У послеподневним часовима смена кише, снега, ветра и сунца начинила је смену годишњих доба у току последњих мартовских дана.

Крупне пахуље падале су у неколико наврата негде око 15.00 часова.

Тридесетоминутна смена ветра и пахуља У Горњим Миоковцима изазвала је страх због воћа које је у цвету. Крај познат по кајсијама, али и осталом воћу тренутно је покривен снегом.

Мештани села наводе да оправдано страхују због ноћи која предстоји, а воће у цветању треба да опстане!

Милица Матовић

Планина Јелица, њени обронци и чудесна лепота, иако један од симбола Чачка, остала је помало у сенци својих комшија Овчара и Каблара. Чачански планинари и мештани подјеличких села желе свим заинтересованим да „открију“ ову планину, на којој су последњих неколико година обележене и уређене бројне стазе. У недељу, 2. априла, ПД „Каблар“, под покровитељством Планинарског савеза Србије, Министарства омладине и спорта и Града Чачка, организује традиционалну акцију„ВПТ 2023 – Јелица“.

Окупљање и свечано отварање, испред просторија Месне заједнице у селу Јежевица, планирано је до 9 часова. Може се бирати између две стазе. Дужа (око 15 километара) води од манастира Јежевица, преко „еко стазе“ од врха Црна стена. Иде се локалним путем, уз лаган, али константан успон ка Грујиним ливадама, са преласцима на шумске путеве и стазе. Пред сам крај стаза иде венцем Јелице, а предвиђена је пауза код новог видиковца и највишег врха Јелице (Црна стена, 929 метара надморске висине), где се налази и природни видиковац. Са врха ће се учесници спуштати шумском стазом кроз атаре села Бањица ка селу Јежевица и почетној тачки, односно манастиру Јежевица.

Друга стаза дуга је око десет километара. Ићи ће се, такође, од манастира Јежевица до уласка на „еко стазу“. Уз неколико лаганих и кратких успона шумским путевима и стазама проћи ће се кроз атаре села Бањица, уз стални поглед на Јежевицу, Заблаће и Бањицу. Пауза ће бити код ловачке кућице, а предвиђен је повратак шумском стазом до почетне тачке, манастира Јежевица.

Кабларци позивају све заинтересоване да им се јаве и крену са водичима у откривање занимљивих јеличких предела. Из ПД „Каблар“ напомињу да на одабране стазе треба понети довољно воде и хране за читав успон и повратак. По завршетку акције организатор је за све учеснике обезбедио традиционалан планинарски ручак (пасуљ – посна и мрсна опција, хлеб и салата, по цени од  400 динара). На стазама ће бити присутни редари из друштва организатора акције, дежурни лекар, екипа Црвеног крста, а по потреби и екипа Хитне помоћи.

Више информација заинтересовани могу добити од Александра Бараћа на број 064/852-60-48. Вође пута су обавезни да најаве долазак групе или појединца до четвртка 30. марта, као и број оброка, а по доласку да предају организатору исправно и потпуно попуњен образац 01. КПП који се  може преузети на линку:

КАКО ДОЋИ ДО СТАРТНОГ МЕСТА:

Из правца Ариља: https://goo.gl/maps/xqGexv9ptvEH12ZQ9

Из правца Ужица: https://goo.gl/maps/74VtbDnW9uciqwSp9

Из правца Краљева: https://goo.gl/maps/QRW7yCTErvhmJ6yw9

Из правца Прељине: https://goo.gl/maps/4H62VnBHTLRqJBi38

КОНТАКТ ПОДАЦИ ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ И ПРИЈАВЕ:

Официјална мејл адреса: pdkablarcacak@gmail.com

Александар Бараћ – 064/852-60-48; salebarac@gmail.com

Жарко Ђурић – 063/71-65-353; zazenac@gmail.com

Борис Леваи – 064/192-38-16;evgengroc@gmail.com

Невена Трифуновић – 060/391-60-50;nivajena@gmail.com

У среду, 22. марта, у ОШ „Ратко Митровићˮ одржана је традиционална манифестација „Дан отворених вратаˮ приликом које је у посету школи дошло око сто седамдесет предшколаца са својим васпитачима из три вртића: „Сунцеˮ, „Бошко Бухаˮ и „Бамбиˮ. Ова активност, која је део акционог плана о сарадњи предшколске установе „Радостˮ и ОШ „Ратко Митровићˮ, веома је важна у процесу транзиције ученика из предшколске у школску установу и омогућава будућим првацима да се упознају са школским амбијентом и предметима који их очекују у наставку школовања. ОШ „Ратко Митровићˮ је школа која је препознатљива по програму целодневне наставе, који се успешно спроводи већ шест година, као и по модерном изгледу и савременим условима рада, у шта су будући прваци могли да се увере обишавши све учионице, фискултурну салу, школску библиотеку и остале просторије.

Драге госте из вртића учитељи и наставници дочекали су у својим кабинетима, где су им кроз занимљиве активности и огледе приближили садржај својих предмета, тако да су предшколци могли видети импровизовани вулкан, кретање Сунца и Земље, играти се асоцијација, погледати цртани филм на рачунару, мозгати и решавати математичке игрице, слушати песмице на страним језицима, научити нешто ново о животињама и биљкама, учествовати у експерименту са пламеном и новчаницама које не могу изгорети, играти се словима и речима, упознати се са ликом Вука Караџића, сазнати нешто о народној традицији, показати своје способности у сали за физичко васпитање, певати и играти уз музику и још много тога. 

Школу су напустили насмејани и препуни нових знања носећи у рукама поклоне као драгу успомену на овај дан. 

                                                                            Марија Миљуш

Фотографије: Божидар Станојевић

КРЕДИТИ ФОНДА ЗА РАЗВОЈ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Поред четири актуелна програма подршке привреди (инвестициони кредити, кредити за трајна и обртна средства, кредити за пословање у неразвијеним подручјима и инвестициони програм “Опоравак и развој”),  које је расписало Министарство привреде, а подржао Фонд за развој, још неколико је у припреми, односно, чека се усвајање Владе Републике Србије. Реч је о јавном позиву за учешће у Програму подршке привредним друштвима за усвајање принципа пословања у међународним ланцима вредности у 2023. години; Програму раног развоја; Smart Start (Паметни почетак), Програму подршке стартаповима; Програму подршке за жене предузетнице, за које је ове године издвојено знатно више средстава, него раније; и Стартап програму за почетнике и младе у 2023. години, најавила је Горана Танасковић, руководилац Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа ОЈ Чачак.

– Програм подршке за жене предузетнице, чије усвајање очекујемо ускоро, намењен је за финансијску подршку новооснованим и постојећим предузетницима, као и микро и малим привредним друштвима, који су регистровани у Агенцији за привредне регистре, а чији су оснивачи или законски заступници жене. У привредном друштву које има више оснивача, већински удео мора бити у власништву једне или више жена, минимум 51 одсто. Опредељена средства за 2023. годину су 600.000.000 динара, што је знатно више, него претходних година. Средства ће се користити за куповину машина, опреме, алата и нове рачунарске опреме и софтвера, доставних возила, за текуће одржавање, адаптацију пословних или производних простора, до износа од милион динара од укупних средстава за инвестирање, као и за куповину пословног и производног простора, за оперативне трошкове који могу да учествују највише до 25 одсто у структури укупног улагања за које се потражују средства. Више информација о намени овог програма биће када буде и званично усвојен на Влади Републике Србије – најавила је Горана Танасковић, руководилац РПК Моравичког и Рашког управог округа ОЈ Чачак.

Саговорница “Гласа” је истакла да ће по овом кредиту предузетнице моћи да остваре право на финансијску подршку у виду бесповратних средстава до 50 одсто вредности улагања за привредне субјекте који припадају јединицама локалне самоуправе разврстаним у прву и другу категорију развијености, односно до 60 процената за трећу и четврту групу развијености.

ИНВЕСТИЦИОНИ КРЕДИТИ

За инвестиционе кредите за микро, мала и средња предузећа и предузетничке радње су јако повољне каматне стопе, рок отплате је до осам година, са грејс периодом од једне године. За недовољно развијена подручја, где се убрајају Лучани и Краљево, услови су још повољнији.  

– Минимални износ кредита за предузетнике је 300.000 динара, а максимални износ по једном привредном субјекту код Фонда за развој, са свим његовим повезаним лицима, у току календарске године, може бити до 250.000.000 динара, уколико средство обезбеђења није првокласна банкарска гаранција. Минимални број запослених радника за максимални износ је 50 радника. Фонд прихвата, као предрачунску вредност инвестиционих улагања, само нова улагања. Под новим улагањима сматрају се и она улагања која су реализована до шест месеци пре датума подношења захтева за кредит, што предузетник потврђује адекватним доказима. Инструменти обезбеђења уредног враћања кредита су: гаранција пословне банке, меница и менично овлашћење јемца/ приступиоца дугу, хипотека првог реда на непокретностима, залога на постојећој производној опреми и другим покретним стварима и меница и менично овлашћење предузетника – наводи Танасковић.

КРЕДИТИ ЗА ТРАЈНА И ОБРТНА СРЕДСТВА

За коришћење средстава за трајна обртна средства, такође су повољне каматне стопе, а рок отплате је до четирти године, у оквиру којег је грејс период до шест месеци.  

– Максимални износ по једном привредном субјекту код Фонда за развој, у току календарске године, може бити до 250.000.000 динара, уколико средство обезбеђења није првокласна банкарска гаранција. Минимални број запослених радника за максимални износ је 50 радника. За недовољно развијене јединице локалне самоуправе су повољнији услови. Средства и по овом програму могу се користити за кредитирање свих привредних грана осим за: организовање игара на срећу, лутрија и сличних делатности; производњу и промет било ког производа или активности, које се према домаћим прописима или међународним конвенцијама и споразумима, сматрају забрањеним; и промет нафте и нафтних деривата – објашњава наша саговорница.

ИНВЕСТИЦИОНИ ПРОГРАМ “ОПОРАВАК И РАЗВОЈ”

Основни циљеви инвестиционог програма “Опоравак и развој” су да се кроз подршку за нова инвестициона улагања подржи опоравак и развој привредних субјеката у условима током и након пандемије изазване вирусом корона, очува запосленост, подстакне привредни развој на принципима одрживог развоја и унапреди конкурентност кроз улагања у дигитализацију и примену нових технологија. Средства за спровођење овог програма обезбеђена су из кредитне линије Европске инвестиционе банке у износу од 90.000.000 евра, као и из средстава Фонда за развој Републике Србије у износу од 100.000.000 динара.   

– Право да конкуришу за коришћење средстава по овом програму имају привредни субјекти који имају мање од 250 запослених, као и привредни субјекти средње тржишне капитализације, дефинисани као предузећа са минимално 250 запослених, а мање од 3.000 радника, а који су у приватном или задружном власништву и који су регистровани у Агенцији за привредне регистре и другим одговарајућим регистрима – каже Танасковић.

По овом програму се може конкурисати за коришћење средстава за следеће намене: куповину, изградњу, доградњу, реконструкцију, адаптацију, санацију, инвестиционо одржавање простора за обављање делатности, или складишног простора и смештајних капацитета у туризму, осим куповине земљишта; куповини нове или половне (до шест година старости), опреме за обављање делатности, укључујући алате и доставна возила, као и друга транспортна средства; куповину рачунарске опреме; и нематеријална улагања (набавка софтвера). Имовина која се стиче улагањем мора бити нова, осим када имовину стичу микро, мала и средња правна лица, каже наша саговорница.   

– Максимални износ кредита по овом програму је 290.000.000 динара, а минимални износ је 1.000.000 динара, док висина одобреног кредита не може бити већа од 75 одсто оправданих трошкова из предрачунске вредности инвестиционог улагања. Рок отплате кредита је 12 година, у оквиру кога је грејс период до две године, или шест година, у оквиру кога је грејс период до једне године, са повољним каматним стопама. Кредит може бити одобрен и привредном субјекту који је у званичним финансијским извештајима за једну од последње две године исказао нето губитак, али је остварен пословни добитак. Захтев по овом програму може се поднети док се средства не утроше, а најкасније до 30. јуна 2023. године – нагласила је Танасковић.

КРЕДИТИ ЗА ПОСЛОВАЊЕ У НЕРАЗВИЈЕНИМ ПОДРУЧЈИМА

Право на коришћење средстава имају сви привредни субјекти из недовољно развијених и изразито недовољно развијених јединица локалне самоуправе, и уколико имају позитиван финансијски резултат у години која претходи години подношења захтева за кредит, као и позитивне тенденције у бруто билансу за текућу годину.  

– За микро, мала, средња и велика правна лица инвестициони кредити ће се одобравати са роком отплате до десет година, у оквиру кога је грејс период до једне године, са повољном каматном стопом. Кредити за трајна обртна средства ће се одобравати са роком отплате до четири године, у оквиру кога је грејс период до шест месеци, такође, са повољном каматном стопом. За предузетнике, за инвестиционе пројекте, кредит је са роком отплате до осам година, у оквиру којег је грејс период до једне године. За трајна обртна средства, са роком отплате до четири године, у оквиру којег је грејс период до шест месеци, уз повољну каматну стопу – навела је Горана Танасковић.

За више информација о актуелним програмима подршке привреди погледајте сајтове: www.preduzetnistvo.gov.rs и www.fondzarazvoj.gov.rs.

Н. Р.

САБРЕМЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ПРОИЗВОДЊЕ ЈАГОДАСТОГ ВОЋА У СЛУЖБИ ДОБРЕ ПРАКСЕ

МАЛИНА – ЕЛИКСИР ЗДРАВЉА!

Иако се и раније знало да је јагодасто воће изузетно важно у људској исхрани, његова хранљива и лековита својства су доспела у жижу озбиљнијег интересовања јавности са пандемијом короне. Нагли скок потражње за малином на светском тржишту, ставио је ово цењено извозно воће у фокус интересовања, како стручне јавности, тако и потрошача. Корисна својства српског „црвеног злата“, али на првом месту савремена технологија гајења, биће тема монографије „Савремена производња малине“ која ће бити објављена у априлу, чији је аутор др Александар Лепосавић, истакнути домаћи стручњак  за област производње јагодастог воћа.

Др Александар Лепосавић је на 150 куцаних страна текста, илуструјући их са више од 80 оригиналних фотографија, припремио за штампу монографију под насловом: „Савремена производња малине“ у суиздаваштву Института за воћарство из Чачка и Пољопривредног факултета Универзитета у Нишу. У монографији су, поред општих, систематизована и обрађена и најсавременија знања о свим значајним аспектима технологије производње и прераде малине. Поред сортимента малине и нових технолошких поступака у њеној минералној исхрани и заштити од гљивичних и других обољења, део књиге ће бити посвећен хранљивим и лековитим својствима јагодастог воћа. Књига је првенствено намењена произвођачима малине, као и агрономима – воћарима и технолозима који се баве организацијом производње и прераде овог воћа. 

Како наводи др Александар Лепосавић, основни предуслов за очување и унапређење дугогодишње лидерске позиције Србије на светској мапи произвођача најквалитетније малине у свету је увођење одговарајућег сортимента за различите видове прераде и пласмана овог цењеног јагодастог воћа и нових технолошких приступа у његовом гајењу. 

– У припреми монографије „Савремена производња малине“ коришћени су најновији оригинални научни и стручни радови из области малинарства, а посебно вишегодишња истраживања која су вршена у Институту за воћарство у Чачку, што књизи даје карактер савременог дела. Имајући у виду последња дешавања и цикличност у производњи малине, очекујемо да ће ова књига дати значајан допринос у развоју и превазилажењу изузетно тешке ситуације у малинарству Србије, али и других земаља у којима се ова изузетно важна воћна врста гаји – каже др Лепосавић. 

ИЗВАНРЕДНА ХРАНА СА ЛЕКОВИТИМ СВОЈСТВИМА

Иако је књига превасходно намењена произвођачима малине, агрономима и технолозима који се баве организацијом производње и прераде овог воћа, поједини њени сегменти биће веома интересантни и широј читалачкој публици, јер доносе веома интересантне текстове о хранљивим и лековитим својствима јагодастог воћа.  

– Плодови јагодастог воћа се употребљавају као храна у свежем стању, лек и сировина за прераду, јер поседују уникатна хранљива и лековита својства и због тога се сматрају еликсиром здравља и дуговечне радне и физичке способности човека. Од јагодастог воћа се у лековите сврхе најчешће употребљавају плод, лист и цвет. Хранљива и лековита вредност јагодастог воћа је производ специфичног хемијског састава, а нарочито високог садржаја витамина, минералних материја, појединих микроелемената (посебно калцијума, магнезијума, гвожђа). Због већ поменутог обиља минерала, али и витамина Ц, К и свих из групе Б, плодови малине, јагоде, купине, боровнице и црне рибизле, чак и у малим количинама обезбеђују дневне потребе у овим материјама и, изузев у ретким случајевима, могу их конзумирати и деца и одрасли – истиче наш саговорник.

Захваљујући алкализујућим својствима и повољном садржају калцијума и калијума, јагодасто воће доприноси елиминацији мокраћне киселине из организма и због тога се оно обилато користи у превенцији настајања и умањењу штетног деловања код обољења као што су гихт, реуматизам и артритис. Такође, истраживања су показала да због повољног садржаја салицилне киселине у њима, ово воће делује противупално, а због богатства у садржају влакана користи се у различитим програмима за контролисане енергетске дијете, јер је унос енергије минималан, а унета влакна пружају осећај ситости.

Свежи и на различите начине осушени плодови, који садрже органске киселине и пектине, препоручују се за превенцију настанка и помажу у лечењу великог броја гастроинтестиналних болести, као што су: чир на желуцу и дванаестопалачном цреву, хипоацидни гастритис, ентероколитис и цревна дисбиоза (поремећај цревне микробиоте) са процесима трулења и врења у цревима. 

Како наводи др Лепосавић, у медицинској науци и пракси је утврђено да минералне супстанце и органске киселине из плода малине, купине, боровнице и црне рибизле регулишу pH крви, побољшавају крвну слику тако што смањују ниво холестерола и триглицерида, а такође утичу и на снижење крвног притиска повећавајући еластичност артерија и спречавајући њихово зачепљење. Поред тога, флавоноиди у плодовима овог воћа смањују оксидативни стрес, а уједно благотворно делују на оптимизацију можданих функција и велики број лекара и нутрициониста указују да су они заслужни за младалачко функционисање мозга. Сами тим, коришћење малине, купине, боровнице и црне рибизле је одлична превенција настајања деменције и Алцхајмерове болести.

Због повољног односа између шећера и киселина, свежи плодови јагодастог воћа су изванредна храна за анемичну децу и старе и изнемогле особе, а такође су и добро лаксативно средство.

Последњих година, медицински стручњаци посебно указују на делотворан утицај елагинске киселине из семенки малине и купине на заустављање деобе малигних ћелија.

Јагодасто воће може бити корисно за особе са инсулинском резистенцијом или дијабетесом типа 2 на неколико начина. Плодови овог воћа имају низак гликемијски индекс, што значи да имају мањи утицај на ниво шећера у крви. Ово може помоћи у регулисању шећера у крви и нивоа инсулина, што је посебно важно за особе са инсулинском резистенцијом. Друго, већ је речено да су бобице богате влакнима, што може помоћи у успоравању апсорпције шећера у крвоток и подстаћи осећај ситости, што доводи до боље контроле шећера у крви. Осим наведеног, бобице садрже антоцијанине, за које се  показало да побољшавају осетљивост на инсулин. Ово може помоћи телу да ефикасније користи инсулин и побољша контролу шећера у крви. Све у свему, укључивање разних бобица у исхрану може бити корисна стратегија исхране за особе са инсулинском резистенцијом или дијабетесом типа 2.

СВЕ ПОПУЛАРНИЈА ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА 

Према речима др Лепосавића, ово су само неки од бенефита коришћења плодова јагодастог воћа у исхрани и превенцији разних обољења, а због обима производње и значаја појединих воћних врста из ове групе треба напоменути да се лековитим својствима одликују сви органи малине, купине, боровинице и црне рибизле. 

– Наравно, предуслов за коришћење било којег органа ових воћних врста је да се засади одржавају, без обзира на начин производње (интегрални или органски) у складу са свим принципима добре произвођачке праксе. Поред осталог, то подразумева да се води рачуна о количини и начину примене органских и минаралних ђубрива, о начину и времену примене пестицида, као и начину брања и чувања листова, коренова, цветова и плодова. С обзиром на то да се у последњих неколико година повећава раст тражње за органским производима код нас и у свету, овај тренд производње је све заступљенији у нашим засадима. Највише има органских засада малине, што је и логично, јер се она код нас највише гаји, али у порасту је и број органски гајене боровнице, црне рибизле и купине, док је јагоде најмање. Наравно да се произвођачи, и по интегралном и по органском поступку консултују са стручњацима, а посебно се сарадња интензивира у временима високих откупних цена плодова. Сарадња је интензивна и у случајевима када пада цена овог воћа, односно, када произвођачи покушавају да повећају палету производа, па плодове суше, производе слатко, џемове, желе, пире, пасте, пекмез, мармеладу, компот и сијасет других. При томе треба истаћи да је то код нас још увек на веома ниском нивоу, а да се у свету од јагодастог воћа производи више стотина, па чак и хиљада производа. Не треба заборавити да бројне фармацеутске куће справљају и лекове и таблете на бази малине, купине, боровнице и црне рибизле – закључује др Лепосавић.

Иначе, када буде одштампана, „Савремена производња малине“ ће бити 11. монографија коју је др Лепосавић написао од када је почео да ради у чачанском Институту за воћарство. Највећи број претходних књига је написао са старијим колегом, професором Светом Петровићем, а ово је прва коју ће потписати као једини аутор.  

В. С.

ЉУБИЦА ВОЈИНОВИЋ: СЕЋАЊА НА СТАРИ ЧАЧАК И ЖИВОТ У ЊЕМУ (трећи део)

Пише: Љубица Војиновић

ОДРАСТАЊЕ У УЛИЦИ ГОСПОДАРА ЈОВАНА

Драгослава Миливојевић, коју су звали Драгица, била је млађа од брата пет година. У Чачку је завршила основну и женску радничку школу. Године 1937. удаје се за Милоша Ковачевића, официра Војске Краљевине Југославије, родом из Бруса. По завршетку војне академије, Милош је распоређен у Чачак, где и упознаје будућу супругу. Супружници се убрзо, због Милошеве службе, селе у Шибеник, где им се 1938. рађа кћерка Љубица, а две године касније на свет долази и Мирјана. Породица је на окупу свега неколико година, пошто 1941. избија рат. Милош бива заробљен и одведен у Немачку, најпре у логор Оснабрик, потом у Нирнберг. После рата је неко време остао у    Немачкој, а потом отишао у Аустралију где је провео остатак живота.

После очевог одласка у заробљеништво, мајка, сестра и ја уточиште проналазимо у Чачку, код бабе. До 1946. живимо у хотелу „Русија“, који је баба водила после дедине смрти пуних 12 година. После ослобођења одатле бивамо истерани буквално на улицу. Неко време смо становали код бабиног сестрића Милана Јовановића, изнад „Занатске касине“.

Године 1947. моја породица се пресељава се у Господар Јованову улицу и у њој остаје 25 година. Улица која данас носи то име није она у којој сам ја одрасла. Некадашња Господар Јованова почињала је између „На-ме“ и хотела „Београд“ и протезала се до кафане „Таково“ и данашњег Дома културе.

На почетку, иза угла „На-ме“, било је двориште из кога се улазило у станове над Ерића кућом. У једном је живела породица рударског инжењера Јосифа Сафнера, а у другом обућара Милутина Ковачевић. Данас је овде смештена управа Апотекарског центра. У нашој улици се налазила прва градска библиотека, реонска канцеларија, кафана „Никшић“ и продавница „Краљ чарапа“ Стевана Вуловића. У њој су живеле породице железничара Драгог Вујадиновића, Јеле капетанице, Милосава Благојевића, професора Тиосава Матића …

Послератне године су биле изузетно тешке, обележене немаштином и борбом за опстанак.  Град је био подељен на рејоне, а следовања смо добијали према броју чланова породице. Имали смо карте за хлеб (црни или проју) и млеко. Ако ових намирница нестане на једном месту, идемо на друго, и тако сваки дан. Онај ко је могао на пијаци је куповао још понешто од хране – сир, кајмак, воће и поврће. Од метражне робе добијали смо „циц“ или фланел „на коцкице“ (по четири коцкице на метру тканине). Код „Бате“ смо набављали тенис патике или гумену обућу. Беле патике смо мазали цинквајзом, а за бело-плаве чекали у реду од пет изјутра. Чарапе и џемпере плели смо од вуне, а осталу одећу су нам родитељи преправљали од своје предратне гардеробе. Помоћ која је стизала из Америке, у такозваним Унриним пакетима, такође нам је дељена преко рејона. Пакети су садржали конзерве, качкаваљ и маргарин за мазање, млеко и јаја у праху, које је народ прозвао Труманова јаја, јер је тада председник САД био Хари Труман. Они који су имали родбину на Западу радовали су се пакетима половне одеће, од које су део најчешће продавали.

Свакодневне бриге и проблеми  упућивали су људе једне на друге. Комшије су живеле у заједништу, узајамно се помагале, а пријатељства која су се развијала у нашој улици трајала су деценијама и преносила се са старијих на млађе генерације. Иако сиромашна, деца су умела да се забаве и радују сваком дану. Куповне играчке су биле права реткост, углавном смо их правили од крпе. Лопте – крпењаче, гумене – реткост. Лутке – од крпе, тек понека од каучука. Нашао се и по који стари бицикл, да се сви извозају. Деца су дрвеним штапом терала точак од старог, расходованог бицикла, кадкад и обруч од бурета. Као колица за лутку могла је да послужи кутија од ципела везана канапом. Дечаци су играли крајцарице, кликера и купе, правили праћке, прангије, лук и стрелу. Девојчице прескакале конопац, играле школице, а за време распуста училе да плету и везу. Дуге зимске вечери прекраћивали смо друштвеним играма, као што су „не љути се човече“, „земљопис“, „мица“… Лети смо одлазили на Мораву, купали се, гњурили, скакали са обале или дрвета, возили се на некаквом старом чамцу или гуми од аутомобила. Зими смо се санкали, сличугали, грудвали, клизали, правили Снешка Белића. Нису сви имали сопствене санке, користили смо их заједнички. Сличуге су прављене од дрвета, а везиване канапом. Бобове за санкање су имали старији, омладинци. Одлазили смо углавном код „Белвија“, где је бедем био највиши, и ту се спуштали. Старија деца су ишла на Лисичије рупе.

Основна школа је тада трајала четири, а гимназија осам година. Моја генерација је на корзо излазила тек у петом и шестом гимназије. Током школске године прошетали бисмо се после часова и задржавали до пола осам, евентуално до осам сати. За време распуста смо могли да останемо нешто дуже, а ишли смо и на игранке, у биоскоп или на кошаркашке утакмице. Девојке су обично излазиле групно, по  пет-шест из разреда или комшилука. У овом узрасту ретко ко се „забављао“, углавном смо се кибицовали и симпатисали. Трудили смо се и да зарадимо неки динар, најчешће код „Воћара“, пребирајући печурке и воће. Ја сам лепила кесице за ванилу, цимет, соду бикарбону и бибер, чијом се продајом бавила госпођа Лепа Протић.

Тако су, у заједничким играма и школовању, стасавале генерације младих Чачана. Дође и време да се растајемо, да свако крене својим путем. Ја сам из шестог разреда гимназије отишла у Зуботехничку школу у Београд, а потом на Соматолошки факултет. Студије сам напустила са друге године и запослила се као зубни техничар. Удала сам се за стоматолога Ђорђа Војиновића и добила синове Владана и Милоша. Моја сестра Мирјана је апсолвирала социологију, али није стекла диплому. Отишла је у Енглеску, па у Канаду. У браку са Станимиром Пујићем добила је две кћерке – Драгославу и Милицу. Мајка нам је умрла изненада,1973. године, у својој 57. години, не дочекавши пензију. (После рата се, уз додатне стручне курсева, запослила у ДОЗ-у.) Отац је преминуо у Аустралији, 1980. године. Сахрањен је у Чачку.

Јуче су у Породилишту Опште болнице Чачак на свет дошле ТРИ БЕБЕ, ЈЕДАН ДЕЧАК И ДВЕ ДЕВОЈЧИЦЕ.

Породилиште Опште болнице Чачак „покрива“ подручје града Чачка и општина Ивањица и Лучани.

Извор: Ча глас

Јубиларно 60. ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ свечано ће бити отворено вечерас у 20 часова у Великој сали Градске библиотеке музичко-поетским програмом „Ето пјесма“ у извођењу Радета Шербеџије и његовог бенда „Западни колодвор“.

До четвртка јутарњи мраз, а затим осетно топлије, и до 20 степени. Расте ваздушни притисак и доноси разведравање које ће се током ноћи ширити од севера ка југу. Ипак и сутра услови за краткотрајне пљускове кише или снега. Стиже још хладнији ваздух са севера Европе, па ће ујутру бити мраза од -3 степена, највиша дневна до 10 степени. У Београду ветровито, уз по коју кап кише или пахуљу. Ујутру 2 степена, на рубу града нула, највиша дневна 9 степени.

У суботу 25. марта 2023. године одржано је 54. Општинско такмичење рецитатора “Песниче народа мог” у Музичкој школи “Др Војислав Вучковић” у Чачку.

Списак победника са 54. Општинског такмичења рецитатора ПЕСНИЧЕ НАРОДА МОГ :
МЛАЂИ УЗРАСТ (од првог до четвртог разреда основне школе)

1. Вања Петровић (“Дечија права” Данијела Квас)
   -ОШ „Милица Павловић“
2. Неда Милошевић (“Рођење мога брата” Данијела Квас)

• ОШ „Милица Павловић“

1. Софија Босић(“Крила” Мирослав Антић)

• ОШ „Степа Степановић“
  СРЕДЊИ УЗРАСТ (од петог до осмог разреда основне школе)

1. Мина Грујовић “Обичним речима речено” Биљана Станојевичћ

• ОШ „Вук Караџић“

1. Дивна Пуношевац (“Одрастање” Елизабета Георгијева)

• ОШ „Филип Филиповић“

1. Никола Вербић (“Ниси ти више мали” Матија Бећковић)

• ОШ „Степа Степановић“
  СТАРИЈИ УЗРАСТ (средње школе)

1. Јелена Маџаревић (“Теодора” Сима Пандуровић)

• Прехрамбено – угоститељска школа

1. Лука Тимотијевић (“Песма о Еуридики”)
   -Техничка школа
2. Мина Гошњић (“Можда је боље да никад не сазнам” Огњенка Лакићевић)
   • Гимназија
3. Данило Лукић (“У квргама” Милан Ракић)

• Медицинска школа

Због радова у трафо-станицама без електричне енергије биће:

Од 08:00 до 10:00 часова корисници у Улици Моравској и делу Бате Јанковића, од кружног тока до моста
Од 08:15 до 10:15 часова корисници у Љубићу, код Плавог моста
Од 10:00 до 12:00 часова корисници у Улици кнегиње Љубице, Приштинској и Браће Новичић
Од 10:15-12:15 часова корисници у Улици Милинка Никшића, од моста до надвожњака
Од 12:00 до 14:0 часова корисници у Љубићу, око крушног тока
Од 12:15 до 14:15 часова корисници у Љубићу, у Улици Гвоздена Шевића, део Драгомира Павловића и део Зеленгорске, Алексија Миленковића, Хероја Ђуракића, ка пошти.

С А О П Ш Т Е Њ Е Министарства унутрашњих послова у Чачку

Припадници Министарства унутрашњих послова у Чачку, у контроли током викенда, искључили су из саобраћаја четворицу возача, двојицу који су починили прекршај насилничка вожња и двојицу који су возили под дејством психоактивних супстанци.

Саобраћајна полиција је на путу Краљево-Мрчајевци пресретачем зауставила држављанина Турске који је, возећи „дачију“, прекорачио брзину за 61 километар на час и то док је претицао колону возила преко пуне линије.

У месту Расовац патрола је затекла четрдесетосмогодишњака који је управљао мотокултиватором са 2,01 промил алкохола у организму, док су у Ивањици и Чачку из саобраћаја искључени двадесетдвогодишњи возач „голфа“ под дејством канабиса и четрдесетогодишњи возач „пежоа“ под дејством бензодијазепина.

Против свих возача биће поднете одговарајуће прекршајне пријаве.

Невероватно добар одзив Чачана био је за хуманитарни базар за четворогодишњу Хелену Живковић, који је одржан јуче на градској плажи поред Мораве. Базар су организовале Хеленина мајка Јелена и Гордана Лазаревић, сестра Војке Јевтовић, која и сама води битку са тешком болешћу. За седам, осам сати прикупљено је око 167.000 динара и 70 евра. Војка је због лечења морала да отпутује у Турску, али је желела да све оно што је раније остало од хуманитарних базара, поклони за малу Хелену. Донирали су и многи други своје производе, накит, цвеће, слаткише… Девојчице Јована Мајсторовић и Неда Биорац овог пута су руже продавале за Хелену, помагале су и њихове мајке Драгана и Гоца, као и увек, у оваквим акцијама са својом рикшом био је и Драган Толић…  

– На Војкином примеру, показало се да се много може, када се људи са добром вољом повежу. Верујем да ће тако бити и за малену Хелену. Базар је био изузетно добро посећен, многи су давали новац, а ништа нису желели да узму – преноси утиске Гордана Лазаревић.

Помоћ за Хелену може се уплатити преко Фондације „Хуманост без граница, (126 на број 2407). Јелена апелује да се помоћ уплаћује директно на Хеленин рачун, јер је преко СМС порука дужа процедура. Новац се може донирати и у хуманитарне кутије по Чачку.

– Помоћ су најавили још многи. Зову људи из Београда, Сарајева… Следеће недеље је акција у Ужицу. Надам се, верујем, да ће све бити добро, јер много људи је стало уз нас – закључује Јелена и захваљује свима који су уз њу и девојчицу у овој борби.

В. Т.

Поред СМС поруке, помоћ се може извршити на динарски и девизни рачун, као и путем Е-донирај интернет плаћањем платним картицама из целог света, као и преко PayPal-a. 

ЉУБИЦА ВОЈИНОВИЋ: СЕЋАЊА НА СТАРИ ЧАЧАК И ЖИВОТ У ЊЕМУ (други део)

Пише: ЉУБИЦА ВОЈИНОВИЋ

КАФАНСКЕ ЗАБАВЕ И УЈАК МИГУЛА

Са Миланом и Љубицом у кафани је радио син Миодраг, у нашем граду познат као Мигула. Рођен је 1911. године, завршио трговачку академију, а војску одслужио у Земуну, у ваздухопловству. Доласком у Чачак аматерски се бавио пилотирањем, био је међу оснивачима аеро, бициклистичког и коњичког клуба, постао је и добровољни члан ватрогасног друштва. Међу првима у Чачку је возио аутомобил. За време рата је отишао у четнике и погинуо 1944. године у Пожези, у чину резервног поручника. Није оставио потомство.

Био је свестран, шармантан и изузетно занимљив човек, па није чудо што је, помажући родитељима, себе пронашао у забавним садржајима, без којих се није могла замислити ниједна виђенија чачанска кафана између два рата. У њима су преко дана одржаване игранке, матинеи, а у зимским вечерима фамилијарне и забаве разних еснафа и друштава, балови и маскенбалови. Познати су били официрски балови. Свирали су чачански Цигани – Лато, Страјо, Мујо, Баџо, Павле, а повремено су изнајмљивани путујући оркестри  из Београда, Ваљева и Војводине, па чак и тамбурашице из Мађарске. У Чачку су се задржавали дуже, само су мењали кафане.

Чачани су се за забаве и балове данима припремали. Удаваче и њихове мајке су шиле хаљине и куповале салонске ципеле. У кафану се стизало са корпама пуним разних ђаконија. Било је ту пршуте и пихтија, сира и кајмака, вруће проје и гибанице. Торте и ситни колачи припремани су са посебном пажњом. Мајке су говориле, често и лагале, да су све то умесиле њихове кћерке. Домаћини су од куће доносили само по једну флашу ракије и вина, колико да се похвале. Пиће се иначе наручивало у кафани, као и печење и роштиљ.

Мушкарци су ишли од стола до стола, пршуту заливали вином и задиркивали туђе жене, а касније се код својих правдали како су били пијани и ничега се не сећају. Момци и девојке су се кришом гледали, а кад почне музика за игру, младићи би прилазили мајкама, дубоко се поклонили и тражили дозволу да са ћерком одиграју неку игру. Углавном су добијале одобрење, али су мајке све време будно мотриле на ком одстојању пар игра, да ли им се тела случајно додирују. Уколико би приметиле нешто сумњиво, покретом главе или очију наређивале би девојци да одмах по завршетку игре дође за сто. Када је реч о играчком умећу, најбољи су били Жика Август и Томо Зупан. Над њима у Чачку није било играча.

А када музика удари туш, Мигула би обавештавао госте да почиње томбола. Право учешћа имали су сви који су поседовали одштампан програм забаве и број стола. Награде су биле печено прасе од 30 и двиска од 40 килограма. Кафански момци су брзо продавали картоне са одштампаним бројевима, а узгред делили зрна пасуља или кукуруза којима се извучени бројеви покривају. Из платнене вреће неко је извлачио кугле са бројевима, све док срећни добитник не дрекне из сале: „Доста“.

Мигула је важио за ненадмашног организатора тадашњег друштвеног живота у Чачку, а доказао се и као писац скечева, сценограф и костимограф. Ујак је, нема збора, био човек од идеје. Његов бели коњ, на чијим је сапима ишарао шаховску таблу, представљао је атракцију за чачанску децу и омладину.

Слика „Носталгија“ познатог сликара Драгана Ћирковића настала је испред хотела „Русија“, где је Мигула изнео и билијар. Чачани су дуго причали и о ономе што им је приредио на дочеку Српске нове године, 1931. у „Касини“. Само неколико минута пред поноћ шесторица мушкараца, у црним оделима и са белим рукавицама, у окићену салу унеше мртвачки ковчег. Гостима непријатно иако претпостављају да је реч о некаквој ујдурми. Када велики часовник са клатном откуца поноћ, носачи скидају поклопац. А у сандуку лежи, маскиран у старицу, фотограф Томо Зупан, на чијем костиму пише „1931. година“. У истом часу на вратима сале појављује се девојчица, Радмила Јовановић (сестра Драгића и Града Јовановића), окићена венцима цвећа, сва румена и лепршава. У наручју носи бело јагње са звонцетом око врата и натписом „Нова 1932. година“. Настане општа радост и честитања. Највише честитки добио је Мигула који је све то и смислио. Али, ту не би крај. Тома Зупана, који је био изузетно крупан и имао више од 100 килограма, моле да изађе из сандука. Он неће, тражи да га, као покојну стару годину, изнесу. Тако је и било, али га никада више нису узимали за овакве улоге.

За маскенбалове, који су одржавани у кафанама, често и у Соколском дому, Мигула је радо креирао гардеробу. Многе његове креације су освојиле и награду. Тако је 1929. године, на маскенбалу у „Касини“, награђен пар из Мрчајеваца, одевен у костиме које је он осмислио. На маскенбалу у истом хотелу, 13. марта 1932. године, прву награду је освојила Мигулина сестра Драгица Миливојевић, којој је костим направио од кукурузних кокица.

НАСТАВИЋЕ СЕ…

СПОЗНАЈА СРПСКОГ КУЛТУРНОГ ИДЕНТИТЕТА: ДА СЕ КОЛО ВИЈЕ!

Годишњи концерт Културно-уметничког друштва „Дуле Милосављевић” одржан је у оквиру симболичне године за Друштво, али и за Чачак. Концерт који ће град на Морави памтити одржан је у Великој сали Дома културе 16. марта као својеврсно претпразништво, уводни сегмент у отварање „Чачанске родне”, проглашење Чачка као престонице културе Србије! Организацију вечери подржали су Дом културе и Град Чачак. КУД „Дуле Милосављевић Желе” је део градског миљеа који негује вредности народне традиције. Основано је давне 1923. године као оркестарска секција, глумачка секција и тамбурашка секција „Железничара” Чачка, а један од најзаслужнијих за то што је „Желе” данас је Војин Јаковљевић, председник КУД-а.

Како се ова, 2023. година слави и као 90 година постојања самог Културно-уметничког друштва, при осврту на протеклих девет деценија постојања значајно је напоменути да је кроз исто прошло неколико хиљада чланова, те је у припреми монографија за обележавање девет деценија постојања, што је наведено у оквиру уводног дела концерта!

Уметнички директор КУД-а Милован Вучићевић посведочио је о делићу који су фолклористи извели на сцени и које се у Друштву негују: „Кореографије које је КУД извео управо су оне које играју Срби на свим просторима где живе: на територији Босне и Херцеговине, Републике Српске и Црне Горе.”

Важност неговања разноликих игара је приказана кроз палету кола која су исплетена рукама више од 500 учесника на самом концерту! О детаљима који ће уследити у години слављења Чачка као престонице културе Србије, Војин Јаковљевић, председник КУД-а „Дуле Милосављевић” истиче: „Планирано је да у прослави јубилеја, куд Дуле Милосављевић организује низ догађаја, од којих је један концерт управо овај 16. марта. Већ 22. априла нас очекује заједнички концерт са КУД „ЂИДО” из Бечеја. План је да се у хали КК „Борац” организује велики генерацијски концерт поводом прославе 90 година постојања. На концерту ће учествовати све фолклорне секције друштва, као и неколико генерација „Желових” играча који су учествовали у раду друштва током свих ових година. Такође, планирано је и учешће свих чланова који су прославили град Чачак, Боре Ђорђевића, Точка, Браће Теофиловић као и многих других.”

Путовања у европске земље, бројне турнеје изнедриле су многобројна искуства, али и међународна пријатељства којима је КУД стицао и нове облике сарадње са другим народима. Наведено потврђује В. Јаковљевић: „Друштво је последњих 10 година доживело велику реорганизацију и сада има преко 26 група које свакодневно опстају и раде у оквиру истог. Сваке године учествујемо на преко 50 наступа у Србији и иностранству. Кроз друштво је током 90 година прошло више од 50000 чланова. Турнеје у последњих 10 година бих издвојио: 2013. у Турској,  2015. у  Француској, 2016. у Чешкој Републици, 2019. у Шпанији, 2015. и 2017. у Немачкој, 2021. у Македонији,  2022. у Пољској. Такође, путовали смо на Исланд, у Норвешку, Финску, Данску, Холандију, Русију, Блегију. Готово нема европске земље у којој нисмо били, а следеће године имамо планове за одлазак у Америку.”

Вредности које носи коло као српско обележје брижно се негују школовањем стручног кадра и формирањем стручних сарадника. У складу са претходним В. Јаковљевић сведочи: „Скромно можемо рећи да је КУД „Дуле Милосављевић” сада једно од најбољих у Србији и веома цењено у свету фолклора. Данас КУД располаже двема салама за игру и својом сценом капацитета 200 места. Улаже се у стручан млади кадар јер је Друштво одувек веровало у младе људе који су желели да се баве овим послом. Још 2017. године дали смо шансу уметничком директору Миловану Вучићевићу, који оправдава поверење. У поменутом правцу школујемо будуће кадрове као што су управо Милован Вучићевић, Александар Смрекић и још неколико стручних сарадника јер смо увидели да то Чачку и региону недостаје.”

Низао се ансамбл за ансамблом различитог узраста, а оркестар Друштва је уз аплауз публике испраћао кораке фолклориста! Од најмлађег, четворогодишњака до најстаријег члана КУД-а „Дуле Милосављевић” потврђено је исто: умећем којим се нижу кораци фолклористи су упутили позив суграђанима да се коло које играју шири новим члановима! Млади фолклористи су показали да је наш културни идентитет уједно и спознаја да се коло вије док је српског народа!

Милица Матовић

Чачани којима су одобрена средства за побољшање енергетске ефикасности потписали су тројне уговоре са извођачима и представницима Града. Потписано је 398 уговора, према којима је предвиђено да радови буду завршени до краја јуна.

Комисија за мере енергетске санације ће још једном, након завршетка радова, посетити домаћинства, како би било исконтролисано да ли су послови урађени у складу са предвиђеном процедуром.

Градској управи извођачи радова већ достављају податке да ли су грађани уплатили комплетан део свог износа, као и уредну финансијску документацију и атесте, након чега ће и Град Чачак уплатити део својих новчаних обавеза. Максималан износ који Град Чачак финансира по домаћинству не може бити већи од до 140.000 динара.

Највеће интересовање грађана, око 90 одсто, било је за замену фасадне столарије, док је за замену или уградњу котлова на пелет или гас, за топлотне пумпе и соларне колекторе, као и и за изолацију објеката, било много мање заинтересованих.

Извор: Кабинет градончелника

8. „Дани патријарха Павла“, дрворезбарска колонија „Крст патријарха Павла“

Јавни позив за учешће на осмој колонији „Крст патријарха Павла“

“Дани патријарха Павла“ у Чачку са огранцима у Кућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену, у сарадњи са Епархијом жичком, покровитељом манифестације градом Чачком у организацији удружења „Павле – живот по Јеванђељу“, објављују јавни позив за учешће на осмој дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“. Позивају се сви који се баве дрворезом да учествују на осмој колонији „Крст патријарха Павла“.Дрворезбарска колонија се организује у славу лика и дела патријарха Павла. Манифестација је ове године део пројектаЧачак – престоница културе Србије 2023 (Чачанска Родна).

Потребно је ручно изрезбарити дрвени крст и доставити га до 31. августа 2023. године на адресу „Дани патријарха Павла“, Кнеза Васе Поповића 14/5, 32000 Чачак. Вашу намеру учешћа на колонијидоставите организатору до 30. јуна 2023. године на електронску адресу danipatrijarhapavla@gmail.com. Стручни жири ће оценити приспеле радове и одабрати најлепши крст чији аутор добија главну новчану награду и плакету, а остали учесници новчану награду и захвалницу. Висина крста је највише 33 цм (укључујући и постамент уколико је крст са постаментом). На свечаности, сабору, у манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи, на Дан Воздвижења Часног Крста(Крстовдан), 27. септембра 2023. године, после Свете Литургије, организује се свечаност на којој се додељује награда и захвалнице учесницима колоније.

Радови, ручно резбарени крстови, се трајно чувају, од прве колоније која је одржана 2016. године. Награђени и најлепши крстови се јавности представљају изложбама које ће се организовати где за то постоји интересовање, широм васељене. Удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ као организатор Манифестације ће, у сарадњи са градом Чачком од крстова Колоније и портрета патријарха Павла, како је и наговештено, приредити сталну поставку у Чачку када се за то обезбеди адекватан простор.

Изрезбарите и принесите и Ви крст у знак поштовања према лику и делу патријарха Павла који ћемо заједно узнети њему у част, на свечаности, 27. септембра 2023. године у манстиру Благовештење у Овчар Бањи код Чачка.

Будите и ви део приче која промовише највеће вредности овоземаљског живота, живот по Јеванђељу, угледањем на живот и дело патријарха Павла!Детаљније прочитајте на сајту https://danipatrijarhapavla.rs/(Најаве и Јавни позиви).

Најбоља остварења 14. Конкурса за најлепшу дечију песму су „Мама“ Сање  Драмићанин, ученице 3. разреда  ОШ „Милинко Кушић“  и „Тајна“ Емилије Костић,  ученице 6. разреда ОШ „Сретен Лазаревић“ Прилике.

Тако је одлучио селектор, професор српског језика и књижевности Урош Ћурчић. По његовом мишљењу друга награда међу учесницима од првог до четвртог разреда припада Жељани Златић за песму „Мама“, ученици 2. разреда ОШ „Кирило Савић“ у Осоници. Другонаграђена у узрасној категорији од петог до осмог разреда је Марија Драшковић за песму „Заборав“, ученица 7. разреда ОШ „Мићо Матовић“ Катићи.

Трећепласирани у млађој категорији је Жељко Нешковић са песмом  „Пред иконом светог Саве“, ученик 3. разреда ОШ „ Кирило Савић“ Ивањица, а међу старијима Рада Томић  са остварењем „Мој родни крај“, ученица 6. разреда ОШ „Мићо Матовић“ Катићи.

На Конкурс су пристигле 132 песме ученика из седам ивањичких основних школа. Одабране су и песмe за збирку „Пупољци“ која се издаје у оквиру Библиотеке „Мали зборник“.

 Ј.С.

-зборници (фото: ДК Ивањица)  

Јуче су у Породилишту Опште болнице Чачак рођене ЧЕТИРИ ДЕВОЈЧИЦЕ.

Ово породилиште „покрива“ подручје града Чачка и ивањичке и лучанске општине.

Извор: Ча глас

ИЗВОР: РТС

Облачно и осетно хладније време са кишом и пљусковима очекује се у земљи. На планинама ће падати снег. Највиша температура до 15 степени.

После сунчаних дана – зима се враћа на Балкан. Облачно, кишовито и ветровито време у земљи. Ветар ће на планинама, као и на северу и истоку Србије достизати и ударе олујне јачине. Киша ће после подне на планинама прећи у снег.

Престанак падавина и постепено разведравање очекује се увече и током ноћи. Јутарња температура од шест до 12 степени, а највиша дневна од 12 до 15 степени.

У Београду киша пред јутро, уз снажан северац. Температура до 12 степени, увече у осетном паду.

Облачно, кишовито и хладно време очекује се и у уторак, с највишом температуром до 10 степени.