U subotu, 23. septembra, u Sportskoj hali u Vranju, biće održan Šesti pčelarski sajam jugoistočnog Balkana. Ovo će biti prvi sajam pod nazivom ”Otvoreni Balkan”, koji organizuju više pčelarskih saveza, iz Srbije, Makedonije, Grčke, Republike Srpske i Albanije.

Sajam će otvoriti ministarka poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Jelena Tanasković, a govoriće i gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković i predsednik SPOS dr med Rodoljub Živadinović. Pored izložbenog dela, na sajmu će biti reči o projektima GIZ „Perspektive za mlade pčelare u ruralnim područjima“ i “Pčelarenje za budućnost”. Na stručnom predavanju iz pčelarstva, govoriće Rodžer Paterson, pčelar praktičar, predavač i autor brojnih knjiga iz oblasti pčelarstva iz Velike Britanije.

Otvaranje Sajma zakazano je za 10.30 sati.

Posto vremenski uslovi dozvoljavaju u narednom periodu na području Pčinjskog okruga, predstoji berba ranih i srednje ranih hibrida kukuruza. Posejano je negde oko 10000ha pod silaznim i merkantilnim kukuruzom. Najvise su zastupljeni srednje kasni i kasni hibridi. Na osnovu stanja useva, primenjene agrotehnike i padavina koje nisu bile ravnomerno rasporedjene očekuju se prosecni prinosi od 5-6t/ha. Najveći prinosi će ostvariti srednje kasni hibridi na parcelama gde je primenjena puna agrotehnika rod će biti I preko 10t/ha. Srednje kasni hibridi na ovim prostorima dospevaju u tehnološku zrelost krajem septembra i početkom oktobra, tako da poljoprivrednici imaju dovoljnjo vremena da ovaj posao obave na vreme

Neophodno je ovih dana prilagoditi mehanizaciju za berbu kukuruza prema površini, tačnije terenu, s obzirom da su parcele pod kukuruzom male u proseku – od 30 ari do jedan hektar.

Vreme za berbu kukuruza u klipu je onda kada vlažnost zrna padne ispod 25 posto.

Dok, berba kukuruza za zrno počinje u periodu druge polovine voštane zrelosti, odnosno kada se vlažnost zrna smanji ispod 20 posto.

Posle berbe potrebno je u što kraćem roku smanjiti sadržaj vlage u zrnu da bi se zaustavio razvoj gljiva, njihova fiziološka aktivnost i produkcija mikotoksina.

S obzirom da u Pčinjskom okrugu najveći deo pripada manjim poljoprivrednim proizvođačima, mogućnosti veštačkog sušenja kukuruza su male. Kukuruz se uglavnom suši prirodnim putem i čuva u koševima ili različitim prilagođenim skladištima. U takvim uslovima zrno, koje ne bi smelo sadržavati više od 14-16% vlage, treba pažljivo pregledati i odbaciti sve klipove sa promenjenom bojom, ispucalim ili isklijalim zrnima, mehanički oštećene klipove, kao i delove kočanke i nečistoće. Ovakav način sušenja bezbedan je samo ako je atmosferska vlaga 55 do 75% , a temperatura 4-15°C.

Prilikom skladištenja treba:

Obezbediti ispravno higijensko stanje skladišta pre unošenja kukuruza

Obavezno odvojiti prošlogodišnji rod od ovogodišnjeg

Ne skladištiti kukuruz na betonu da ne bi došlo do pojave kondenzacije

Sprečiti mehaničke povrede i povrede od insekata

Skladišni prostor mora imati nesmetan protok vazduha ili se svakodnevno provetravati

Održavati odgovarajuću temperaturu u skladištu

Redovno pratiti pojavu truleži na klipu i odbaciti bolesne klipove

Za proizvodnju krompira, kao jednog od najvažnijih poljoprivrednih proizvoda, jedna od najbitnijih agrotehničkih mera je njegova zaštita.

U organskoj proizvodnji nije dozvoljena upotreba materijala hemijsko-sintetičkog porekla, tako da je u proizvodnji krompira metodom organske proizvodnje zaštita, kao jedna od mera nege, veoma kompleksna i specifična. To je jedan od najvećih problema i od njenog uspeha umnogome zavisi ostvaren prinos.

U organskoj proizvodnji krompira korovi se uništavaju mehaničkim putem. Na manjim površinama mogu se uništavati ručno – plevljenjem ili okopavanjem, dok se na večim površinama uništavaju međurenim kultiviranjem. Poželjno je da se korovi uništavaju što češće, bar na dve do tri sedmice, kako bi se sprečilo da korovi ojačaju i tako spreče rast biljaka krompira.

Ekonomski najznačajnija štetočina krompira je krompirova zlatica i njeno suzbijanje je veoma značajno. Posebnu pažnju treba posvetiti izboru parcele, vodeći računa da je parcela na što većoj udaljenosti od prošlogodišnjih parcela. Odrasli insekti krompirove zlatice prezimljavaju u zemljištu i ukoliko je usev krompira blizu vrlo rano počinju da se hrane i polažu jaja u novi usev.

Mehaničke mere podrazumevaju sakupljanje imaga i larvi, i njihovo uništavanje. Međutim, ovo je moguće raditi samo na manjim parcelama.

U prirodi postoji nekoliko biljaka (biljke repelenti) koje odbijaju krompirovu zlaticu. Te biljke su ren, buvač i žalfija. One se seju ili sade imeđu redova krompira ili oko useva krompira formiranjem pojaseva. Koren rena sadrži etarska ulja zbog kojih ga krompirova zlatica izbegava i obilazi u širokom luku. Buvač je važan u odbijanju napada vaši, stenica i krompirove zlatice, a i kontaktni je insekticid, jer sadrži piretrin i smrtonosan je za insekte pri dodiru.

Malčiranje, pored zaštite od korova, stvara i staništa za predatore krompirove zlatice.

U zaštiti od krompirove zlatice može se koristiti i gajenje klopka – useva, što je u ovom slučaju plavi patlidžan koga krompirova zlatica radije jede. Kada dođe do prenamnožavanja štetočine, ona se uništava zajedno sa njima i tako se sprečava prelazak na biljke krompira.

Biološka kontrola štetočina se zasniva na primeni njihovih prirodnih neprijatelja. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena insekticida na bazi Baccilus thuringensis, koji nisu dovoljno efikasni, ali zajedno sa preventivnom merama daju zadovoljavajuće rezultate.

Zaštita krompira od krompirove zlatice može se vršti i korišćenjem same krompirove zlatice. Poznato je da insekti ispuštaju određene mirise kako bi označili svoje teritorije i time označili svoju brojnost. Tako na primer pri velikom napadu na jednu teritoriju, insekti na osnovu mirisa raspoznaju da su te teritorije već zaposednute i nastavljaju dalje. Upravo to kod krompirove zlatice možemo iskoristiti. U toku vegetacije krompira, svakodnevnim obilascima useva vršićemo skupljanje zrelih insekata i imaga zlatice. Nakon njihovog skupljanja, treba pristupiti njihovom uništavanju gnječenjem, pa intenzivnom sušenju. Tako svaki dan. Osušene insekte treba skupljati u sud koji se može dobro zatvoriti da ne bi primio vlagu, pretvoriti ih u prah i takve čuvati do naredne vegetacije. Pri početku vegetacije krompira, od praha koji se zatim rastapa u vodi i njime tretiraju biljke krompira ili se ako posedujemo veću količinu praha njime tretira površina oko biljaka kako bi se sprečio prelazak insekata po zemlji.

Od bolesti krompira najveće štete nanosi plamenjača krompira. Mere borbe protiv plamenjače krompira mogu biti preventivne i direktne. U preventivne mere spadaju pospešivanje što bržeg razvoja krompira (naklijavanje, izbor ranih sorti), smanjenje vlaženja lišća (navodnjavanje u brazde ili “kap po kap”), izbor zdravih krtola za sadnju. Direktne mere podrazumevaju primenu fungicida koji se nalaze na listi dozvoljenih u organskoj proizvodnji.

U uslovima organske proizvodnje krompir je najbolje saditi pored sledećih kultura: ren, pasulj, kim, pitoma nana, kelj pupčar, spanać, bob. Ove biljke su dobri susedi, dok su loši susedi paradajz, grašak, pasulj, tikve, krastavac, luk, cvekla, celer.

Grad Novi Sad objavio je Javni poziv za dodelu sredstava za sufinansiranje nabavke opreme za proizvodnju vina i nabavke opreme za degustacione sale na teritoriji Grada Novog Sada u 2023. godini.

Cilja Javnog poziva jeste ulaganje u opremu radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima vinara, plasman sopstvenih prerađenih proizvoda na tržište, jačanje malih proizvođača vina, kao i zapošljavanje ruralnog stanovništva.

Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom pozivu iznose ukupno 7.500.000,00 dinara.

Bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 90 odsto od ukupno prihvatljivih troškova investicije.

Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu u kojoj može biti više predmeta nabavke. Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može preći 1.500.000,00 dinara.

Pravo da učestvuju imaju preduzetnici i privredna društva, nosioci registrovanog porodičnog ili komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva.

Rok za podnošenje prijava je 29. septembar 2023. godine.

Tekst Javnog poziva može se pronaći na internet stranicama Grada Novog Sada i Gradske uprave za privredu.

Četvrtu godinu zaredom sajt Polovni automobili domaćin je Online sajma poljoprivrednih mašina. Zainteresovani kupci raznovrsnu sajamsku ponudu moći će da pogledaju do 15. oktobra ove godine.

Online sajam poljoprivrednih mašina okupio je i ove godine preko 35 izlagača, a posetioci na jednom mestu mogu pronaći ponude novih traktora, priključnih mašina, prikolica, kombajna, kosilica, kao i ponudu alata i ostale opreme.

Izlagači su pripremili brojne sajamske pogodnosti, a svi oglasi sa unetim olakšicama za potencijalne kupce biće posebno označeni.

Sajt Polovni automobili je i ove godine kao podršku Online sajmu poljoprivrednih mašina pripremio posebnu fukncionalnost. Naime, u saradnji sa portalom subvencije.rs, na posebnoj stranici Subvencije u poljoprivredi, posetioci će za vreme trajanja sajma moći da se informišu o subvencijama, ali će takođe imati mogućnost da stručnim saradnicima sa sajta subvencije.rs postavljaju pitanja iz ove oblasti. Na sva pitanja, zainteresovani će odgovore dobiti u najkraćem mogućem roku.

Online sajam poljoprivrednih mašina traje od 15. septembra do 15. oktobra 2023. godine, a kompletnu sajamsku ponudu možete pogledati na posebnoj stranici u okviru sajta Polovni automobili – Online sajam poljoprivrednih mašina.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obaveštava javnost da su u periodu od 29. avgusta do 8. septembra  2023. godine sprovedene konsultacije u toku izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o divljači i lovstvu.

Konsultacije su sprovedene objavljivanjem Obaveštenja o otpočinjanju izrade Nacrta zakona putem sajta e – konsultacije i sajta Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kojim je ovo ministarstvo pozvalo predstavnike državnih organa i organizacija, udruženja, privrednih subjekata, stručne javnosti, kao i druge zainteresovane strane da se upoznaju sa tekstom radne verzije Nacrta zakona i da daju svoje komentare, sugestije i predloge.

nformaciju o sprovedenim konsultacijama u toku izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o divljači i lovstvu možete preuzeti :

INFORMACIJA-O-SPROVEDNIM-KONSULTACIJAMA-U-TOKU-IZRADE-ZAKONA-O-ID-ZAKONA-O-DIVALJACI-I-LOVSTVU

Direktorka Uprave za agrarna plaćanja Sanja Danilović i državna sekretarka Milica Đurđević  danas su  prisustvovale sastanku radne grupe za praćenje i izveštavanje Evropske komisije o realizaciji aktivnosti predviđenih Akcionim planom za unapređenje iskorišćenosti IPARD sredstava u Vladi Republike Srbije.

Teme sastanka bile su realizacija završnih zahteva IPARD II programa, preduzetih mera sa ciljem što veće apsorpcije sredstava kao i pripremne operacije za IPARD III program.

Sastanku su još prisustvovali i predstavnici Ministarstva za evropske integracije, Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva finansija.

Poljoprivredno gazdinstvo koje je upisano u Registar  poljoprivrednih gazdinstava može biti u aktivnom ili pasivnom statusu. Aktivan  status se automatski vodi do momenta neizvršavanja obaveza, kada se gazdinstvo prebacuje u status pasivan.

Do prelaska u pasivan status može doći i ukoliko prestane neki od uslova za upis, odnosno obnovu registracije i tada je polj. gazdinstvo samo privremeno u pasivnom statusu koji traje do ponovnog sticanja uslova za upis, odnosno obnovu registracije.

Dugoročniji prelazak gazdinstva u status pasivnog je u slučaju neispunjavanja preuzetih obaveza:

kada je to predviđeno posebnim propisima kojima se uređuju mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje (ako ne otplati dospeli kratkoročni kredit ili kasni sa otplatom rate dugoročnog kredita najmanje 90 dana, odnosno zakupa za zakupljeno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i ne pridržava se drugih ugovornih obaveza po ugovoru o zakupu, ne vrati višak sredstava dobijenih na osnovu podsticaja i dr.) – u tom slučaju pasivan status traje do otklanjanja navedenih razloga

ako se utvrdi da je poljoprivredno gazdinstvo dalo neistinite podatke u zahtevu Registru, ili u zahtevu za korišćenje podsticajnih sredstava, kao i u priloženoj dokumentaciji, a ti podaci imaju uticaja na ostvarivanje prava na podsticaje –  u tom slučaju pasivan status traje tri godine od donošenja rešenja o određivanju   pasivnog statusa

dostavljanja netačnih podataka koji se odnose na ostvarivanje prava, posle odobravanja sredstava, u postupku stalne inspekcijske kontrole – u tom slučaju pasivan status traje pet godina od donošenja rešenja o određivanju pasivnog statusa

nepridržavanja ugovornih obaveza po ugovorima sa Ministarstvom, dostavljanje finansijsko-knjigovodstvenih dokumenata sa podacima koji nisu u skladu sa podnetim zahtevom i sa važećim zakonskim propisima,   falsifikovanja dokaza koji su u vezi sa predmetom podsticaja,  otuđenja predmeta koji je nabavljen sredstvima podsticaja kao i nečuvanja dokumentacije pre ugovorenog roka, suprotno propisu za dodelu podsticaja,  ostvarivanja prava na podsticaje za druga lica,  korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova,  ometanja poseda poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini bez pravnog osnova,  ispuštanja i odlaganja opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu i u kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje,   spaljivanja organskih ostataka posle žetve useva ili pričinjavanje poljske štete na usevima,sadnicama, kao i svako drugo oštećenje na poljoprivrednom zemljištu, koji se odnose na bezbednost hrane, zdravlja biljaka, biljnih proizvoda koje prizvodi, dorađuje, prerađuje i stavlja u promet – u tim slučajevima pasivan status traje tri godine od donošenja rešenja o određivanju pasivnog statusa.

Ako je poljoprivredno gazdinstvo u pasivnom statusu ne može da ostvaruje mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje, na koje bi imalo pravo prema posebnim propisima gazdinstva.

Na području rada PSSS Užice, zasadi jabuke se, u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalaze u fazi od : početak zrenja, pojavljuje se karakteristična boja za kultivar do plodovi su zreli za berbu).

Kod zasada sa kasnijim sortimentom, gde se uskoro ne planira berba, I gde nije izvršena zaštitita od infekcije patogenima koji su prouzrokovači truleži plodova kao što su: mrka truleži ploda (Monilinia fructigena), gorka truleži ploda (Colletotrichum gleosporoides) i meka truleži ploda (Penicillium spp.), proizvođačima se preporučuje da izvrše hemijski tretman nekim od fungicida:

– Bellis (a.m. boksalid+piraklostrobin), u količini 0,8 kg/ha (karenca 7 dana) ili

– Zato 50 WG , Belatrix, Neimar (a.m. trifloksistrobin), u količini 150 g/ha (karenca 14 dana) ili

– Geoxe 50 WG, Stampa (fludioksonil) 0,4-0,45 kg/ha (karenca 3 dana) ili

– Switch 62,5 WG (a.m. ciprodinil+fludioksonil) 0,8-1 kg/ha (karenca 3 dana), ili

-Aserija, Feribot, Flux, Mili (a.m.fludioksonil) u količini 1 l/ha (karenca 3 dana).

Hemijski tretman prilagoditi vremenu berbe, kako bi karenca delovanja preparata bila ispoštovana!

Na Veletržnici Beograd na prvom mestu po obimu trgovanja našla se paprika, slede: paradajz, kupus, tikvica, krastavac, šljiva, jabuka i grožđe. U odnosu na prethodni period zabeležen je 50% veći promet tikvice, 45% veći promet krastavca, dok je promet paprika porastao za 35%. Primetan je i veći promet karfiola i kukuruza šećerca.

Na Veletržnici je sve veća ponuda paprike. Trenutno se najviše traži paprika za ajvar čija cena se kreće od 100 do 130 dinara po kilogramu i na Veletržnicu stiže uglavnom iz Vojvodine, dok je nešto manje ima iz Leskovca. Stiglo je vinsko grožđe, cena se kreće oko 100 dinara po kilogramu i stiže iz Aleksandrovca, Varvarina i Kruševca. Pored vinskog grožđa ponuda na Veletržnici je obogaćena i suvim šljivama iz Valjeva.

Više informacija o cenama možete naći na:

https://www.veletrznica.co.rs/index.php/informacije/i/cene.html

Svake godine, trećeg vikenda u septembru, Kikinda postane na nekoliko dana centar Evrope i to zahvaljujući jednoj zdepastoj, pomalo i nezgrapnoj biljci, tikvi – ili kako se ovde kaže – ludaji.

Na Danima ludaje Kikinđani, i ne samo oni, nadmeću se čija je ludaja najduža i najteža. Skoro sve se odigrava, kako Kikinđani vole da kažu, u najlepšoj gostinskoj sobi srednje Evrope, na kikindskom Trgu.

Apsolutni rekoreder je Tibor Kokai iz Mađarske. Ova ludaja ima 865,5 kg i najteža je ludaja od kada se održava ova manifestacija.

Pored pehara, takmičari su osvojili i novačni iznos od 40.000, 60.000 i 100.000 dinara.

„Drago nam je što smo i ove godine u Kikindi na tradicionalnoj manifestaciji koja je postala brend ovog grada i koja svake godine okuplja veliki broj izlagača i učesnika” izjavila je članica Gradskog veća Milanka Kostić. Srđan Samardžić istakao je da su ove godine mogućnost da predstave manifestaciju iz Subotice na “Banatskom fruštuku” imali organizatori “Pogačijade” iz Ljutova, koji su to prilikom promovisali domaću štrudlu, kao lokalni brend.

Pod sloganom „Fruška gora čista, da široooko blista“, kompanija Neoplanta je u subotu organizovala veliku ekološku akciju čišćenja Fruške gore, kako bi se pridružila globalnoj Svetskoj akciji „Očistimo svet“. Ova inicijativa, koja je deo trajne posvećenosti kompanije očuvanju životne sredine, okupila je zaposlene kompanije Neoplanta, predstavnike medija i influensere, koji su zajedno radili na uklanjanju otpada i smeća sa staza i prostora Nacionalnog parka podržavajući na taj način važnost zaštite prirode. Tokom akcije prikupljeno je 60 džakova smeća.

Nacionalni park Fruška gora karakterističan je po velikom broju ugroženih, retkih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, i predstavlja jedno od najdragocenijih prirodnih područja u Srbiji. Uprkos značaju koji ovaj ekosistem ima za sve nas, Fruška gora se, zbog velike količine smeća, suočava sa teškim izazovima. I pored napora nadležnih institucija, neophodno je da zajedno preduzmemo akciju kako bismo očuvali ovu jedinstvenu prirodnu oazu.

„Verujemo u značaj aktivnog učešća u očuvanju prirode i zaštiti naše okoline. Fruška gora je posebno mesto za nas, Novosađane, i zbog toga smo ponosni što na ovaj način možemo doprineti njenoj čistoći. Ponosni smo i na naše zaposlene, koji su se volonterski udružili u ovoj akciji i odvojili vreme da prirodi, od koje dobijamo mnogo, vratimo dobrim i korisnim delom. Inicijativa „Fruška gora čišta, da široooko blista“ je deo naše šire misije kao odgovornih građana da ostavimo pozitivan uticaj na društvo i okolinu. Nastavićemo da se angažujemo u sličnim akcijama, kako bismo zajedno radili na stvaranju čistijeg i očuvanijeg sveta za buduće generacije“, rekao je direktor kompanije Neoplanta, Aco Tomašević.

Ekološka akcija organizovana je u saradnji sa Nacionalnim parkom Fruška gora, čiji se čuvari svakodnevno susreću sa velikim izazovima zbog neodgovornog ponašanja prolaznika i izletnika, koji za sobom ostavljaju velike količine smeća i otpada.

„Zahvaljujemo kompaniji Neoplanta na inicijativi da se organizuje ova akcija, na vremenu i ljudstvu, u cilju zajedničkog održavanja i očuvanja Nacionalnog parka Fruška gora. Mi, kao upravljači zaštićenog područja, susrećemo se sa problemom nesavesnog odlaganja smeća od strane nekolicine posetilaca u Nacionalnom parku i sa problemom sakupljanja i odnošenja istog. Smatramo da su sve kompanije koje su društveno odgovorne prema prirodi, kao što je to slučaj sa kompanijom Neoplanta uvek dobrodošle kako bismo zajednički radili na očuvanju najstarijeg nacionalnog parka u Srbiji“, izjavio je pomoćnik direktora za zaštitu i razvoj NP Fruška gora, Dragan Vidović.

Sa posvećenošću održivom poslovanju i zaštiti životne sredine, Neoplanta se godinama unazad trudi da doprinese boljem okruženju u kojem živimo. U 2022. godini, kompaniji je dodeljena integrisana dozvola za prevenciju i kontrolu zagađenja životne sredine (IPPC), koja predstavlja najviši evropski standard u ovoj oblasti. Takođe, Neoplanta je u proteklom periodu uložila 2,5 miliona u savremeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje sprečava uništavanje biodiverziteta u kanalu Dunav-Tisa-Dunav, kao i u smanjenje emisije CO2. Sadnja platana u Novom Sadu i darivanje bicikala najboljim učenicima dodatni je doprinos kojim se čuva lokalna zajednica i neguje ekološka osvešćenost.

 NLB Komercijalna banka, članica najveće regionalne finansijske grupacije NLB Grupe, izabrana je kao prva od osam banaka, koje su učestvovale na tenderu za realizaciju Programa podrške malim preduzećima za nabavku opreme Ministarstva privrede.

U okviru Programa, Ministarstvo privrede će, u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije, dodeliti oko 12 miliona evra bespovratnih sredstava preduzetnicima, mikro, malim preduzećima i zadrugama za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata proizvodnje.

Bespovratna sredstva mogu biti upotrebljena za nabavku proizvodne opreme ili mašina, transportno-manipulativnih sredstava uključenih u proces proizvodnje i unutrašnjeg transporta, delova specijalizovanih alata za mašine ili drugih kapitalnih dobara, mašina i oprema za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata proizvodnje, kao i nove građevinske mehanizacije za potrebe obavljanja građevinskih radova.

Iskoristite ovu pravu priliku da na održiv način unapredite svoje poslovanje, i o svim detaljima Programa podrške informišite se kod svog biznis savetnika ili putem linka https://www.nlbkb.rs/prava-prilika-za-unapredjenje-poslovanja.

Poreklo stanovništva sela Velereč (pominje se i kao Velereči i Veleriječi), opština Gornji Milanovac – Moravički okrug. Prema knjizi Milenka Filipovića „Takovo“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Po predanju, Srbi su se počeli naseljavati u Velereči od Kočine Krajine i kada su se doselili preci Milovanovića u selu je bilo samo devet kuća. Stariji su zaseoci u gornjem, brdovitom, delu atara; dedovi su se naseljavali u brdu da se sklone od turskog nasilja. Sadašnji starci u selu pamte kada u Polju uopšte nije bilo kuća; prvi je sišao u Polje Milosav Ružić-Nikolić pre nekih 50 godina. Deo naselja Ivovik bio je pod šumom i trnjem i tu se prvi naselio neki Latica od Sjenice. Međutim, Stevan Milojević sa Ivovika kazivao je da on razorao sedam starih kućišta na Ivoviku, što znači da je nekada tu bilo selo, pa je opustelo. Na povijarcu od Turskog Brda ka Starom Selu, kod košare Milića Minića, postoji veliki krst od kamena, visok 120 sm; po kazivanju, tu je poginuo neki putnik. Gavrovo, Gavrića i Gavrovića Brdo zove se po rodu, koje je izumrlo. U selu je spomenik šesnaestorice vojnika, koji su izginuli u Prvom svetskom ratu braneći Gornji Milanovac.

Ivovik je ranije bio u ataru Brusnice a Tursko Brdo (Srećkovići) u ataru Majdana, pa su ti delovi dodati Velereči oko 1840. godine.

Veliki deo roda šljiva u Srbiji završi u rakiji. Stručnjaci kažu da proizvodnja tog voća kao važne sirovine ima budućnost i šansa je za razvoj sela.

Posetili smo gazdinstvo Vladimira Stijovića iz ovog sela. Vladimir uzaja šljive i to  čačansku rodnu, čačansku lepoticu i stenlej.

“ U jesen 2015. godine zasadili smo 900 stabala na površini od 1,5 hektar. Učio sam od ujaka Gorana  Mandela, koji ima dugogodišnje iskustvo u voćarstvu. Zajedno sa mnom učio je i moj brat Goran.  Kod nas način na koji ćemo šljivu plasirati, zavisi od tržišta. Ukoliko je dobra cena prodajemo je kao konzumnu. Međutim ima i  godina  kada šljivu preradimo u rakiju, džem, rakiju.

Najbolji tereni za podizanje ove voćarske kulture nalaze se iznad 300 metara nadmorske visine, a terene sa nadmorskom visinom ispod 100 metara treba izbegavati, pogotovo u kotlinama gde je izmrzavanje šljive gotovo izvesno.

Rodna stabla šljive se orezuju dok miruju, ali i u doba vegetacije. Letnje orezivanje služi da se uklone mladice koje nisu neophodne i da se osvetli unutrašnjost krošnje. U isto vreme omogućiće se bolje prskanje. Sva prihrana koja se stavlja tada će ići u rast ploda, pupoljaka i osnove krošnje, a ne u mladice. Zimsko orezivanje služi za održavanje oblika kakvog želimo i za usmeravanje balansiranog odnosa između generativnog i vegetativnog rasta.

Šljivovica je rakija sa kojom se u Srbiji nazdravlja! Uz nju se u našoj zemlji smeje, plače, veseli, tuguje. Svako seosko domaćinstvo odvajkada je ostavljalo šljivovicu za specijalne prilike. Nezaobilazni je gost, zapravo domaćin, svakog srpskog slavlja. Pravljena u kazanima starih majstora, šljivovica je žestoko alkoholno piće poznato širom sveta. Služi se iz malih čaša, čokanjčića, a iz zemlje prebogate šljivom, ne smete otići, a da niste popili makar čokanjče dobre domaće prepečenice.

U proizvodnji i uzgoju uključena je cela porodica. Vladimir održava voćnjak  tokom godine, rezidba, zaštita, berba. Kada je berba ako je potrebno angažuju dodatnu radnu snagu. Po Vladimirovim rečima dobrim održavanjem voćnjaka dolazi se do kvalitetnog roda. Ove godine su ubrali sest tona šljiva.

“Naši planovi su da i dalje učimo o šljivi, i proizvodnji rakije kako bi mogli jednog dana da stanemo rame uz rame sa vodećim brendovima na tržištu, ističe Vladimir za kraj.

Većina savremenih i produktivnih sorti borovnice su samooplodne. Iako je sa stanovišta primene agrotehničkih mera a posebno berbe, lakše gajenje samo jedne sorte u zasadu, sigurnije je da se posadi nekoliko sorti. Pri tome naravno voditi računa da se odabrane sorte mogu međusobno oprašivati a da kvalitet plodova odgovara zahtevima tržišta. Oprašivanje borovnice je najuspešnije kada se sorta koja je oprašivač i sličnog je vremena cvetanja kao i glavna sorta, posadi na određenom rastojanju u istom redu sa glavnom sortom. Drugi način je naizmenična sadnja glavne sorte i sorte oprašivača na čitavoj površini zasada.

Za proizvodne zasade koristiti sadnice proizvedene nekim od vegetativnih načina, u rasadnicima koji su pod stalnom kontrolom ovlašćenih državnih institucija. One moraju biti deklarisane, sertifikovane, sortno ispravne i odgovarati propisanim standardima kvaliteta u pogledu razvijenosti i zdravstvenog stanja. Djuk (Duke) se preporučuje kao vodeća sorta u komercijalnim zasadima Republike Srbije. Prosečan prinos po žbunu je oko 6 kg, dugo ostaje u svežem stanju, dobro podnosi transporti i pogodna je za potrošnju u svežem stanju. Iskustva u gajenju ove sorte u našim uslovima ukazuju na njenu jaku osetljivost na nedostatak i zemljišne i vazdušne vlage. Blukrop (Bluecrop) se preporučuje za gajenje u našoj zemlji kao dopuna vodećoj sorti Djuk. Rađa redovno i dobro (oko 4-6 kg po žbunu).

Dobro podnosi transport i čuvanje ali je osetljiva na rak izdanaka borovnice. Patriot (Patriot) je kao i prethodne dve američka sorta, preporučuje se kao prateća sorta u Srbiji.

Odlične je rodnosti, veoma je otporna na niske temperature, a dobro podnosi vlažnija zemljišta i ona lošije strukture. Sorte Aurora i Liberti se preporučuju za gajenje u ograničenom obimu, kao dopuna postojećem sortimentu i za produženje sezone berbe.

Traktori su u jesen, više nego u bilo kojem periodu godine, češći učesnici u javnom saobraćaju jer u ovo vreme poljoprivrednici obavljaju dva važna posla na njivama – berbu kukuruza i setvu pšenice.

Oko 2.500 traktora nije ispravno – tehnički pregled je neophodan zbog bezbednosti u saobraćaju

U Mačvi ima oko 5000 traktora i uglavnom su tehnički ispravni novi, kojih je polovina od ukupnog broja.  Policijska uprava u Šapcu i policijska stanica u Bogatiću pokrenuli su kampanju tehničkih pregleda sa ciljem da se  omogući svim vlasnicima  traktora da bez plaćanja provere ispravnost svojih mašina.

– S obzirom na to da je u ovom periodu povećan broj traktora na putevima, saobraćajna policija će preventivno zaustavljati ove vozače i podsećati ih da je neophodno da vozila budu tehnički ispravna kako bi bezbednost svih učesnika u saobraćaju bila na što višem nivou – naveli su u policiji i dodali da vlasnici mogu proveru ispravnost traktora uraditi besplatno u tri servisa koji obavljaju tehnički pregled – „Mačva put“ u Klenju, „Broker“ i „D-M“ u Bogatiću.

U jednom od njih, servisu „Mačva put“, spremni su za kampanju koja počinje 18. i traje do 23. septembra.

Tehnički pregled traktora u servisu „Mačva put“ Badovinci u Klenju

Žarko Tovilović objašnjava da uobičajeno vrše tehnički pregled traktora koji se obavlja jednom i tom prilikom dobija trajna nalepnica, a vlasnik traktora svake godine produžava polisu osiguranja.

– Vizuelnim pregledom utvrđujemo broj šasije i broj motora, proveravaju se instalacije i signalizacija, kočnice, ukoliko traktor nema kabinu mora da ima retrovizor, gume moraju biti istih dimenzija na osovinama i od istog proizvođača  – kaže Tovilović i na osnovu  višegodišnjeg iskustva navodi da su najčešće kod traktora neispravne kočnice i elektroinstalacije.

Na traktorima najčešće neispravne elektroinstalacije i kočnice

– Signalizacija se naročito potencira jer je zakonom propisano je da na traktoru mora da bude ispravno rotaciono svetlo kako bi u noćnoj vožnji bio uočljiv na putu. Ovaj i druge nedostatke majstori otklanjaju u servisu – dodaje Tovilović.

Ivan Vulović iz Badovinaca  poseduje traktor novije generacije „Klas celtis 436“  za koji bi retko ko poverovao da  je star 16 godina. Mladi domaćin priča da vodi računa o svojoj vrednoj mašini, ali i redovno proverava tehničku  ispravnost.

– To činim zbog svoje i bezbednosti drugih učesnika u saobraćaju. Zbog loših puteva najčešće se kvare elektronika i instalacije, a uz sve ostalo signalizacija je najbitnija za bezbednost na putu – ističe Vulović.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, u Srbiji se godišnje dogodi oko 500 nesreća u kojima učestvuju traktori i u takvim nesrećama pogine više od 30 ljudi. Ovog leta, u vreme intenzivnih poljoprivrednih radova za manje od tri meseca na putevima u Srbiji je u nesrećama u kojima su učestvovali traktori bilo čak 13 žrtava.

Na današnjoj sednici Nadzornog odbora Novosadskog sajma, doneta je odluka da će Nikola Lovrić, dosadašnji izvršni direktor za pravne i opšte poslove, biti novi generalni direktor Novosadskog sajma i predsednik Izvršnog odbora.

Na tom mestu zameniće mr Slobodana Cvetkovića koji je imenovan za novog ministra privrede u Vladi Republike Srbije.

Nikola Lovrić je član kolektiva Novosadskog sajma od 2002. godine. Do sada je, između ostalog, obavljao funkcije direktora Direkcije ze ocenjivanje kvaliteta i direktora za korporativne poslove. Izvršni direktor za pravne i opšte poslove i član Izvršnog odbora bio je od 2013. godine do danas.

Da bi se u sadašnjim uslovima izmenjene mikroklime  moglo uspešno pčelariti,ostvariti solidan prinos kao i  prihod potrebno je osim primene savremene tehnologije pčelarenja kontrolisati i  kvalitet same matice kao osnovu za dalji napredak.

Kvalitet same matice se ogleda ne u njnom izgledu,veličini,boji već u njenoj sposobnosti da polaže oplođena jaja u što većem broju kao i samoj kompaktnosti pčelinjeg legla.

U svom da kažemo kratkom životu matica ima dvostruku ulogu i to da vrši ; proizvodnja jaja I  lučenje feromona. Takođe postoji veliki broj drugih faktora koji utiču na sam kvalitet matica I to do same genetske osnove-genotipa kao i uslova sredine fenotipa. Ako se obezbede optimalni uslovi za njen razvoj uz dovoljne količine kvalitetne hrane u kvalitetnim odgajivačkim društvima i ako se oplodila sa dovoljnim brojem trutova ,matica bi imala sve preduslove da bude kvalitetna.

Mora se voditi računa da se prilikom proizvodnje samih matica maticnjaci odgajaju u ne velikom broju ,pre svega zbog adekvatne ishrane samih maticnjaka .

Dobre  matice daju   kompaktno ,kvalitetno leglo  (kaotepih). Postoji mogućnost i pojave matica koje nisu dovoljno oplođene spermom trutova ,koje nisu bile na dovoljan broj “svadbenih letova” i onda postoji uslov da one postanu takozvane trutuše.tojest. matice koje ne zanose oplođena jaja.

Zato sama nabavka pčelinjih zajednica sa dobrim higijenskim osobinama ,što je pre svega izuzetno važno u savremenom pčelarenju od proverenih uzgajivača rojeva i matica je uslov da ne dolazi do velikih problema na samim pčelinjacima …

Praćenje  matica na duži vremenski period kroz : produktivnost, zazimljavanje, sklonost rojenju, agresivnost, su vrlo bitni pokazatelji  za ponašanje jednog pčelinjeg društva Po potrebi svaka matice može se obeležiti određenom bojom karaterističnom za svaku godinu ina taj način se može lako pratiti sam njena produktivnost i kvalitet

I na kraju  nepisano je pravilo da se matica treba menjati svake  druge eventualno treće godine kako bi se sama ekonomičnost pčelarenja pokazala opravadanim.

Ovce ne izlagati dugo na suncu u žarkim i vrelim letnjim danima i obezbediti osenčena mesta sa dovoljno količine sveže vode za piće. Teranje ovaca bez mogućnosti da se zaštite od dugotrajnog delovanja sunčanih zraka može kod ovaca da dovede do sunčanice,a teranje ovaca u velikim stadima u vreme sparnih dana može da dovede i do toplotnog udara. Transport i teranje stada ovaca ne vršiti u žarke i sparne letnje dane.

Na pašama obezebediti osenčena mesta i dovoljno sveže vode. Mere koje farmer može da preduzme u ovakvim slučajevima su da:životinju ili celo stado odmah treba smestiti u osenčena,skrovita mesta,hladne prostorije,uterati u neki potok,baru ili polivati hladnom vodom.

Može pomoći flebotomija, pustanje krvi iz vena(najlakše ušnih). Ukoliko ne dođe do poboljšanja zdravstvenog stanja ovce ili ovaca,što pre potražiti pomoć veterinarske službe. U vrelim letnjim danima šesto dolazi i do upale mlečne žlezde kod ovaca i ukoliko se ne otkrije na vreme i ne preuduzmu odgovarajuće preventivne mere,često dolazi i do uginuća kod ovaca.

Od velike važnosti kao preventivna mera od nastanka mastitisa je i svakodnevni vizuelni pregled vimena ovaca i rano otkrivanje upale mlečne žlezde,kao mera u cilju održavanja dobrog  zdravstvenog stanja kod ovaca u stadu.

Dodavanje hrane pčelama  bi trebalo privoditi kraju  ali većina pčelara nisu usplei  da izvrše adekvatnu  prihranu do tada Na svu sreću  spoljne temperature visokom plusu preko 27,28 stepeni  , zato je bitno to odraditi u što kraćem roku. Zato što, ako zahladi  pčele nisu u mogućnosti da izvrše  dehidriranje  sirupa  do nivoa potrebne vlage a to je oko 17%, a što je potrebno za zatravanje .

Preporuka je da se prihrana  izvrši u  velikim posudama za prihranu u odnosu  2/1 u korist šećera. jer  je  bolje to sada odraditi sa sirupom nego krenuti sa ranim dodavanjima pogača. Uticaj  veće količine hrane u košnicama je takav da one  poboljšavaju toplotni režim i mikroklimu, jer med akumulira toplotu i sprečava naglu promenu temperature u košnici. Sve slabe pčelinja zajednice ne zazimljavati već spojiti preko novine sa jačim da bi im omogućili što uspešnije i ekonomičnije zimovanje,ona  su izvor zaraze i sa njima nikada ne treba ulaziti u zimu, bitna su nam zdrava i jaka društva a ne broj košnica.

Odraditi brzo i efikasno za kratko vreme da pomognemo pčelinjim zajednicama da bezbedno prezime i dočekaju proleće zdrave, vitalne i spremne za brz razvoj.

Broj ramova ostaviti na osnovu procene samog društva..

Septembra  se pčele uvode u zimovanje, jer u većini krajeva nestaje pčelinje paše.se i krajnji je rok po pitanju dopune hrane.

Treba voditi računa da poslove koje ne odradimo u septembru, verovatno nećemo imati priliku da odradimo kasnije, a ako i bude prilike, neće biti bez posledica.

Društva su i dalje aktivna donose vodu, polen i po malo nektara sa određenih biljaka, užurbano propilišu pukotine i nepotrebne otvore na košnicama, vrše preslaganje meda kako to njima odgovara. Završavaju se itretmani u borbi protiv pčelinjeg krpelja VAROOE DESTRUCOR.

I preporuk a je da se svako uznemiravanja i preglede svesti na minimum!

Pčele sada povećavaju broj stražarica na letu, koja treba suziti ili ugraditi češljeve.