О бурићима у којима сам била од последњег оглашавања нећу, много их је. Извукла се и то је то. Додуше, можда се после вратим у неко, шта ми тешко.

Елем, код нас се још увек једе. Решила моја свекрва да нам направи сарме, а нешто јој се замантало у глави па није смела у подрум по купус, и крену млади домаћин и домаћица по две главице, свако по једну да не би дошло до премора материјала.

Подруми наши насушни ка` ризница са благом, под три катанца (троглаву аждају немамо), а свежањ кључева ко од централног затвора, док погодиш који је прави за који апартман лепо се презнојиш .

Да скратим причу, донели ми купус, ал` погрешан! Из погрешног бурета! Ајд` сад лепо ти Лело у рикверц, сама, почело је осамнаесто полувреме за данас, то не сме да се пропусти ни по коју цену. Откључавање, враћање у велико буре, вади прави из малог, има се, може се, закључавање, шкљоц, шкљоц, шкљоц… пропадох!

Није ово наша сарма, слика је са кулинарке, наша се крчка.

Evo bloga moga

Message History

Add new keyword