На Палама је почела велика акција добровољног давања крви, поводом обиљежавања 30 година рада и постојања Црвеног крста Републике Српске, на којој данас учествује више од 100 давалаца.

Акција се реализује у сарадњи са Општинском организацијом Црвеног крста, паљанском Борачком организацијом и Заводом за трансфузиологију Болнице „Србије“ у Источном Сарајеву.

Сарадник за добровољно давалаштво крви у Црвеном крсту Републике Српске Миљан Клачар рекао је новинарима да се акција организује у част људи који су у јуну 1992. године, када су Пале претрпјеле велике губитке и рањавање становништва, давали крв и тако спасавали животе својих суграђана.

Клачар је навео да је у посљедње вријеме све више младих давалаца крви који показују своју хуманост.

Шеф Службе трансфузиологије Болнице „Србија“ Источно Сарајево Јелена Стојановић Лукић навела је да је у посљедњем периоду повећана потрошња свих крвних група и да константно расту захтјеви за концентрацију тромбоцита, тако да ће данашња акција много значи да се резерве попуне и да пацијенти добију жељене компоненте.

Она је апеловала да сви који су здрави, ако до сада нису имали прилику да дају крв, дођу јер је период годишњих одмора и смањен је број добровољних давалаца крви у трансфузијама.

Лукићева је истакла да давалац крви може да буде здрава особа од 18 до 65 година, а да су за концентрацију тромбоцита потребни мушкарци.

Она је упозорила да у Сарајевско-романијској регији има много крпеља па је с тога потребно да се давалац пријави ако је имао убод.

Секретар општинске организације Црвеног крста Пале Јелена Петровић рекла је да је добровољно давалаштво крви једна од основних програмских задатака ове организације.

Она је додала да су општинска и републичка организација Црвеног крста поносни колико је тај програм развојни на подручју Пала, гдје су људи и у току рата несебично показивали хуманост и давали крв.

Вишеструки добровољни давалац крви Спасоје Вуковић навео је да је осјећај давања крви фантастичан јер се тако помаже некоме, што даје једну дозу адреналина.

Организацију акције подржали су и Савјет младих Пале, Студентски парламент Универзитета у Источном Сарајеву, навијачке групе „Делије Сарајево“ и „Гробари Пале“, Планинарско друштво „Јаворина“ Пале, Мото-клуб „Пале“ и Клуб малог фудбала „Јахорина“ Пале.

/Срна/

Глумац НАСТеатра из Горњег Милановца Иван Перковић извео је синоћ на Тргу Републике Србије у Источном Сарајеву комедију „Светозар Трећи“.

Представу по тексту Љиљане Браиловић „Кад умрех ономад“ режирао је Михаило Костадинов.

Представа је играна је на отвореном на Тргу Републике Србије.

Перковић је Академију умјетности завршио у Бањалуци 2014. године.

/Срна/

ОДЛУКУ О ДОДЈЕЛИ УГОВОРА О КУПОПРОДАЈИ ПЕЛЕТА ЗА ТЕРИТОРИЈАЛНУ ВАТРОГАСНО-СПАСИЛАЧКУ ЈЕДИНИЦУ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО ПОНУЂАЧУ „ВЛАДРАГ“ д.о.о. МОКРО НАКОН ПРОВЕДЕНОГ ПОСТУПКА ПУТЕМ КОНКУРЕНТСКОГ ЗАХТЈЕВА можете погледати ОВДЈЕ.

На Електротехничком факултету /ЕТФ/ Универзитета у Источном Сарајеву данас су промовисана 44 дипломирана инжењера и четири мастера електротехнике.

Декан ЕТФ-а Божидар Поповић рекао је новинарима на 20. промоцији дипломаца да имају велики број студената који су дипломирали у прошлој академској години, на шта су посебно поносни.

„Надам се да смо и ми мало помогли тим студентима да пронађу први посао преко наше сарадње са привредом. Желим да захвалим колегама са Електронског факултета из Ниша који су дошли да увеличају овај дан, као и колегама са других универзитета у окружењу, што показује да смо постали битан факултет како у Републици Српској, тако и региону“, истакао је Поповић.

Он је изразио наду да ће, осим тога што се ЕТФ намеће као озбиљна научна институција, имати већи број студената, те да ће заједно градити високо образовање, а уз помоћ привреде и привредне капацитете који су потребни Српској и окружењу.

Поповић је истакао да је планиран упис у нову академску годину 100 студената на три студијска програма – Аутоматика и електроника, Електроенергетика и Рачунарство и информатика.

„До сада је већ предало апликацију за упис више од 50 студената, надам се да ће тај број данас бити доста већи. Сљедеће године планирамо и да отворимо студијски програм на енглеском језику на ЕТФ-у и створимо могућност за сарадњу са другим факултетима у региону, али и да овдје студирају студенти из цијелог свијета“, рекао је Поповић.

Он је захвалио представницима компаније „Ланако“, који су опремили рачунарску салу са 17 нових рачунара који ће бити кориштени у образовне сврхе на Факултету. Поповић је захвалио и представницима медија који промовишу ЕТФ, али и Универзитет у Источном Сарајеву, те су им овом приликом уручене и захвалнице, а међу њима је Новинска агенција Републике Српске – СРНА.

Декан Електронског факултета у Нишу Драган Манчић, који је присуствовао свечаној промоцији дипломаца, изјавио је новинарима да су одувијек имали добру сарадњу са ЕТФ-ом у Источном Сарајеву, те је око 20 професора и асистената дуже изводило овдје наставу, а међу њима је и он.

„Наша сарадња је интензивна, пре свега, у домену докторских студија, где студенти овог факултета уписују докторске студије код нас у Нишу. Надам се да ће неко од нових дипломираних студената уписати докторске студије у Нишу“, истакао је Манчић.

Студент генерације ЕТФ-а Универзитета у Источном Сарајеву Немања Добранић, са просјеком оцјена 9,64, рекао је да му представља велико задовољство и част што је носилац ове титуле.

Он је додао да је током студирања стекао знање које ће му бити од велике користи у будућем раду и стручном усавршавању.

„Факултет производи велики стручни кадар из разлога што располаже значајним људским ресурсом, професионалним наставним кадром, као и одличним материјално-техничким условима. Наше колеге су изузетно препознате по завршетку студија и брзо проналазе прво запослење и професионално напредују на тржишту рада“, истакао је Добранић, који је тренутно запослен као софтвер инжењер у локалној фирми, а планира даље усавршавање.

Милица Вуковић, која је дипломирала на смјеру Рачунарство и информатика на ЕТФ-у, истакла је да тренутно ради на овом факултету као асистент.

„Факултет јесте захтјеван и потребно је доста труда и рада, али нуди и многе погодности, као што су програми студенских размјена, а ја сам један семестар провела на универзитету у Шпанији. Моја препорука будућим бруцошима је да упишу ЕТФ у Источном Сарајеву“, рекла је Вуковићева.

Свечаној промоцији дипломаца ЕТФ-а присуствовао је ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић, декани факултета, предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Короман, начелници општине Источно Ново Сарајево Јован Катић и Пала Бошко Југовић, замјеник начелника општине Источна Илиџа Мирослав Лучић, као и представници привредног, културног и јавног живота града.

/СРНА/

Живот у Источном Сарајеву и његовим општинама чине и мале, свакодневне ствари, у континуитету се трудимо да, као Градска управа, уведемо ново правило да будемо сервис и подршка нашим општинама када је ријеч о њиховом уређењу.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић навео је да је ових дана посијано цвијеће и украсно биље на Тргу Републике Србије и Парку „Гаврило Принцип“ у Источном Новом Сарајеву, те Олимпијском парку и новом парку код Основне школе „Пале“ у Палама.

„Извршили смо замјену, поправку и увођење нових јавних чесми у парковима у Источном Новом Сарајеву, гдје је то било потребно, а у Парку „Гаврило Принцип“ у наредна два дана уредићемо и постојеће жардињере за цвијеће“, прецизирао је градоначелник.

Ћосић је најавио да би ускоро требало да буду постављене ‘селфи’ клупе и отворене библиотеке у парковима, како би грађани Источног Сарајева и гости имали уређено мјесто на којем ће моћи да фотографијом овјековјече лијепе тренутке са драгим људима, као и могућност предаха на клупи уз добру књигу.

„Настављамо са активностима на уређењу града, а истовремено молимо и наше суграђане да се према нашој заједничкој имовини односе са пажњом како бисмо што дуже могли да у њој уживамо“, поручио је градоначелник Источног Сарајева.

Ученицом генерације Средњошколског центра „Пале“ проглашена је Соња Елек, талентована дјевојка која је изузетно запажене школске успјехе биљежила још од основне школе. Била је носилац Вукове дипломе у Основној школи „Србија“, након које је уписала гимназију општег смјера у Палама, гдје је, такође, наставила са бриљантним резултатима.

Oсим завидног успјеха и највиших оцјена из обавезних предмета, Соња је проналазила довољно времена да се посвети ваннаставним активностима. Била је члан секције из хемије, матматике, демократије и људских права.

Соња још из основне школе његује љубав и склоности ка математици, и како каже, посљедично ће да настави у том правцу и упише Електротехнички факултет Универзитета у Источном Сарајеву, смјер Рачунарство и информатика.

Додатно се едуковала и кроз курсеве програмирања, и наглашава да је успјела да се упозна и савлада вјештине HTML-a, CSS-a, JavaScript-a i Bootstrap-a.

Соња објашњава да, иако има посебне осјећаје ка природним наукама, изузетно воли и цијени језике, а посебно српски језик и књижевност.

Читање и поезија јој представљају одмор, упознавање са новим и непознатим, али и поглед у један другачији живот и свијет, из ког може да извуче добре поуке, и искористи их у будућности на најбољи начин.

Истиче да је учествовала на такмичењима и остваривала одличне резултате, те да јој то није представљало обавезу, већ уживање, и да јој је омогућило да стекне и сачува лијепе успомене и упозна много пријатеља.

На школском такмичењу „Spelling bee“, освојила је треће мјесто, на регионалном такмичењу из српског језика остварила је шесто мјесто, те на групном такмичењу из Демократије и људских права треће мјесто.

Да је Соња врло свјесна важности очувања и његе српског језика и писма, показује тиме што је била учесник манифестације „Дани књиге“, у радионици о теми ‘Најчешће правописне грешке’, а награђивана је као један од три највјернија читаоца школске библиотеке.

Поводом Дана матерњег језика, презентовала је ‘Говори српски да те цео свет разуме’, те истиче да је била један од кустоса на изложби „Култура сећања- Ко не памти изнова преживљава“.

Радо се присјећа школских дана и успомена, али наглашава да је свјесна важности даљег напредовања и развијања како у личном, тако и у професионалном смислу, а као једну од најљепших успомена спомиње скорашње путовање у Требиње на смотру стваралаштва ученика о теми „Култура сјећања и памћења“.

Како наводи, изузетно цијени што је имала могућност да се, осим самог дружења, додатно едукује и сазна о историји страдања нашег народа у Другом свјетском рату.

Соња Елек, скромна и простојна дјевојка, изузетно самосвјесна и амбициозна, поред свих квалитета, великог труда, рада и жеље за напретком, не може, а да не постигне изузетне и запажене резултате и у будућем развоју, те допринесе друштву у ком ради и дјелује.

Директор Архива БиХ Данијела Мрда и Државног архива Србије Мирослав Перишић потписали су синоћ у Источном Сарајеву протокол о сарадњи ове двије институције, којим је дефинисана сарадња на трогодишњем пројекту анализирања и представљања историјске грађе и чињеница о Србима у Сарајеву.

Након потписивања протокола о сарадњи, на Тргу „Србија“ отворена је и изложба „Сарајевски атентат – историјски контекст у свјетлу докумената Архива БиХ“ и представљена књига „Сарајевски атентат – повратак документима“ аутора Мирослава Перишића.

Мрда је новинарима рекла да је потписивање само наставак и продубљивање дугогодишње и успјешне сарадње.

„Осим размјене истраживача, ово ће бити прилика да се сви запослени у Архиву БиХ континуирано и стручно усавршавају, јер су наше колеге у Државном архиву Србије на много вишем нивоу у смислу техничке подршке, коју ће у наредном периоду пружити и нама. Биће то прилика и за размјену искустава и реализацију заједничких пројеката“, нагласила је Мрда.

Мрда је навела да је изложба један од успјешно реализованих заједничких пројеката, јер је допуњена документима из Државног архива Србије.

„Изложбом смо покушали да кроз један нови начин кроз приказ докумената из фондова Архива БиХ прикажемо све оно што је претходило Првом свјетском рату, самом атентату и ономе што се дешавало након тога. Документ је једини сигуран извор истине и ова изложба је заснована на документима, као једином извору истине и ономе чему се сви требамо вратити“, указала је Мрда.

Мрда сматра да је направљена одлична ретроспектива сарајевског атентата, догађаја који је потресао свијет.

„Направили смо и каталог, који можда као додатак у наставном процесу може послужити свим наставницима историје и ученицима који буду жељели да сазнају више током обраде одређених наставних јединици, које се тичу овог периода“, истакла је Мрда.

Перишић је навео да су архиви установе које су чувари памћења и баштиници идентитета, без којих нема историјске науке.

„Документ није историја, али без документа нема историје. На овој изложби је приказан само један мањи број докумената које наша два архива чувају. Потребна нам је размјена сазнања, контакти, стручна обогаћивања и надам се да ћемо кроз неколико година имати са чим да се похвалимо и када су у питању други заједнички пројекти“, рекао је Перишић.

Замјеник начелника Александар Костовић нагласио је да не постоји боље мјесто за овакву изложбу, с обзиром на то да се Трг „Србија“ налази на простору некадашње касарне „Слободан Принцип – Сељо“, назване по Гавриловом братићу.

„Људи који су тада давали име тој касарни нису могли замислити да ће једног дана на том мјесту бити споменик Гаврилу Принципу и истоимени парк, а ево данас и изложба. Ни они што се радовали и трљали руке приликом егзодуса сарајевских Срба 1996. године нису могли да замисле да ће бити направљен један нови град”, рекао је Костовић.

Он је додао да ни они који су 1941. године у Јасеновац одвели Душана Јефтановића, вјероватно нису могли замислити да ће се једног дана појавити његова унука да тражи своју имовину.

„То се све дешава зато што познајемо нашу историју и чињенице, а чињеницама се најбоље борити против онога са чим се свакодневно суочавамо. Због тога су овакве ствари важне, да би знали ко смо били и ко смо сада и гдје идемо“, истакао је Костовић.

Осим бројних грађана, догађају су присуствовали су и ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић и амбасадор Србије у БиХ Александар Ђорђевић.

/Срна/

Црвени крст Републике Српске у току ратних година запримио је и дистрибуирао стотину милиона тона хуманитарне помоћи, више од 500.000 лица напустило је своје домове, а Црвени крст је збрињавао и помагао све појединце у потреби, рекао је синоћ предсједник ове организације Брано Дурсун на свечаној академији поводом 30 година постојања Црвеног крста.

Он је на свечаности у Културном центру на Палама истакао да је кроз структуру Црвеног крста Републике Српске дјеловало 56 јавних кухиња у којима се свакога дана припремало 22.000 оброка, а у најкритичнијим тренуцима пронашли су начин да обезбиједе помоћ увијек и за све.

Дурсун је на свечаној академији истакао да прослављају празник хуманости и да ова организација три деценије истрајава у обезбјеђивању помоћи за све појединце у потреби.

Он је истакао да постојање Црвеног крста представља гарант континуитета хуманитарног одговора кроз генерације и управо је на таквом путу и циљу основан.

„Од самог почетка рада Црвеног крста Српске суочили смо се са огромним потребама нашег друштва, дубоком хуманитарном кризом која је угрозила на стотине хиљада живота. Ратна дешавања свакодневно су односила људске животе, а усред таквих дешавања на десетине хиљада породица раздвојено је од својих најмилијих“, истакао је Дурсун.

Он је навео да су им помагали и имали одличну сарадњу са Југословенским Црвеним крстом и Црвеним крстом Србије.

Дурсун је поручује да је његовање и развијање волонтерског духа, ширење хуманитарних вриједности један од основних задатака Црвеног крста, те да ће увијек корачати стазама хуманости.

Представник Црвеног крста из Србије Драган Лазић истакао је да је ова организација уз Црвени крст Српске била са њима од оснивања и биће и у будућности, јер су то братски партнерски односи.

„Наша сарадња у будућности ће бити конкретна и директа, заснована на принципима Црвеног крста и идеји у свијету која постоји преко вијек и по, а у Србији 146 година. То је идеја за човека, брига о човеку, те ублажити људску патњу“, рекао је Лазић и честитао 30 година постојања и рада Црвеног крста Републике Српске.

У оквиру свечаног програма обиљежавања, синоћ су додијељена јубиларна признања представницима институција Републике Српске – српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику, предсједнику Српске Жељки Цвијановић, министру здравља и социјалне заштите Алену Шеранићу, министру трговине и туризма Сузани Гашић, Министарству унутрашњих послова Републике Српске, Међународном комитету Црвеног крста, Републичког управи цивилне заштите, Болници „Србија“ Источно Сарајево, Новинској агенцији Републике Српске „Срна“, Радио-телевизији Републике Српске.

Уз Цвијановићеву, Шеранића и Гашићеву, свечаној академији присуствовао је и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, представници Црвеног крста Србије, дугогодишњи предсједник Црвеног крста Српске Љиљана Зелен-Караџић, те бројни активисти и представници друштвеног живота.

На свечаној академији приказан је и документарни филм „Стазама хуманости“.

/Срна/

Ђорђе Ковачевић  ученик генерације у Средњошколском центру “Василије Острошки” у Сокоцу,  успио је да споји наизглед неспојиво; математику, технику, информатику и неизмјерну љубав према српском језику, писаној ријечи и поезији.

Овај изузетно талентовани 19-огодишњак планира да упише Електротехнички факултет у Источном Сарајеву, али, без обзира на склоност ка математици и информационим технологијама, никада се, каже, неће одрећи српског језика, према којем гаји неизмјерну љубав, нити ће занемарити употребу ћирилице.

„Трудићу се да цијелог живота његујем љепоту писане ријечи, бићу чувар нашег језика и ћирилице“, поручује Ђорђе и додаје да је то важно, поготово данас, када је ћирилица значајно одбачена и, како каже, на неки начин анатемисана.

Ђорђе је, иако врло млад, већ објавио прву књигу, а, каже, ускоро ће се пред љубитељима писане ријечи наћи и његово друго књижевно остварење.

У раду са професорицом у средњој школи, његов таленат и љубав ка писаној ријечи и књижевности доживјели су комплекснији развој и надградњу, па се Ђорђе одважио да објави и прву књигу „У загрљају живота“, а ријеч је о збирци кратких прича и пјесама.

Ковачевић  каже да је у припреми и друга збирка.

На питање како успијева да избалансира двије страсти, математику и књижевност, Ђорђе каже да математика представља пандан умјетности.

„Лијева страна човјековог мозга задужена је за контролу умјетничких радњи, док је десна страна  рацио- дедуктивно размишљање“, објашњава Ковачевић, и додаје да се, управо када одмара од стварања и црпи инспирају, посвећује математици, која захтијева креативност у аналитичком мишљењу, само у другачијој форми.

Каже да се пронашао у оба свијета, јер је, спајајући нешто што је наизглед неспојиво, успио да створи  јединствену цјелину.

За избор факултета имао је двије опције које су дијаметрално различите. На питање зашто  ће уписати Електротехнички факултет, а не српски језик и књижевност, каже да је дуго размишљао који је то исправан корак, и зашто би одабрао једно, а не друго.

„Дијелом је на моју одлуку утицао свијет који нас окружује, то је свијет информационих технологија који је све популарнији, друштво напредује и модернизација је неизбјежна. Електротехника је, ипак, нешто што ће нам обезбиједити егзистенцију и условно речено омогућити знања која ће бити потребна да држимо корак са свијетом“, објашњава Ђорђе.

Ковачевић истиче да, осим математике, којој ће бити посвећен у наредном периоду, посебну љубав посвећује његовању језика и књижевности.

Говори руски,  а нарочито цијени љепоту српског језика.

„Није тешко балансирати између та два свијета, свијета науке и умјетности, ако се у оба проналазимо и ако нас то што радимо испуњава, продуховљује и чини бољима“, каже овај талентовани младић и додаје да је цијела прича у вези са књижевности започела случајно, још у основној школи, када га је наставница упознала са комплексношћу и љепотом језика.

 „Тада сам написао први рад за литерарни конкурс и освојио награду, са само 12 година“, истиче Ђорђе.

То му је био велики подстрек да настави са литерарним стваралаштвом, истраживањем лијепе ријечи и одшкринуло му врата која воде ка поетским стазама.

Био је учесник различитих такмичења, још од основне школе, а освајао је запажене резултате и награде на регионалним и републичким такмичењима.

Најбољи је био на регионалном, и други на републичком такмичењу из руског језика, освојио је треће мјесто  на литетарном конкурсу “Русија у мом оку” Катедре за руски и српски језик Филолошког факултета у Бањалуци.

Овогодишњи је добитник плакете “Сребрно перо” на међународном конкурсу “Трифундански распис за поезију”.

Ковачевић наглашава да, иако му је математика била прва љубав, јер се, како каже, прво упознао са бројевима и елементарним рачуном, а тек онда са књижевношћу, од српског језика никада неће одустати.

„Од српског језика нећу одустати, волио бих да након једног факултета упишем и други, јер сматрам да човјек може бити професионалац у ономе што ради, али опште знање и богатство изражавања могу промијенити свијет, а промјене у нашем друштву су данас итекако потребне“, истиче Ковачевић.

Градска управа Источно Сарајево расписала је Јавни конкурс за расподјелу средстава за финансирање пројеката из области културе из буџета Града Источно Сарајево за 2022. годину, а за ове намјене биће издвојено  45 000 КМ.

Право учешћа на јавном конкурсу за расподјелу средстава имају установе из области културе, самостални умјетници, умјетничке организације, грађани и удружења, друга правна и физичка лица која обављају културну дјелатност а која су регистрована у Босни и Херцеговини, и имају сједиште у Граду Источно Сарајево и претежни дио својих активности реализују на подручју Града Источно Сарајево.

Наведеним средствима из буџета Града могу се финансирати или суфинансирати само они пројекти који највећи дио својих активности реализују на подручју града Источно Сарајево.

Јавни конкурс за расподјелу средстава отворен је 28 дана од дана објављивања.

Сва заинтересована правна и физичка лица дужна су да преузму и попуне сљедеће обрасце:

1.  ОБРАЗАЦ ЗА АДМИНИСТРАТИВНЕ ПОДАТКЕ О АПЛИКАНТУ можете преузети ОВДЈЕ.
2. ОБРАЗАЦ ЛИСТЕ ЗА ПРОВЈЕРУ можете преузети ОВДЈЕ
3. ОБРАЗАЦ МАТРИЦЕ ЛОГИЧКОГ ОКВИРА можете преузети ОВДЈЕ.
4. ОБРАЗАЦ ФИНАНСИЈСКЕ ИДЕНТИФИКАЦИОНЕ ФОРМЕ можете преузети ОВДЈЕ.
5. ОБРАЗАЦ ПРОЈЕКТНОГ ПРИЈЕДЛОГА можете преузети ОВДЈЕ.
6. ОБРАЗАЦ ЗА ПРЕГЛЕД БУЏЕТА ПРОРАЧУНА можете преузети ОВДЈЕ.
7. ОБРАЗАЦ ЗА ПЛАН АКТИВНОСТИ И ПРОМОЦИЈЕ можете преузети ОВДЈЕ.

Градска управа Источно Сарајево расписује конкурс за расподјелу средстава невладиним, непрофитним организацијама и удружењима грађана за пројекте који ће током 2022. године бити реализовани  на подручју града Источно Сарајево.

За ове намјене из буџета Града Источно Сарајево издвојено је 35.000 КМ,  а средства ће бити додјељена за пројекте из области које Градска управа одреди као приоритетне према стратешким документима.

На јавном конкурсу за расподјелу средстава право учешћа имају сва невладина удружења и фондације регистроване у БиХ, а сједиште имају у Источном Сарајеву, и већински дио активности реализују на подручју града.

Јавни конкурс биће отворен 28 дана од дана објављивања, а одлука о расподјели одобрених средстава буџета Града Источно Сарајево за 2022. годину за пројекте невладиних, непрофитних организација и удружења грађана биће објављена на web страници Града Источно Сарајево.

Пријавне обрасце за Јавни конкурс можете преузети у Одјељењу за привреду и друштвене дјелатности Града, или на веб страници Града Источно Сарајево.

Сви заинтересовани представници невладиних и непрофитних организација и удружења грађана дужни су да преузму и попуне сљедеће обрасце:

1.  ОБРАЗАЦ ЗА АДМИНИСТРАТИВНЕ ПОДАТКЕ О АПЛИКАНТУ можете преузети ОВДЈЕ.
2. ОБРАЗАЦ ЛИСТЕ ЗА ПРОВЈЕРУ можете преузети ОВДЈЕ
3. ОБРАЗАЦ МАТРИЦЕ ЛОГИЧКОГ ОКВИРА можете преузети ОВДЈЕ.
4. ОБРАЗАЦ ФИНАНСИЈСКЕ ИДЕНТИФИКАЦИОНЕ ФОРМЕ можете преузети ОВДЈЕ.
5. ОБРАЗАЦ ПРОЈЕКТНОГ ПРИЈЕДЛОГА можете преузети ОВДЈЕ.
6. ОБРАЗАЦ ЗА ПРЕГЛЕД БУЏЕТА ПРОРАЧУНА можете преузети ОВДЈЕ.
7. ОБРАЗАЦ ЗА ПЛАН АКТИВНОСТИ И ПРОМОЦИЈЕ можете преузети ОВДЈЕ.

ОБРАЗАЦ ЗА ПЛАН АКТИВНОСТИ И ПРОМОЦИЈЕ можете преузети ОВДЈЕ.

ОБРАЗАЦ ЗА ПРЕГЛЕД БУЏЕТА ПРОРАЧУНА можете преузети ОВДЈЕ.

ОБРАЗАЦ ПРОЈЕКТНОГ ПРИЈЕДЛОГА можете преузети ОВДЈЕ.

ОБРАЗАЦ ФИНАНСИЈСКЕ ИДЕНТИФИКАЦИОНЕ ФОРМЕ можете преузети ОВДЈЕ.

ОБРАЗАЦ МАТРИЦЕ ЛОГИЧКОГ ОКВИРА можете преузети ОВДЈЕ.

ОБРАЗАЦ ЛИСТЕ ЗА ПРОВЈЕРУ можете преузети ОВДЈЕ.

ОБРАЗАЦ ЗА АДМИНИСТРАТИВНЕ ПОДАТКЕ О АПЛИКАНТУ можете преузети ОВДЈЕ.

На основу члана 82. став 3. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“, број: 97/16 и 36/19), Одлуке о ЛОД методологији број: 01-013-62.22/21 од 22.12.2021. године, члана 75. Статута града Источно Сарајево, („Службене новине града Источно Сарајево“, број 20/17, 5/20 и 23/20) и члана 4. Правилника о критеријима, начину и поступку расподјеле средстава-финансирање пројеката из области културе који се финансирају или суфинансирају средствима из Буџета Града Источно Сарајево број: 02-022-5/22 од 31.03.2022. године, („Службене новине Града Источно Сарајево“, број: 7/22 од 12.05.2022. године), Градоначелник Града Источно Сарајево расписује:

ЈАВНИ КОНКУРС

за расподјелу средстава– финансирање пројеката из области културе из буџета Града Источно Сарајево за 2022. годину

I

Предмет Јавног конкурса је расподјела дијела планираних средстава у износу од 45.000,00 КМ из Буџета Града Источно Сарајево за 2022. годину намијењених за финансирање или суфинансирање пројеката из области културе.

II

Право учешћа на јавном конкурсу за расподјелу средстава имају:

• установе из области културе,
• самостални умјетници,
• умјетничке организације,
• грађани и удружења,
• друга правна и физичка лица која обављају културну дјелатност а која су регистрована у Босни и Херцеговини, и имају сједиште у Граду Источно Сарајево и претежни дио својих активности реализују на подручју Града Источно Сарајево.

Наведеним средствима буџета Града намијењеним пројектима из области културе могу се финансирати или суфинансирати само они пројекти који највећи дио својих активности реализују на подручју града Источно Сарајево.

III

Пријава на Јавни конкурс подноси се на прописаном обрасцу који се може преузети у Одјељењу за привреду и друштвене дјелатности Града у: Згради Административног центра Града Источно Сарајево, улица Стефана Немање бр.14, канцеларија за Протокол, или на web страници Града www.gradistocnosarajevo.net.

Пријаве које не буду достављене на прописаном обрасцу неће се разматрати.

IV

Пријава треба да садржи:

1. Образац са списком документације за провјеру
2. Преглед буџета
3. Логички оквир
4. План активности и промоције
5. План потрошње
6. Административни подаци о апликанту
7. Финансијска идентификациона форма
8. Изјава о подобности
9. Наративни буџет
10. Приједлог пројекта

V

Уз прописану пријаву обавезно доставити:

1. Пројекат који се пријављује на Јавни конкурс
2. Изјаву овлаштеног лица да апликант није добио средства од другог донатора или из других извора у укупној вриједности пријављеног пројекта
3. Рјешење о регистрацији
4. Овјерену копију личне карте овлаштеног лица
5. Јединствени индетификациони број (ЈИБ)
6. Описани извјештај о реализованим пројектима за претходну годину за раније основане организације, односно програм рада за текућу или наредну годину за новоосноване организације.
7. Увјерење о измиреним пореским обавезама (оригинал или овјерена копија пореске управе)
8. Увјерење о измиреним доприносима за запослене, ако има запослених у организацији (ако нема запослених приложити изјаву да нема запослених)
9. Завршни годишњи финансијски извјештај за претходну годину (билан стања и билан успјеха), осим ако је удружење регистровано у години објављивања Јавног позива
10. Подаци о особама које реализују пројекат  (краћа биографија са доказима)
11. Други документи који могу бити релевантни

VI

Расподјела средстава Буџета Града намијењених за пројекте из области културе утврђује се на основу Правилника о критеријима, начину и поступку расподјеле средстава за финансирање пројеката из области културе чији се пројекти финансирају или суфинансирају средствима из буџета Града Источно Сарајево. Правилник је објављен на web страници Града www.gradistocnosarajevo.net

VII

Пријаве пристигле на Јавни позив разматра Комисија за оцјењивање према критеријумима из члана 8. Правилника о критеријумима, начину и поступку расподјеле средстава-финансирање пројеката из области културе („Службене новине Града Источно Сарајево“ 7/22 од 12.05.2022. године)

VIII

Неће се разматрати пројекти наведени чланом 6. Правилника о критеријумима, начину и поступку расподјеле средстава-финансирање пројеката из области културе („Службене новине Града Источно Сарајево“ 7/22 од 12.05.2022. године)

                                                               IX

Установе, удружења, појединци из области културе којима су одобрена средства по основи одобрених пројеката подносе Одјељењу за привреду и друштвене дјелатности Извјештај о реализацији пројеката са Финансијским извјештајем у зависности од дужине трајања пројекта.

 X

Јавни конкурс за расподјелу средстава отворен је 28 (двадесетиосма) дана од дана објављивања. Пријава за Јавни конкурс подноси се у затвореној и запечаћеној коверти на адресу: Град Источно Сарајево – Одјељење за привреду и друштвене дјелатности, са назнаком „За расподјелу средстава буџета Града Источно Сарајево за 2022. годину за област културе“, Стефана Немање 14, 71 123, Источно Ново Сарајево, а предаје се у пријемној канцеларији Града -Протокол, лично или поштом.

XI

Одлука о расподјели одобрених средстава Буџета Града Источно Сарајево за 2022. годину за пројекте из области културе биће објављена на web страници Града Источно Сарајево након доношења Одлуке.

ГРАДОНАЧЕЛНИК

Љубиша Ћосић

Број: 02-014-554/22.                                                                                        Датум:15. 06. год.                                                                                       Источно Сарајево                                                                                                  

На основу члана 82. став 3. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“, број 96/17, 36/19 и 61/21), Одлуке о ЛОД методологији, број: 01-013-62.22/21 од 22.12.2021. године, члана 75. Статута Града Источно Сарајево („Службене новине Града Источно Сарајево“, број 20/17, 5/20 и 23/20) и члана 4. Правилника о критеријима, начину и поступку расподјеле средстава: финансирање пројеката невладиним, непрофитабилним организацијама и удружењима грађана чији се пројекти финансирају или суфинансирају средствима из буџета Града Источно Сарајево број: 02-022-4/22 од 31.03.2022. године („Службене новине Града Источно Сарајево“, број: 7/22 од 12.05.2022. године), Градоначелник Града Источно Сарајево расписује:

ЈАВНИ КОНКУРС

за расподјелу средстава невладиним, непрофитним организацијама и удружењима грађана чији се пројекти финансирају из буџета Града Источно Сарајево за 2022. годину

I

Предмет Јавног конкурса је расподјела дијела планираних средстава у износу од 35.000,00 КМ из Буџета Града Источно Сарајево за 2022. годину намијењених за финансирање или суфинансирање пројеката невладиних, непрофитабилним организацијама и удружењима грађана, у даљем тексту: невладина удружења.

II

Право учешћа на Јавном конкурсу за расподјелу средстава имају сва невладина удружења и фондације који су регистровани у Босни и Херцеговини, имају сједиште у граду Источно Сарајево и претежни дио својих активности реализују на подручју града Источно Сарајево.

Наведеним средствима буџета Града намијењеним пројектима невладиних удружења могу се финансирати или суфинансирати само они пројекти непрофитабилних организација, фондација, који се реализују на подручју града Источно Сарајево.

Средства ће бити додјељена за пројекте из области које Град одреди као приоритетне према стратешким документима.

III

Пријава на Јавни конкурс подноси се на прописаном обрасцу који се може преузети у Одјељењу за привреду и друштвене дјелатности Града у: Згради Административног центра Града Источно Сарајево, улица Стефана Немање бр.14, канцеларија за Протокол, или на web страници Града www.gradistocnosarajevo.net.

Пријаве које не буду достављене на прописаном обрасцу неће се разматрати.

IV

Пријава треба да садржи:

1. Образац са списком документације за провјеру
2. Преглед буџета
3. Логички оквир
4. План активности и промоције
5. План потрошње
6. Административни подаци о апликанту
7. Финансијска идентификациона форма
8. Изјава о подобности
9. Наративни буџет
10. Приједлог пројекта

V

Уз прописану пријаву обавезно доставити:

1. Пројекат који се пријављује на Јавни конкурс
2. Изјаву овлаштеног лица да апликант није добио средства од другог донатора или из других извора у укупној вриједности пријављеног пројекта
3. Рјешење о регистрацији
4. Овјерену копију личне карте овлаштеног лица
5. Јединствени индетификациони број (ЈИБ)
6. Описани извјештај о реализованим пројектима за претходну годину за раније основане организације, односно програм рада за текућу или наредну годину за новоосноване организације.
7. Увјерење о измиреним пореским обавезама (оригинал или овјерена копија пореске управе)
8. Увјерење о измиреним доприносима за запослене, ако има запослених у организацији (ако нема запослених приложити изјаву да нема запослених)
9. Завршни годишњи финансијски извјештај за претходну годину (билан стања и билан успјеха), осим ако је удружење регистровано у години објављивања Јавног позива
10. Подаци о особама које реализују пројекат  (краћа биографија са доказима)
11. Други документи који могу бити релевантни

VI

Расподјела средстава буџета Града намијењених за пројекте невладиних удружења утврђује се на основу Правилника о критеријумима, начину и поступку расподјеле средстава: финансирање пројеката невладиним, непрофитабилним организацијама и удружењима грађана чији се пројекти финансирају или суфинансирају средствима из Буџета Града Источно Сарајево. Правилник је објављен на web страници Града www.gradistocnosarajevo.net.

VII

Пријаве пристигле на Јавни позив разматра Комисија за оцјењивање према критеријумима из члана 8. Правилника о критеријумима, начину и поступку расподјеле средстава: финансирање пројеката невладиних, непрофитабилних организација („Службене новине Града Источно Сарајево“ 7/22 од 12.05.2022. године)

VIII

Неће се разматрати пројекти наведени чланом 6. Правилника о критеријумима, начину и поступку расподјеле средстава: финансирање пројеката невладиних, непрофитабилних организација („Службене новине Града Источно Сарајево“ 7/22 од 12.05.2022. године)

      IX

Установе, удружења, појединци из области културе којима су одобрена средства по основи одобрених пројеката подносе Одјељењу за привреду и друштвене дјелатности Извјештај о реализацији пројеката са Финансијским извјештајем у зависности од дужине трајања пројекта.

X

Јавни конкурс за расподјелу средстава отворен је 28 (двадесетиосам) дана од дана објављивања. Пријава за Јавни конкурс подноси се у затвореној и запечаћеној коверти на адресу: Град Источно Сарајево – Одјељење за привреду и друштвене дјелатности, са назнаком „за расподјелу средстава Буџета Града Источно Сарајево за 2022. годину за невладине организације“, Стефана Немање 14, 71 123, Источно Ново Сарајево, а предаје се у пријемној канцеларији Града -Протокол, лично или поштом.

XI

Одлука о расподјели одобрених средстава Буџета Града Источно Сарајево за 2022. годину за пројекте невладиних, непрофитабилних организација и удружења грађана биће објављена на web страници Града Источно Сарајево након доношења Одлуке.

ГРАДОНАЧЕЛНИК

Љубиша Ћосић

Број: 02-014-555 /22.                                                                                           Датум: 15.06. 2022. год                                                                           Источно  Сарајево