je strah previše duboko usađen. Šta god da je od ta dva, neka prvo to prebrode, pa će imati čistu sliku pravog odgovora.

Rukometni okršaj u Kristalnoj dvorani, između domaćeg Proletera i ekipe Dubočice 54 , prošao je u znaku gostiju, koji su ostvarili impresivnu pobedu, rezultatom 33:20, u okviru 3. kola Super rukometne lige.

Ovo je bio treći poraz Zrenjaninaca ove jeseni, a sva tri su završena sa velikim rezultatskim „minusom“ – protiv Metaloplastike u Šapcu – 12, protiv Dinama u Pančevu – 15 i na premijeri u Kristalnoj dvorani protiv Dubočice – 13 (ukupna gol razlika – 40).

Iako su prva dva poraza očekivana, s obzirom da su Metaloplastika i Dinamo pretendenti na titulu, Dubočica je „dodala so na ranu“. „Crveno – beli“ imaju negativan skor kada su u pitanju međusobni dueli ova dva tima, ali je ovaj poraz od Leskovčana bio daleko najubedljiviji.

Pogodilo 13 igrača Dubočice, upisao se i golman

Dubočica je od samog početka utakmice imala inicijativu, ali Proleter je uspeo da se izjednači na 3:3 u 5. minutu. Nakon tog trenutka, dominacija leskovačkog tima nije prestajala, a do kraja prvog poluvremena već su imali značajnu prednost od 18:9 i praktično već obezbedili pobedu.

Kapiten Dubočice, Andrija Atanasković (4 gola), zasluženo je proglašen za najboljeg igrača utakmice, a uz njega su se istakla i braća Pavlović (Miloš 4 i Lazar 5), koja su letos prešla iz Zrenjanina u Leskovac. Trener gostiju, Đorđe Teodorović dao je šansu i mladim igračima. Interesantno je da se čak 13 igrača iz Dubočice upisalo među strelce, uključujući čak i golmana Kocića.

U redovima Proletera najviše se istakao Aleksandar Rudić sa 7 golova.

RK PROLETER – DUBOČICA 33:20

RK PROLETER: Marko Vasić 2 gola/5 šuteva, Mirko Damjanović 2/3, Milan Gaković 0/1, Aleksa Gudurić, Aleksandar Rudić 7/11, Dane Meseldžija 0/3, Uroš Knežević 1/3, Dalibor Breti, Filip Milošević 2/3, Pavle Cvijetić 1/5, Aleksa Radičević 1/3, Vasilije Petrović, Aleksa Bukvić 3/4, Aleksandar Stojanović 1/4. Golmani: Stefan Ćorović 2 odbrane /17 šuteva protivnika, Todor Radović, Dalibor Breti 3/20.

RK DUBOČICA: Lazar Pavlović 4/4, Aleksandar Milićević 3/4, Marko Radulović 3/4, Petar Petrović 1/1, Ognjen Trajković 2/2. Luka Trako 1/1, Ivan Mitrović 1/1, Đorđe Spasić 2/2, Aleksa Mitrović 0/2, Andrija Atanasković 5/7, Gavrilo Cvetković, Miloš Pavlović 5/6, Aleksa Milošević 1/6, Lazar Anđelković 4/6. Golmani: Miroslav Kocić 7 odbrana/20 šuteva ka golu (postigao i 1 gol), Stefan Arđelan 12/19.

Protiv Jugovića u Kaću

U narednom, 4. kolu Super rukometne lige, rukometaši Proletera će gostovati u Kaću. „Crveno – beli“ moraju da ostvare pobedu, jer bi se u protivnom našli u izuzetno teškoj situaciji.

Manifestacijom „Dan pešačenja“ otvorena je danas „Evropska nedelja sporta“ u Zrenjaninu. Kao i svake godine, ovoga puta još masovnije, veliki broj naših sugrađana, posebno mlađih, odazvalo se pozivima organizatora i Grada Zrenjanina da prvo jesenje prepodne provedu u šetnji kroz grad, obalama Begeja, jezera i trasom zrenjaninskih mostova, dugom osam kilometara. Među njima bio je i gradonačelnik Simo Salapura, koji učestvuje u „Danu pešačenja“ svake godine.

„Sportske institucije, organizacije, kao i Grad Zrenjanin, podržavaju ovakve manifestacije, jer se kroz njih promovišu zdravi stilovi života i nekoliko godina unazad upravo je Zrenjanin vodeći grad u Srbiji po masovnosti kada je „Dan pešačenja“ u pitanju. Čestitam Zrenjanincima na masovnom odzivu, na prisustvu učenika, dece, organizacija, institucije koje su podržale manifestaciju. Ove godine ona se održava u okviru „Evropske nedelje sporta“ i deo je „Biaktiv“ karavana Olimpijskog komiteta Srbije“, rekao je gradonačelnik.

Načelnica Kluba planinara „Zrenjanin“ Aleksandra Todorov rekla je da se sportsko-rekreativna manifestacija „Dan pešačenja“ danas organizuje po sedmi put i na nivou Srbije i u našem gradu.

„I ove godine uspeli smo da okupimo veliki broj dece predškolskog i školskog uzrasta, starijih sugrađana, odziv je na zadovoljavajućem nivou i do kraja dana ćemo znati da li je Zrenjanin i ove godine najuspešniji grad po broju učesnika“, istakla je Todorov.

(FOTO) Projekat „Zajedno i bezbedno kroz detinjstvo 2023/2024“

Učešće u organizaciji „Dana pešačenja“ uzeli su Klub planinara „Zrenjanin“, Sportski savez grada Zrenjanina, Savez za školski sport i Savez pedagoga fizičke kulture, a na Trgu dr Zorana Đinđića, odakle je i krenula šetnja, Policijska uprava Zrenjanin predstavila je projekat Ministarstva prosvete i Ministarstva unutrašnjih poslova „Zajedno i bezbedno kroz detinjstvo“, usmeren ka podizanju svesti učenika o posledicama nasilnog ponašanja u stvarnom i virtuelnom okruženju, kao i o načinima podrške ukoliko do nasilja dođe. Štandove Policijske uprave posetio je i gradonačelnik Salapura, zajedno s načelnikom PU Zrenjanin Branislavom Todorovićem.

Izvor: Grad Zrenjanin

Tokom narednih sedam dana minimalna jutarnja temperatura biće 13 stepeni Celzijusa, dok maksimalna dnevna dostiže 26. podeok.

Nad Zrenjaninom se ove nedelje očekuje mala oblačnost sa slabim vetrom koji staje od četvrtak.

Projekat „Zajedno i bezbedno kroz detinjsvo“, realizovaće se u toku aktuelne školske godine (2023/2024). Ovim povodom su danas na platou ispred Vojvođanske banke policijski službenici Policijske uprave u Zrenjaninu  i vatrogasci spasioci, izložili deo njihove opreme, družili se sa decom i delili promotivni materijal.

Učestvovali su pripadnici policije opšte nadleznosti, saobraćajne policije, kriminalističke policije, i vatrogasne službe. Deca su pokazala veliko interesovanje, a najviše su bili oduševljeni mogućnošću da i sami isprobaju delove opreme.

„Kako bi zajednički uspešno započeli sprovođenje projekta, pozvali smo sve učenike sa područja grada Zrenjanina, da sa roditeljima, starateljima i nastavnicima uzmu učešće u promotivnim radionicama tokom septembra i oktobra 2023. godine. Roditeljii, deca i nastavnici će ovom prilikom moći da razgvaraju sa policijskim službenicima i vatrogascima, iznesu pitanja, predloge i eventualne nedoumice. Pored navedenog, sve učesnike očekuje niz zanimljivih igara i pratećeg sadržaja. Pozivamo vas da zajedno i bezbedno započnemo novu školsku godinu, i bolje se upoznamo kroz razgovor, igru i druženje“, navedeno je u zvaničnom saopštenju.

Projekat „Zajedno i bezbedno kroz detinjstvo“

Ministarstvo prosvete i Ministarstvo unutrašnjih poslova u školskoj 2023/2024. godini, u osnovnim školama u Republici Srbiji realizuju projekat „Zajedno i bezbedno kroz detinjstvo“. Ciljevi projekta su podizanje svesti kod učenika osnovnih škola o posledicama nasilog ponašanja u stvarnom i virtuelnom okruženju, prepoznavanje i prepoznavanje različitih vidova nasilja i diskriminacije. Cilj je i usvajanje strategia za pomoć drugima u nevolji i veština nenasilnog rešavanja konflikata, razvijanje saosećanja i informisanja o načinima pomoći, podrške i zaštite, kao i usvajanje znanja i veština o bezbednom učešću u saobraćaju i ponašanju u vandrednim situacijama.

Projekat MUP

Grad Zrenjanin je među jedanaest gradova i opština u Srbiji u kojima se i ove godine održavaju „Dani Republike Srpske“, a u sklopu programa u našem gradu sinoć je od 20 časova, u Kulturnom centru, održan koncert etno grupe „Trag“.

Povodom Dana Republike Srpske, gradonačelnik Simo Salapura, večeras je u svom kabinetu, zajedno sa svojim saradnicima, upriličio prijem za delegaciju Republike Srpske koju čine Goran Vučić, šef kabineta ministra za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske, Mlađen Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, Jelena Kusmuk, savetnik u Predstavništvu Republike Srpske u Srbiji i Tatjana Duvnjak, savetnik u Predstavništvu Republike Srpske u Srbiji.

Mlađen Cicović ukazao je da je manifestacija kojom predstavljaju privredu, nauku, kulturu, prosvetu, odnosno ljude i Republiku Srpsku, ušla u drugu deceniju budući da se organizuje jedanaesti put.

– Manifestacija je i postavljena tako da da puni značaj i doprinos podsticanju saradnje naše Republike Srpske iz naše Srbije i mišljenja smo da je već zauzela svoje mesto u prostoru koje podstiče i jača saradnju Srpske i Srbije. Ove godine u jedanaest gradova realizovaćemo šest programa u kojima učestvuje više od 160 izvođača program, a bićemo od Subotice do Niša. Manifestaciju smo otvorili 20. septembra u Narodnom pozorištu u Beogradu u prisustvu najviših zvaničnika Srpske i Srbije, odakle su poslate potpuno jasne poruke, poruke koje su i moto naše manifestacije, da je najvažniji posao za naš narod, posao koji je vezan za očuvanje našeg identiteta, naše kulture, tradicije, običaja, naše vere, našeg srpskog jezika, naše ćirilice i da ćemo samo jedinstveni i sabrani sa potpuno jasno očuvanim nacionalnim identitetom obezbediti sebi budućnost i kao takvi ćemo znati sigurno da definišemo i sve ono što je ekonomija, što je razvoj našeg naroda, jer, naš narod je i u prethodnom periodu pokazao da boreći se za svoju slobodu uvek je potpuno jasno slao poruku da koliko mu je važna njegova sloboda, toliko je i važna sloboda svih naroda koji žive sa nama na ovim prostorima- rekao je Cicović.

On je izrazio uverenje da će i ove godine manifestacijom biti postignut cilj i naveo da su već sada započeti zajednički programi u Beogradu sa studentima Fakulteta umetnosti iz Banjaluke i Univerziteta umetnosti iz Beograda za sledeću manifestaciju.

– Želimo da uključimo naše mlade stvaraoce u realizaciju manifestacije čiji će ovogodišnji program biti svečano zatvoren u Nišu 26. septembra. U Zrenjaninu smo svake godine i posebna zahvalnost gradonačelniku, a Zrenjanin je grad koji mi iz Republike Srpske volimo – kazao je još Cicović.

Goran Vučić je, podsetio da je grad Zrenjanin svake godine učestvovao u manifestaciji i da je ovo osma godina zaredom kako se programi odvijaju u našem gradu.

– Dani srpske postaju tradicionalan događaj u ovom gradu, a ono što mene posebna raduje jeste to što vidim da grad Zrenjanin ima dobru saradnju opštinama i gradovima Republike Srpske, a sa nekoliko gradova ima i potpisan sporazum o saradnji ili bratimljenju i sigurno je da je to ono na čemu ćemo raditi u budućnosti i pokušati unaprediti tu saradnju. Danas anas smo takođe razgovarali o nečemu što je i sam predsednik Vlade pre nekoliko godina razgovarao sa tadašnjim gradonačelnikom Zrenjanina, a to je uspostavljanje privredne saradnje grada Zrenjanina i Srpske budući da smo došli do zaključaka da sigurno ima prostora da promovišemo proizvode iz Republike Srpske i radićemo na tome da organizacije koje se bave tim poslom ovde u gradu Zrenjaninu i Republici Srpskoj uspostave saradnju i naprave modalitet kako bismo jedni drugima približili proizvode – rekao je Vučić.

Gradonačelnik Simo Salapura izrazio je zadovoljstvo što je Zrenjanin izabran da bude u agendi bogatog programa koji profiliše naš identitet.

– Bez identiteta nema naroda, a naši narodi su tradicionalno vezani, suštinski vezani poreklom, a posebno nekoliko naseljenih mesta i delova grada Zrenjanina sa delovima Republike Srpske. Istakao bih odlične i bratske veze sa gradovima Bijeljina, Laktaši i Trebinje sa kojima imamo dugogodišnju saradnju, a sada na ovaj način pokušavamo tu saradnju da unapredimo i vidimo kako i na koji način Drina može biti linija spajanja, a ne odvajanja i već sada čuli smo neke lepe ideje koje možemo realizovati u narednom periodu – rekao je gradonačelnik Salapura.

Koncert etno grupe „Trag“ iz Banje Luke:

Vokali: Valentina Milekić Kovačić, Vesna Drašković, Tanja Vrančić i Hilda Hrekes.
Instrumentalisti: Jelena Škrbić – violina, Bojan Stijak – bas gitara, Filip Vukelić – klavijature, Boban Adžić – gitara, vokal, Milan Kosić – perkusije i Goran Pivašević – frule, gajde, kaval, vokal.

Izvor: Grad Zrenjanin

Biometeorološka prognoza Republičkog hidrometeorološkog zavoda za vikend – 23. i 24. septembar:

Biometeorološka prognoza za subotu 23.09.2023.

Biometeorološka situacija može imati nepovolјan uticaj na većinu hronično obolelih, naročito na kardio i cerebrovaskularne bolesnike. Pospanost, bolovi u kostima i razdražlјivost su moguće meteoropatske reakcije. Preporučuje se umerena fizička aktivnost i adekvatno odevanje. Neophodna je povećana pažnja u saobraćaju.

Biometeorološka prognoza za nedelju 24.09.2023.

Biometeorološka situacija i dalјe nepovolјno utiče na srčane bolesnike, a oprez je neophodan i kod asmatičara. Kod meteoropata moguća je glavobolјa, malaksalost i bolovi u mišićima. U saobraćaju se savetuje dodatni oprez.

Grad Zrenjanin je Svetski dan bez automobila – globalni događaj koji se održava danas, 22. septembra, i ove godine obeležio dodelom bicikala našim sugrađanima, koji su ih nabavili na osnovu raspisanog javnog poziva, a čiju je kupovinu sufinansirao Grad Zrenjanin.

Bicikle je u Gradskoj bašti uručio zamenik gradonačelnika Saša Santovac koji je istakao da je i ove godine pojedinačni iznos subvencije bio 10.000 dinara i da je za ovu namenu izdvojeno iz budžeta milion dinara.

– Nastavljamo aktivnost započetu 2020. godine kada smo po prvi put subvencionisali kupovinu bicikala, kada smo izdvojili po pet hiljada dinara, međutim, već tada smo primetili veliku zainteresovanost naših sugrađana i 2022. godine izdvajali smo deset hiljada dinara subvencije po svakom biciklu. Po deset hiljada dinara izdvojeno je i ove godine, ali smo povećali broj korisnika. Dakle, na osnovu ovogodišnjeg konkursa nove bicikle uz subvencije Grada nabavilo je sto naših sugrađana – rekao je Santovac.

Ukazao da je dodelom bicikala na dan kada se obeležava Svetski dan bez automobila, još jednom poslata poruka da Grad Zrenjanin sprovodi mere i aktivnosti koje za cilj imaju zdravu životnu sredinu i bolji Zrenjanin.

– Podsetiću, Zrenjanin ima 35 kilometara biciklističkih staza, što zvuči kao mnogo kilometara, međutim, kada prolazimo kroz grad shvatamo de je to ipak malo i da postoji potreba za novim kilometrima staza, tako da ćemo u narednom periodu raditi i na novim projektima izgradnje biciklističkih staza, s jedne strane zbog bezbednosti biciklista, a s druge strane kako bi što više ljudi koristilo bicikl kao prevozno sredstvo u našem gradu – rekao je Santovac i podsetio i na izgrađenu biciklističku stazu uz Begej do Temišvara u Rumuniji.

Svetski dan bez automobila inicijalno je organizovan 1995. godine, kada je i osnovan konzorcijum koji podržava takve kampanje širom sveta. Prva nacionalna kampanja organizovana je u Velikoj Britaniji 1997. godine, a 2000. godine Evropska komisija je podržala inicijativu i promovisala 22. septembar širom Evrope kao Dan bez automobila. Iste godine kampanja je postala globalna, zahvaljujući Svetskoj mreži bez automobila.

Izvor: Grad Zrenjanin

U petak, 29. septembra u Kulturnom centru Zrenjanina biće održan peti festival tradicionalnih instrumenata „Rog Banata“. Nastupi muzičara počinju u 19.30 časova na Velikoj sceni Kulturnog centra Zrenjanina.

Prema festivalskoj satnici od 17 časova u Muzičkoj školi „Josif Marinković“ održaće se edukativna radionica posvećena tradicionalnim instrumetnima. Festival je revijalnog karaktera, organizuje se u tri festivalska dana u tri grada – Vršcu, Zrenjaninu i Novom Sadu. Organizator festivala je udruženje „Banatske gajde“ koje u saradnji sa Kulturni centarom organizuje zrenjaninski večernji (festivalski) program. Pokrovitelji festivala su Grad Zrenjanin i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Ulaz je slobodan.

Više o festivalu

Tri festivalska dana, tri grada, nastupi izvođača na tradicionalnim instrumentima, radionice…

Trodnevni međunarodni festival tradicionalnih instrumenata „Rog Banata“ koji se bavi očuvanjem, prezentacijom, interpretacijom (tradicionalne) muzike i igre koji čine važan deo nematerijalnog kulturnog nasleđa, biće održan od 28. do 30. septembra u Vršcu, Zrenjaninu i Novom Sadu nastupom umetnika – izvođača na tradicionalnim instrumentima, folklornih grupa i organizacijom edukativnih radionica. Ove godine festival će ugostiti profesore, izvođače, svirače, graditelje starih instrumenata i etnomuzikologe iz Španije, Belorusije, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Srbije. Prvog festivalskog dana – 28. septembra, učesnici festivala nastupiće u Gradskom muzeju u Vršcu. Radionica će se održati od 17 časova a koncert zvaničnog dela programa počinje u 19 časova. U petak, 29. septembra, drugog dana festivala, zrenjaninska publika će imati priliku kako na radionicama od 17 časova koje će se održati u Muzičkoj školi „Josif Marinković“ tako i na zvaničnom muzičkom programu od 19.30. u Velikoj sali Kulturnog centra Zrenjanina da pogleda nastup umetnika i doživi zvukove tradicionalnih instrumenta. Trećeg dana festivalski program se održava u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu od 19 časova u saradnji sa festivalom nošnji i oglavlja „Biserna grana“ Kulturnog centra iz Futoga.

Učesnici programa/gosti festivala:

Sergi Llena (Španija) – profesor trube, koji je skoro dve decenije posvetio izučavanju i prezentovanju tradicionalnih duvačkih instrumenata, među kojima na prvom mestu nekoliko tipova gajdi iz Španije. Napisao je četiri knjige o tradicionalnim instrumentima, i takođe, izrađuje gajde.

– Vital Voranau (Belorusija) – svirač i graditelj beloruskih gajdi-duda. Organizator prvog međunarodnog festivala gajdaša u Belorusiji. Napisao je dve knjige o gajdama, i prezentije ih po celom svetu.

Andrej Veleslav Babiar (Slovačka) – etnomuzikolog, svirač na više tradicionalnih instrumenata, predavač.

Dobos Levente (Mađarska) – profesor muzike i svirač na mađarskim gajdama i drugim tradicionalnim instrumentima

Lavinius Nikolaevic (Rumunija) – profesor dr na fakultetu u Temišvaru. Između ostalog, predaje i tradicionalne instrumente Rumunije.

– Dalibor Todorović (Srbija) – nosilac majstorkog pisma za tradicionalno sviranje na svirali sa Golije. Programski direktor takmičenja frulaša u Prislonici.

– Ognjen Ognjanović (Srbija) – svirač na velikim troglasnim vojvođanskim gajdama. Osnivač Velikog narodnog orkestra“Gajde“ u Bačkoj Palanci i prezentera srpskih gajdi.

– Vanja Ilijev (Srbija) – strukovni vaspitač za tradicionalne igre, folklorni pedagog i svirač na više tradicionalnih instrumenata.

– Festival organizuje UG „Banatske gajde“ u saradnji sa Narodnim muzejom iz Vršca, Kulturnim centrom Zrenjanina, Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada, Kulturnim centrom iz Futoga i Muzičkom školom „Josif Marinković“ iz Zrenjanina. Pokrovitelji festivala su: Grad Zrenjanin i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Vanja Ilijev osnivač udruženja «Banatske gajde» povodom festivala, (festivalskim) ciljevima i o tradicionalnim instrumetima naveo je sledeće:

„Tradicionalna muzika i njen neizostavni deo, tradicionalni instrumenti, čine važan deo nematerijalnog kulturnog nasleđa svakog naroda. Još jedan element, narodna igra, čine celinu koja se danas na sceni vidi i prezentuje. Na žalost, zbog kompleksnosti tradicionalni muzički isntrumenti, već više od pola veka gube, ili su izgubili bitku, sa instrumentima, tehnički savršenijim, i manje osetljivim na atmosferske i druge uticaje. Tako da danas gotovo u potpunosti, pratnju folklornih ansambala, vrše instrumenti novijeg doba, a najvećim delom, harmonika, koja se može podvesti pod narodni, ali nikako tradicionalni instrument.“

Iz svih navedenih razloga, Vanja Ilijev, kao prezenter i sirač na tradicionalnim instrumentima, i osnivač UG „ Banatske gajde“ u Zrenjaninu, 2018. godine pokreće Festival tradicionalnih instrumenata „Rog Vanata“. „Festival osim prezentovanja i promovisanja starih tradicionalnih instrumetima sa dugom istorijom poput gajdi, njenjara, fujara, drombulja, samica, panove frule, veliku pažnju poklanja i radionicama na kojima se, posebno mladi, mogu bliže upoznati sa sviračima – umetnicima i samom instrumentima. Spram zadatih tema i ciljeva svake godine, na festival se pozivaju učesnici. Što osigurava kvalitet, i ostvarenje tih ciljeva.“ – zaključuje Ilijev.

U ordinaciji „Medifizio“ do kraja oktobra aktuelan je popust od 15% na ultrazvučni pregled zglobova i mekih tkiva, a za sve penzionere i dalje važi popust od 15%  na sve vrste usluga- pregled lekara specijaliste, ultrazvučni pregled zglobova i mekih tkiva, kao i na sve dnevne fizikalne terapijske pakete.

Sada je pravo vreme, tokom jeseni, ukoliko imate hronične bolove u zglobovima, kostima, mišićima, vratu ili leđima da se javite na tretman fizikalnih terapija kako bi ste lakše i sa manjim bolovima ili bez bolova podneli nadolazeće hladne dane. Fizikalna terapija u kombinaciji sa odgovarajućim medikamentima je najefikasniji način saniranja reumatskih tegoba.

DEGENERATIVNA REUMATSKA OBOLJENJA

Istraživanja pokazuju da tri četvrtine stanovništva pati od neke reumatske bolesti, a od toga 70% čine degenerativna reumatska oboljenja.

Degenerativni reumatizam nastaje usled propadanje hrskavice unutar zgloba ili diskusa između kičmenih pršljenova. Neke statistike pokazuju da se degenerativne promene javljaju oko 50-te godine života, ali je moguće i ranije, bez obzira da li se očigledno manifestuju ili ne. Problem kod reumatizma je da prvi znaci bolesti mogu biti pritajeni ili zanemareni, ali u ordinaciji „Medifizio“ se velika pažnja poklanja i prevenciji, te kod njih možete dobiti značajne savete i u vezi lečenja, ali i prevencije.

Ključni faktor u tretiranju reumatskih bolesti je rana dijagnoza. U  ordinaciji „Medifizio“ vam je u tom smislu na raspolaganju ultrazvučna dijagnostika. Ukoliko je bolest u začetku fizikalna terapija i lekovi imaju više vremena i prostora na raspolaganju da deluju i značajno umanje i odlože bolest. Ukoliko je bolest u odmaklom stadijumu agresivnijim pristupom mogu se značajno umanjiti tegobe. U ovoj ordinaciji se neguje individualni pristup i korekcija terapije na dnevnom nivou ukoliko je to potrebno.

Pored degenerativnog reumatizma u ordinaciji „Medifizio“ se leči i zapaljenski reumatizam (reumatoidni artritis, ankilozirajući spondilitis), metaboličke bolesti kostiju i zglobova (osteoporoza, giht), kao i vanzglobni reumatizam (promene u okolini zglobova na mišićima, njihovim pripojima, tetivama, ligamentima, sluznim kesema, ovojnicama).

Mora se napomenuti da uspešno rešavaju i akutna stanja, kao što je akutni bol u leđima, akutna lumboishijalgija, akutni bol u vratu, akutne otoke zglobova i mekih tkiva kao posledice nekog oboljenja ili povreda. U tu svrhu koriste adekvatnu kombinaciju medikamenata i fizikalnih agenasa. O tome svedoči značajan broj pacijenata gde su postigli brz i efikasan oporavak nakon akutizacije nekog već postojećeg hroničnog oboljenja lokomotornog aparata ili nakon akutne povrede.

Odbornici Skupštine grada Zrenjanina održali su danas 30. sednicu u aktuelnom sazivu, sa dnevnim redom koji je obuhvatio 22. tačke. Predsedavao je Čedomir Janjić koji je, na početku sednice, saopštio da je došlo do jedne promene u sastavu odborničkih grupa, te da će dosadašnji odbornik Socijalističke partije Srbije Zoran Šemić ubuduće nastupati u odborničkom klupu SNS.

Skupština grada verifikovala je odluke s prethodne sednice Gradskog veća i usvojila Predlog Odluke o donošenju Plana generalne regulacije naseljenog mesta Perlez, Predlog Odluke o izmenama Odluke o uređenju grada Zrenjanina, kao i Predlog Odluke o pristupanju izradi Plana kvaliteta vazduha na teritoriji grada Zrenjanina za period 2024 – 2029. godine. Usvojen je i Predlog Odluke o pristupanju izradi Strategije za mlade Srednjeg Banata za period 2024 – 2030. godine, kao i predlozi odluka o prenosu prava korišćenja na nepokretnostima u javnoj svojini grada Zrenjanina i o pribavljanju nepokretnosti u javnu svojinu grada Zrenjanina neposrednom pogodbom – bez naknade. Ove odluke prokomentarisao je i zamenik gradonačelnika Saša Santovac.

“Usvajanjem ovih tačaka otvaraju se nove mogućnosti za razvoj grada Zrenjanina i brigu o njegovim stanovnicima. Plan generalne regulacije naseljenog mesta Perlez otvara mogućnost za projektovanje kanalizacije u tom mestu, sa prečistačem otpadnih voda. Usvojen je danas i početni akt koji ima za cilj donošenje Strategije za mlade i želimo da čujemo njihovo mišljenje. U svetlu perioda od pre 11 godina, značajno je smanjena nezaposlenost, lakše je danas govoriti o mladima koji se više ne suočavaju s problemima zapošljavanja i lakše je određivati njihovu perspektivu i ukazivati im na šansu u Zrenjaninu”, rekao je Santovac, osvrnuvši se na još neke danas usvojene odluke.

“Drago nam je što usvajamo odluke koje imaju za cilj pribavljanje određenih nepokretnosti za Grad Zrenjanin. Zahvaljujući Direkciji za imovinu Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, danas smo ovlastili gradonačelnika da može da potpiše ugovor i da pribavimo nepokretnost u Ulici kralja Petra Prvog broj 3. Radi se o objektu od velikog značaja i kulturnom dobru, u čiju rekonstrukciju je grad, uz pomoć Republike, već uložio određena sredstva prethodne godine, a sada će radovi na obnovi biti nastavljeni”, naveo je Santovac.

Odbornici su usvojili i Predlog Odluke o ustanovljavanju nagrade ‘”Nestor Dimitrijević”, za izuzetne rezultate postignute u oblasti obrazovanja i vaspitanja, a koja će se dodeljivati 14. oktobra, na dan rođenja uglednog građanina Velikog Bečkereka i velikog prosvetnog dobrotvora Nestora Dimitrijevića.

Izvor: Grad Zrenjanin

Sastanak hiruruške sekcije Srpskog lekarskog društva (SLD) održava se danas u Zrenjaninu, u kongresnoj sali hotela “Vojvodina”, u organizaciji predsedništva Hirurške sekcije SLD i hirurškog kolektiva Opšte bolnice “Đorđe Joanović” Zrenjanin.

Skup ove vrste, uz učešće brojnih eminentnih hirurga i stručnjaka iz naše zemlje i gostiju iz regiona, nakon 15 godina se ponovo održava u našem gradu, Pozdravljajući učesnike, gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura istakao je da su, nakon perioda pandemije, primetna veća ulaganja u zdravstvo i zdravstveni sistem, ali da je potrebno i dalje raditi na njegovom unapređenju i modernizaciji.

“Zahvaljujem na ukazanom poverenju od strane hiruruške sekcije Srpskog lekarskog društva, hvala organizatorima, našim doktorima koji su ovim skupom načinili i lepu promociju za naš grad. Svedoci smo velikih, ali nikad dovoljnih ulaganja Srbije i Grada Zrenjanina u zdravstvo, korona nas je sve promenila, dala nauk da je neophodno više ulagati u zdravstveni sistem, podizati svest, ali smo ipak ponosni na ono što je uloženo u našu Opštu bolnicu, zdravstvo na nivou grada i lokalna samouprava se trudi da ostvari što bolju komunikaciju i pruži svaki vid podrške našim zdravstvenim ustanovama”, poručio je gradonačelnik.

Predsednik hiruruške sekcije SLD prof. dr Vasilije Jeremić izrazio je zahvalnost Gradu Zrenjaninu, gradonačelniku i posebno hirurzima iz Opšte bolnice “Đorđe Joanović” na organizaciji ovako značajnog stručnog skupa. Rekao je da je ovo prvi sastanak nakon izbora novog rukovodstva sekcije, u aprilu ove godine.

“Ovaj sastanak se, u smislu organizacije, ni po čemu ne razlikuje od onih koji se održavaju u Beogradu. Održava se na visokom stručnom nivou, a poseban akcenat dajemo na prisustvu mladih hirurga, koji su budućnost naše srpske hirurgije. Želja nam je da unapredimo ovakve sastanke i omasovimo ih, to su neki izazovi pred kojima stojimo i koje ćemo rešavati”, kazao je Jeremić.

Zrenjaninski opšti hirurg i pomoćnik direktora Opšte bolnice “Đorđe Joanović” dr Vanja Kunkin rekao je da je Zrenjaninu pripala čast da bude prvi domaćin ovakvog skupa nakon pauze izazvane pandemijom.

“Sastanak predstavlja vrh naše hirurgije, okupio je stručnjake iz cele zemlje, goste iz inostranstva, a cilj je da se sastajemo, razgovaramo o novim temama, dostignućima, da podelimo iskustva, uspostavimo nove vidove saradnje, kako bi u budućnosti naš posao radili bolje i pružali bolju zdravstvenu zaštitu građanima širom Republike Srbije”, poručio je dr Kunkin na otvaranju današnjeg sastanka.

Sastanak srpskih hirurga imao je i prateće prezentacije proizvođača lekova, medicinskih sredstava i opreme, a taj svojevrsni mini-sajam takođe je organizovan u zrenjaninskom hotelu “Vojvodina”. U sklopu ceremonije otvaranja, upriličen je i prigodan umetnički program u kom su nastupili učenici Muzičke škole “Josif Marinković” iz Zrenjanina, a prikazan je i prigodan informativno-turistički film o gradu Zrenjaninu.

Izvor: Grad Zrenjanin

Ekološki održiv prevoz jedan je od stubova brige o životnoj sredini. U skladu sa tim, u okviru Evropske nedelje mobilnosti, koja se održava od 16. do 22. septembra 2023. u kompaniji Mlekoprodukt pokrenuta je akcija „Ekološki održivog prevoza zaposlenih“ tokom koje se promoviše korišćenje alternativnih, ekološki čistih vidova prevoza.

Cilj akcije jeste podsticanje razmišljanja o održivom kretanju. Zaposleni su ohrabreni da isprobaju alternative vrste prevoza umesto pojedinačnog korišćenja sopstvenog automobila: vožnja bicikla, pešačenje, dolazak više osoba jednim automobilom i svi ostali vidovi prevoza koji doprinose očuvanju planete.

Učešće u akciji je potpuno dobrovoljno, a učesnici samostalno prijavljuju svoje rezultate – tačnije broj ušteđenih kilometara koje bi prešli u sopstvenim automobilima da nisu odlučili da tokom jednog ili više dana u nedelji u kojoj se održava akcija, koriste alternativna i ekološki prihvatljiva rešenja. Akcija se održava i promoviše pod međunarodnim nazivom #MobilityChallenge i sloganom „Krećite se ekološki, ostanite zdravi“.

Prošle godine, u okviru izazova #MobilityChallenge, Mlekoprodukt je ostvario izvanredne rezultate. Pređeno je čak 7.769,2 kilometara za sedam dana, što predstavlja približno razdaljinu Zrenjanin – Njujork, vazdušnim putem. Zaposleni u Mlekoproduktu još jednom su ovim putem dali svoj doprinos očuvanju planete.

Stiže nam vikend, a to znači samo jedno- Stellarossa ponovo svoje ukusne i bogate porodične pice nudi po specijalnim, sniženim cenama! Ako želite da se opustite u društvu voljenih osoba, dok uživate u izvrsnim ukusima njihovih slasnih pica, ovo je idealna prilika za vas! Kako bolje provesti vikend nego uz drage ljude i preukusnu hranu?

Osim dostave, sada možete otići do njihovog pica-restorana i u prijatnoj amotsferi, uz omiljeno piće uživati u picama, slatkim i slanim palačinkama, sendvičima i ostalim specijalitetima po kojima je ova picerija dobro poznata.

VIKEND AKCIJA 22.09.- 24.09.

PETAK 22.09. PORODIČNA KAPRIĆOZA- 899 DIN. (REDOVNA CENA 1100 DIN)

Ovog petka možete uživati u klasici- porodičnoj Kaprićozi. Ona je uvek dobar izbor i svi u njenom ukusu uživaju! Bogata kombinacija pelata, kačkavalja, šunke, pečuraka, maslina i origana, očekuje vas po ceni od 899din.

SUBOTA 23.09. PORODIČNA STELLA ROSSA- 1190 DIN. (REDOVNA CENA 1450 DIN)

Naš specijalitet, kome je teško odoleti- Stella Rossa. Ukusna kombinacija šunke, kačkavalja, šampinjona, pršute i kajmaka predstavlja savršen spoj, u kom rado uživaju svi gurmani i ljubitelji pice.

NEDELJA 24.09. PORODIČNA SRBSKA- 1190 DIN. (REDOVNA CENA 1500 DIN)

Za kraj vikenda, nedelju začinite porodičnom SrBskom. Savršena kombinacija šunke, šampinjona, kačkavalja, kulena, dimljene slanine i jajeta, donosi jedinstvenu notu ukusa koja obožavaju ljubitelji tradicionalnih jela.

Stellarossa je pokrenula svoje promotivne vikend akcije, kako bi što veći broj Zrenjaninaca imao priliku da se upozna sa njihovom autentičnom recepturom. Korišćenje specijalnog brašna tipa 00 i fermentacija testa najmanje 36 sati daju Stellarossinim picama jedinstven karakter. Ovako pripremljeno testo pruža idealan balans između hrskave kore i mekanog, vazdušastog središta. Naravno, sve je začinjeno samo najkvalitetnijim sastojcima, ističući prave ukuse italijanske pice.

PICERIJA STELLAROSSA – INFORMACIJE

Posetite ih na adresi Ive Lole Ribara 51. Broj za dostavu hrane je: 069/ 3-400-400. Za sve novosti, zapratite njihove profile na društvenim mrežama facebook i instagram.

Završeni su radovi na sanaciji prelivnog kanala, kao i krečenje zatvorenog bazena, koji će posle kraće pauze, sutra, 23. septembra, ponovo otvoriti vrata za kupače, navode u JU “Sportski objekti”.

Radno vreme bazena je od 11 do 18.30 časova, a izlazak iz samog bazena do 18 časova.