Plučnjak-pulmonaria officinalis raste kao grm u visinu do 30 cm. Listovi imaju bele pege po sebi, i to je najveći ukras ovoj biljci. Cvetovi se razvijaju na vrhu stabljike i oni su crvenkasto-ružičaste boje. Biljka cveta od aprila do juna meseca. U medicini su veoma značajna lekovita svojstva ove biljke. Sadi se na mestima sa dovoljno svetlosti, ali izbegavati direktno sunce. Najlepše izgleda u polusenci. Ovu biljku vole pčele i leptiri.

Plućnjak je biljka koja ima razgranat rizom, čitav nadzemni deo je pokriven maljama, a visina stabljike može biti i do 30 centimetara. Bazalni listovi su zeleni, srcasti, manje ili više izduženi i zašiljeni, uvek sa zaobljenim i oštro definisanim belim ili bledo zelenim mrljama, a dugi su do 12 centimetara. Gornja površina listova ima sitne kvržice i prilično je dlakava. Prizemni listovi imaju duge drške, a na stabljikama se nalaze manji, tamno zeleni sedeći listovi. Cvetovi plućnjaka imaju pet latica koje su u početku crvene ili ružičaste, a kasnije prelaze u plavo-ljubičastu boju, promenom pH vrednosti unutar latica. Cveće sadrži boju koja pripada antocijaninima i menja boju iz crvene (kisele) u plavu (alkalnu). Period cvetanja se proteže od marta do maja, a oprašivanje vrše pčele, bumbari i leptiri. Plod plućnjaka je dlakava, sjajna, čvrsta, jajasta orašica, a seme u plodu sazreva od maja do juna. Listovima ove biljke se hrane gusenice moljca Ethmia pusiella kao i neke vrste puževa.

List plućnjaka je bio oficinalna droga samo nekih farmakopeja u XVII i XVIII veku, kasnije je potpuno izbačen iz spiska oficinalnih droga, ali se još dugo koristio u narodnoj medicini. I danas na našem području znaju za njegovu lekovitost, koja se najviše povezuje sa izgledom lista, verujući da se slično sličnim leči. Zbog znatnog sadržaja sluzi, vrlo teško se suši. Zahvaljujući prisustvu upravo ove komponente, plućnjak se uspešno koristi kao ekspektorans. Od drugih hemijskih supstancija sa određenim farmakološkim učinkom, u plućnjaku se nalaze tanini, odgovorni za adstringentno delovanje, flavonoidne materije (kemferol, kvercetin), koji su zaslužni za diuretične efekte droge. Obzirom da je u ovoj bilj­ci prisutna silicijumova kiselina i njene soli, plućnjak se koristi kao lekovito sred­stvo protiv tuberkuloze, Međutim, ima suprotnih mišljenja, ali se prihvata da je ova biljka blago sredstvo za znojenje. Čaj pripremljen od lista plućnjaka je dobro lekovito sredstvo protiv promuklosti.

Upotreba: jednu kašiku potopiti na 300-400 ml ključale vode ostaviti da stoji 10-15 minuta. Zatim procediti i preko dana piti nekoliko puta po jednu šoljicu. Ako se pretvori u prašak, dobar je za posipanje starih rana.

Kako biste mogli da planirate i da se pripremite za prijavljivanje u elektronski registar poljoprivrednih gazdinstava (eRPG) upoznajemo vas sa planom raspisivanja javnih poziva, najavljuju na sajtu Ministarstva poljoprivrede, шumarstva i vodoprivrede.

Mleko 1. kvartal od 3. do 15. aprila

Davanje po hektaru od 3. aprila do 15. maja

Genetika od 15. aprila do 15. maja

Pčele od 1. do 20. maja

Krave za uzgoj teladi od 10. aprila do 10. maja

Tov od 20. aprila do 10. maja

Podsećamo, trenutak raspisivanja javnog poziva za subvenciju za koju hoćete da se prijavite nije krajnji rok za registraciju u eRPG, to možete učiniti tokom celog trajanja javnog poziva.

Prvi javni poziv za poljoprivredne subvencije počinje 3.aprila i biće otvoren do 15. maja, kako bi svi poljoprivredni proizvođači imali dovoljno vremena za sređivanje stanja u registrima.

Početak raspisivanja javnih poziva 3. aprila nikako ne znači da je to krajnji rok za prijavljivanje u Elektronski registar poljoprivrednih gazdinstava, ističu u Ministarstvu poljoprivrede.

Nadležni napominju da je rok neograničen, odnosno da su poljoprivrednici u obavezi da se prijave do trenutka raspisivanja konkursa za podsticaje za koje žele da konkurišu.

–U slučaju da javni pozivi za subvencije koje su predmet vašeg interesovanja počinju kasnije, nema potrebe da žurite sa ažuriranjem i obnovom statusa gazdinstva- navode u ministarsvu poljoprivrede.

Prvi javni poziv koji će biti raspisan 3. aprila je onaj za subvencije po hektaru i biće otvoren 45 dana, do 15. maja, kako bi svi poljoprivredni proizvođači imali dovoljno vremena za sređivanje stanja u registrima i obnove statusa gazdinstva.

– Fond od dva i po miliona dinara i ove godine čeka najbolje projekte proizvodnje, prerade, ali i prodaje organske hrane i proizvoda, u okviru tradicionalnog dvanaestog po redu Organic konkursa NLB Komercijalne banke, koji će biti otvoren do 2. maja.

Pored glavne nagrade u iznosu od milion dinara za najbolji projekat organske proizvodnje ili prerade, NLB Komercijalna banka dodeliće i tri specijalna priznanja, sa ciljem da podstakne snažnije uključivanje mladih i žena u održiv način proizvodnje, kao i prodaju organskih proizvoda iz Srbije. Banka će ove godine po prvi put sa po 500.000 dinara nagraditi najbolji projekat organske proizvodnje u kategoriji žena, kao i mladih do 40 godina starosti. Istim iznosom stimulisaće i uslužni, odnosno ugostiteljski objekat (restoran, kafić, maloprodajni objekat, hotel i sl.), koji u svojoj ponudi ima najmanje jedan proizvod organskog porekla iz Srbije, za koji je potrebno dostaviti sertifikat o poreklu.

Uz njih, pravo učešća imaju svi poljoprivredni proizvođači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, koji su sertifikovani ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju, uključujući i proizvođače koji poseduju grupni sertifikat, odnosno ugovor sa organizatorom proizvodnje.

Prijave se mogu dostaviti elektronskim putem na organic@nlbkb.rs sa naznakom „Prijava za 12. Organic konkurs”. Više informacija dostupno je na sajtu NLB Komercijalne banke: https://www.nlbkb.rs/poljoprivreda/nlb-organic-konkurs.

Dvanaestim po redu Organicom, NLB Komercijalna banka nastavlja da nagrađuje one koji se poljoprivredom bave na teži, ali održiv način, čuvajući resurse i zemlju za buduće generacije i ujedno čuvajući zdravlje svojih korisnika.

Konkurs je samo deo strateškog cilja i misije održivog poslovanja, u okviru koje je NLB Komercijalna banka do sada obezbedila snabdevanje električnom energijom iz potpuno obnovljivih izvora, prešla na bespapirni proces nabavke, i razvoj zelene agende snažno podržala kroz plasman održivih proizvoda, ali i druge društveno odgovorne i već prepoznatljive projekte, poput Okvira podrške i Stambenih kredita za mlade.

U prethodnih 11 godina na Organic konkursu učestvovalo je 646 projekata iz cele zemlje, od kojih su nagrađene 42 održive ideje sa najvećim potencijalom da doprinesu zdravijoj i održivijoj budućnosti za nas i generacije koje dolaze.

Gradska uprava za društvene delatnosti raspisala je Javni konkurs za finasiranje i sufinasiranje projekata udruženja i organizacija u oblasti poljoprivrede na teritoriji grada Kragujevca.

Za ovu svrhu iz budžeta grada Kragujevca opredeljeno je 500 hiljada dinara.

U skladu sa Pravilnikom kojim su definisani postupak, način i kriterijumi za vrednovanje i ocenjivanje projekata i obezbeđivanje sredstava za realizaciju, Gradska uprava za društvene delatnosti utvrdila je prioritetne oblasti od javnog interesa za grad Kragujevac u oblasti poljoprivrede.

O predlogu Gradske uprave diskutovalo se na Javnoj raspravi na koju su bili pozvani  predstavnici poljoprivrednih udruženja, a koji su kroz predloge i sugestije imali priliku da učestvuju u odlukama Komisije o selekciji predloženih programa i projekata.

Iz Gradske uprave ističu da je važno da programi budu sadržajni sa kompletnom pratećom dokumentacijom, kao i da je potrebno da budžet bude detljno obrazložen i predviđeni troškovi racionalno opisani i objašnjeni.

Pravo podnošenja prijave, kao i pravo na na dobijanje i korišćenje sredstava po ovom konkursu, imaju udruženja i organizacije koja imaju sedište na teritoriji Republike Srbije.

Jedno udruženje može podneti najviše dva predloga projekta i najviše dva predloga projekta jednog udruženja mogu biti odobrena.

Prelimilarna lista vrednovanja i rangiranja će, nakon isteka konkursa, biti objavljena na zvaničnoj internet stranici grada Kragujevca i oglasnoj tabli organa Grada.

Na početku setve kukuruza osvrnućemo se ukratko na najbitnije pojedinosti koje treba ispuniti kako bismo očekivali pristojan rod vegetacijske 2020. godine. Imajući u vidu da se kukuruz na području JO kukurz na 95 % površina proizvodi u uslovima suvog ratarenja trebalo bi sejati proverene hibride odnosno hibride koje preporučuju naučne i stručne institucije za određeno područje, osvrnuti se na rezultate makroogleda koje realizuje područna služba, (čistoća min. 99 %, klijavost 93 %). Najbolje je ako se setva kukuruza obavi u optimalnom agrotehničkom roku. To je u našim uslovima april mesec. To je kalendarski optimalan rok. Ako vlada ili nastupi kišovito i hladno vreme u optimalnom agrotehničkom roku setva se ne može obaviti. Setva treba započeti kada se temperatura setvenog sloja podigne na 10 °C. Rana setva ima niz prednosti. Njome se osigurava ranije klijanje i nicanje, bolje korištenje zimske vlage, ranije metličanje, svilanje, cvetanje i oplodnja pa se izbegavaju velike vrućine i suv vazduh u najosetljivijim fazama razvoja kukuruza. Kukuruz ranije i potpunije sazreva, a sve to utiče na povećanje količine i kvaliteta prinosa. Takva setva može imati i loših strana, jer u slučaju nižih temperatura i povećane vlažnosti zemljišta može doći do dugotrajnijeg klijanja i nicanja, slabog nicanja, lošijeg sklopa zbog čega se mora ponekad preorati zasejana površina. Obično se raniji hibridi seju u gušćem sklopu, jer imaju nižu i tanju stabljiku, manju lisnu površinu, slabije razvijen korenov sistem, pa zauzimaju manji vegetacioni prostor. Kasniji hibridi imaju dužu vegetaciju i veću biljnu masu, pa se seju u manjoj gustini sklopa. Kod kupovine semena gustina sklopa bi trebala biti naznačena za svaki hibrid. Gustina useva kukuruza je jedan od najvažnijih činilaca visine prinosa. U pregustom sklopu biljke nemaju dovoljno vegetacionog prostora pa se pojavljuje loša oplodnja, jalovost, slabija čvrstoća stabljike, povećan napad bolesti, a sve to smanjuje prinos. Dubina setve zavisi od tipa i stanja zemljišta, vremena setve i krupnoće semena.

Na zemljištima veće plodnosti i uz primenu visoke doze đubrenja pre svega azotom, gustina useva za isti hibrid treba biti viša nego na zemljištima niže plodnosti, pri slabom đubrenju i uopšte pri niskom nivou proizvodnje. Na težim, vlažnijim i hladnijim zemljištima i u ranijoj setvi seje se na 4-5 cm dubine. Na sušim i lakšim kao i toplijim zemljištima seje se dublje (5-7 cm). Na peskovitim zemljištima setva može biti i dublja.

Krupnije seme se seje dublje, a sitnije pliće. Ako u zemljištima ima zemljišnih štetočina, sa setvom se unose odgovarajući insekticidi. Gustina setve uz unapred određeni razmak setvenih redova, reguliše se rasporedom i razmakom zasejanih zrna u redu. Tokom proizvodnje kukuruza voditi računa o momentu primene herbicida, o fazi razvoja korova i kukuruza kao i momentu primene azotnog đubriva. Ne treba dozvoliti da kukuruz preraste jer je jako bitno ispoštovati faze razvoja biljaka.

Crni luk spada među najrasprostranjenije povrtarske kulture koje služe za ishranu ljudi. To je dvogodišnja biljka koja u prvoj godini obrazuje glavicu. Naredne godine iz glavice izrastaju cvetna stabla koja donose seme. Crni luk se gaji kao jednogodišnji, direktno iz semena, ili kao dvogodišnji, iz arpadžika. Otporan je na hladnoću i podnosi širok raspon temperature. Jako je važan izbor sortimenta. Najčešće su zastupljene sorte pljosnatog (pogačastog) i okruglog oblika. Preduslov uspešne proizvodnje luka jeste zdrav, kvalitatan, kalibriran arpadžik sa većim sadržajem suve materije. Sadnja može biti ručna (ravno tlo, na gredice) ili mehanizovana. Lukovice se proizvode iz arpadžika (ozima i prolećna sadnja), semena – direktna setva (najčešće prolećna setva) i rasada.

Parcele za proizvodnju crnog luka treba da su bez mikrodepresija. Reakcije zemljištaima važnu ulogu u proizvodnji crnog luka. Najbolje uspeva na zemljištu slabo kisele ili neutralne reakcije, pH 6,0-7,0. Gaji se na čistim i nezakorovljenim parcelama. Izbegavati setvu crnog luka na parceli gde je u prethodnih godina (3-4) gajen crni, beli luk ili praziluk. Osnovnu obradu zemljišta obaviti što ranije u jesen, na dubinu od 25-30 cm. Sadi se u rano proleće kada vremenski uslovi dozvole da se zemljište pripremi.

U zavisnosti od krupnoće lukovica, načina sadnje i kvaliteteta rada sadilice obično se koristi 500-1000 kg/ha arpadžika. Za 1 ha potrebno je: sitnog arpadžika 300 – 500 kg, srednje krupnog 500 – 800 kg i krupnog 800 – 1000 kg. Obično se sadi u brazdice na razmak 15 x 15 ili 20 x 10 cm. Na velikim površinama, uz primenu mehanizacije, arpadžik se sadi na redove rastojanja 30 cm ili u trake sa 4-6 redova. Između traka ostavlja se razmak od oko 50 cm, a između redova u traci 20 cm. Razmak u redu je 7-10 cm. Normu đubrenja potrebno je odrediti na osnovu agrohemijske analize zemljišta.

Crni luk je stasao za berbu u momentu kada biljka omekša i padne po zemlji. Sa vađenjem se počinje kada 50% biljaka polegne. Praksa okazuje da je poželjno sačekati da sva biljna masa polegne. Vađenje može biti mašinsko i ručno.Nakon dozrevanja i sušenja sledi skladištenje.

Borač je poreklom iz severne Afrike a u Evropu su ga doneli Arapi. Gaji  se u baštama zbog prelepog cveta a i ukusa koji je sličan krastavcu, pa se mlado lišće upotrebljava za salatu ili kao povrće, slično kao španać i kopriva.

Ova biljka raste i kao samonikla, u prirodi a može se naći na livadama a posebno ga ima u primorju.

Borač u narodu ima dosta imena: boražina, volujsko uho, volovski jezik, boraša, borac… Kako god ga nazivali, ova je biljka dar božji, poznata i koristi se od davnina, koristili su ga i cenili stari Rimljani. To je jednogodišnja zeljasta biljka, uspravnog stabla koje je razgranato, šuplje i prekriveno čekinjastim dlačicama, može da izraste i do 80cm u visinu.

Borač je u bašti biljka zaštitnik ostalog povrća, povoljno utiče na rast susednih biljaka i poboljšava ukus povrća. Posadite ga u bašti između jagoda i paradajza, gde god mu nađete mesto, borač ga zaslužuje. Zatim uživajte u njemu, bašta će uživati sigurno. Jedini problem kod uzgoja borača je to što, kada već izraste, obilne kiše mogu da ga obore, a on neće moći da se uspravi. Možda bi mali oslonac vredeo da se održi uspravnim, jer on jeste borac za sve oko sebe. Pogledajte i video prilog gospodina Mareta o ovoj izuzetnoj biljci.

Sitno iseckani listovi daju prijatan, osvežavajući ukus letnjim napicima. Borač se u raznim svetskim kuhinjama koristi na brojne načine. Kinezi listove pune i uvijaju slično sarmicama od vinovog lišća. Nemci ga koriste uglavnom u sosovima, salatama, uz lisnato povrće, a u Engleskoj je omiljen za aromatizovanje alkoholnih pića. Sveži, kandirani, ili cvetovi smrznuti u kockicama leda koriste se za ukrašavanje jela, slatkiše i pića. Listovi su izvrsni izmešani s kuvanim povrćem na puter, sitno naseckani u sosove za sendviče ili testeninu, u jogurtu, sirnom namazu ili mekanom siru. Borač se koristi i za pripremanje krem supa. Danas se na tržištu može naći borač u prerađenom stanju i to u prahu i sušeni.

Republička direkcija za robne rezerve obaveštava zainteresovane o kupovini do 50.000 tona merkantilne pšenice, rod 2022. godine, u cilju popune robnih rezervi.

Kvalitet merkantilne pšenice: da je zrela, zdrava, bez znakova plesni, stranih mirisa i ukusa, pogodna za ljudsku ishranu, nezaražena pšeničnim bolestima i štetočinama sa sledećim elementima kvaliteta: hektolitarska masa min. 76 kg/hl, vlaga maks. 13%, ukupne primese maks. 2% od čega neorganskog porekla maks. 0,25%, sadržaj sirovih proteina min. 11,5%, računato na suvu materiju.

Plaćanje je odmah po ispunjenju uslova iz Zakona o javnim nabavkama („ Sl Glasnik RS“ br. 91/2019) i dostavljanja dokumentacije i dokaza predviđenih Zakonom o javnim nabvkama, odnosno po isporuci robe, a najkasnije u roku od 45 dana od dana potvrde kupovine i dostavljanja računa sa prijemnom dokumentacijom od strane prodavca.

Paritet: uskladišteno u silos kod ovlašćenog skladištara Direkcije.

Kupovina merkantilne pšenice počela je 21.3.2023. i trajaće do popunjavanja tražene količine.

Za sve informacije zainteresovani bi trebalo da kontaktiraju brokere na telefone: 021/443-409, 021/445-413, 021/526-165, 021/443-473, 021/445-953.

Retka je pojava da se u novije vreme sretnu dve voćne vrste u istom zasadu u naizmeničnim redovima .U cilju boljeg iskorišćenja prostora,odnosno medjurednog rastojanja u uzgoju svih voćnih vrsta, od momenta sadnje do momenta pune rodnosti, moguće je zasnovati neki medjuusev .Poželjno je da taj medjuusev budu neke leguminozne biljke ili neke povrtarske kulture koje ne smetaju normalnom razvoju glavne voćne vrste. Domišljati proizvođači taj slobodan međuredni prostor koriste zasnivajući druge voćne vrste sa kraćim životnim vekom i koje neće štetiti glavnoj voćnoj vrsti radi koje se voćnjak i podiže , a sve radi sticanja bolje ekonomske dobiti Takav je slučaj sa ribizlom i jagodom.

Jagoda je najčešće u intenzivnoj eksploataciji trogodišnja kultura. Gaji se uz primenu najsavremenije agrotehnike, na bankovima(gredicama) zastrvenim PVC folijom i postavljenim sistemom kap po kap. Đubrenje se pored meliorativnog vrši fertirigacijom.Razmak sadnje živića je 25 x 25 cm na jednoj gredici u medjuredu ribizle .

Ribizla se sadi na rastojanju 2,5 -2,8 m x 1 m. U redove ribizle postavljaju se takodje cevi kap po kap i obavezno navodnjavanje u vreme sušnog perioda. Nakon 3 godine kada potencijal rodnosti jagode znatno opadne, redovi ribizle zauzimaju veliki deo meudjureda , ribizla počinje sa intenzivnim rodom, uklanja se jagoda, folija icevi kap po kap iz jagode .Prestaje proizvodnja plodova jagode a počinje proizvodnja ribizle. Ovakva pojava kombinovane sadnje u cilju boljeg iskorišćenja zemljišnog prostora može se primeniti i još kod nekih voćnih vrsta .

Tako se može sresti kombinovan zasad oraha i breskve U ovom slučaju breskva se sadi u međuredu oraha , tako da dok orah do desete godine počne intenzivno da rađa i svojom krunom zakloni veći deo međurednog prostora, za to vreme breskva je imala vremena da donosi rod nekoliko godina. Naravno ovo je značajno za aridnija i vinogradarska područja gde se breskva tradicionalno gaji.

Krbuljica se dovodi u vezu sa Isusovim vaskrsenjem, jer njena aroma dosta podseća na smolu (smirnu), a rani pupoljci krbuljice podsećaju na preporađanje. Ova biljka se u nekim delovima Evrope tradicionalno koristi za Uskrs – jede se kao deo ceremonije za Veliki četvrtak. Krbuljica je bila kod Grka i Rimljana poznata kao začin za supu.

Krbuljica (Anthriscus cerefolium),cveta od aprila do juna, i ima srebrno-bele cvetove, može dostići visinu do 40-60 cm. Ona je poznata po tome što prečišćava krv i snižava pritisak. Kada sazri, listovi dobijaju ljubičastu boju, a na kraju dobijaju bronzanu boju. Tada gube jak ukus i zato se koriste samo zeleni listovi. Krbuljica uspeva na hladnim, mraćnim i vlažnim mestima, dobro se razvija na otkrivenim površinama i u dubokim saksijama, jer ima dugo korenje.

Cvet je štitastog oblika, gotovo sedeći, a cvetići u štitu su mali i beli. Iz cvetova se u avgustu i septembru razvijaju plodovi. Čitava biljka ima slatko-aromatičan miris koji se kod sušenja gotovo sasvim izgubi. Miris i ukus su topli, slični peršunu, a pomalo i anisu.

Krbuljica je bila kod Grka i Rimljana poznata kao začin za supu. Bere se čitava biljka u cvatu  a ponekad i seme (Semina Cerefolii). I biljka i seme suše se u hladu, a posle sušenja biljku treba iseći i staviti u dobro zatvorene staklene posude. Seme treba čuvati u tamnim posudama, ali ne u limenim.

 Sveži zeleni listovi krbuljice sadrže velike količine eteričnih ulja, vitamin C, mineralne materije, magnezijum, glikozide i karoten. Začin se treba čuvati na suvom i hladnom mestu, daleko od direktne sunčeve svetlosti. Ako se čuva u najlonskoj jesi i frižideru, svež začin može izdržati do nedelju dana. Jedan od načina da sačuvate neverovatnu aromu jeste da stavite biljku u vinsko sirće.

Kombinacija maslačka, krbuljice i kres salate je veoma korisna za jačanje organizma tokom zime, kada najviše nedostaje vitamina. Kao i veliki deo lekovitih biljaka, tako i krbuljica je korisna kod lenjih creva. Kada se napravi, čaj se može koristiti da se oči navlaže.

Čaj od sveže ili osušene biljke i od semena, jača želudac jer sprečava nadimanje, ublažava grčeve, podstiče lučenje želudačnih sokova, pa time i varenje. Takođe, povoljno utiče na rad jetre, poboljšava cirkulaciju i čisti krv, a snižava i visoki krvni pritisak.

Koziji stajnjak spade u grupu ’toplih’ stajnjaka a po svojim osobinama ovo đubrivo važi za najbolje od svih drugih stočnih vrsta đubriva.

Prema nekim analizama, koziji stajnjak sadrži 27-28% azota, 2,3-2,5% P2O5 i 2,3-3,4% K2O. Naročito je pogodan za povrtarsku i voćarsku proizvodnju.

Kozije đubrivo je čvrste konzistencije pa bi zbog toga za prostirku trebalo stavljati manje količine slame. Pored količine prostirke, na kvalitet kozijeg stajnjaka utiče način njegovog čuvanja posle iznošenja iz kozarnika. Neadekvatnim čuvanjem, koziji stajnjak gubi znatno više u vrednosti nego stajnjak bilo koje druge domaće životinje. Ti gubici iznose oko 2,5% azota, 14% fosfora i oko 30% kalcijuma.

Kako bi se ti gubici što više smanjili, koziji stajnjak trebalo bi čuvati u ukopanim rupama (bazenima), a gornja strana se mora obavezno zatvoriti. Najbolji način čuvanja i iskorišćavanja kozijeg stajnjaka je da se on odmah rasturi i zemljištem zaore, ako je to moguće, ali to u praksi nije uvek moguće.Osim samog izmeta, prikupiti se može zajedno sa urinom čime će se povećati udeo azota. U tom slučaju svakako ga pre upotrebe treba kompostirati, odnosno ostaviti da sazri.

Ako kozijeg stajnjaka imate u izobilju, a želite ga koristiti ove sezone, najsigurnije bi bilo kompostirati ga pre primene. Ne zato što bi mogao spaliti biljke nego zato što može sadržati patogene koji se mogu uneti u organizam konzumiranjem svežeg povrća.

Kokoške se u toku života kljucaju i oštećuju perje drugim jedinkama iz različitih razloga. Gubitak perja i telesnog pokrivača su štetni, naročito za nosilje.

Ambijent, u početku treba ostaviti isti svetlosni program na koji kokoške nisu navikle. Trebalo bi koristiti iste tipove hranilica i pojilica kao i u odgoju. Kokošima treba odmah omogućiti da koriste prostirku. Prostirka je veoma bitna da bi se podsticalo čeprkanje kao oblik normalnog ponašanja i prvi faktor za sprečavanje kljucanja. Kad se puste na prostirku, a ne na rešetkast pod, smanjuje se gustina naseljenosti u objektu, i tako se smanjuje frustracija i nervoza među kokoškama. Suva i čista prostirka je bitna za normalno ponašanje jata. Nedostak za čeprkanjem i kljucanjem povećava rizik za pojavu kanibalizma. Prostirka se može prevrtati ili povremeno dodavati sveža i čista prostirka. Kokoške bi trebalo što pre pustati u ispust – što pre se naviknu da izlaze tako se i rizik od kanibalizma smanjuje na minimum. U početku ispust bi trebalo da bude ograničen dok se kokoške ne naviknu.

Kvalitet ishrane je takođe usko povezan sa kljucanjem perja. Hrana koja je siromašna proteinima, posebno metioninom, može dovesti do slabijeg operjavanja. Slabija pojava kanibalizma uočena je kod jata koja su hranjena vlaknima celuloze. Hrana koja u sebi ima celulozu sporije se jede pa kokoške se više “zanimaju” tokom ishrane i nemaju vremena za kljucanje. Ispusti koji imaju travu imaju više celuloze, a kokoške su mnogo više zauzete kljucanjem trave.

U selu Kulina u blizini Aleksinca, realizovana je poseta Zadružnog Saveza  Srbije i Zadružnog Saveza  južne Srbije, vrednom nastavnom kolektivu i deci iz učeničke zadruge Zmajevac.

Prilikom posete, predsednik ZSS Nikola Mihailović,  i predsednik ZSJS Dejan Mitić, donirali su zadruzi knjige, 60 sadnica šljive za obnovu voćnjaka, mlin za mlevenje grančica od rezidbe, kompostere za biomasu i ručni alat. Uz savete inženjera voćarstva, deo dece je započeo sadnju šljiva, deo njih je bio zainteresovan za kompostiranje a najmlađi su sadili jagode.

Učenička zadruga Zmajevac je bila izlagač na međunarodnoj zadružnoj konferenciji u Nišu 15. marta, kada je izazvala oduševljenje prisutnih zadrugara iz Srbije, Bugarske i Severne Makedonije.

Zadružni savezi će i u narednom periodu pomagati rad učeničke zadruge Zmajevac i drugih vrednih učeničkih zadruga. U planu je organizacija studijskih poseta zadrugama i još mnogo toga.

Zadružni savezi ovim gestom žele istovremeno da izraze i podršku aktuelnoj politici Ministarstva prosvete, zahvaljujući kojoj je formiran veliki broj učeničkih zadruga.

Pokrajinska vlada donela je Odluku o dodeli bespovratnih sredstava porodicama na teritoriji AP Vojvodine za kupovinu nekretnine čiji će vlasnik biti žena, za šta je u 2023. godini opredeljeno 45 miliona dinara.

Cilj ove mere podrške jeste unapređivanje položaja žena i njihovo ekonomsko osnaživanje, jer statistika pokazuje da su žene na teritoriji AP Vojvodine vlasnice nekretnina u 13,95 odsto i suvlasnice u 12 odsto slučajeva.

Ovom odlukom utvrđuju se uslovi i način dodele bespovratnih sredstava za rešavanje stambenog pitanja porodicama na teritoriji AP Vojvodine, s ciljem povećanja broja žena vlasnica nekretnina.

Pravo na ta sredstva imaju porodice – bračne i vanbračne zajednice, kao i jednoroditeljske porodice (samohrane majke) – s prebivalištem na teritoriji AP Vojvodine, koje nemaju stambeni prostor u svom vlasništvu ili suvlasništvu.

Konkurs za dodelu bespovratnih sredstva raspisaće Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Pored standardnih kultura koje se inače svake nedelje traže na Veletržnici Beograd, sve više su aktuelni: mladi luk i rotkvice. Zabeležen je blagi porast prometa kupusa, šargarepe i jabuke. Stigao je mladi luk srebrnjak. Pripada porodici crnog luka, blagog je ukusa i manje ljut a naziv je dobio zbog listova lukovice koje su bele boje. Raste od sredine februara do sredine maja.

Najviše se koristi u salatama, sadrži vitamin A i C, sočan je, mekan i hrskaviji od ostalih vrsta. Veoma je dobar za jačanje imuniteta. Na Veletržnici se može naći iz okoline Beograda, Leskovca i Niša, dok rotkvice trenutno stižu iz okoline Beograda. Mladi luk na Veletržnici možete naći po ceni od 25 do 30 dinara veza, dok se veza rotkvica kreće od 35 do 40 dinara.

Protokol o saradnji Novosadskog sajma i Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam potpisan je na Novosadskom sajmu. Njime se uređuju opseg, uslovi i način saradnje, međusobna prava i obaveze sa zajedničkim ciljem organizacije priredbi i sajamskih manifestacija u oblasti privrede i turizma, rada na obostranoj promociji aktivnosti, te organizaciji zajedničkih događaja u cilju unapređenja saradnje, kroz zajedničko nastupanje i afirmativan pristup privredi, manifestacionom turizmu i sajamskoj industriji.  Protokol su potpisali pokrajinski sekretar za privredu i turizam, dr Nenad Ivanišević i generalni direktor Novosadskog sajma, mr Slobodan Cvetković.

Oni su se usaglasili oko ključnih tačaka na kojima se zasniva uspešna saradnja Sajma i Sekretarijata, a posebno u pružanju informacija privrednicima i preduzetnicima o priredbama i sajamskim manifestacijama iz oblasti privrede i turizma.

– Čast je biti deo ekipe Novosadskog sajma. Mi nikada nismo imali dilemu gde će Sekretarijat sve svoje manifestacije organizovati.  Nema boljeg, pogodnijeg, kulturnijeg i normalnijeg mesta od Novosadskog sajma. Mi naravno, kao i prethodne dve godine, uziammo učešće i na Poljoprivrednom sajmu, naravno da ćemo zajedno organizovati Međunarodni sajam turizma, a naravno da ćemo ići i korak dalje. Mi ovih dana čekamo potvrdu  učešća na velikom sajmu u Mumbaju, u Indiji, i pretpostavljam da ćemo zajedno učestvovati i tamo, kako bi predstavili ponudu Vojvodine i u privrednom, i u turističkom smislu, rekao je  pokrajinski sekretar za privredu i turizam, dr Nenad Ivanišević.

– Kao što znate, mi dugi niz godina, a posebno od kada je pokrajinski sekretar gospodin Ivanišević tu, imamo fantastičnu saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam, koje se ogleda u različitim segmentima. Svi potpisani protokoli su uvek bili propraćeni sa konkretnim projektima, rekao je direktor Cvetković i dodao, da veliki broj događaja koji se održavaju na Novosadskom sajmu, a pripadaju invent industriji, ne bi mogli da se održe da indirektno, a za Sajam praktično direktno, nisu podržani na konkursima od strane Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.

Cvetković je najavio i Svečanu akademiju, koja će biti održana 30. marta uz direktan prenos na RTV-u, a povodom 100 godina Novosadskog sajma.

Od 20. do 26. maja, na Novosadskom sajmu, biće  organizovan 90. međunarodni poljoprivredni sajam, priredbu koja od prošle godine nosi znak Najbolje iz Vojvodine. Naravno, tokom godine,  biće priređene i druge regionalno privredne i specijalizovane sajamske manifestacije, kao što je Međunarodni sajam turizma koji će biti održan od 16. do 18. novembra.

Prijave za subvencije kreću 3. aprila – i to prva subvencija za prvi kvartal za mleko, subvencija koja je povećana sa 10 na 15 dinara po litri, zatim se od 10. i 15. aprila raspisuju subvencije iz direktnih plaćanja za tov i genetiku, a pčelare subvencije očekuju od 1. maja.

Sva direktna plaćanja ići će tokom aprila i trajaće do kraja meseca, navode na sajtu Ministarstva poljoprivrede.

„Pustićemo na početku aprila i subvenciju po hektaru, daćemo malo duži rok trajanja javnog poziva, jer se pokazalo da ljudima treba dodatni odlazak u Republički geodetski zavod kako bi sredili svoje stanje pa će trajati do polovine maja, da bi svi imali vremena“ objasnila je ministarka Tanasković.

Ona je podsetila da je od izuzetne važnosti to što je Vlada pre nekoliko dana usvojila Krovnu uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi za 2023. u iznosu od gotovo 60 milijardi dinara.

Tako je subvencija za mleko po litri povećana sa 10 na 15 dinara,  po grlu sa 25.000 na 30.000 dinara, dok će za kupovinu steone junice poljoprivredni proizvođač dobiti 170.000 dinara ili ako ostavi žensko telo dobijaće kvartalno po 25.000 dinara dve godine, i to tako da u prvoj godini dobije 100.000 dinara ako je ostavio u prvom kvartalu, pa onda u dve naredne godine utvrđenom dinamikom.

Što se tiče tova svinja, subvencije su povećane su sa 15.000 na 18.000 dinara, a  nazimica sa 18.000 na 22.000 dinara.

Ministraka napominje i da što se tiče subvencije po hektaru, ona je je 6.000 dinara po hektaru plus 3.000 dinara po hektaru kao regres za gorivo, što je ukupno 9.000 dinara, dok je pravilnik za kreditnu podršku proizvođačima  izašao prošle nedelje a država će snositi veći deo kamate.

Najsavremeniji računari današnjice mogu da urade oko 20 milijardi operacija u sekundi. Međutim, kako tvrde naučnici to je ništa spram pčela čiji mozak računa 600 puta brže i bolje od najboljeg kompjutera. Uz to mozak pčela je neverovano ekonomičan i za sve operacije troši neverovatno malo energije. Ako uporedimo, recimo, jednu običnu sijalicu od 100 W toliku potrošnju ima 10 miliona pčelinjih mozgova. Energija koju troše pčele i kompjuter je neuporediva u korist ovih veličanstvenih insekata.

Komuniciraju međusobno

Pčele vide boje, osećaju miris, mogu da hodaju, lete i drže ravnotežu. Pčela radilica može da preleti 5, 98 kilometara u potrazi za nektarom a potom da se vrati kod ostalih pčela iz svog društva i da im „objasni“ gde se nalazi hrana. One tačno znaju kakve su potrebe društva i tokom proizvodnje meda mogu da dodaju više enzima koji su potrebni društvu.

Jezik pčela

Izvodeći brojne eksperimente naučnicu su utvrdili da pčele imaju najkompleksniji jezik u životinjskom carstvu. U međusobnoj komunikaciji one upozoravaju jedna drugu o potencijalnim opasnostima, gde se nalazi hrana i dele druge korisne informacije. Komunikacija se obično obavlja preko kompleksnog pčelinjeg plesa koji obuhvata pokrete, zvuk klepet i brzinu krila. Pčele se orjentišu prema suncu i ukoliko dok su na ispaši sunce promeni položaj pčela je stanju da precizno izračuna tačno pomeranje sunca i tačnu informaciju prenese drugim pčelama. Spram njih najsavremeniji kompjuteru su  praktično u kamenom dobu.

Vrhunski hemičari

Osim dobro poznatih proizvoda meda, polena, propolisa i voska pčele proizvode i pergu koja sadrži kompletno sve što je potrebno za razvoj pčelinjih društava. Bez perge ne bi bilo ni pčela jer je osnovni izvor belančevina za razvoj legla. Uprkos razvoju nauke i savremene tehnologije nikome nije pošlo za rukom da proizvede pergu u laboratoriju onako kako ga prave pčele. Čak i kada bi naučnici uspeli  da razgraniče sve sastojke ne bi znali kojim redosledom da ih pomešaju i u kojoj razmeri tako da perga ostaje isključivo pčeljini proizvod.  Pčele su u stanju da predvide vremenske prilike i tempiraju klimatsku kontrolu u društvu, uz to su i velike čistunice i same čiste košnice.

Elektricitet

Nizom eksperimenata američki naučnici su utvrdili da pčele stvaraju električno punjenje u svom telu. Naime, prilikom izletanja iz košnice i odlaska na pašu njihova tela su naelektrisana slabo negativno da bi pri povratku u košnicu izmereno da su pozitivno naelektrisane i do 1,8 V. Cvetovi i polen imaju tendenciju da budu negativno naelektrisani pa na ovaj način pčele zapravo privlače polen na svoje telo. Kontaktom pčele sa cvetom neutralizuje se električni potencijal i na taj način se šalje informacija drugim pčelama da je cvet nedavno posećen.

Bez hrane i po 5 dana

Koliko pčela može da živi zavisi od njene starosti ali i od spoljašnje temperature. Pčele najduže žive na temperaturi od 16,5 stepeni a najkraće na plus 36. Kad izlete iz košnice pčele u proseku gladuju između četiri i 17 sati. Odrasla zdrava pčela ukoliko je sita može da živi bez hrane od 21 do 134 sata a mlade pčele od 7 do 111 sati.

Vredan kao pčela

Pčele radilice su izuzetno vredne i marljive pa tokom samo jednog dana posete i do 2.000 cvetova. Međutim, jedna pčela  proizvede  svega 1/12 kašičice meda za ceo svoj životni vek. Ne kaže se u našem narodu džabe „Vredan kao pčela“. Med sadrži veliku količinu energije. Na primer 30 grama meda dalo bi dovoljno energije jednoj pčeli da preleti celu planetu.

Za kreditnu podršku u 2023.godini odobrena su sredstva od 650.000.000 dinara, a zahtevi se mogu podnositi do 30.septembra tekuće godine.

Pravo na kreditnu podršku ostvaruje se podnošenjem pisanog zahteva banci koja je zaključila ugovor sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Izmenama pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na kreditnu podršku,  predviđeno je da se umesto propisanog javnog poziva sada ide neposredno podnošenje zahteva na osnovu samog pravilnika.