О бурићима у којима сам била од последњег оглашавања нећу, много их је. Извукла се и то је то. Додуше, можда се после вратим у неко, шта ми тешко.

Елем, код нас се још увек једе. Решила моја свекрва да нам направи сарме, а нешто јој се замантало у глави па није смела у подрум по купус, и крену млади домаћин и домаћица по две главице, свако по једну да не би дошло до премора материјала.

Подруми наши насушни ка` ризница са благом, под три катанца (троглаву аждају немамо), а свежањ кључева ко од централног затвора, док погодиш који је прави за који апартман лепо се  презнојиш .

Да скратим причу, донели ми купус, ал` погрешан! Из погрешног бурета! Ајд` сад лепо ти Лело у рикверц, сама, почело је осамнаесто полувреме за данас, то не сме да се пропусти ни по коју цену. Откључавање, враћање у велико буре, вади прави из малог, има се, може се, закључавање, шкљоц, шкљоц, шкљоц… пропадох!

Није ово наша сарма, слика је са кулинарке, наша се крчка.