Besmrtna priča o psima, ljudima i robotima

i uzdizanju civilizacija do neslućenih razmera

Izazovi s kojima se pisci fantastike uglavnom suočavaju jesu imaginacija i originalnost. U svetu gde svi izgledamo manje-više isto (glava, ruke, noge) i okruženi smo manje-više istim stvarima, teško je zamisliti drugačiji svet ili događaje koji bi se drastično razlikovali od svakodnevnice. Uzmimo za primer vanzemaljce: većina nas zamišlja ih kao male zelene, ili velike sive, ili još veće plave, ali svejedno imaju glavu, ruke, noge. A zašto vanzemaljac ne bi mogao da izgleda kao ormarić sa ladicama, dve žute ručke i jednim crvenim dugmetom? Zvuči smešno? Opet, zašto ne? U romanima naučne fantastike je sve moguće, samo treba razmišljati van okvira svakodnevnice. 

Kliford Simak nije imao problem sa imaginacijom niti novim nesvakidašnjim idejama. U romanu “Grad” je ispratio početak kraja ljudske civilizacije i uzdizanje nekih životinjskih rasa, ponajviše pasa. Premisa koja prati devet priča je toliko neverovatna, a opet racionalno postavljena. Između “legendi”, kako psi zovu ove izvode iz života članova porodice Vebster, nalaze se analize pasa koji ih izučavaju. Smatram da je to jedan od brilijantnijih poteza koji je čitavoj konstrukciji dao poseban pečat.

Priča duga skoro 12.000 godina počinje sa prvim Vebsterom koji je, suočen sa izborom koji mu se nije sviđao, odlučio da stvori svet koji će mu se dopasti. Već tada Kliford počinje od tačke gde je naš svet drastično izmenjen. 

“Grad je anahronizam. On je nadživeo svoju svrhu. Hidroponci i helikopter značili su njegovu propast. U početku grad je bio stanište plemena, prostor na kome se pleme skupljalo radi uzajamne odbrane. Kasnije, oko njega se podizao zid da bi se postigla bolja zaštita. Onda je zid konačno nestao, ali grad je živeo i dalje zbog pogodnosti koje je pružao zanatima i trgovini. Živeo je i dalje u moderno doba zato što su ljudi bili prinuđeni da stanuju u blizini svojih radnih mesta, a ona su bila u gradu.”

U narednoj priči, tu je već kuća Vebsterovih, mesto o kome je prvi Vebster samo maštao, i koja će postati glavni stožer, gotovo svetilište, prvo za porodičnog robota Dženkinsa a potom i za čitavu rasu pasa. Ta kuća je tako predivno smeštena na idealnom mestu, da ovom Vebsteru ništa ne fali. Štaviše, razvio je agorafobiju, zajedno s teorijom da je većina ljudske rase izgubila potrebu da putuje jer im je sve bilo potaman. Ali, kad je bio mlad otputovao je na Mars i tamo upoznao vanzemaljca Džuvejna, marsovskog filozofa. Pre nego što je filozof umro, zamalo je završio teoriju koja bi ljudsku rasu mogla za par generacija da unapredi onoliko koliko bi im prirodnim putem trebalo 100.000 godina. Ta nezavršena teorija će čovečanstvo mučiti sve dok se ne pojave mutanti i ponude rešenje.

“Uvek je bilo mutanata, inače vrsta ne bi napredovala. Ali do pre sto godina ili tako nešto, oni nisu bili priznavani kao takvi. Pre toga oni su bili samo veliki poslovni ljudi ili veliki naučnici ili veliki hohšapleri. Ili možda čudaci koje je vrsta koja nije htela da trpi odstupanje od norme samo prezirala i sažaljevala. Oni koji su uspeli, prilagodili su se svetu oko sebe, sveli su svoje veće duhovne snage do obrasca prihvatljivog postupanja. A to je otupelo njihovu korisnost, ograničilo njihov kapacitet, ogradilo njihovu sposobnost ograničenjima predviđenim za manje neobične ljude.”

Mutanti novog sveta su dugovečni, obdareni telepatijom i zapanjujućom sposobnošću da proniknu u probleme i poprave ih. Suočeni sa onim na šta ih je društvo nekad teralo, raštrkani su po brdima, nauhvatljivi i nespremni za saradnju. Razvili su Džuvejnovu filozofiju, naravno. Ali je nisu podelili sa ljudima sve do časa koji je doveo do propasti ljudi onakvih kakvi su postojali još od najranijih dana. 

Ubrzo se pojavljuje Jupiter, menjanje ljudskog genoma u nešto prilagođeno veličanstvenom bivstvovanju na toj planeti, i gotovo svi su pohrlili u Raj. Bez starosti, bolova, samo uživanje i uzajamna povezanost i razumevanje. 

Malobrojni ostaci na Zemlji, iako ih je robot Dženkins odgajao tako da nikada ne saznaju za ubistva, oružje i rat, ubrzo uspevaju da ponovo pronađu luk i strelu. A tuđini iz paralelnih svetova počinju da ih love.

“Jedan svet, pa onda drugi, ređaju se u lancu. Jedan svet koji gazi za petama drugoga, koji se vuče odmah ispred njega. Sutra jednog sveta, danas drugog sveta. A juče je sutra i sutra je prošlost.”

Šta se u međuvremenu dešavalo sa psima? 

Prvi među njima zvao se Natanijel. Jedan od Vebstera podario mu je mogućnost govora, potom i čitanja. Izgradio je robote koji će biti njihove ruke, mada se kasnije većina odmetnula u divlje kolonije i nastavila da postoji, gradi brodove i istražuje svetove. 

Psi su morali da veruju da su evoluirali sami, da ne budu vezani za ljude, tako da bi mogli da stvaraju svoju civilizaciju i razmišljaju svojim glavama. Jer dve rase/glave bolje razmišljaju nego jedna, i bila bi šteta propustiti sve filozofske teorije koje neka rasa može da razvije.

Ostavljeni da se samostalno razvijaju, sa ljudima koji su mahom odabrali Raj na Jupiteru, psi razvijaju miroljubivu propagandu, civilizujući i ostale životinjske rase. Nema ubistva, ni pod kojim uslovima, a hrana se uzgaja. Naravno, ovo dovodi do prenaseljenosti. 

Međutim, jedan nesretni eksperiment koji je mutan Džo započeo iz zabave, uzdići će mrave do civilizacije neslućenih razmera. Ta civilizacija, koju je Džo razvio a zatim pokušao da uništi, učinila je sve da opstane u nepromenjenom obliku, da se ogradi i ne dozvoli nikome da im priđe, i kao takva je nestala, urušila se sama od sebe. 

Neumitno se nameće zaključak da, kako god se čovečanstvo postavilo prema pormenama, neće ostati isto. Kliford je u detaljnoj studiji ljudskog roda (ili uopšteno bilo koje rase) pokazao kako zatvaranje u sebe vodi do neumitne propasti. S druge strane, harmonija ne vodi nigde osim u stagnaciju i nestanak. Treba se kretati, konstantno i sve dalje, istraživati, a ako se u međuvremenu izmenimo – pa, zamislite koliki smo put prešli od pećinskog čoveka i šta bi taj mučenik rekao za promene koje su nas oblikovale u današnje društvo?

Kliford Donald SImak (3.08.1904 – 25.04.1988) bio je američki pisac naučne fantastike. Osvojio je tri nagrade Hugo i jednu Nebulu, kao i nagradu Bram Stoker za životno postignuće. Roman Grad (City) napisao je 1952. godine. Originalno izdanje imalo je samo osam priča, deveta je dodata kasnije, kao završnica za robota Džeksona. Sadrže je sva izdanja nakon 1980.

*

Još o knjigama možete naći klikom na OVAJ LINK

Slika preuzeta sa pixabay

Došlo i to vreme u godini, kad se svode čitalački računi, broje se pročitane knjige i dele utisci. Naravno, ne mogu da nabrojim sve koje sam pročitala, ali mogu da izogovaram one koje su ostavile utisak. Pa da krenemo redom:

Željko Obrenović – Kameno jezero

Legenda kaže da se ljudi koji plivaju u Kamenom jezeru udave. A baš je to mesto naš galvni lik odabrao da se smesti i u miru i tišini napiše scenario za svog omiljenog glumca. Na žalost, nije kako treba pročitao ugovor i čeka ga zanimljivo iznenađenje. K tome, oko tog jezera dešavaju se sumnjive stvari: neko pokušava da ga pregazi iz čista mira, a jedne noći pronalazi uplašenu devojku u bekstvu. Ali nije sve crno – njegova u početku nezainteresovana cimerka Una, koja je tu da bi prevodila scenario na engleski, završi u vezi sa njim.

Za one koji vole brza dešavanja i umetnički izrežirane krajeve bez prave završnice, ovo je idealna knjiga. Mene je, priznajem, malo zatekla savršena scena koja kao da je isečena na pola. Zapleta ima više, i ređaju se epizodno, tako da glavni lik rešava prvo situaciju sa scenarijem, pa nestašnim vozačem mercedesa, i tek onda na red dolazi devojka i misterija utopljenog čuvara lovišta.

Izdavač: Kontrast, gde uz kod knjigekojecitam možete nabaviti knjige po specijalnom popustu, i dobiti štampanu posvetu po želji.

Džon Skalzi – Starčev rat serijal

Što se mene tiče, savršen scifi serijal o ekspanziji ljudske rase u svemir. Zemlja je zaštićena planeta i život se na njoj odvija neometano i bez velikih tehnoloških inovacija kakvima raspolaže Unija. Zato naša planeta šalje koloniste u udaljene svetove, a takođe obezbeđuje vojnike za osvajanja i zaštitu novih planeta.

U prva dva romana čitamo o osvajanju i vojnom životu, uz prateći humor i filozofiju. Treći prati protagoniste prva dva dela, ovog puta u ulozi vođa i branitelja izgubljene kolonije. Četvrti opisuje iste događaje kao i treći roman, samo iz gledišta tinejdžerke, plus razjašnjava nešto što nismo videli u trećem. Peti i šesti deo su poput Star Trek epizoda. Nema više osvajanja – Zemlja je konačno saznala šeme Unije, više ne šalje vojnike, tako da je diplomatija postala jedina opcija za ljude da nešto urade u svemiru. Tu je i Konklava, savez vanzemaljaca koji kontrolišu naseljavanje. Nekako bi se i dogovorili, da se tu nije našla treća sila koja planira da zavadi Uniju i Konklavu i spali Zemlju. A sve što im stoji na putu je jedan tim diplomata.

Skalzijev humor fantastično iznosi njegovo pisanje, a prve rečenice su mu savršene. Šteta što su kod nas prevedena samo prva dva dela.

Izdavač: Čarobna knjiga

Saburo Sakai – Samuraj

Priča jednog samuraja o drugom svetskom ratu. Konačno da vidim nešto iz japanskog gledišta na ovu temu. Saburo nije bio običan vojnik – prošao je rigoroznu obuku da bi postao pilot, i bio je jedan od najboljih. Takođe je jedini iz svog odreda preživeo.

Za ljubitelje aviona, ovo je savršena knjiga. Ako vam koji detalj promakne u toku čitanja, na kraju je popis svih modela koje su koristili, ne samo Japanci već i svi učesnici rata. Nebeske bitke su neprevaziđene u opisima. Fantastično, pogotovo kad znate da se sve zaista desilo.

Izdavač: Algoritam

Nil Gejmen – Uspavana i vreteno

Mlada kraljica je pred udaju, ali kad čuje da u susednom kraljevstvu vlada neka čudna zaraza spavanja, menja planove i kreće u avanturu. Mislim da joj baš i nije bilo do udaje. Prati je par patuljaka.

Bajka sa predivnim ilustracijama. Iako se nigde ne spominju imena, jasno je o kojim likovima se radi. Recimo da spoj Snežane, Pepeljuge i Uspavane lepotice može da izgleda vrlo zanimljivo.

Izdavač: Laguna

Boris Mišić – Srce Dinare

Najnovija zbirka priča novosadskog pisca, koji je odavno poznat po tome što tka fantastične priče o zavičaju. U ovoj kolekciji posebno se fokusirao na planine i legende koje ih nastanjuju. Vidljiva je Borisova ljubav prema domovini i napredak u stilu.

Izdavač: Presing

Krostofer Paolini – U moru zvezda sniti

SciFi roman, koji počinje scenom istraživanja u svemiru, da bi se nastavio krvoprolićem i objavom rata. Glavna likuša je ksenobiolog na istraživačkoj misiji, verena i puna planova za budući život. Sve se menja kad udahne vanzemaljki virus, koji se pretvori u nanooklop. Oklop pobije sve njoj bliske dok je imala paničan napad. Nakon toga je saveznici zarobe da bi ispitali oklop, vanzemaljci ih napadnu, ona jedva pobegne, nađe se među plaćenicima i na kraju sa njima i jednim odredom vojske kreće u udaljenu tačku svemira da bi našla žezlo kojima će pobediti vanzemaljske neprijatelje.

Nešto ne štima u ovom knjizi. Mislila sam da je do traljavog prevoda, ali je provera na Amazonu pokazala da ljudi nisu zadovoljni ni originalom. Rečenice su pomalo iščašene. Sve u svemu, neobična avantura.

Izdavač: Čarobna knjiga

Bojan Ljubenović – Da je bolje, ne bi valjalo

Zove se Ivan Bogdan i njegova žena Milica ga je prevarila u ponedeljak. Sa studentom elektrotehnike. Potom je Ivan pokušao da se ubije, ali nije odmakao dalje od razmišljanja o tome. Taman kad se odlučio, ćerka dolazi iz škole, znači ništa od toga. Odlazi od kuće, i posvećuje se poslu.

A na poslu – svojevrsna ludnica. Ivan je inače copywriter. Hteo je da bude pisac, ali se nešto u njegovim romanima nije dopalo izdavačima. Zato pravi reklamne slogane boli glava.

Ne bi razvod bio razvod, da se nije zakomplikovalo sve što je moglo – student elektrotehnike se pohvalio na fejsu kako je opalio njegovu ženu, pa sad pola zemlje zna da je rogonja i da njegovom Dragiši treba zamena. Onda je upao u sred pljačke banke i sprečio je, pa je danima izlazio u novinama, dok novinari nisu saznali da ga je žena prevarila, pa je onda čitava zemlja saznala da je rogonja.

Događaji poprimaju novi zaokret kada ga otac pljačkaša banke, neki veliki beogradski mafijozuz, otme i objasni da Ivan njegovom sinu duguje pare koje ovaj nije opljačkao, jer da se sinu ne smeju beogradski kriminalci. Inače…

Na duhovit i simpatičan način, pisac nam govori o životu u Srbiji u vreme kad je bolje bežati iz nje. Tamo gde bi neko plakao, pisac nas zasmejava. Ne znam što uvek budem skeptična kad su naši pisci u pitanju, ali mi je drago kad pronađem ovakav biser. Moja topla preporuka.

Izdavač: Laguna

Branislav Janković – Bezimeni

Antiratna zbirka priča. To znači da je Branislav pisao o ratu na način koji će vas naterati da se rasplačete i poželite da rata nikad nije bilo, kao i da se zapitate zašto bi ga iko ikada poželeo. A opet, ovo je zemlja gde samo ratnici rastu, a žene služe da rađaju ratnike, naše ili tuđe, da imamo s kim a i protiv koga da se borimo.

Junaci nemaju imena. Zemlja nema ime. Postoji samo patnja, bezvoljnost, mračna budućnost.

Jedan deo priča govori o dešavanjima u ratu, a drugi deo je posvećen miru, tj onome što je ostalo nakon pustošenja. A u miru cvetaju predrasude i zapravo nigde nema mira, dok god se neko seća rata.

„Ovde se čovek ne rađa slučajno i skoro sasvim sa siguran da je ovo mesto neka vrsta čistilišta, jer nije pakao, a ni raj nije. Ponekad pomislim da svaka duša mora da se barem jednom reinkarnira na ovom mestu. U telu čoveka, zmije ili jagnjeta. Možda je ovo onaj prostor gde lutaju duhovi zaglavljeni između neprihvatanja smrtii čekanja na ponovno rođenje. Pravednici neočišćeni krštenjem.“

Izdavač: Vrane

Vuk Drašković – Doktor Aron

Doktor Aron je psihijatar u penziji, koji se i dalje bavi svojom delatnošću na nesvakidašnji način. U kući redovno ima posela raznih prijatelja i neprijatelja, i svi paze kako će se izražavati o režimu. Osim Arona, ali za njega i tako govore da je lud, jer drugačije ne bi mogao da leči lude da nije i on pomalo kao oni. On psuje, svima u brk skreše šta ih ide, i niko ga ne dira. Kao dvorska luda Titove Jugoslavije, sakrio je istinu iza svog iščašenog ponašanja.

Na selu, u svojoj kući, sagradio je aparat kojim može da prenese duh u etar gde su prošlost i budućnost samo paralelni svetovi, odvojeni tankom membranom. Kaže, ako bi ikada uspeo da tenk prebaci u bitku za Kosovo, više se ne bi ni vratio. Zvuči šašavo, ali kako radnja odmiče, saznajemo šta se krije iza Aronovog ponašanja, šta pokreće njegove opsesije i da li će išta od toga ostati zabeleženo.

Izdavač: Srpska reč

Vilijam Goldman – Princeza nevesta

Knjiga fantastična bezmalo koliko i film. To jest, ako preskočite prvih sedamdesetak stranica, sve italik pisano po textu i sve nakon zvaničnog kraja. To i tako nije istinito i pitam se čemu li služi, osim što me je iznerviralo pa sam morala otići da odgledam film da dođem sebi.

Princ želi da se oženi princezom iz naroda, međutim otmu je trojica razbojnika. Za njima se zaputi čovek u crnom, pobedi ih i preotme princezu. Te su scene, usput, najbolje i u filmu i u knjizi. Nakon toga, dolazi do sukoba sa princom: čovek u crnom završava u tamnici, princeza se seti da treba da se bori za pravu ljubav, a princ odluči da se sam pokrene prestojeći rat. I sve bi lepo prošlo, da nema Injiga Montoje, najslavnijeg španskog mačevaoca opsednutog osvetom.

Izdavač: Vulkan

Sofi Hana – Ubistva s monogramom

Novi slučaj Herkula Poaroa je stigao! Sofi Hana je odabrana da napiše novu avanturu slavnog Agatinog detektiva, i odradila je fenomenalan posao.

Priča teče iz ugla Kečpola, mladog inspektora Skotland Jarda.

Poaro je odavno u penziji, a na odmor ide tako što zakupi sobu u pansionu s pogledom na svoju vilu. Kaže da je najbolji način da odmori male sive ćelije ako se nalazi na poznatom terenu, a daleko od poznatih ljudi koji bi mu dosađivali.

U slavnom hotelu, neko je ubio troje ljudi i ostavio dugmad sa manžetne u njihovim ustima. U isto vreme, Poaro upoznaje ženu koja izgleda kao da je neko proganja. Uveren je da su ta dva događaja povezana i nesebično pozajmljuje svoju stručnost inspektoru Kečpolu.

Odlična knjiga, sve preporuke.

Izdavač: Laguna

Verica Žugić – Sorabi u vanvremenu

„Manastiri su osmatračnice srpske savesti. U njima nam je ostavljeno sve što je besmrtno, večno i božansko u našoj istoriji i našem narodu. Mi se danas time ponosimo pred celom svetom, kao svojim besmrtnim bogatstvom.“ Prepodnobni otac Justin Ćelijski

Jedan kralj i vila imali su avanturu. Ona mu je nudila da ostanu zajedno, on je mislio na svoj narod i nije prihvatio. Vratio se kući. Malo kasnije biva teško povređen i jedva preživi. Ozdravio je na mestu gde su se on i vila sreli, a tada je njemu i njegovom saputniku pokazala istoriju Srba, Soraba. Odakle dolaze, kuda idu. To je večito pitanje o poreklu naroda, od postanja pa do danas.

Kralj odlučuje da na tom mestu sagradi manastir. Što bi se u narodu reklo, oni danju grade, vile ruše noću. Jedva im je uspelo. Od tada pa do danas, ko god se zatekne u blizini, pogotovo gonjen nekom nevoljom, srešće vilu. Sanjaće o istoriji Soraba. Videće događaja u vanvremenu.

O kraljevom životu, ljubavi njegove sestre i pobratima, istoriji Soraba, građenju manastira i doživljajima seljana vekovima posle, možete čitati u knjizi. Postoji i zanimljiv dodatak o detetu, sinu vile i kralja, koje kasnije postane veliki junak.

Intrigantna knjiga o skoro zaboravljenim aspektima naše istorije. Uz dašak fantastike, autorica je smestila i čvrste istorijske činjenice. Čak postoje i navodi iz kojih istorijskih knjiga je uzimala pojedine teorije. Sve u svemu, jedna jako lepa i potresna priča.

Volela bih da je sve u jednom komadu, da nije bilo priče iz savremenog doba, ali izgleda da je moralo tako. Neke stvari nas proganjaju dok ih ne naučimo, a naše vreme je podjednako puno čuda kao i ono prošlo. Samo treba znati gde gledati.

Izdavač: Presing

Teodor Sterdžen – Više nego ljudski

Nova rasa ljudi je rođena, Homo Geštalt, ili po modernom rečniku menadžera, tim. Tek kad se naviknu na timski rad, tj da jedno misli, drugo sve zna, treće i četvrto radi a peto prevodi, onda se može reći da su se „spružili“. Ili uigrali, ako i dalje pratimo analogiju timskog rada.

Prvi tim čine jedan idiot Sam, koji ljudima ulazi u glave i može svašta da im naredi, Džejni devojčica telepata, bliznakinje koje mogu da se teleportuju, i mongoloidna beba koja sve zna poput kompjutera. Svi zajedno su, da bi pomogli farmeru koji nije imao para za konja, smislili antigravitacionu mašinu za njegov kamion.

Kad idiot Sam umre, neko drugi dolazi na njegovo mesto, i opet treba neko vreme da se „spruže“. Zbog obrazovanja i nove osobe, otvaraju im se nove mogućnosti, ali sve što zapravo rade jeste uništavanje ljudi. Džejni se to ne sviđa, pa pronalazi genija Hipa koga su davno uništili, a on ima neke ideje o moralu. Da li će ga Homo Geštalt uništiti ili će uspeti da ih promeni? Jer oni su naspram ljudi kao ljudi naspram koza, nikakva pravila ne važe i sve im je dozvoljeno.

Da li je ovo priča o hendikepiranim ljudima koji samo kao grupa mogu da postignu funkcionalnost jednog organizma? Ili je priča o novom evolutivnom tipu čoveka koji mora da pronađe svoj moralni kompas da bi opstao?

Sterdžen je pisao u ono doba kada je naučna fantastika uzimala jedan fenomen društva oko nas i pojačala ga do ekstrema da bi nam pokazala „Evo, ovo će se desiti u budućnosti ako ne prekinete“. Dakle, pravo pitanje je šta smo mi to onda započeli i da li smo uspeli da sprečimo katastrofu?

Izdavač: Čarobna knjiga

Gabor Mate – Rasuti umovi

Knjiga široko obrađuje poremećaj pažnje, iako nije samo o tome. Gabor Mate je pokrio polja detinjstva, odrastanja i roditeljstva, dovodeći u vezu naše strahove i opsesije i način kako se sve to prenosi sa kolena na koleno. Kako tretiramo decu dovodi do toga u kakve će osobe odrasti i kako će dalje postupati sa svojom decom.

Ne zavaravajte se, niko nije normalan, samo lepo funkcionišemo, uklapajući mane i vrline.

Elem, ako ste kao ja, pa opsesivno čitate knjige, stalno prkosite svojima kući i muče vas još kojekakve nesigurnosti, ova knjiga će vam leći k’o kec na desetku. Sve lepo objašnjenjo zašto i kako.

Ako vas zanima samo ADD, poremećaj pažnje, Gabor Mate ne misli da je to bolest niti neka mana. A kako stvari stoje, mnogi je imaju a da nemaju pojma.

Ja sam svakako uživala u knjizi, i vrlo rado je preporučujem. Nije suvoparna, autor ima dara za pisanje (kao i ADD), takođe je i doktor.

Izdavač: Kontrast, gde uz kod knjigekojecitam možete nabaviti knjige sa jako lepim popustom, plus štampanu posvetu po želji.

Jelena Vučić – Pratnja

O ovome romanu može toliko toga da se kaže, da sve što budem rekla neće biti dovoljno. Ove godine sam gledala lajv u kome je Jelena pričala o svom romanu Pratnja, o nastanku ideje, likova, pisanju i teškoćama objavljivanja. Lajv je bio toliko zanimljiv, da vam ga od srca preporučujem. Snimak se nalazi u fejs grupi Knjiški Trg Snova, pa bacite okce.

Elem, pokušaću ukratko da objasnim o čemu se radi. Postoje Zapad i Istok. Njihovi vladari nose ključeve Neba i svakih par godina treba obnoviti vezu sa Nebom, inače može doći do propasti sveta. Nebo će pasti. Iz nekog razloga, mnogi ljudi iznenada žele propast sveta.

Čuvari Neba, Maske, nose imena po mesecima u godini i imaju zanimljive moći. Oni se muvaju okolo i pokušavaju da ugase zvezde onih koji remete ravnotežu.

Nakon smrti kralja Istoka, njegov desetogodišnji sin mora da obavi očeve dužnosti i sačuva svoj deo Neba. Čarobnjak, revolveraš i ubica mu prave društvo i pokušavaju da ga zaštite. Ovaj trio mi je najzanimljiviji, jer iako djeluju kao kliše, ispostavi se da ništa nije onako kako izgleda.

Oduševljena sam ovom avanturom, samom pričom, neverovatnim detaljima i predivnim ilustracijama (koje je isto Jelena radila).

Knjiga može da se nađe u Delfi knjižari ili kod autorke.

Izdavač: System comics

Milka Ivašković – Knežević – Tarakan

Tarakan, verovatno najbolja knjiga za tinejdžere koju sam pročitala u poslednje vreme. Oduševila me od samog dizajna korica, pa nadalje. Kupila me prvom rečenicom i zarobila do kraja. Hoće biti dovoljno ako kažem da nisam spavala dok je nisam pročitala?

Mihajlo je četrnaestogodišnji dečak, živi sa porodicom u delu Beograda koji najbolje može da se opiše kao ostrvce mira u sred velegrada. Mlađi brat mu se boji buba, otac je na radu u inostranstvu, majka je profesorica a deda je istraživač, zapisničar istorije njihovog kraja. Sve je mirno i manje-više idilično, dok se nije pojavio starac Muhar, dedin prijatelj sa studija. Neprijatna pojava, redovan posetilac i donosilac nemira. Nakon njegovih poseta deda nije dobro, kao da mu je neko usadio bube u glavu.

Mihajlo bi se možda i pozabavio čudnim slučajnostima, da nije bio zaljubljen i stoga zauzet lobirajući za svoju ljubav. U šetnji sa drugaricom (kojoj nikako da prizna šta oseća) sretnu Antona, sedamanaestogodišnjeg darkera. Visok, mršav, lep, kul – sve ono što Miša nije bio, i njegova nesuđena se zacopa. Antona ne može biti manje briga. Njega privlači Miša, njegova jedinstvenost, potencijal, pronicljivost. Gade mu se ispraznosti i iluzije.

I tako, deda i unuk, svako sa svojim društvom, stupaju u neki novi svet spoznaja, ili gubitka istih. Bube se sele iz glave u stvarnost, čudne stvari se dešavaju, i mada vide koliko su pogrešne neke stvari ili osobe, kao da niko nije u stanju da im se odupre. Miša se čak pita, dok gleda kakve promene opsedaju Antona, može li čudovište da se voli?

I u kakvoj su vezi njegov Anton i dedin Muhar? Može li na vreme da shvati vezu, ako je uopšte ima, i da spase svoju porodicu?

Zbog naslova, osamljenosti likova, buba i Antonove pojave, pomalo androgine i izmučene, pune uzvišenih misli i cinizma, nekako me podseća na Dostojevskog. Nakon što sam shvatila zašto baš ovaj naslov i šta znači, nikako nisam mogla da se otmem ruskom uticaju.

Svi smo u biti jedinstveni i radimo najbolje što možemo. Put pred nama nikad nije jasniji kao onda kad shvatimo šta nam je stvarno važno.

Izdavač: NNK International

Libreto gospođe Korvusamenti – Nataša Atanasković

Pored čudesnog naziva, ova priča je prava poslastica za ljubitelje misterije, psiholoških trilera i spekulativne fantastike. Autorka kao da se u sve pomalo razume, čak sam mislila da je studirala medicinu dok sam čitala pojedine delove.

Likovi vode nadasve inteligentne razgovore, onakve za koje su samo duboko obrazovani introverti sposobni. Zašto kažem introverti? Jedan je plemić koji se osamio u zamku na vrhu planine u Rumuniji. Drugi je čovek koji će radije provesti pola godine izučavajući spavanje i putovanje svesti. Treća je žena koja traži samoću u strahu od smrti. Zanimljiva se prijateljstva održavaju, mada će se naći na ozbiljnom iskušenju kada počne da ih proganja crna senka i ubija one najbliže ženi.

Pored svega, ima tu i jedan libreto, pažljivo izdvojen iz teksta poput starog svitka. Izgleda savršeno.

Izdavač: Otvorena Knjiga

Goran Skrobonja i Ivan Nešić – Firentinski dublet

Fenomenalno dobra knjiga. Mrvice istorije utkane kroz fikciju.

Milovan Glišić je pisac koji se nesretno zaljubio i oženio, jos nesretnije razveo, i sretno otarasio vampira koji je harao Srbijom. Sad živi u pansionu, piše, radi u štampariji, šeta okolo raščerupan i sreće se redovno sa društvom u kafani. Još uvek čuva pušku koju mu je inspektor dao kad su hvatali vampira.

Jednog dana, kralj ga zove sebi na brod. Postoji jedna tajna koja ga veže sa engleskom vladajućom kućom. Postoji jedan ubica koji ga ucenjuje u zamenu za svesku Leonarda da Vinčija. Povrh svega, u Londonu je ustao novi vampir, imitator Džeka Trboseka. I Srbija im elegantno pozajmljuje Milovana eksperta za onostrano.

Milovan, šta će, pristane. Spakuje onu pušku i krene. Opšte je poznato da pisci i tako imaju više znanja i veština nego što iskazuju, a koja su pokupili prilikom istraživanja za svoje priče. Pri tome, Glišić je tako dobar profajler da na osnovu par činjenica može da uđe u glavu počiniocu i napiše priču koja će dovesti do hapšenja.

Ovu avanturu deli sa svim slavnim ličnostima tog doba: Bremom Stokerom, Ljubomirom Nenadovićem, Savom Savanovićem, Džekom Trbosekom i mnogim drugima. Način na koji su utkani kroz priču čini proces čitanja još zanimljivijim.

Doživljaj je sveobuhvatno fantastičan, avantura je zabavna i verujem da nisam jedina kojoj je knjiga bila prekratka

Izdavač: Laguna

Boban Knežević – Paganin

Šta se desi kad mladić iz Srbije ode na studije u inostranstvo? Može li okultno da ga zaobiđe, bez obzira na njegovu rešenost da bude uzoran student? Izgleda da ne, jer Alister Krouli gađa bolnu tačku svakog prosečnog Srbina od kad je veka i sveta – ovaj poznati okultista objašnjava Veselinu Čajkanoviću sve o istoriji Lužičkih Srba i uroti da se dotični rasele te da im se izgubi svaki trag i uticaj u istoriji.

Ova vrsta novačenja bi mnogo bolje prošla da je Veselin usput bio zainteresovan za orgije na koje ga je Krouli pozvao. Međutim, momak je tu povukao crtu i oni su se razišli.

Četrnaest godina kasnije, putevi im se opet ukrštaju. Kao i prvi put, Alister nema problem da probudi Čajkanovićevu znatiželju. Želi da istraži tajne sveta, a ovog puta red je došao na Žrnov, utvrđenje na Avali i mitove koji se kriju ispod.

Šta mislite, koliko će dugo trebati Čajkanoviću da shvati šta Krouli traži?

Knjiga je majstorski napisana, u duhu prošlih vremena. Volim mitove pa mi je ova knjiga baš lepo legla.

Izdavač: SAI (samostalno autorsko izdanje)

***

Ovo je moja lista upečatljivih, nadam se da ste čitali nešto odavde i da možemo razmeniti utiske. Koje su knjige vama obeležile ovu godinu?

U slučaju da se ne vidimo pre Nove godine, želim vam sretne praznike i da uživate u njima, uz knjigu, porodicu, omiljeno ćebe. Živeli!

Ostale impresije o knjigama OVDE

Dragi čitaoci,

Predstavljamo vam zbirku priča „Nijanse zla”.

To je knjiga koja je imala samo dva uslova: da priče u njoj moraju imati veze sa zlikovcima, i da su dobro napisane. Sad, nekome je zlikovac kolega sa posla, nekome Hitler… u pitanju su nijanse.

Svi žanrovi su dozvoljeni. Možda vam to sada deluje čudno, ali razmišljali smo da nema potrebe da se odvajamo i pravimo veštačke granice. Većina nas čita svašta, pod uslovom da je dobro, i zašto onda sve to ne bi bilo na jednom mestu? Tako da ćete, čitajući „Nijanse zla“, uživati u fanastici, podjednako kao i u trilerima, istorijskim dramama, hororu, jednom profesionalnom eseju i nešto običnih/neobičnih životnih situacija vešto postavljenih na papir.

Kontaktirali smo drage prijatelje pisce i pitali ih da li žele da budu deo ove zbirke. Skoro svi su odmah pristali, na naše večito čuđenje i divljenje. Za njima su odmah došli ilustratori, koji su imali to zadovoljstvo da vide pojedine priče i smisle ilustracije za njih. Celi projekat je vrlo brzo premašio sva očekivanja.

Da bismo vam donekle dočarali atmofseru unutar korica, evo šta naš drugar Mirnes Alispahić misli o svemu:

„Kada je pisanje kratkih priča u pitanju, Petra i Nešo se mogu smatrati veteranima scene, pa je logičan slijed bio okupljanje grupe autora kako bi objavili tematsku zbirku priča pod imenom „Nijanse zla“.

Kako i samo ime naslućuje, u pitanju je zbirka priča posve­ćena zlu u svakom njegovom obliku pa su autori, šarolika ekipa sastavljena od novopečenih, onih nešto iskusnijih i veterana s podužim stažem, zaista maštovito pristupili tematici podarivši čitateljima zanimljivo štivo, žanrovski različito s nekim dovitlji­vim rješenjima koja će zaintrigirati čitatelje i možda ih ponukati da potraže druga djela pojedinih autora.

Zbirka sadrži fan fiction posvete poznatim junacima, nei­zbježni horor, ali i humor i ozbiljnu dramu te kao takva nudi štivo za raznoliku publiku.”

Koliko su priče interesantne, toliko je zanimljiva i ona o nastanku same zbirke. Ideja o zajedničkom projektu javila se odavno, i malo smo razmišljali o temi i naslovu. Jednom kada je postalo logično da možemo da postavimo bilo koju temu o kojoj želimo da čitamo, bilo je prilično lako. (Već imamo temu za naredni projekat, ali o tome drugi put.)

Sećate se kako se stvarao Univerzum u nevolji? Bio je to manje-više bukadžijski pristup, s obzirom da su delovi bili jedno vreme dostupni na blogu i da smo svima koji su hteli da nas slušaju pričali dokle smo stigli i kako ide. Za ovu knjigu smo primenili malo drugačiji pristup.

Nije bilo nikakvog konkursa. Toliko smo bili skromni da nismo verovali da bi nam se iko odazvao, niti da bismo mi znali kako da odaberemo dobre radove. Zato smo lično zvali pisce, zamolili ih da učestvuju u projektu, i čekali. Svako od njih je imao opciju da pozove nekog drugog. Jeste li ikad čuli za ovako lančan sistem pisanja? Ni mi. Ali uspelo je

Dobili smo 24 priče, i do sada je samo petoro ljudi uspelo da ih vidi u celosti, onako kako će izgledati kada izađu iz štampe (ja, Nešo, lektorka, Mirnes i čovek koji želi da ostane anoniman). Većina autora nema pojma kakve ilustracije prate njihove priče. Zamislite to slatko iščekivanje!

Što se tiče naslovnice, ono što se desilo postaje prilično uobičajno za nas: puno ideja, razmišljanja i koječega, da bi se svelo na ono što bete žele. Nema sumnje, dizajner je odlučio da honorar potroši na pivo nakon nas. A pošto je pomalo lud kao i mi, nije mu dosta, želi da uradi intervju sa svima nama. Uzdravlje!

Poruka za sve buduće ilustratore i dizajnere kojima zapadne sudba kleta da rade sa nama: ne pitajte nas šta i kako želimo. Mi se ne kontamo u boje i kontraste, senke i oblike i vlasnička prava. Samo uradite kako mislite da je najbolje. Obećavamo, bićemo sretni.

Ovo su pisci koji su nam nesebično učinili čast svojim pričama:

Aleksandra Nikolić Matić

Blogerka, lektorka. Njena priča „Dotaći nebo“ je izvanredan filozofski prikaz opsednutog i ugnjetavanog čoveka.

Ana Zlatkov

Piše bajke i priče za decu. Za zbirku nam je ponudila dve priče. Jedna je bila komediju o Posejdonu, tri gracije i nesretnom piscu. Mi smo izabrali onu o sestrama koje su težile različitim stvarima. Sasvim realna životna drama.

Andrijana Krsmanović  

Neumorni učesnik konkursa i humanitarnih dešavanja. Ako pažljivo pogledate, videćete je u raznim zbirkama. Za ovu, kako sama kaže inspirisana Univerzumom, napisala je komičnu priču o postanku sveta.

Bojan Brnjoš

Ljubitelj fantastike i pisac iste. Dugo je bio miran, ali se izuzetno poučnom i fantastičnom pričom „Kra(l)j“ vratio u život. Živi dokaz da se talenat ne može zakopati.

Boris Mišić

Čovek najpoznatiji po pisanju fantastičnih i horor priča iz svog rodnog kraja i grada u kome živi. „Nijanse zla“ je obradovao „Tišinom“, ratnom pričom punom jeze i neočekivanim krajem.

Đorđe Bajić

Đorđe, ovih dana najpoznatiji po krimi romanu „Smrt u ružičastom“, napisao je slatku mini priču o serijskom ubici.

Goran Skrobonja

Pisac koga svi povezuju sa „Čovekom koji je ubio Teslu“ i od skoro „Firentinskim dubletom“. Njegova priča je o Apisu i putovanju kroz vreme, a možda sretnete i neke stare likove.

Irena Ilić-Vasiljević

Kao što sama kaže, piše za svoju decu. Voli istroriju i arheologiju. Njena priča je istorijska, o Anđelima i Vranama, i jednoj kraljici. Definitivno ima sklonosti ka neobičnim istorijskim dramama.

Lazar Vuković

Ljubitelj fantastike i horora. U slobodno vreme mašta u kakve nevolje može da uvali svoje likove. Kako sam kaže, napisao je horor za odrasle: jedna devojka, žrtva i kamera. I jedan podrum.

Merima Aranitović

Profesor srpskog jezika, bloger, holistički praktičar. U njenim pričama ne postoji podela na crno i belo. Zlikovac nije uvek onaj za koga mislite da jeste.

Milan Milojević

Ljubitelj horora, svoju prvu priču objavljuje u „Nijansama zla“. Ovde ima snega, vukova i osvetničkih duhova šume.

Nebojša Petković

Autor trilogije „Poslednji grad“. Ljubitelj fantastike. Njegova priča se zove „Kožokradica“, glavni lik je totalni baksuz, a prepliću se okultizam, fantastika i dašak horora.

Nataša Milić

Pisac fantastike i ljubitelj putovanja. U njenoj priči, lik sreće razne vampire i karakondžule. Pre nego što i sam postane deo njih, iako se grozi krvi, čarobni sat će mu dati drugu šansu, priliku da bude bolji čovek.

Negoslava Stanojević

“Jošte čekam taj reč da mi rekne” i “Blag reč” su njene knjige na zaplanjskom dijalektu. Znajući Negoslavu, uopšte me ne bi čudilo da je njena priča o lokalnom političaru istinita.

Nenad Šakota

Opsesivni ljubitelj fantastike, autor romana „Dodir“. U njegovoj priči, Smrt sedne u taxi i avantura počinje.

Nešo Popović Shonery

Autor krimi romana „Drugo carstvo“ i „Krvavi potpis“, i koautor „Univerzuma u nevolji“. Za ovu zbirku pisao je o Gargamelu, čarobnjaku koga svi znamo.

Petra Rapaić

Koautor romana komične fantastike „Univerzum u nevolji“. Njena priča je o Teriju i Zorici (likovima iz Univerzuma) i onome šta im se desilo posle.

Slađana Stanić

Pisac romana „Svici u tegli“ i „Senke u ogledalu“. Voli da piše o svakodnevnim stvarima koje su ponekad toliko čudne da ne biste poverovali da su se desile u blizini. Baš kao i ono što se desilo u „Opseni.“

Srđan Gombar

Voli klasičnu književnost i naučnu fantastiku. Obično piše na engleskom, ali za nas je napravio izuzetak. Njegov zlikovac je vojnik idealista, zaveden ljubavlju prema vođi.

Đorđe Miletić

Objavljuje romane iz horor serijala „Paklena ćelija“. Ne brinite, nije pisao o zombijima – istražio je lik jednog borca protiv ovih nemrtvih.

Srđan Todorić

Psiholog koji je napisao opsežnu studiju o zlikovcima i njihovoj rastućoj popularnost i opčinjenosti u radu i delu mnogih umetnika.

Stanislava Žuža Šakota

Objavila je roman „Ekskurzija“ i dobila nagradu za drugi. Za svog zlikovca izabrala je Don Žuana, eminentnog zavodnika.

Tihomir Jovanović

Pisac fantastike. Objavio je autorske zbirke priča “Palisade i čadori”, “Baka Mandini krugovi”, “Agencija 51” i “Lun i kraljevi ponoći”, “Baka Mandini multiverzumi“. Sekretar je Udruženja građana fanovi naučne fantastike SCI&FI i urednik Antologije naučne fantastike, fentezija i horora Regia Fantastica. Njegova priča je stripske prirode, o Dijaboliku i nacistima.

Vladimir Vojvodić

Pisac „Vatre nepoznatog porekla“, za ovu zbirku napisao je priču o jednom neshvaćenom diktatoru.

Ovo su naši divni ilustratori:

Mateja Marković, Ivan Ivanović, Saša Pavlović , Maja Vejić, Jelena Vučić , Roman Sulejmanpašić, Dragiša Krčmarević, Dragan Milojković, Branko Vekić, Zvonimir Grabić, Matea Božina, Jere Bošnjak, Zoran Jovanović, Jozef Pilasinović.

Izdavač nam je, sad već tradicionalno, PrintArt.

Dunav štampariju nam je pronašao jedan čovek koji želi da ostane anoniman. Pomogao je i oko raznih vrlo bitnih sitnica bez kojih knjiga ne bi izgledala ovako kao izgleda. Bojim se i da pomislim koliko bi se sve zakomplikovalo.

Neizmerno smo uživali, a još više se zabavljali dok smo pri­premali „Nijanse zla“. Ne možemo dovoljno da se zahvalimo svima koji su pristali da budu deo ovog grandioznog projekta. Nadamo se da ćemo i ubuduće stvarati zajedno. Zahvalnost dugujemo i onima koje smo pozvali a koji zbog opravdanih razloga nisu stigli da pošalju priče, ali bili su uz nas na svakom koraku. Njih čekamo u narednom broju. Hvala svima na nesebičnoj podršci i veri.

Smatramo da je najvažnija uloga svake umetnosti, da donosi užitak, pre svega stvaraocima, a zatim i uživaocima iste.

Nadamo se da će te ova zbirka zainteresovati da se prepustiš istraživanju književnog i likovnog opusa naših prijatelja.

Vidimo se u sledećoj zbirci i nekom novom čitanju.

A do tada, ova knjiga je posvećena tebi, dragi čitaoče.

Petra i Nešo

PS. Zbirka može da se nabavi kod bilo kod autora, cena 600 din plus ptt.