Mart je
sneg i sunce se svađaju u ovom danu
kao dvoje ljubavnika ispred bioskopa koji ne mogu da da se odluče da li će gledati ljubavni ili ratni film.
Velike pahulje padaju mi na lice
Kao da žele da ga sakriju od radoznalih pogleda
dosadnih praznih ljudi

Gde sad ti čekaš proleće?
Gde će te naći ptice ?
Gde će ti nići trava ispod bosih stopala?
Gde će mirisati lipa?

Nekada smo voleli proleće
U martu smo se prvi put ljubili do zore
u maju smo obećali jedno drugom večnu vernost.
Da li je do proleća,
kad sve proklija i razbudi se,
tad me najviše peku ta naša obećanja,
Te slasne uspomene na neka toplija proleća?

Ovaj sneg mi više godi kao da je vreme obuklo moja osećanja
A sneg će prestati da veje jednoga dana
u okolini moga srca
pa će opet nići trava i vratiće se laste
sada mi baš godi sva ova hladnoća.

U stisnutoj šaci pesak života

puštam da klizi niz prste

nežno, lagano kao godina

Vetar južni obavija telo

toplo kao sećanje

Noge su bose

Osećam talase gde miluju se sa prstima

Sunce je danas izašlo smelo

da zagreje vazduh i prizove leto

Ovo je dan za mene

Svet je dalek sumoran negde iza planina

Kradem trenutke, lagane note, ljubičice na prozoru

Ukus čokolade, smeh, poljubac

Beskrajne misli u procepu vremena

Danas sam svoja

Danas sam samo svoja

Daj da probam
Bar jednom
Onako na živo
Šta ti znaš
Koliko ja mogu
Koliko snage u meni ima

Sve je za ljude
Pa i bol
Bol je plemenita
Ona prvo sve raskopa, pa zatim posadi seme
Iz kog nikne novi plod

Daj mi da probam
Ako ostanem ovakva ista
Neću biti nikakva
Biću pre nekako mlaka
Ko ugrejano pivo u avgustovskoj vreloj noći
Ne ide

Daj budi hrabar i ti
Daj da probamo šta može biti
Sem da ko pijani ljubavnici
U besnu noć uletimo i rabijemo se o hladne stene
Al sve se može preživeti
Sem nemanja

Nemanje je bolest koja ubija
Nemanje snage
Nemanje želje
Nemanje snova
Nemanje volje
Nemanje ljubavi
Nemanje hrabrosti
Nemanje kuće, ni doma, ni domovine
Nemanje prkosa
Niti inata
Pa šta bude
Al bar da je bilo

Daj da probam
Pa nek umrem