Budi OK

Kako da upravljamo emocijama, a da se ne borimo sa njima

Tue, 11 Aug 2020 13:18:52 GMT

Budi OK
Kako da upravljamo emocijama, a da se ne borimo sa njima

Emocije mogu da nam pomognu da razumemo svoje najdublje vrednosti jer često signaliziraju kada se dešava nešto važno:

Osećate ljubav prema porodici. Osećate zahvalnost prema svom partneru. Osećate ambicioznost u poslu i cenite dostignuća. Osećate se ispunjenim kada pomažete drugi ljudima. Osećate mir i zadovoljstvo kada radite nešto lično za sebe što vas usrećuje.

Mnogo je bolje fokusirati se na ove dublje vrednosti, nego na trenutna osećanja koja mogu da ubrzaju donošenje ishitrenih odluka.

Razmotrimo primer da treba da uputite ne baš prijatan fidbek nekom od svojih zaposlenih. Osećate se nelagodno zbog razgovora koji vas čeka, i zbog toga ga odlažete (što vas čini još nervoznijim). Preispitujući svoje emocije, shvatate da jedna od vrednosti koje se kriju iza odlaganja jeste pravednost. Vaš zaposleni je dobar radnik i jednostavno ne želite da budete nepravedni prema njemu. Tada treba da se zapitate da li vas davanje fidbeka ili izbegavanje da to učinite približava ili udaljava od vaše vrednosti? Sagledavši situaciju u tom svetlu, možete da uvidite da pružanjem fidbeka pomažete svom zaposlenom da uspe i da je to, u stvari, fer – i prema njemu, i prema celom vašem timu – umesto da se držite svoje anksioznosti i odlažete važan razgovor.

Kada ste sposobni da se otkačite od trenutnih emocija, onda možete da napravite ispravnije izbore koji su u skladu sa vašim vrednostima.

Ovakav način razmišljanja će vam pomoći da izbegnete situacije u kojima radite nešto što kratkoročno čini da se osećate dobro ili komforno, ali dugoročno gledano, u suprotnosti je sa vašim pravim vrednostima. Izbegavanje razgovora i kritike je tipičan primer, ali postoje i mnogi drugi: oštro brecanje kada vam neko ide na živce iako u stvari vrednujete saosećanje; ostajanje na poslu na kojem ne napredujete kada zapravo želite da započnete nešto svoje, jer vrednujete lični rast i razvoj; kritikovanje sebe zbog sitnica kada zapravo vrednujete samoafirmaciju.

Emocije su vaš prirodni vodič i mnogo su efikasnije kada ne pokušavate da se borite sa njima.

Izvor: How to Manage Your Emotions Without Fighting Them by Susan David

The post Kako da upravljamo emocijama, a da se ne borimo sa njima appeared first on Budi OK.

Građenje odnosa na poslu

Tue, 11 Aug 2020 13:17:02 GMT

Budi OK
Građenje odnosa na poslu

Kada govorimo o građenju odnosa, govorimo o sposobnosti da negujemo odnose, na poslu i van radnog mesta, sa pojedincima i grupama. U nastavku teksta možete pročitati o praktičnim idejama kako se grade i unapređuju odnosi – saveti koji vremenom mogu postati vaša navika ukoliko ih implementirate u svoj svakodnevni život.

Iniciranje odnosa

Prvo bi trebalo da vežbate jednostavne gestove ljubaznosti. Postavite sebi cilj da kažete „Dobro jutro“ trima osobama kojima se inače ne biste javili. Ovo možda zvuči kao nešto što se podrazumeva, ali bili biste iznenađeni kada biste znali koliko mnogo ljudi zanemaruje ovakve stvari.

Trebalo bi da pokušate da upoznate kolege i van kancelarije. Pitajte ljude koja su njihova interesovanja. Ako imate zajednička interesovanja, predložite im, recimo, da zajedno odigrate partiju nečega što svi volite. Planirajte povremena okupljanja sa kolegama. To ne mora da bude ništa komplikovano, kafa ili ručak, na primer.

Još jedna stvar koju možete da uradite jeste da izabere nekoga ko vam se sviđa i koga biste želeli da bolje upoznate. Postavite sebi cilj da razgovarate sa tom osobom. Ćaskanje je OK. Slušajte osobu dok govori i obratite pažnju na njena interesovanja. Potrudite se da budete u toku u vezi najnovijih dešavanja u svetu. Ćaskanje vam neće ići najbolje ako niste upoznati sa tekućim aferama.

Unapređivanje odnosa

Zamislite da ste uspostavili bliži kontakt sa nekoliko kolega. Šta dalje možete da uradite? Šta možete da preduzmete kako odnosi ne bi izbledeli ili ostali na nivou površnog poznanstva?

Za početak, trebalo bi da se fokusirate na vrline drugih ljudi, a ne na njihove nedostatke. Istaknite ono što vam se sviđa kod njih i povremeno uputite pohvale. Na kraju krajeva, niko nije savršen.

Takođe, trebalo bi da praktikujete aktivno slušanje. Svi smo vešti u priči, ali koliko nas ume pažljivo da sluša? Ljudi žele da ih neko sasluša i čuje. Umeju to da cene i pozitivno odgovore. Probajte!

Ako ste u konfliktnoj situaciji sa nekim, fokusirajte se na problem, a ne na osobu. Dakle, možete doneti zaključak šta je tačka neslaganja – a onda pružiti ruku i otići na kafu. Najčešće problem leži u sukobu mišljenja, a ne u osobi sa kojom imate konflikt.

Izaberite nekog koga smatrate poznanikom i pokušajte da saznate više o toj osobi. Razmislite o pitanjima koja biste mogli da joj postavite kada je sretnete sledeći put.

Kada razgovarete sa ljudima sa kojima ste uspostavili nekakvu vrstu odnosa, pokušajte da im postavljate pitanja otvorenog tipa. Na taj način će moći da iznesu svoje mišljenje i daju više informacija o sebi. Ponekad ljudima samo treba prilika da kažu ono što žele… a vrlo često je nemaju.

Ove savete možete primenjivati kako u neformalnom, tako i u formalnom okruženju.

The post Građenje odnosa na poslu appeared first on Budi OK.

Želim da se promeniš

Tue, 11 Aug 2020 13:14:47 GMT

Budi OK
Želim da se promeniš

Naša ličnost u suštini postoji od početka. Kakvi smo bili u trećoj godini života, takvi ćemo biti i u tridesetoj, i u šezdesetoj, samo što ćemo biti zreliji, mudriji i sa lepšim manirima. Tokom života možemo da naučimo kako da ublažimo svoje manje prihvatljive osobine, možemo da promenimo način razmišljanja i preispitamo životne vrednosti, ali ličnost koja je u osnovi svega toga se zapravo ne menja mnogo.

Ako ste kao dete bili tvrdoglavi ili stidljivi, tragovi ovih crta ličnosti će biti prisutni uvek. Naš zadatak je da shvatimo kakva je ličnost našeg partnera i da ga prihvatimo takvog kakav jeste, ako možemo. Ako ne možemo, jedini logičan izbor koji se nameće u tom slučaju je prekid odnosa sa osobom koja nam, u stvari, ne odgovara.

Moja ljubav (prava ljubav) će ga promeniti.

Ako me zaista voli, žrtvovaće se zbog mene.

Veoma je rasprostranjena zabluda da možemo da učinimo da se neko promeni ako ga volimo dovoljno snažno. Tada postoji mogućnost da uđemo u ulogu Spasioca – da pokušavamo da umesto drugog rešimo probleme koje druga osoba ne uviđa. Istina je da se ljudi se ne menjaju zbog ljubavi. Ljubav ne može učiniti niti naterati druge ljude da se promene. Ljubav je važan izvor podrške, ali je osoba ta koja bi trebalo da želi da se menja zbog sebe, a ne zbog drugih.

Takođe, niko ne bi trebao da se žrtvuje zbog ljubavi – da menja kod sebe nešto samo zato da bi drugome dokazao da ga voli, a što u stvari nije potrebno da menja. Takve promene obično nisu duboke i trajne, odnosno strukturne, već površinske i odraz tendencije osobe da preterano udovoljava drugim ljudima. Ono što se najčešće dešava tada je to da osoba postaje nezadovoljna i nesrećna, da ima osećaj da se žrtvuje i trpi u odnosu.

Važno je da znamo šta nam je bitno, koje vrline i vrednosti izuzetno cenimo i bez čega ne možemo u odnosu, a sa druge strane koje mane možemo da tolerišemo. Savršen partner ne postoji, tako da će svaka osoba imati neku osobinu ili naviku koja će nam smetati, ali bi njegove/njene mane trebalo da budu u granicama onoga što je nama prihvatljivo (što svako određuje sam za sebe).

Kada uvidimo da nam previše toga smeta kod partnera, trebalo bi da razmislimo da li prenagljujemo kada procenjujemo šta je prednost, a šta mana. Jer neka osobina obično može da bude i jedno i drugo. Na primer, tvrdoglavost može da vam pomogne da istrajete u nečemu kada bi ostali odustali, ali može i da vam napravi probleme ako ste tvrdoglavi tamo gde bi trebalo da budete tolerantni. Takođe, trebalo bi da se zapitamo da li smo previše kritikujući prema partneru i da li očekujemo perfekcionizam od partnera? Ili možda nismo dovoljno radili na tome da prevaziđemo nedostatak komplementarnosti u onim životnim područjima koje smatramo bitnim, pa sad tu dolazi do prevelikog razilaženja u pogledu interesovanja i životnih vrednosti?

Kada su međusobne razlike prevelike, kada partneru pronalazimo više mana i nedostataka nego vrlina, i kada te mane osećamo sa mnogo snažnijim emocijama nego vrline, tada bi trebalo da razmislimo da li je vreme da budemo sa nekim ko nam više odgovara.

The post Želim da se promeniš appeared first on Budi OK.

Razlika između psihoterapeuta i motivacionog govornika

Tue, 11 Aug 2020 13:12:03 GMT

Budi OK
Razlika između psihoterapeuta i motivacionog govornika

Piše: Stefan Simić, pisac

RAZLIKA IZMEĐU PRAVOG TERAPEUTA I MOTIVACIONOG GOVORNIKA

Terapeut se bavi dikretno tobom, sluša te i slušaš ga, obraća ti se lično, bez potrebe da ti se po svaku cenu svidi ili impresionira dok motivacioni govornik priča unapred spremljene priče u kojima svi treba da se prepoznaju

Terapeut ima određene veštine, znanja, prošao je razne obuke, često potpuno nezainteresovan za širu javnost i komercijalizaciju dok je motivacioni govornik živi od javnosti i prinuđen je da prilagođava svoje govore najširoj publici, u prevodu, za svakoga je

Terapet da bi bio terapeut morao je da ima svoje terapeute, da dobro upozna same procese rada i lečenja dok motivacioni govornik vrlo vešto priča ono što ljudi žele da čuju, deluje na prvu, dok terapeut ulazi mnogo dublje, u prevrednovanje svih vaših verovanja i vrednosti

Terapeut da bi bio terapeut mora da ima neko nasleđe, humanističko, analitičko, da gradi na nečemu svoju teoriju, motivacioni govornik ne mora, od nekoliko preuzetih fraza može da konstruiše celu svoju filozofiju i da bukvalno zastupa bilo šta

Terapeut kada ustanovi problem, radi sa vama i zajedno dolazite do rešenja dok se u motivacionim govorima ili pronalazite ili ne pronalazite, uvek se obraćaju masi iako deluju kao da su upućeni samo vama

Terapeut ima ogromnu odgovornost i snosi posledice za svoj rad, motivacioni govornik gotovo da nema nikakvu, osim one da ako nije dovoljno zanimljiv, neće više niko da ga sluša

Terapeut vam daje nadu ali ne sme lažnu dok motivacioni vas motiviše po svaku cenu, iako nema pojma ko ste, niti ga zanima, osim formalno

Terapeut nema potrebu za oreolom velike zvezde, ne pati od toga da je ne znam šta dok se motivacioni govornik hrani time, i što je veća grupa on se bolje snalazi jer je taj oreol jači i veći

Terapuet vam može posvetiti i godine života, nekako osećate da vam je prijatelj, drug na putu, motivacioni govornik samo stvara takav utisak dok je, u stvari, vrlo otuđen od ljudi, ma kako se predstavljao u javnosti

Terapeut poznaje procese i može da vas oslobodi od vaših strahova, motivacioni govornik samo priča, priča i priča a da vi često od toga nemate ništa ili vas kratko drži, pa prođe

Terapeut je vrlo realan, prizeman, ako je stvarno terapeut, motivacioni govornik je virtuelan, što mu se više približavate vi vidite veću maglu

Terapeut je i motivacioni govornik ali i mnogo više od toga, pre svega neko ko mora besprekorno da poznaje mnogo šta, kako bi mogao stvarno da pomogne, bude posvećen, otkrije neke stvari o sebi dok motivacioni govornik ne mora ništa, osim što mu je posao da vas ubedi u nešto

Terapeut mnogo bolje poznaje tišinu, ćutanje, ima više vremena, vi ste ti koji pričate, dozvoljava vam da mislite dok je motivacioni govornik sav u nekakvoj brzini, da od njega ne možete da dođete do reči, niti vas uopšte sluša, ima par fraza koje vrti nalik mantrama i time sve dokazuje

Terapeut nema potrebu da uprošćava stvari, banalizuje, da ih predstavlja lakšim nego što jesu, motivacioni govornik to mora, njegov zadatak je da vas prevede preko vode žedne

Terapet ima cilj da vas izleči, spreman je na ozbiljan rad, praćenje, analizu, motivacioni govornik je vešt glumac koji je ovladao javnim veštinama, koji se bavi trenutnim efektom i da pravi spektakularne predstave

Terapeut poznaje i hemijske procese u mozgu, strukture ličnosti, razlikuje fobije od paranoja, anksioznost od depresije, ljubav prema sebi od narcizma dok motivacioni govornik prečesto folira, pravi se da zna nešto što ne zna i to po svaku cenu brani

Terapeut se ne služi veštim trikovima u vidu zakona privlačnosti, spiritualnih priča osim kada osoba sa kojom radi želi da priča o tome, drži se nauke i priča na osnovu svog znanja i iskustva, motivacioni govornik mora da bude šoumen, sav u duhu ovog vremena, da puno obećava i da vam neprekidno hrani želje i maštu, da to ide do nivoa najvećeg licemerja

Terapeut ne sme da bude demagog ako mu je stalo da Vama pomogne, motivacioni govornik mora da bude demagog da bi uopšte mogao da se predstavlja u svetu kakvom se predstavlja

Terapeut je najiskrenije zainteresovan za vas, čak i preslušava vaše razgovore, razmišlja o vama između seansi, konsultuje se sa kolegama, motivacioni govornik nema pojma ko ste

Terapeut živi za to da vam pomogne, motivacioni govornik živi za to da skuplja pohvale o sebi kako bi se širio i reklamirao dalje

Terapeut je vrlo diskretan, intiman, produhovljen, motivacioni govornik je često sve suprotno, on mora da vam proda priču kako je ne znam sve šta, kako biste želeli da ga uopšte slušate

Terapeut ne mora da bude dobar govornik, ne mora čak puno ni da govori, njegov zadatak je da vas izleči i tačka, motivacioni govornik ne mora ništa, osim da smišlja uvek načine i metode kako da to što bolje i skuplje proda

Terapeut ne mora da bude brend, može da bude običan čovek iz kraja, motivacioni govornik mora da bude brend, sav u velikim rečima koje prikrivaju suštinu i mnoge laži koje izgovara

I sada vi, dragi moji, procenite kome ćete više verovati
I koga ćete pustiti u vaš život i vaše misli

Moj odgovor je jasan
A to je lični kontakt, ozbiljan pristup a nikako maskiranje problema motivisanjem već traženje uzroka kako bi se moglo što slobodnije i zadovoljnije dalje.

The post Razlika između psihoterapeuta i motivacionog govornika appeared first on Budi OK.

Hello world!

Sat, 08 Aug 2020 16:01:09 GMT

Welcome to WordPress. This is your first post. Edit or delete it, then start writing!

Kako osvežiti emotivnu vezu ili brak

Wed, 20 Nov 2019 16:04:30 GMT

Zahlađenje odnosa među partnerima ne dolazi samo od sebe, već zato što partneri prestanu da se trude oko odnosa. Često se dešava da ljudi s godinama zanemare brak zbog toga što više vremena i energije investiraju u druge oblasti života – posao, akademsko usavršavanje, društveni status.

Neminovno je da parnerski odnos ne može da bude glavni fokus stalno, ali nije dobro ako ga zanemarujemo previše dugo ili previše često. Kao i u mnogim drugim stvarima, važno je pronaći balans – ako smo zbog povećane količine obaveza na poslu ili oko ostarelih roditelja morali da stavimo vezu ili brak u drugi plan, trebalo bi da se potrudimo da nadoknadimo propušteno vreme i pažnju.

Koje konkretne stvari možemo da uradimo?

Izađite iz rutine – planirajte i radite zajedno stvari koje će učiniti vaš život uzbudljivijim.

Učinite da se partner oseća posebnim – pokažite mu rečima i postupcima zbog čega ste odabrali baš njega (ili nju) za svog životnog saputnika.

Svako ima potrebu da bude sam – dozvolite sebi i partneru individualne aktivnosti. Ponekad je potrebno da se razdvojimo kako bismo poželeli da se opet sastanemo.

Svake nedelje napravite prostor i vreme samo za vas dvoje – to može da bude odlazak na večeru, u šetnju ili spa centar. To može da bude i veče kod kuće, pod uslovom da budete usmereni isključivo jedno na drugo.

Radite zabavne stvari zajedno – spremajte hranu, gledajte komedije, šalite se, idite u zabavni park.

Postavite zajedničke dugoročne ciljeve – investirajte novac u nešto, naučite strani jezik ili postavite sebi nove fitnes ciljeve.

Podelite obaveze u kući kako biste imali više vremena da uživate zajedno.

Rešavajte konflikte – zajedničke aktivnosti i zabava neće biti blagotvorni ako postoje potisnuta osećanja i nerešeni problemi u vezi kojih se svađate iznova.

The post Kako osvežiti emotivnu vezu ili brak appeared first on Budi OK.

Kraljica drame

Wed, 06 Nov 2019 14:04:23 GMT

Kada kažemo za nekog da je „kralj/ica drame“, pod tim podrazumevamo osobe koje sve doživljavaju dramatično i koje na takav način komuniciraju sa drugim ljudima. Način na koji reaguju ili izražavaju emocionalno uzbuđenje je prenaglašen, a ponašanje teatralno, sa ciljem privlačenja pažnje na sebe.

Kada govore o nečemu, teško je razgraničiti šta je važno, a šta je manje važno ili nevažno – jer sve deluje kao veoma važno. Koriste emotivno nabijene reči zbog čega se stiče utisak da je sve od životne važnosti, jer je unutrašnji doživljaj osobe takav.

Dramatizacija, teatralnost ili prenaglašeno izražavanje emocija može da bude samo stil komunikacije, a moguće je da bude i toliko izraženo da može da se podvede pod histrionični poremećaj ličnosti koji karakteriše samodramatizacija, sugestibilnost, površan i labilan afektivitet, preterana potreba da se bude u centru pažnje, neprikladna zavodljivost u izgledu ili ponašanju i preokupiranost fizičkom privlačnošću. Egocentričnost, ugađanje sebi, prenaglašenja čežnja za priznanjem, nedostatak brige za druge, uvredljivost i manipulativno ponašanje kompletiraju kliničku sliku, ali nisu neophodni za dijagnozu.

Stručnjaci za mentalno zdravlje smatraju da se histrionični poremećaj ičnosti razvija kao odgovor na stres, anksioznost i traumu u detinjstvu – zlostavljanje, zanemarivanje, nedosledan roditelj ili roditelj koji kostantno zahteva da mu se udovoljava.

Razlog ovakvog ponašanja je doživljaj nedovoljne važnosti, zbog čega teško podnose ignorisanje. Ljudi koji dramatizuju svojim dramatičnim nastupom pokušavaju da nateraju okolinu da ih primeti, sasluša ili da se bavi njima. Imaju nesvesno uverenje da ih drugi ne bi primetili ili uvažili ako bi govorili i gestikulirali „normalno“, odnosno manje dramatično.

Još jedan razlog ovakvog ponašanja jeste nerazlikovanje ljubavi i pažnje – oni misle da ih drugi ne voli ako u datom trenutku ne obraća pažnju na njih. Sazrevajući, deca uče da razdvoje ljubav od pažnje, i počinju da shvataju da ih mama voli i ako ne gleda u njih ili ako je odsutna. Međutim, osobe koje dramatizuju nisu to
naučile, zbog čega poistovećuju ljubav i pažnju u odraslom dobu.

Ovim osobama je potrebna ogromna količina potvrde, odobravanja i uveravanja da vrede i da je drugome stalo do njih, što može da bude veoma naporno za druge ljude. Preosetljivi su na kritiku i odbacivanje, zbog čega treba biti pažljiv i strpljiv u takvim situacijama. Najefikasnije su „sendvič“ kritike – prvo uputiti pohvalu bića ili ponašanja, zatim uputiti kritiku ponašanja, pa opet pohvalu. I naravno treba voditi računa da nikada ne kritikujemo osobu, već samo ponašanje.

Odnos sa osobom koja dramatizuje je moguć ako druga strana razume logiku ponašanja i stil komunikacije, i prihvati osobu kao takvu. Takođe, bilo bi poželjno da druga osoba u paru ima bolju regulaciju emocija, da zna da ublaži dramu i bolje upravlja socijalnim situacijama.

The post Kraljica drame appeared first on Budi OK.

Razlika između psihoterapeuta i motivacionog govornika

Wed, 30 Oct 2019 18:44:44 GMT