Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је на свечаној академији, поводом Дана и крсне славе града – Светог свештеномученика Петра Дабробосанског, да је овај град, у чију одбрану је уткано 4.100 живота, страдао, васкрсао и растао заједно са Републиком Српском.

„Град Источно Сарајево је страдао ради онога што је био, али се поново се уздигао, исто као што је због својих убјеђења страдао и уздигао се међу свете митрополит дабробосански Петар Зимоњић“, рекао је Ћосић.

Према његовим ријечима, период између двије славе обиљежила је пандемија вируса корона, када здравствени систем трпи огроман притисак, те да зато здравствени радници заслужују огромну захвалност због несебичне и херојске борбе за животе сваког грађанина Источног Сарајева.

„Дугујем огромну захвалност начелницима свих шест градских општина, који су у времену епидемије вируса корона и поред смањених прихода, радили и доста учинили за своје средине, а самим тим и за овај град. Волио бих да сваке наредне године будемо све јачи и да се још више идентификујемо са овим градом“, нагласио је Ћосић.

Ћосић је истакао да је град, захваљујући структури својих прихода, финансијски стабилан, функционише добро, заједно са свим својим организационим дијеловима.

„Ипак, желимо да радимо још више. Да се посветимо нашим становницима и будемо њихова седма јединица локалне самоуправе, која ради са својим оштинама“, навео је градоначелник Источног Сарајева.

Ћосић је најавио да ће град, и поред ограничених прихода, подржати значајне инфраструктурне пројекте у свакој од шест општина, са којима, како је навео, жели да буде партнер и пријатељ.

„Надам се да ће инвестициони циклус који планира Влада Републике Српске обухватити и пројекте наших општина. Јако ми је драго што Влада наставаља да у износу од 21.500.000 КМ финасира пројекте градње Студентског дома, зграде Ректората, Музичке академије, Факултета физичке културе и спорта“, рекао је Ћосић.

Он је подсјетио и на огромне инвестиције на Јахорини, али и улогу општина Пале и Трново, али и самог града у развоју ове планине.

„Мислим да ћемо успјети да градску туристичку организацију дефинишемо као једну са шест инфо центара и у потпуности је ставимо у функцију развоја туризма на подручју града Источно Сарајево. Убијеђен сам да у сваком сегменту друштва можемо постићи још много више“, нагласио је Ћосић.

Према његовим ријечима, страни донатори ће у наредном периоду подржати различите пројекте у Источном Сарајеву, како инфраструктурне, тако и оне који јачају капацитете администрације.

Указујући на чињеницу да је Источно Сарајево, уз Бањалуку, једини град који има већу стопу досељавања него исељавања, а неке од општина имају и позитивну стопу природног прираштаја, Ћосић сматра да овај град мора бити у центру пажње Републике Српске.

Бесједу о животу и дјелу Светог Петра Дабробосанског одржао је протојереј ставрофор Ранко Билинац.

Током академије истакнутим појединцима и колективима додијељена су признања града Источно Сарајево.

Најавеће признање – Повеља Града додијељена је некадашњег градоначелнику Источног Сарајева Радомиру Кезуновићу, те некадашњем команданту Илијашке пјешадијске бригаде генерал-мајору Драгану Јосиповићу.

Златне плакете добили су Болница „Србија“ и домови здравља и амбуланте из свих градских општина, као и пуковник у пензији Милан Јоловић Легенда.

Добитници Сребрне плакете су декан Факултета физичког васпитања Универзитета у Источном Сарајеву Боро Цицовић, предузеће „Оберон“ из Источног Старог Града, чији је власник Тадија Тадић, овогодишњи кум славе града.

Свечаној академији присуствовали су Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац, министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Ћорић, посланици у Народној скупштини Српске Наташа Трифковић и Мирослав Вујичић.

Присутни су били гости из Србије и Црне Горе – замјеник градоначелника Ниша Душица Давидовић, помоћник градоначелника Новог Сада Александар Петровић, замјеник градоначелника Сомбора Љиљана Тица и помоћник градоначелника Синиша Борота, те предсједници општина Пантелеј /нишка општина/ и Плужине Наташа Станковић и Мијушко Бајагић.

Академији су присуствовали и начелници општина Источно Ново Сарајево Јован Катић, Пала Бошко Југовић и Трнова Драгомир Гаговић.

Након свечане приказан је документарно-играни о страдању Срба у Ледићима, аутора Гвоздена Шарца, у продукцији Радио-телевизије Републике Српске.

Данас, на славу града у 9.00 часова у храму у Храму Светог свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима служена је Света архијерејска литургија.

У 14.00 часова предвиђен је славски ручак у хотелу „Рајска долина“ на Јахорини, у 18.00 часова планирано је отварање новоизграђеног парка у Палама, након чега ће у 19.00 часова на Студентском тргу у овој општини услиједити концерт Саше Матића.

/Срна/

Источно Сарајево ће се ускоро побратимити са градовима Нови Сад и Ниш, најавили су челници ових градова. Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је да је намјера овог града да постане један од најбитнијих центара Републике Српске, али и да окупи пријатеље, од којих су најзначајнији, како је рекао, браћа и сестре из Србије и Црне Горе.

„У том дијелу испуњавамо у потпуности мисију јер имамо госте са сјевера и југа Србије са којима ћемо се братимити“, рекао је Ћосић на конференцији за новинаре након сусрета са гостима из Србије и Црне Горе у оквиру манифестације „Дани Источног Сарајева“ поводом славе града – Светог свештеномученика Петра Дабробосанског.

Подсјећајући да се општина Пале већ побратимила са нишком општином Пантелеј, он је најавио да ће ускоро бити озваничено братимљење ове нишке општине са Источном Илиџом.

„Везују нас многе ствари са Нишом, попут доктора Миодрага Лазића, а наравно ту су и Плужине са којима имамо дугогодишњу сарадњу коју ових дана даље јачамо. Зовемо пријатеље да дођу, да остваримо сарадњу у културном, привредном, спортском и невладином сегменту, сарадњу градских управа и јавних институција. То што смо један народ нам јако помаже, али смо снажнији када сарађујемо“, рекао је Ћосић.

Он је подсјетио да је Влада Србије у претходне три године у локалне заједнице у Републици Српској инвестирала више од 50 милиона евра, од чега је много средстава уложено и у општине Источног Сарајева.

Ћосић је најавио да ће идуће године у мају и јуну Источно Сарајево бити домаћин великог скупа Срба из Сарајева расутих широм свијета.

Замјеник градоначелника Ниша Душица Давидовић је, честитајући крсну славу граду Источно Сарајево, истакла да су два братска народа Србије и Републике Српске једно и да се никада нису раздвајали, нити ће се раздвајати.

„Град Ниш стоји на располагању и наша врата су отворена, што сте ви и показали доласком на нашу градску славу Свети цар Константин и царица Јелена. Оно што могу да најавим је да ћемо се братимити и да ће град Ниш и Источно Сарајево у једном од наредних месеци озваничити братимљење“, рекла је Давидовићева.

Она је истакла да Источно Сарајево и Ниш веже велико поштовање према ратном хирургу Миодрагу Лазићу, те изразила задовољство што шеталиште у општини Источна Илиџа носи његово име.

Помоћник градоначелника Новог Сада Александар Петровић је, честитајући крсну славу Источном Сарајеву, најавио да ће се два града званично побратимити у новембру, када ће бити потписана повеља о братимљењу, која је већ припремљена.

„Предлог споразума о братимљењу су усагласиле обе стране, а Влада Србије је након неопходне институционалне процедуре 2. септембра дала сагласност да Нови Сад и Источно Сарајево постану градови побратими. То је још један у низу градова са којима Нови Сад има побратимске везе на част, понос и задовољство“, нагласио је Петровић.

Образлажући споразум о братимљењу, он је навео да ту нема високе политике него да је искључиво ријеч о питањима од животног значаја за грађане оба града, те да предвиђа институционалну сарадњу градских управа у области привреде, пољопривреде, туризма, образовања, спорта, културе.

Предсједник општине Пантелеј Наташа Станковић подсјетила је на братске односе са општинама Пале и Источна Илиџа, изразивши увјерење да ће везе убудуће бити још јаче, те честитала грађанима Источног Сарајева крсну славу.

Предсједник општине Плужине Мијушко Бајагић честитао је Источном Сарајеву крсну славу у име локалне заједнице на чијем је челу и навео да је ријеч о општини која гранични са Републиком Српском, те да је братски дијелила недаће кроз које је пролазио српски народ.

Осим представника градова и локалних заједница који су учествовале на конференцији за новинаре, гости у Источном Сарајеву су и замјеник градоначелника Сомбора Љиљана Тица и помоћних градоначелника Синиша Борота.

/Срна/

Животни принцип нобеловца Петера Хандкеа јесте да не прихвата наметнуте матрице и стереотипе, те тако није прихватио ни пропаганду у западним медијима о грађанском рату у бившој Југославији, већ је током бомбардовања дошао да се лично увјери у то шта се дешава, рекао је данас предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Короман.

Током разговора о књижевном раду и дјелу Хандкеа у амфитеатру „Бели Вук“ на Тврдимићима у оквиру манифестације „Дани града Источно Сарајево“, Короман је нагласио да је Хандке тражио диференцирани приступ западних медија према дешавањима и према категоризацији одређених дешавања на простору бивше Југославије.

Он је истакао и да Хандке кроз своје есеје „Правда Србију“.

„Човјек је имао свој став о дешавањима и треба да га поштујемо“, истакао је Короман.

Он је подсјетио и да је Хандкеов партнер био чувени њемачки режисер Вим Вендерс, који је ове године добио награду „Срце Сарајева“.

Короман је напоменуо да у овом данашњем разговору о дјелу Петера Хандкеа не треба стављати никакве политичке конотације и најавио да ће и у наредном периоду бити пракса да се у Источном Сарајеву током обиљежавања „Дана града“ организују разговори о дјелима и других значајних писаца.

Представник групе грађана читалаца Славица Драшковић рекла је да је Хандке свјетско име у књижевности иза којег је више од стотину наслова различитих жанрова.

Она је истакла да је Хандке остварен као књижевник и сценариста, те да је са Вендерсом писао сценарио за филм „Небо над Берлином“.

Према њеним ријечима, постоји и неколико путописа, есеја који су значајни да се помену.

Наводећи да је Хандке добитник Нобелове награде за 2019. годину, Драшковићева је додала да се мање помиње то и да је 1995. био у најужем избору за исту награду.

Драшковићева је истакла да је данас била прилика да се све то представи – Хандкеов однос према наградама, јавности, писаној ријечи и читаоцима.

„Стога смо и дали назив Хандке у Источном Сарајеву јер писац је увијек ту гдје се његово дјело чита“, истакла је Драшковићева.

/Срна/

Ученици Основне школе “Свети Сава” у Трнову обиљежили су Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

Празник Дан српског јединства, слободе и националне заставе у Републици Српској и Србији уведен је 2020. године у знак сјећања на пробој Солунског фронта.

Од ове године школе широм Српске и Србије обиљежавају овај празник.

Ученици Основне школе “Свети Сава” из Трнова су на креативан начин обиљежили Дан српског јединства.

Уз предавања својих учитељица, најмлађи ученици ове школе су цртали заставу Републике Српске.

Начелник општине Маринко Божовић састао се јуче са представницима IPSA института и ЈП „Путеви“ Републике Српске.

На састанку је разматрано идејно рјешење брзе цесте Сарајево-Фоча.

Наручилац посла је делегација Европске комисије.

Начелник Божовић је иницирао овај састанак, како би се нашла рјешења и усагласили ставови о спорним питањима, с обзиром на то да је ова цеста од великог значаја и за општину Источна Илиџа, јер дужином од девет километара пролази кроз њену територију.

Наредни састанак се очекује за 20 дана, када ће постигнути договори бити имплементирани у идејно рјешење.

/општина Источна Илиџа/

На свечаној академији поводом обиљежавања Дана града и славе – Свети Петар Дабробосански, која ће бити одржана вечерас у 18,00 часова у Културном центру Источно Ново Сарајево, биће додијељена признања заслужним појединцима и колективима. Највеће признање, Повеља града, биће уручено Драгану Јосиповићу, генералу у пензији и Радомиру Кезуновићу, бившем градоначелнику Источног Сарајева.

Након свечане академије, планирана је  пројекција филма о страдању Срба у Ледићима, аутора Гвоздена Шарца, у продукцији РТРС-а. Пројекција ће бити одржана у Културном центру Источно Ново Сарајево у 20,00 часова.

У оквиру манифестације „Дани Источног Сарајева“, биће одржана и конференција за новинаре са гостима из Србије и Црне Горе, у Административном центру Владе Републике Српске у 16,30 часова.

У амфитеатру „Бели Вук“ на Тврдимићима, данас у 12,00 часова, планиран је разговор о књижевном раду и дјелу нобеловца Петера Хандкеа.

Света архијерејска литургија у Храму Светог свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима биће служена сутра у 9, 00 часова, а славски ручак планиран је у Хотелу „Рајска долина“ на Јахорини у 14,00 часова.

У организацији Градске управе Источно Сарајево, сутра у 19,00 часова, на Студентском тргу у Палама, биће одржан концерт Саше Матића, а отварање новоизграђеног парка у Палама планирано је за 18,00 часова.

Посланици у Народној скупштини Републике Српске усвојили су данас у Бањалуци Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличног писма чији је циљ заштита и очување српског језика и ћирилице као нематеријалног културног насљеђа.

На посебној сједници Народне скупштине за Закон је гласало 70 посланика, два су била против, а уздржаних није било.

Суштинске одредбе имаће позитиван утицај на културу, јер доношење Закона подстиче, не само заштиту и очување српског језика и ћирилице као нематеријалног културног насљеђа, већ и осигурава његово преношење будућим генерацијама у изворном облику и ширење сазнања о његовим вриједностима.

Закон ће имати позитиван утицај и на образовање из разлога што подстиче правилно изражавање, познавање и правилну употребу језика српског народа и ћириличног писма.

Након гласања, предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић окончао је посебну сједницу.

И Скупштина Србије усвојила је данас Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма.

Србија и Република Српска обиљежавају данас Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

Владе Српске и Србије одлучиле су да заједнички празнују 15. септембра, на дан када је прије 103 године у Првом свјетском рату пробијен Солунски фронт.

/Срна/

Код Централног крста на Војничком спомен-гробљу на Сокоцу служен је помен погинулим српским борцима, након чега су представници града Источно Сарајево, градских општина и борачких организација положили вијенце и црвене руже у оквиру манифестације „Дани Источног Сарајева“ и поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

„Мали Зејтинлик је за сваког становника Источног Сарајева најсветије мјесто на овом подручју, гдје су упокојени они који су бранили Републику Српску и Источно Сарајево“, истакао је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.

Ћосић је новинарима на Сокоцу рекао да се наставља обиљежавање дана и крсне славе Града – Светог Петра Дабробосанског, али и Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

Напомињући да је велики број српских бораца који су сахрањених на Војничком спомен-гробљу на Сокоцу одбранио територију која је у рату била Српско Сарајево, Ћосић је изразио жаљење због чињенице да су поједине сарајевске општине и насеља Срби у миру морали напустити јер Дејтонским споразумом нису остале у саставу Републике Српске.

„Тиме је њихова жртва још већа. Бранили и одбранили, а у миру, у слободи за коју у се борили, морали су напустити Српско Сарајево у великом дијелу и зато никада не могу бити заборављени“, рекао је Ћосић.

Према његовим ријечима, управо због тога су у оквиру манифестације „Дани Источног Сарајева“ и Дана српског јединства, слободе и националне заставе, руководство града, шест општина које чине градску заједницу са представницима регионалне и општинских борачких организација данас одали почаст српским јунацима погинулим у одбрани Сарајевско-романијске регије.

Ћосић је нагласио да ће се општине и град Источно Сарајево у наредном периоду борити за борачку популацију, те из године у годину поправљати положај људи из ове популације и трудити се да осмисле за њих нове програме подршке.

Предсједник Скупштине Града Источно Сарајево Бранко Короман нагласио је да је програм обиљежавања почео на Малом Зејтинлику, гдје је сахрањено скоро 1.000 српских бораца погинулих у обрани Сарајевско-романисјке регије и да ће тако бити и убудуће, када се буде славила слобода.

Он је додао да те слободе не би ни било да више од 4.100 српских јунака нису жртвовали живот у одбрани регије.

„Не можемо корачати у будућност ако чврсто не оправдамо и поштујемо прошлост и ово ће бити пракса и у будућим прославама Града“, поручио је Короман.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица напоменуо је да је један од оснивача Града Источно Сарајево и Војничког спомен-гробља Мали Зејтинлик и да је увијек дјеловао у правцу стварања српске слоге и јединства.

Он је новинарима рекао да се ових дана размишља о иницијативи да Војничко спомен-гробље на Сокоцу добије назив Нови Зејтинлик умјесто садашњег Мали Зејтинлик.

Бјелица је нагласио да су поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе на свим јавним установама на Сокоцу истакнуте српске заставе.

Вијенац на споменик положио је данас између осталих министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац.

Током егзодуса, који је почео у децембру 1995. године, а завршен почетком марта 1996. године, на Војничко гробље „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу пренесени су посмртни остаци 500 сарајевских Срба.

Српски становници Илијаша, Илиџе, Хаџића, Вогошће и Грбавице, њих око 120.000, су након потписивања Дејтонског мировног споразума напустили одбрањена вјековна огњишта јер нису жељели да живе под туђом влашћу.

Србија и Република Српска заједнички прослављају празник српског јединства, слободе и националне заставе 15. септембра, на дан када су српске и савезничке јединице у Првом свјетском рату пробиле Солунски фронт.

/Срна/

Поводом 110 година од смрти Аделине Паулине Ирби, познатије као Мис Ирби, која је оставила неизбрисив траг у историји српског народа у Босни и Херцеговини, делегација Градске управе Источно Сарајево положила је данас вијенац на споменик овој добротворки, на сарајевском гробљу у насељу Циглане.

Обиљежавању годишњице смрти Мис Ирби присуствовали су и студенти Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Аделина Паулина Ирби, која је помагала је хришћане и српске устанике против турске власти у Херцеговини,  умрла је на данашњи дан,  15. септембра 1911. године.

Мис Ирби је била британски путописац, борац за права жена и добротвор Срба у БиХ. Путовала је Балканом, прикупљала помоћ за ратовима захваћена подручја, а у Сарајеву је основала прву школу за дјевојке.

Иако је школа била отворена за све вјероисповијести, углавном су је похађале српске ученице, тако да се школа у извјештајима и документима убрзо почела називати српска женска школа.

Аделина Ирби у Сарајеву је посебно подржавала рад Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета”.

Аделина Ирби је из српског устанка изашла са атрибутима “племенита” и “мајка сиротиње”, који су је пратили до краја живота и са којима је ушла у историју.

Аделина Ирби остала је у Сарајеву до краја живота и наставила са радом, често финансирајући школе сопственим новцем.

Њена смрт ожаљена је не само у Сарајеву и широм БиХ, већ и у Србији. Заставе су спуштене на пола копља, а црне тканине висиле су са многих прозора и балкона сарајевских Срба.

Сахрањена је, према сопственој жељи, на протестантском гробљу на Кошевском брду. Гроб је касније измјештен на гробље Свети Јосип у сарајевском насељу Циглане.

Сву своју имовину оставила је Српском просвјетном и културном друштву “Просвјета” и Задрузи “Српкиња”.

Спелеолошко-еколошког друштва /СЕД/ „Орловача“ са Пала покренуло је школу спелеологије за ученике петог разреда са подручја града Источно Сарајева.

Предсједник Друштва Младен Самарџић рекао је Срни да је школа бесплатна и да ће ту дјеца и омладина имати прилику да се упознају са спелеолошком опремом, оријентацијом у простору и правилима понашања у природи.

„Циљ нам је да свима понудимо могућност да се опробају у авантурама спелеолошког пењања као и да се едукују о значају природе и животне средине. Први кроз школу спелеологије за викенд су прошли ученици основне школе у Мокром“, истакао је Самарџић и додао да је школа бесплатна захваљујући градоначелнику Источног Сарајева Љубиши Ћосићу.

Он је нагласио да ће Друштво контактирати директоре школа са подручја града и договорити показне вјежбе, упознавање техника спелеологије и оријентацију у природи кроз презентације, а дјеца која се покажу способна кренуће и у истраживање пећина са колегама спелеолозима, те употријебити све оно што су научили у току школе.

Самарџић каже да би школа требало да траје два мјесеца. Уколико дође до застоја у раду због епидемиолошких мјера, додао је да ће бити настављена по завршетку пандемије.

„Сва дјеца која буду жељела да наставе са обуком за школу спелеологије моћи ће да се пријаве и постану чланови Спелеолошко-еколошког друштва, односно секција у школама, које ћемо договорити са наставницима географије како би сви наставили рад на истраживању и заштити природе“, напоменуо је Самарџић.

Самарџић је навео да вриједност набављене опреме износи 5.000 КМ и да садржи појасеве, ужади, пењалице, кролове, карабинере и све остало неопходно за пењање, те да се овим стекла могућност наставка спелеолошких истраживања, откривања спелеолошких објеката значајних и за општину Пале и за град Источно Сарајево.

„Ово је битан пројекат за социјализацију дјеце, да упознају једни друге како би сутра своја знања могли да пренесу и на остале колеге, ученике који нису из неког разлога успјели да похађају школу спелеологије“, рекао је Самарџић.

Поред бесплатне школе спелеологије, Самарџић је рекао да имају велики број заинтересованих родитеља, чак и из ФБиХ за ову школу, тако да ће правити још једну школу како би сви који желе да се прикључе имали ту могућност.

У Спелеолошко-еколошком друштву „Орловача“ сматрају да могу очекивати високу одрживост овог пројекта у будућности, на основу досадашњих искустава у вези са обиласком пећина и велику заинтересованост и позитивне утиске, нарочито дјеце и младих.

Више информација у вези са пријавама за школу спелеологије може се добити на контакт број: 065/314 -431 или путем мејла:sedorlovaca@gmail.com.

/Срна/

На Савском тргу у Београду данас ће бити одржана централна манифестација посвећена обиљежавању Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

Предвиђено је обраћање Његове светости патријарха српског Порфирија, предсједника Србије Александра Вучића и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, најављено је из београдске Градске управе.

Код споменика Стефану Немањи биће распоређени гардисти са пуковским заставама, а изнад тог простора надлијетаће хеликоптери.

Послије химне „Боже правде“, коју ће извести Хор Радио телевизије Србије, окупљени ће чути и „Пукни зоро“ у извођењу Дејана Петровића и „Биг бенда“.

Централна манифестација на Савском тргу завршиће се изведбом пјесме „Ово је Србија“.

У оквиру програма, који ће претходити централној манифестацији, грађани ће на Тргу Републике моћи да виде дефиле „устаника“, културно-умјетничка друштва, као и дефиле коњице.

Испред Владе Србије у Немањиној улици предвиђен је богат културно-умјетнички програм, током којег ће командир коњичке јединице „предати рапорт војводи Живојину Мишићу“.

Са Калемегдана ће се око 17.00 часова чути почасна артиљеријска паљба.

Србија и Српска заједнички прослављају празник српског јединства, слободе и националне заставе 15. септембра, на дан када су српске и савезничке јединице у Првом свјетском рату пробиле Солунски фронт.

Парламенти Србије и Републике Српске усвојиће данас и Закон о ћирилици.

Свечана академија поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе синоћ је одржана у Бањалуци.

/Срна/

Бизнисмен из Јапана Токихиро Икеда, директор „ЈИМ групације“, посјетиће сутра са амбасадором БиХ у Јапану Синишом Берјаном општину Соколац и упознати се са развојем и привредним активностима у овој локалној заједници, најављено је из општине.

Јапански бизнисмен је истакао да жели разговарати о томе како може помоћи у јачању односа БиХ и Јапана, с обзиром на то да сарађује са пословним лидерима и званичницима јапанске Владе.

Из општине је наведено да га радује то што Соколац постаје побратим јапанског града Исена, у префектури Кагошима, увјерен да ће братимљење ојачати однос Јапана и Сокоца.

У оквиру „ЈИМ групације“, са сједиштем у граду Цукуба у префектури Ибараки, дјелује неколико компанија које се баве продајом соларних система, управљањем трговинским ланцима и увозом алкохолних пића.

/Срна/

Предузеће „Водовод и канализација“ из Источног Сарајева на све могуће начине покушава да превазиђе неповољну ситуацију које су узроковали дугострајна суша, промјена климе и ширење града, па је дошло до смањене издашности врела и отежаног водоснабдијевања.

Руководилац Сектора пројектовања и развоја у предузећу Весна Капетина рекла је новинарима да разумије незадовољство грађана, али је истакла да је рјешење неизвијесно јер се не зна до када ће оваква ситуација трајати.

Она је одбацила тврње да се вода продаје у федерално Сарајево, напомињући да је уговор које је био склопљен 2017. године да се дистрибуише вишак воде са изворишта „Тилава“ истекао у априлу 2018. године, када је Водовод Кантона Сарајево прекинуо сарадњу и од тада вода није испоручивана у тај кантон.

Капетина је подсјетила да се простор општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа напаја водом са изворишта „Тилава“, чија издашност варира у неким периодима, али је у вријеме када је направљен филтер 1968. године било минимално 80 литара, просјек је 150, а максимално 210 литара у секунди.

Она је указала да на капацитет подземне воде која се акумулира и смањује издашност врела дошло и због промјене климе и интензивне сјече шуме.

„Ту је и интензивна градња на просторима гдје Тилава добија воду, а то су Јахорина и Требевић, смањио се доток воде у подземљу, што је утицало на издашност каптираног врела“, рекла је Капетина.

Она је подсјетила да је минимална издашност мјерена посљедњи пут 2003. године била 80 литара, наглашавајући да је доток уназад пет дана 65 литара у секунди.

Према њеним ријечима, дневна потрошња је око 140 литара у секунди, што укључује и резервоар „Криж“ који, када се пуни, вуче 30 литара у секунди.

„Потрошња воде у неком периоду била је 180 литара у секунди. То је било у вријеме највеће потрошње када су се у вечерњим часовима заливале баште и тај период је био уназад мјесец дана када је становништво упозоравано да воду рационално троши“, рекла је Капетина.

„Водовод и канализација“ Источно Сарајево је у вријеме када је постало критично приступило пригушењу, а не редукцијама.

Приликом пргушеног водоснабдијевања водило се рачуна да главни транспорни водовод буде попуњен водом, пошто, потпуно затварање није добро за цјевоводе јер се након тога дешавају бројни кварови на мрежи.

Капетина је додала да се током редукција воде једнако исцрпљују, како количине воде тако и људски ресурси, будући да то захтијева 70 одсто запослених стално на терену.

„Поред Тилаве имамо каптирана два врела Топлик и Топличина тако да располажемо са неких 110 литара у секунди“, рекла је Капетина.

Она је указала да тај доток није довољан да се покрије екстремна потрошња воде због чега је „Водовод и канализација“ Источно Сарајево у посљедњих седам дана морао прибјећи редукцијама, гдје постоје четири подручја која у одређеним терминима потпуно остају без воде, а додатни проблем је што школе и вртићи радним данима не могу остати без воде.

Капетина је истакла да ће се у наредном периоду радити геолошко испитивање како би се утврдила могућност захвата додатних количина воде.

Она је навела да је у процесу израде и идејни пројекат да вода буде доведена из Кијева које има јаче извориште до 35 литара воде у секунди, а занемариву потрошњу.

„За дозволу за такав објекат и довођење воде из Кијева до Војковића сагласност даје ресорно министарство, а не локална заједница. Цјевовод би ишао главним магистралним путем и за то дају сагласност Путеви Републике Српске. Вриједност такве инвестције је близу два милиона КМ“, рекла је Капетина.

/Срна/

Универзитет у Источном Сарајеву је за 29 година рада својим дјеловањем и енергијом предњачио у мијењању на боље општег амбијента града Источно Сарајево и Републике Српске, изјавио је ректор Милан Кулић.

Кулић је на Свечаној академији у Источном Сарајеву истакао да је Универзитет током 29 година рада постигао импозантне резултате.

„Универзитет у Источном Сарајеву је први у БиХ прошао акредитацију 2013. године, што довољно говори о квалитету наставе. Исте године је потписан Кодекс о етици у истраживању, чиме су истраживачи доведени у исту раван са свим осталим у свијету, док је 2017. године био добитник Лога изврсности“, рекао је Кулић.

Он је напоменуо да је Универзитет у Источном Сарајеву први који је ове године потписао споразум о сарадњи са Универзитетом у Ђилину у Кини, који, између осталог, подразумијева и издавање двојних диплома.

Кулића је указао да је Универзитет у Источном Сарајеву уписао прву генерацију студената који слушају предавања на енглеском језику на студентском програму медицине у Фочи, а да је у процедури да идуће године прва генерација слуша наставу на енеглеском језику на студентском програму стоматологија.

„Опредјељење Универзитета је да и други студентски програми уписују студенте који ће слушати наставу на енглеском језику“, рекао је Кулић.

Он је навео да Влада Републике Српске води рачуна о Универзитету у Источном Сарајеву и да су 29 година обезбјеђени сви просторни капацитети.

Кулић подсјетио да је Народна скупштина Републике Српске 1992. године донијела одлуку о издвајању високошколских установа у Сарајеву и стварању универзитета Републике Српске, као и приједлог Владе да се води рачуна о регионалној заступљености и дисперзији приликом лоцирања појединих факултета.

Према његовим ријечима, том одлуком се спријечило исељавање становништва са ових простора Републике Српске, односно њено демографско, културно и економско пражњење.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, коме је на Свечаној академији додијељена Повеља Универзитета за изузетан допринос у његовом развоју, изразио је задовољство што је манифестација којом се обиљежава крсна слава и Дан Града Источно Сарајево поистовијећена са обиљежавањем 29 година рада Универзитета.

„Градска управа и општине у саставу Града Источно Сарајево и Унверзитет су једно. Расту једно уз друго, узајамно се помажу, разумију једни друге. Поред општина и града, Универзитет је тај који је носилац развоја и треба да диктира причу на подручја града. Како је растао град тако је растао и Универзитет, али и Република Српска“, рекао је Ћосић.

Он је изразио наду да ће идуће године за велики јубилеј – 30 година рада Универзитета у Источном Сарајеву бити завршен објекат Факултета физичке културе у Палама, објекат Рекотрата и Музичке академије са концертном двораном и нови студентски дом у Источном Новом Сарајеву.

„Тиме ћемо на подручју града имати ријешене све смјештајне капацитете Универзитета и остаје оно што је увијек присутна борба за што више студената, али и да они изађу са добрим знањем“, додао је Ћосић.

Професор Дражен Косорић са Музичке академије, који је добио признање за посебне резултате у умјетничком раду у 2020. години, изразио је задовољство јер је награду добио у кући у којој ради, што је посебан осјећај и знак да су колеге препознале допринос.

Током академије повеље за истакнути рад и достигнућа додијељене су Сандри Ивановић, Зорану Љубоји, Љерки Јефтић, Десанки Тракиловић, Обраду Спаићу, а накнадно ће бити уручени Љубици Ђукановић и Мирку Сајловићу.

Студент Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Надежда Драшковић, која се обратила у име студената којима су уручене плакете за остварене најбоље резултате у академској 2020/2021. години, истакла је да свако учење и успјех захтијевају много труда и рада.

/Срна/

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Милан Петковић данас је на Сокоцу са начелником Милованом Бјелицом разговарао о више пројеката који се у овој локалној заједници реализују уз помоћ Владе Српске.

Петковић је истакао да Бјелица има посебну енергију коју улаже у развој Сокоца, те ову општину навео као један од бољих примјера сарадње локалне заједнице и Владе Републике Српске, без обзира на власт и опозициона дјеловања.

„Морамо и у будућности имати што бољу сарадњу и да се у том стварима не дијелимо на власт и опозицију, те да видимо шта је најбоље за развој општина и градова, без обзира ко је на власти, због њиховог развоја и народа који живи на овом подручју“, рекао је Петковић новинарима.

Он је изразио наду да ће и Влада Републике Српске препознати потенцијал општине Соколац, имајући у виду све напоре локалне управе у развоју пољопривреде, дрвне индустрије и унапређењу инфраструктуре, те да ће ранија добра сарадња са Владом Српске за општину Соколац бити још боља у будућности.

Бјелица је изразио задовољство овом посјетом и приликом да потпредсједник Народне Скупштине Републике Српске буде упознат о начину отварања општине Соколац према инвеститорима, изради Стратегије развоја локалне заједнице и Стратегије развоја туризма, те свих пратећих докумената неопходних за развој општине у цијелости.

„Спремни смо да се пријавимо на сваки позив који објави међународна заједница, а посебно фондације, за ИПА пројекте, припремамо се за пројекте енергетске ефикасности, радимо на развоју пољопривредне прозводње и дрвне индустрије, те да пратимо могућности производње енергије из обновљивих извора“, рекао је Бјелица новинарима након састанка.

Према његовим ријечима, разговарано је и о свеобухватном рјешавању водоснабдијевања и питања отпадних вода, путне инфраструктуре и програму социјалног становања у овој локалној заједници.

Бјелица је нагласио да је и овом приликом нагласио да Соколац види сигурну будућност у развоју туризма, поред већ поменутих привредних грана, те додао да се „ради на изради једног значајног и кредибилног туристичког производа“.

/Срна/

Полагањем вијенаца на Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу и служењем парастоса за погинуле српске борце у манастиру на Равој Романији данас је обиљежен је Дан несталих и погинулиг бораца Војске Републике Српске.

Изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић рекао је новинарима да се на Сарајевско-романијској регији још тражи више од 300 лица несталих у минулом рату а у Републици Српској више од 1.000 несталих бораца и цивила.

Он је нагласио да је процес тражења успорен када је та надлежност одузета од Српске и када је Српска у доброј мјери обесправљена да то тражи, те нагласио да треба и даље тражити рјешење за овај проблем.

„Требамо стално вршити притисак на заједничке институције како бисмо успјели да ријешимо проблем више од 300 несталих са Сарајевско-романијске регије и више од 1.000 у цијелој Републици Српској, иако на жалост нема довољно воље од бошњачких представника да се тај проблем ријеши“ нагласио је Томић.

Према његовим ријечима један од горућих проблема Сарајевско-романијске регије, од Трнова до Рогатице јесте и 208 назапослених из категорије дјеце погинулих бораца.

„Апелујемо и са овог мјеста да и приватна предузећа и државне институције имају мало више разумијевања да ријешимо тај проблем јер је то велико бреме свих нас који смо учесници рата и свих нас који се налазимо на одговорним функцијама“, поручио је Томић.

Милка Кокот рекла је новинарима на Сокоцу да већ 29 година тражи посмртне остатке свог оца Гојка /53/ и брата Драгана /27/ који су убијени у априлу 1992. на кућном прагу у Сарајеву, али и свих осталих несталих Срба у име организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

„Молим све који могу да нам помогну од најнижег до највишег нивоа власти да нам помогну у свакој ситуацији у процесу тражења несталих, јер ми не можемо то сами без битних субјеката цјелокупне заједнице“, изјавила је Кокот.

Према њеним ријечима, још се у Сарајеву траже 183 Србина нестала од Илиџе до Башчаршије, те 393 на Сарајевско-романијској регији до Горажада.

Предсједник Општинске организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Трново Горан Тимотија изјавио је да се Дан несталих и погинулих бораца обиљежава да би одржали културу сјећања и апеловали на све надлежне институције које се баве процесом тражења несталих лица.

Тимотија, који је и замјеник предсједника Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, подсјетио је да је 2000. године 15. септембар проглашен за Дан несталих и погинулих бораца Репубике Српске јер је на тај дан процентуално највише нестало српских бораца, те да Градска организација Источно Сарајево овај Дан уобичајено обиљежава 14. септембра.

Предсједник Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Јован Голијан истакао је да је ова градска организација основана и подмлађена да би се сачувало сјећање на људе који су уградили своје животе у темеље Српске и да се дозоволи да се овакве организације гасе.

Према његовим ријечима горући проблем ове организације уз тражење несталих је незапосленост дјеце погинулих, те навео да је око 90 одсто дјеце погинулих бораца са високом стручном сптремом је запослено уз помоћ Владе и Завода за запошљавање Републике Српске, те да остаје проблем запошљавање дјеце за која до сада није ријешено то питање.

Након што су делегације Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и општина Града Источно Сарајево и општине Рогатица, положиле вијенце на Војничком спомен гробљу на Сокоцу, у манастиру Светог Георгија на Равној Романији служен је парастос за погинуле српске борце у минулом одбрамбено-отаџбинском рату.

/Срна/

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић потписао је данас уговоре са представницима удружења и појединцима којима је за пројекте из области културе додијељено 35.000 КМ из буџета Града Источно Сарајево.

„Средства смо додијелили највећем броју удружења из области културе која су аплицирала на јавни позив који Градска управа расписује већ годинама, а покушаћемо да нађемо начин да подржимо и оне којима средства нису одобрена по пријавама“, рекао је, након  потписивања уговора, градоначелник Љубиша Ћосић.

„За пројекте из области културе је, на основу овог јавног позива, издвојено 35.000 КМ, а обезбиједићемо и додатних 10.000 КМ. Укупан износ средстава за пројекте из области културе износи, дакле, 45.000 КМ, што, можда, није довољно, па ћемо настојати да за идућу годину удвостручимо овај износ“, истакао је Ћосић, додајући да су средства додијељена установама које функционишу у оквиру општина, као што су културни центри и библиотеке, али и невладиним организацијама са подручја свих општина које дјелују у области културе.

Ћосић је рекао да је намјера да се до краја године, у сарадњи са општинама, уради календар културних дешавања на подручју града, на основу којег ће бити дефинисан редослијед приоритета.

„Град Источно Сарајево је звијезда која сија на подручју Републике Српске, у културном смислу, јер у току године имамо много традиционалних, али и нових манифестација и активности. Задатак свих нас, Градске управе, општина, удружења и организација, јесте да окупимо и привучемо што већи број људи на културним дешавањима“, нагласио је Ћосић.

Ћосић је подсјетио да је за културу, невладине организације, спорт и студентске стипендије ове године из буџета Града Источно Сарајево издвојено око 400.000 КМ.

Протонамјесник Младен Дробњак, руководилац Православног центра за младе Митрополије дабробосанске „Свети Петар Сарајевски“ захвалио је градоначелнику и Градској управи за подршку у реализацији пројеката који се реализују у оквиру овог центра.

„Овај центар основан је с циљем да помогне духовном, културном и социјалном  развоју дјеце и младих. Осим школе иконописа и анимације коју реализујемо, имамо широк спектар дјеловања, па у нашем центру  имамо и школе црквене музике, руског језика и клуб волонтера“, појаснио је Дробњак.

Дробњак је истакао да је Град Источно Сарајево подржао пројекат који је фокусиран на обиљежавање 800 година Митрополије дабробосанске, која је основана непосредно након што је СПЦ добила аутокефалност, што је значајан јубилеј за све нас који живимо у окриљу Митрополије.

„Полазници школе иконописа радиће портрете митрополита и копије икона фресака који су препознатљиви у Митрополији дабробосанској, а полазници школе анимације урадили су филм о  осам вијекова духовности и културе Митрополије дабробосанске, који ће бити представљен на Фестивалу православног филма ‘Покров’ у Кијеву, у Украјини“, нагласио је Дробњак.

На основу члана 82. Закона о локалној  самоуправи („Службени гласник РС“ број: 97/16, 36/19 и 61/21), члана 88. Статута општине Источна Илиџа („Службене новине Града Источно Сарајево“ број: 04/21) и Правилника о додјели студентских стипендија број: 01-023-489/21 од 29. 7. 2021. године,  начелник Општине Источна Илиџа доноси коначну ранг-листу студентских стипендија коју можете погледати ОВДЈЕ.

/општина Источна Илиџа/

Полиција је на Сокоцу ухапсила мушкарца чији су иницијали Д.М. јер је провјерама утврђено да је вишеструки повратник у чињењу прекршаја из области безбједности саобраћаја, који по основу неплаћених казни дугује 12.695 КМ.

Полиција је јуче у 12.40 часова у Улици Старине Новака контролисала аутомобил „голф А3“ без регистарских ознака којим је управљао Д.М. са Сокоца, саопштено је из Полицијске управе Источно Сарајево.

Д.М. је одбио све методе утврђивања присуства алкохола у крви, након чега је ухапшен.

Возило је привремено одузето, а против Д.М. слиједи захтјев за покретање прекршајног поступка соколачком Основном суду.

/Срна/

У Културном центру на Палама синоћ је одржан програм за одрасле „Буквално тако“ у којем су пјесници и књижевници из Републике Српске, Србије и Црне Горе говорили о стваралаштву српског пјесника, књижевника и телевизијског аутора Душка Трифуновића.

Бесједу о Трифуновићевом стваралаштву говорио је Богомир Мијатовић, који је и издао књигу „Слушај мене, а ради по своме“ са поднасловом „Филозоф без школе“, у којој се бавио ликом и дјелом Душка Трифуновића.

Мијатовић је рекао новинарима да му је велика част да други пут гостује на Палама и представи своју књигу о Трифуновићу, свом великом пријатељу, „најмудријем човјеку и филозофу који није користио рачунар“.

„У овој књизи сабрао сам његове мудрости из пјесама, прозних дјела. Има ту неких мудрости Душкових и поука које сам ја забиљежио сећајући се наших дружења на путовањима, код куће“, навео је Мијатовић.

Он је додао да је ово мали омаж Душку Трифуновићу који је за себе знао да каже да је филозоф без школе.

„Док се одржава манифестација посвећена Трифуновићу, и постоје људи који воде рачуна о његовом дјелу, Душко ће бити са нама“, нагласио је Мијатовић.

Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да се манифестација „Дани Душка Трифуновића“ одржава 15. пут и да је ријеч о најпјеванијем пјеснику са ових простора.

Он је истакао да су посјетиоци имали прилику да слушају све о Трифуновићевој поезији од његових колега, пријатеља, те похвалио Културно-спортски центар на дивној организацији манифестације.

Књижевник Вид Вицко Вукелић рекао је да су пјесме Душка Трифуновића права поезија, а не пуки текстови за музичку обраду, те да је он оставио дубоке трагове љубави кроз своју поезију.

Пјесник Миленко Шарац из Пљеваља рекао је да је Трифуновићева поезија имала судбинско одређење, али и да његове дивне пјесме данас имају призвук подсјећања на бивше љубави.

У музичком предаху учествовао је Камерни хор са Пала, те музичар Милош Маловић.

Тродневна манифестација „Дани Душка Трифуновића“ биће завршена данас додјелом награда ученицима чији су радови изабрани као најбољи на литерарном конкурсу о теми „Даљине“.

Претходно ће бити промовисана збирка пјесма „Побједа у зору“ ученика петог разреда Основне школе „Пале“ Лазара Јокића са почетком у 15.00 часова у Културном центру Пале.

Покровитељи манифестације су општина Пале, град Источно Сарајево и Министарство просвјете и културе Републике Српске.

Душко Трифуновић рођен је у Сијековцу, код Брода, 1933. године. Прву књигу издао је са 25 година по доласку у Сарајево.

Написао је око 20 књига поезије, четири романа и неколико драма, а сматра се заслужним за креирање „сарајевске рокенрол школе“.

Аутор је текстова пјесама најпознатијих пјевача и рок група некадашње Југославије, међу којима су „Бијело дугме“, „Индекси“, Здравко Чолић и Арсен Дедић.

Остаће упамћен и као аутор култне емисије на Телевизији Сарајево „Шта дјеца знају о завичају“. По избијању рата у БиХ 1992. године избјегао је у Нови Сад, гдје је и умро 2006.

Сахрањен је у Сремским Карловцима.

/Срна/