Izložba Soja Jovanović – pozorišno delo 1922 – 2022 u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije u Beogradu organizovana je povodom 100 godina od rođenja umetnice Soje Jovanović i 20 godina od njene smrti. Autor izložbe je mr Aleksandra Milošević, muzejski savetnik.

’’Ja moj profesionalni rad vidim kao san koji sam sanjala i koji mi se ostvario do kraja’’, rekla je jednom Soja Jovanović.

Koliko ljudi može da kaže ovako nešto za svoju profesiju i svoj radni vek od 40 godina?

Televizijski film ’’Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo’’ proglašen je za najbolji u istoriji srpske televizije.

Njena prva predstava bila je Sumnjivo lice u novembru 1948. godine. Akcenat u režiji stavila je na humor. Na Festivalu omladine Jugoslavije predstava je proglašena najboljom ali su kritičari konstatovali i naglasili da je previše satirično prikazala društvo.

Nakon tri izvođenja Odbor za kulturu KPJ zabranio je predstavu.

Ista predstava prikazana je 1955. godine u Beogradskom dramskom pozorištu sa istim glumcima koji su postali deo ovog pozorišta.

Izložba traje do juna 2023. godine.

U Velikoj Galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu  predstavljena su dela sedam umetnica: Nadežde Petrović, Lize Križanić, Zore Petrović, Leposave St. Pavlović, Ljubice Sokić, Vidosave Kovačević i Milice Zorić.

Specifičnost Spomen-zbirke Pavla Beljanskog u regionu jeste u tome da 25% radova iz Zbirke čine dela ovih sedam umetnica.

Ova izložba bila je prikazana u Novom Sadu – Evropskoj prestonici kulture tokom 2022. godine pod lukom Heroine.

Po 14 dela Nadežde i Zore Petrović nalazi se u okviru kolekcije (to je veći broj dela nego što ih ima bilo koji umetnik). U vreme kada je Pavle Beljanski  dela ovih umetnica uvrstio u svoju kolekciju umetnice nisu bile prihvaćene u stručnoj javnosti iako su svojim delima uticale i dale svoj doprinos u stvaranju savremene umetnosti u Srbiji početkom 20. veka.

Izložba traje do 08. aprila 2023. godine.

Narodni muzej u Beogradu

14. februar 2023. godine – otvorena izložba

Naziv izložbe: ‘’Nadežda Petrović – Modernost i nacija’’

Povod je 150 godina od rođenja velike slikarke Komentar: Pogledati izložbu

Radovi na izložbi su iz više muzeja i galerija iz Srbije:

Narodnog muzeja u Beogradu

Umetničke galerije Nadežda Petrovič u Čačku,

Muzeja savremene umetnosti u Beogradu,

Galerije Matice srpske u Novom Sadu i

Spomen-zbirke Pavla Beljanskog u Novom Sadu.

Nakon ovog termina Izložba će gostovati u drugim kulturnim institucijama:

Galeriji Božidar Jakac u Kostanjevici na Krki (Slovenija),

Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske u Banja Luci,

Umetničkoj galeriji Nadežda Petrovič u Čačku (otvaranje 11. 09. 2023. na dan rođenja slikarke) i

Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu.

U PTT muzeju u Beogradu nalazi se postavka: Promocija izdanja prigodne poštanske marke povodom 150 godina od rođenja slikarke Nadežde Petrović

Pošta je izdala prigodne marke na kojima su dela Nadežde Petrović koja se nalaze u privatnim kolekcijama i koja do sada nisu izlagana: tri koverte prvog dana i jedan tabak.

Ceo tabak sa četiri kolone – tri različite marke (nalaze se i na kovertama) i osam vinjeta koje prikazuju Nadeždina dela: ‘’Predeo’’ (1902), ‘’Anđa u dvorištu’’ (1910/11), ‘’Prizren’’ (1913) i ‘’Čobanin svira u frulu’’ (1906).

Na jednoj koverti je delo ‘’Čišćenje gusenica’’ (1906) sa markom ‘’Crvena kuća u predelu’’ (1907)

Na drugoj koverti je slika ‘’Sestre’’ (1905) sa markom ‘’Crveni božuri’’ (1913)

Na trećoj koverti je delo ‘’Portret Jovana Skerlića’’ (1907) sa markom ‘’Fasada crkve Sv. Marka u Veneciji’’ (1913).

Pošta povremeno izdaje prigodne poštanske marke kojima se ‘’obeležavaju posebni događaji, značajni jubileji i datumi iz nacionalne ili svetske istorije, sporta, nauke i culture ili se na njima prikazuju motivi iz prirode’’.

Izložba je otvorena do 24. februara 2023. godine.

Na izložbi u Etnografskom muzeju u Beogradu prikazani su predmeti narodne radinosti ukrašeni vezom i zlatovezom.

Haljine, košulje, zubuni, libade, sanduk pun devojačke spreme, pojedinačni delići vezenog platna… Košulje su ukrašavane zlatovezom, motivi su najčešće vezeni na grudima i rukavima.

Motivi veza su sa područja Hercegovine koji su izvezeni na predmetima od tekstila krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Na nekoliko predmeta od čoje vez je rađen običnim pamučnim koncem a zlatovez je rađen na belom pamučnom platnu.

Vezilje koje su radile izložene predmete inspiraciju su pronalazile u hercegovačkom folkloru. Izložba predstavlja deo tradicije Hercegovine i bitna je za očuvanje umetničkih zanata, takođe je podsticaj da više obratimo pažnju na tradicionalne motive i očuvanje tradicije.

Izložba traje tokom februara i marta 2023. godine.

Slikarsko-konzervatorski radovi na zidnom slikarstvu manastira Gračanica  rađeni su od 2010. do 2018. godine u organizaciji Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Završetak ovih radova bio je povod za organizovanje izložbe u Galeriji Akademije nauka i umetnosti u Beogradu.

Freske u manastiru Gračanica urađene su oko 1320. godine. Smatra se da je autor Mihailo Evtihijev iz Soluna. Manastir se od 2006. godine nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine.

Izložbu uglavnom čine printovi zidnog slikarstva i arhitekture. Veliki štampani formati fresaka omogućavaju posetiocima da vide neke detalje izbliza.

U manastiru na ulazu u južnu kapelu nalazi se Portret Todora Brankovića, sina despota Đurđa Brankovića. Portret je naslikan 1429. godine najverovatnije kao molitva roditelja za ozdravljenje njihovog bolesnog dečaka.

’’Gračanica’’ – naziv je pesme Desanke Maksimović, jedan stih glasi:

’’Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla u visine uzneti…’’

Izložba traje do 26. februara 2023. godine.

’’Ruta književnica’’ povezuje sedam slovenskih zemalja: Srbiju, Sloveniju, Bugarsku, Poljsku, Rusiju, Hrvatsku i Crnu Goru.

O izložbi

Od 2022. godine u okviru ove rute uvrštene su tri književnice iz Srbije: Desanka Maksimović, Isidora Sekulić i Jelena Dimitrijević. Izložba u Narodnoj biblioteci Srbije posvećena je njima.

Desanka Maksimović

Isidora Sekulić

Jelena Dimitrijević

Izložba traje do 17. marta 2023. godine.

‘’Lučonoša jedne epohe’’ naziv je izložbe u Narodnom muzeju u Beogradu koja je posvećena Beti Vukanović povodom 150 godina od rođenja. Beta Vukanović je Babet Bahmajer rođena 1872. godine u Nemačkoj. Udala se za slikara Ristu Vukanovića 1898, preselila se u Beograd i u njemu živela i stvarala do smrti.

Muzeju grada Beograda zaveštala je legat sa više od 200 slika, akvarela, crteža…

Na njenim slikama su najčešće ljudi u autentičnom okruženju u kome su živeli. Slikala je portrete, cveće, pejzaže… Bavila se ilustracijama, primenjenom umetnošću, umetničkom karikaturom…

Karikaturama je ‘’bockala’’ poznate ličnosti iz javnog života tog vremena. Neki su se i ljutili na nju ali današnjim posmatarčima njene karikature su zanimljive. Interesantno je njeno viđenje stvarnosti oko sebe izraženo na taj šaljiv ili pomalo ‘’kritički’’ način.

Sa izložbe istakla bih nekoliko dela: ‘’Prizrenka’’ (1907), ‘’Berba šljiva’’ (1923), ‘’Pejzaž sa gradom Magličem’’ (1929), ‘’Magnolije u vazi’’ (nastale oko 1935 godine) i karikaturu ‘’Svadba Jovana Cvijića’’.

Izložba traje od 15. 12. 2022. do 28. 02. 2023. godine.

Dela Save Šumanovića i Ilije Bosilja iz dva muzeja u Šidu prenesena su u Galeriju Doma vojske u Beogradu. Izložba me odmah asocirala na veliku izložbu koju je 1939. godine organizovao Sava Šumanović kada je u Beogradu predstavio svojih 410 slika.

Na ovoj izložbi je mnogo manje njegovih dela ali su probrana iz raznih faza rada. Sava Šumanović je stvarao u Šidu i Parizu gde je išao na usavršavanje. Svaki boravak u gradu umetnosti značio je novine u njegovom slikarstvu. Na izložbi se mogu videti i radovi koje stvarao u tom gradu.

 Moj utisak sa izložbe: Najviše mi se dopada nekoliko radova koji su prikazani kako su nastajali od skice do konačne slike u ulju. Taj način rada slikara omogućava nam da vidimo šta je menjao na konačnim radovima. Inspirativno. Zanimljive su teme koje je slikao: sneg na ulicama Šida, sremski pejzaži i poneki iz Francuske, mrtva priroda…

Radovi Ilije Bosilja u Domu vojske Srbije otvaraju jedan novi svet crteža. Nije da prvi put vidim njegove crteže/slike ali sam ostala zapanjena formatima koje je radio, načinu slikanja i iskazivanja misli o određenim temama. Crteži izgledaju kao dečiji ali to nije smetalo mnogim kritičarima da kažu kako je on pronašao svoj autentičan put u slikarstvu i kako je njime zadivio svet.

Moj utisak sa izložbe: Tri pauna nekako su mi se učinili najreprezantivnijim, veliki formati sa figurama u sredini i zlatnom pozadinom koja ističe jarke figure. Marko Kraljević, kneginja Milica, Simonida neki su od naziva njegovih dela u kojima je izneo istorijske teme na svoj način. Da li liče ili ne nemam pojma ali je pristup temama veoma hrabar.

Nekoliko fotografija, desetak slika na platnu i tri panoa sa podacima važnim za život i slikarstvo Nadežde Petrović.

Na panoima su najvažnije informacije o slikarki od mesta rođenja, njenoj porodici, o školovanju u Beogradu i inostranstvu, važnim datumima, studijskim putovanjima, slikama i izložbama koje je organizovala i na kojima je učestvovala…

Treći pano – nja njemu su predstavljeni podaci vezani za Galeriju ‘’Nadežda Petrović’’ u Čačku, Memorijal i spomenik slikarki koji je uradio Ivan Meštrović.

Izdvojila bih knjige kao eksponate smeštene u staklenu vitrinu. To su knjige o Nadeždi Petrović i njenoj porodici, knjige o umetnosti 20. veka čiji je i ona deo, knjige kritika koje je slikarka napisala, katalog izložbe ‘’Zlatnom rukom i srebrnim srpom: Etnografski predmeti pariskog ateljea Nadežde Petrović’’…

Slike koje se nalaze na izložbi su iz Narodnog muzeja u Beogradu i Galerije ‘’Nadežda Petrović’’ iz Čačka.

Izložba je lep uvod u  događaje koji će biti organizovani u 2023. godini povodom 150 godina od rođenja slikarke Nadežde Petrović. Traje do 26. januara 2023. godine.

Jaka nijansa crvene biće gospodarica boja sledeće godine.

Ona će nam pomoći da imamo više samopouzdanja.

Sve više je prozora sa rešetkama u našem životu, sve više smo zarobljeni iza njih, sve više nam ponestaje slobode, sve više smo organičeni u izražavanju, sve više radimo da bismo preživeli, sve više je mreža ispred nas koje nas sputavaju i teraju da menjamo pravac života…

“Uhvaćena u mrežu“, batik na svili

Uhvaćena u mrežu je simbolično riba koja je sa slobode greškom postala ribarev ulov. Tada ima dve opcije da bude vraćena u vodu, na slobodu ili da postane nečija hrana. Njene mreže su guste i jedina opcija je da umre, jedino male ribe mogu se spasu da iskoče i vrate u vodu, vrate se na slobodu.

Kako je u životima ljudi u stvarnosti, nisu postavljene takve dve odvojene i izričite opcije nego su mreže pre nevidljive koje se obavijaju jače ili slabije zavisno od mesta, vremena i ambicija svakog pojedinca.

‘’Nevidljive mreže’’ koje sputavaju slobodu, usmeravaju kretanje u budućnost ostavljaju ‘’izbor’’ koji nije izbor već nametnut korak ali izgleda kao da ga pojedinac slobodno bira.

“Uhvaćena u mrežu“, detalj

“Vojvođanska polja“ – batik na svili

Božanska lepota vojvođanskih polja!

Inspiracija planina Zlatibor, detalj sa slike “Na krilima vetra“

Izložba u Sremskim Karlovcima u okviru programskog luka Heroine – Novi Sad kao Evropska prestonica kulture.

Možda je programski luk Heroine doprineo da se u galerijama postave izložbe i posvete određenim ženama stvaraocima iz prošlosti koje su imale hrabrosti da uporno idu svojim putem iako to ženama nije bilo dozvoljeno.

Na izložbi je prikazan život i rad 12 značajnih žena koje su delovale u oblasti kulture i postigle velike uspehe. To su:

• Anica Savić Rebac (književnica),

• Nadežda Petrović (slikarka),

• Danica Jovanović (slikarka),

• Zuska Medveđova (slikarka),

• Ankica Oprešnik (grafičarka),

• Zdenka Živković (slikarka i restauratorka),

• Sultana Cijuk (operska pevačica),

• Milka Marković (rediteljka i glumica),

• Draga Spasić (glumica),

• Ila Kofler (fotografkinja),

• Mara Bogdanović Rosandić (fotografkinja) i

• sestre Ninković Milica i Anka (revolucionarke).

Ove žene su se borile da stvaraju i budu uspešne u profesijama koje su same izabrale a ne koje su im bile nametnute. Tako se Nadežda Petrović bavila slikarstvom i usavršavala se u toj profesiji bez obzira što nije bila prihvaćena od kritike i šire javnosti, što su joj odbijane slike prilikom konkurisanja za učešće na izložbama… Sve je stiočki izdržala i napisala da razume da mnogi umenici nisu bili shvaćeni u vremenu u kome su stvarali nego tek kasnije i da je to sudbina umetnika ali je znala da je ona na pravom putu i ceo život je stvarala.

Koji trag je ostavilo njihovo stvaralaštvo i delovanje u široj zajednici do danas? Koliko nas zna ko je bila Ila Kofler, Ankica Oprešnik i mnoge druge? Izložba je dragocena jer ćemo otkriti mnogo snage u ženama koje su se tada borile za prava žena i bolji život. Radile su to kroz stvaralaštvo (od sredine 19. veka), kroz pomoć zajednici, kroz javno istupanje za koje su imale hrabrosti ali i podršku najbližih…

Mesto održavanja: Kulturni centar ’’Karlovačka umetnička radionica’’ Sremski Karlovci

Vreme održavanje izložbe: od 21. maja do 19. jun 2022.

Radno vreme galerije: utorak –petak od 13 – 18 h; subota-nedelja 11 – 20h

Proleće je budi se energija prirode. Odlazim do starog platana ispred Miloševog konaka u Topčiderskom parku. Starina od 160 leta ponosno stoji i zrači svojom energijom. Lišće je tek počelo da pupi a uskoro će formirati raskošnu krošnju.

Pitam ga da li je opstao tolike godine iz inata?

Da li si zbog toga što su te poslednjeg i kao najslabijeg i bez imalo šanse da opstaneš prosto gutnuli u krečanu rešio da ih sve nadmašiš? Kad god te pogledam vidim da u tebi još uvek ima inata. Traješ gordo, iznenađuješ sve. Baš si zauzeo prostora za sebe da nas pozoveš pod svoje okrilje. Da ti se divimo ili da nas podučiš, podstakneš da i sami moramo u sebi da pronađemo svu snagu koju imamo da bi uspeli u svojim ciljevima.

Koji je bio tvoj cilj pre 160 godina? Da opstaneš!? Da preživiš? Da postaneš najjači platan? Da traješ?! Sve to si postigao. Dolazimo da ti se divimo i da uzmemo malo tvoje snage i upornosti, da je probudimo u sebi, da podsetimo sebe da je i mi imamo. Da je aktiviramo.

Ti nisi mogao da pobegneš morao si da se boriš tu gde jesi. Mi možemo da pobegnemo drugde gde je ‘’kao’’ bolje. Šta bi nam ti savetovao? Ti koji si se izborio tu gde jesi sigurno bi rekao pustite korenje, borite se, rastite, budite najjači, najstabilniji… E to već ne želimo da slušamo, to je teško, nemamo energije… Ali u pravu si. Iz krečane do ove raskošne lepote i trajanja toliko godina.

Reč trajanje! Koliko je važna? Šta znači za pojedinca? Da li se danas razmišlja o toj reči kada je sve napravljeno da traje kratko? Upotrebi i baci. Stvaranje i trajanje!

Tvoje trajanje smo trenutno mi svi koji te volimo i koji te obilazimo. Da li si ti naše trajanje? U tebi tražimo svoju snagu, svoju energiju, svoje snove, ciljeve, misli, odgovore…

Kako drvo može da da odgovor? Ti možeš!

Često svratim da sednem na kulupu pod okriljem tvoje krošnje. Dodornem tvoju hrapavu koru na širokom deblu koje mogu samo delimično da obuhvatim. Malo jači pritisak izaziva bol koji je svesnost trenutka da dodirujem stablo koje traje više od 160 godina.

Da, otišli ili ostali, trajanje je važno.

Prvo odmotavanje kokona i dobijanje svilenene niti bilo je u Pančevu. U ovom gradu svila se proizvodila duže od 200 godina. O Pančevu napisala sam nekoliko tekstova koje možete pročitati na blogu Putem niti.

Pančevo – grad u kome se proizvodila svila

“Šapat Tamiša“ – ručno oslikana svilena ešarpa

Svilara na Tamišu

Svaki dan kada uradim sliku na svili ili oslikam ešarpu srećna sam. Zašto? Zato što znam da će se iz tog rada širiti pozitivna energija dok rad traje. Iz njega će proizaći radost, izmamiće osmehe na licu, prvo meni kao stvaraocu, a kasnije i posmatračima i budućem vlasniku rada.

Za mene je svaki rad sa svilom izazov a minijature su posebane.

’’Čitanje tragova’’, moje dve minijature na svili bile su deo Prve međunarodne izložbe ’’Minijature Sirmijuma’’ u Muzeju Srema, u Sremskoj Mitrovici.