Sve više je prozora sa rešetkama u našem životu, sve više smo zarobljeni iza njih, sve više nam ponestaje slobode, sve više smo organičeni u izražavanju, sve više radimo da bismo preživeli, sve više je mreža ispred nas koje nas sputavaju i teraju da menjamo pravac života…

“Uhvaćena u mrežu“, batik na svili

Uhvaćena u mrežu je simbolično riba koja je sa slobode greškom postala ribarev ulov. Tada ima dve opcije da bude vraćena u vodu, na slobodu ili da postane nečija hrana. Njene mreže su guste i jedina opcija je da umre, jedino male ribe mogu se spasu da iskoče i vrate u vodu, vrate se na slobodu.

Kako je u životima ljudi u stvarnosti, nisu postavljene takve dve odvojene i izričite opcije nego su mreže pre nevidljive koje se obavijaju jače ili slabije zavisno od mesta, vremena i ambicija svakog pojedinca.

‘’Nevidljive mreže’’ koje sputavaju slobodu, usmeravaju kretanje u budućnost ostavljaju ‘’izbor’’ koji nije izbor već nametnut korak ali izgleda kao da ga pojedinac slobodno bira.

“Uhvaćena u mrežu“, detalj

“Vojvođanska polja“ – batik na svili

Božanska lepota vojvođanskih polja!

Inspiracija planina Zlatibor, detalj sa slike “Na krilima vetra“

Izložba u Sremskim Karlovcima u okviru programskog luka Heroine – Novi Sad kao Evropska prestonica kulture.

Možda je programski luk Heroine doprineo da se u galerijama postave izložbe i posvete određenim ženama stvaraocima iz prošlosti koje su imale hrabrosti da uporno idu svojim putem iako to ženama nije bilo dozvoljeno.

Na izložbi je prikazan život i rad 12 značajnih žena koje su delovale u oblasti kulture i postigle velike uspehe. To su:

• Anica Savić Rebac (književnica),

• Nadežda Petrović (slikarka),

• Danica Jovanović (slikarka),

• Zuska Medveđova (slikarka),

• Ankica Oprešnik (grafičarka),

• Zdenka Živković (slikarka i restauratorka),

• Sultana Cijuk (operska pevačica),

• Milka Marković (rediteljka i glumica),

• Draga Spasić (glumica),

• Ila Kofler (fotografkinja),

• Mara Bogdanović Rosandić (fotografkinja) i

• sestre Ninković Milica i Anka (revolucionarke).

Ove žene su se borile da stvaraju i budu uspešne u profesijama koje su same izabrale a ne koje su im bile nametnute. Tako se Nadežda Petrović bavila slikarstvom i usavršavala se u toj profesiji bez obzira što nije bila prihvaćena od kritike i šire javnosti, što su joj odbijane slike prilikom konkurisanja za učešće na izložbama… Sve je stiočki izdržala i napisala da razume da mnogi umenici nisu bili shvaćeni u vremenu u kome su stvarali nego tek kasnije i da je to sudbina umetnika ali je znala da je ona na pravom putu i ceo život je stvarala.

Koji trag je ostavilo njihovo stvaralaštvo i delovanje u široj zajednici do danas? Koliko nas zna ko je bila Ila Kofler, Ankica Oprešnik i mnoge druge? Izložba je dragocena jer ćemo otkriti mnogo snage u ženama koje su se tada borile za prava žena i bolji život. Radile su to kroz stvaralaštvo (od sredine 19. veka), kroz pomoć zajednici, kroz javno istupanje za koje su imale hrabrosti ali i podršku najbližih…

Mesto održavanja: Kulturni centar ’’Karlovačka umetnička radionica’’ Sremski Karlovci

Vreme održavanje izložbe: od 21. maja do 19. jun 2022.

Radno vreme galerije: utorak –petak od 13 – 18 h; subota-nedelja 11 – 20h

Proleće je budi se energija prirode. Odlazim do starog platana ispred Miloševog konaka u Topčiderskom parku. Starina od 160 leta ponosno stoji i zrači svojom energijom. Lišće je tek počelo da pupi a uskoro će formirati raskošnu krošnju.

Pitam ga da li je opstao tolike godine iz inata?

Da li si zbog toga što su te poslednjeg i kao najslabijeg i bez imalo šanse da opstaneš prosto gutnuli u krečanu rešio da ih sve nadmašiš? Kad god te pogledam vidim da u tebi još uvek ima inata. Traješ gordo, iznenađuješ sve. Baš si zauzeo prostora za sebe da nas pozoveš pod svoje okrilje. Da ti se divimo ili da nas podučiš, podstakneš da i sami moramo u sebi da pronađemo svu snagu koju imamo da bi uspeli u svojim ciljevima.

Koji je bio tvoj cilj pre 160 godina? Da opstaneš!? Da preživiš? Da postaneš najjači platan? Da traješ?! Sve to si postigao. Dolazimo da ti se divimo i da uzmemo malo tvoje snage i upornosti, da je probudimo u sebi, da podsetimo sebe da je i mi imamo. Da je aktiviramo.

Ti nisi mogao da pobegneš morao si da se boriš tu gde jesi. Mi možemo da pobegnemo drugde gde je ‘’kao’’ bolje. Šta bi nam ti savetovao? Ti koji si se izborio tu gde jesi sigurno bi rekao pustite korenje, borite se, rastite, budite najjači, najstabilniji… E to već ne želimo da slušamo, to je teško, nemamo energije… Ali u pravu si. Iz krečane do ove raskošne lepote i trajanja toliko godina.

Reč trajanje! Koliko je važna? Šta znači za pojedinca? Da li se danas razmišlja o toj reči kada je sve napravljeno da traje kratko? Upotrebi i baci. Stvaranje i trajanje!

Tvoje trajanje smo trenutno mi svi koji te volimo i koji te obilazimo. Da li si ti naše trajanje? U tebi tražimo svoju snagu, svoju energiju, svoje snove, ciljeve, misli, odgovore…

Kako drvo može da da odgovor? Ti možeš!

Često svratim da sednem na kulupu pod okriljem tvoje krošnje. Dodornem tvoju hrapavu koru na širokom deblu koje mogu samo delimično da obuhvatim. Malo jači pritisak izaziva bol koji je svesnost trenutka da dodirujem stablo koje traje više od 160 godina.

Da, otišli ili ostali, trajanje je važno.

Prvo odmotavanje kokona i dobijanje svilenene niti bilo je u Pančevu. U ovom gradu svila se proizvodila duže od 200 godina. O Pančevu napisala sam nekoliko tekstova koje možete pročitati na blogu Putem niti.

Pančevo – grad u kome se proizvodila svila

“Šapat Tamiša“ – ručno oslikana svilena ešarpa

Svilara na Tamišu

Svaki dan kada uradim sliku na svili ili oslikam ešarpu srećna sam. Zašto? Zato što znam da će se iz tog rada širiti pozitivna energija dok rad traje. Iz njega će proizaći radost, izmamiće osmehe na licu, prvo meni kao stvaraocu, a kasnije i posmatračima i budućem vlasniku rada.

Za mene je svaki rad sa svilom izazov a minijature su posebane.

’’Čitanje tragova’’, moje dve minijature na svili bile su deo Prve međunarodne izložbe ’’Minijature Sirmijuma’’ u Muzeju Srema, u Sremskoj Mitrovici.

Prvi put za boju godine kreirana nova nijansa boje.

Boju za 2020. godinu Pantone je prvi put kreirao, do sada je birao boju iz već postojećih nijansi.

To je boja Very Peri (PANTONE 17-3938) boja 2022 godine.

Kombinacija plave i crvene stvorile su posebnu nijansu ljubičaste – plavoljubičastu.

Zašto je kreirao novu nijansu? Da bi podstakao sve ljude da budu dinamičniji i kreativniji u sledećoj godini.

Poruka boje Very Peri je – lična kreativnost.

Stalna izložba ’’Narodne nošnje i nakit centralnobalkanskog područja iz XIX i prvih decenija XX veka’’ u Manakovoj kući riznica je ručno rađenog tekstila. Nakon što sam uživala u lepoti izloženih radova inspirisana određenim motivima oslikala sam nekoliko minijatura na svili.

Više minijatura možete pogledati na sajtu Putem niti.

Topčiderski park je zasađen 1851. godine i to je prvi uređen park u Srbiji.

“Žetelica“ je bila prva i jedina skulptura postavljena na javnim površinama u Beogradu u 19. veku. U to vreme skulpture se nisu često postavljale u parkovima. Predstavlja rimsku boginju Cereru.

 “Žetelica“, autor Fidelis Kimel (1852), Topčiderski park