U ovim letnjim danima, idealan beg od gradske vrućine su zelene površine. Park je prijatno mesto za šetnju, odmor, druženje.

Da li ste nekad razmišljali o parku kao o uređenoj celini sa mnoštvo različitih sadržaja?

Lokacija na kojoj je zastupljeno zelenilo naziva se zelena površina.

Zelena površina se kategoriše u nekoliko grupa prema različitim kriterijumima kao što je to funkcija, veličina, prema sadržajima koji su zastupljeni, broj ljudi koji koristi određeni zeleni prostor, mesta gde je locirana određena zelena površina u naseljenom mestu, broj stanovnika koji ima naseljeno mesto i druge karakteristike. Tako da je često forma koja se naziva gradskim parkom u jednom gradu, u drugom gradu to je skver.

Da bi neka zelena površina postala park, skver, nacionalni park, bulevar ili nešto drugo mora da ispunjava određene kriterijume, iako u praksi često nije potpuno prema definisanim kriterijumima.

Parkovi su zelene površine koje se održavaju. Kategorišu se u grupu opšte namene, i predstavljaju deo grada ili naselja. Uglavnom, današnji parkovi su ranije bili delovi velikih dvoraca, veleposedničkih kuća, šume na obodu grada ili pored reka, pa su kasnije, spontano, kako su se naselja razvijala, postali zelene površine koje mogu da koriste svi stanovnici. U novije vreme, sa urbanističkim planovima se takođe planiraju zalene površine/parkovi, tako da parkovi nastaju i planski prema potrebama naselja.

U gradovima, gde je veći udeo betona i najmanja zelena površina je bitna. Parkovi zbog veće zastupljenosti zelenila imaju veliku ulogu u gradu. Parkovi u gradovima su izvori čistog vazduha, prijatne temperature kako preko leta tako i preko zime, buka je manja, a prašina svedena na minimum.

Parkovi u gradovima su mesta za odmor, šetnju, sport, igru, rekreaciju. Sastavljeni su od različitog biljnog materijala kao što je to listopadno i četinarsko drveće, šiblje, trave, pokrivači tla, perene, jedno i dvogodišnje cveće.

Zatim sastavni deo su i vrtno-arhitektonski elementi kao što su to stepenice, rampe, ograde, zidovi, česme, pergole, klupe, žardinjere i druga vrsta mobilijara.

Kada govorimo o parkovima, jednoj od značajnih zelenih površina u gradovima, možemo da definišemo/objasnimo osnovnu podelu parkova –  a to su, centralni gradski parkovi i gradski parkovi.

Pogled sa mosta Slobode – Kamenički park:  https://ilovenovisad.com/vodic/parkovi/kamenicki-park/

Centralni gradski parkovi[1] su površine veće od 25 ha, smeštene u centralnom delu grada i zastupljeni su u gradovima koji imaju više od 100.000 stanovnika. Takođe postoje gradovi koji uopšte nemaju centralni gradski park jer je dobar raspored gradskih parkova, manja površina grada ili manji broj stanovnika. U glavnom centralni gradski parkovi su nastajali spontano, retko kad će se desiti u novije vreme da se na građevinskom zemljištu izdvoji velika površina za gradnju parka enormne površine. Naprimer centralni gradski parkovi su Central park u Njujorku (~300 ha), Hajd park u Londonu (~142 ha), takođe tu može da se ubroji i Kalemegdan u Beogradu (~50 ha), ali i Kamenički park u Novom Sadu (33 ha).

Upoređivanjem naprimer Central parka u Njujorku i Kameničkog parka u Novom Sadu, možemo zaključiti da se po površini koju zauzimaju ubrajaju u centralne gradske parkove. Što se tiče broja korisnika Central park koristi mnogo veći broj ljudi jer se nalazi i u mnogo većem gradu za razliku od Kameničkog parka i samim tim ima i veći broj sadražaja i vrtno-arhitektonskih elemenata.

Kamenički park je park koji je prvo bio deo dvorca porodice Marcibanji i Karačonji, da bi kasnije postao park za sve korisnike i dobio zaštitu kao značajno prirodno dobro. Osim velikog broja drveća, koje zauzima dve trečine parka, park se odlikuje i time da je zadržao prvobitan izgled sa centralnom travnatom površinom.

Gradski parkovi su površine od 5 do 25 ha[1]. Imaju istu funkciju kao i centralni parkovi, jedino što su manji i samim tim imaju manje različitih sadržaja. Pravilnim rasporedom gradskh parkova u naselju i odabirom biljnog materijala može da se postigne dobar efekat kad govorimo o zagađenju, temperaturi, nivou buke. Podizanje gradskih parkova se uglavnom unapred planira, dok spontano mogu da nastanu ako se ruše neki blokovi, zgrade, zatvaraju ulice što je jako retko u našim gradskim sredinama.

Tako naprimer grad Novi Sad ima nekoliko gradskih parkova: Dunavski park (4 ha, iako po površini je manji, ipak na osnovu drugih karakteristika je svrstan u park.  Futoški park (8 ha, koji je prvobitno nastao kao deo Jodne banje), Limanski park (12,9 ha, je planski građen, odnosno kad se gradio deo grada-Liman) i Železnički park (1500 m² slično kao i Dunavski park, prema površini koju zauzima ne može da se kaže da je to park, međutim prema drugim karakteristikama je park).

Novi Sad je nedavno dobio još jedan novi park koji se nalazi između Novog naselja i Detelinare.

Park je planski rađen i zauzima površinu od oko 3,5 ha[2]. U njemu je posađeno više od 9.000 komada perena i sezonskog cveća, više od 1.000 komada šiblja, travnata površina zauzima nešto manje od 27.000 m² i posađeno je oko 600 stabala lišćarskog i četinarskog drveća koje čeka de vremenom taj park zablista i postane pravo mesto za ljubitelje prirode[3].

Površinski mnogo manja zelena površina, koja takođe može da bude mesto za kratak odmor, više za predah je skver[1]. Po nekim podelama, površina skvera je manja od 5 ha. Skver je zelena površina koja je ograničena sa svih strana ulicom, odnosno pešačkom i/ili kolovoznom/biciklističkom trakom. Ona ima za cilj da reguliše saobraćaj, da razdvaja trake. Odnosno to je ona površina koja je nastala prilikom gradnje kolovoznih traka, pa radi lakšeg manevrisanja sa automobilom, kolovozne trake su se projektovale tako da je automobilu što lakše da skrene, da se prestroji na što bezbedniji način, pa je često ostao tako reći oštar ugao, prazna površina-skver.

Zelenilo koje je zastupljeno na skverovima treba da je nisko, radi što bolje vidljivosti, lako za odražavnje i otporno na uslove zagađenja. Novi Sad ima dosta skverova, možemo reći mini oaze zelenila u gustom saobraćaju. Skverovi nemaju veliku sanitarnu ulogu, već više dekorativnu. Naprimer skverovi su sa desne i leve strane mosta Duga (novosadska strana). Slični skverovi odnosno trouglovi se nalazi i u centru grada na raskrsnici sa ulicom Žarka Zrenjanina-Modena-Bulevar Mihajla Pupina, zatim skver koji se nalazi u ulici Pavla Papa prema Bulevaru oslobođenja. Skver na kome se može i odmarati jer ima nekoliko klupa se nalazi između ulica Petra Drapšina i Bulevara oslobođenja.

Vratimo se na temu centralnih gradskih parkova i gradskih parkova jer je važno je da naglasimo: pošto je njihova površina velika, postoje različiti sadržaji i elementi koji upotpunjuju osnovnu funkciju. A to su: igrališta, sportski tereni, toaleti, restorani, kiosci, staze, vodene površine, klupe, stolovi, travnate površine za odmor, prostor za igru za decu, vidikovci, saletle, prostor za kulturna dešavanja, prostor za kućne ljubimce i druge sadržaje koji tu površinu karakterišu da je park iako prema standardima i podelama površinski se ne uklapa u klasifikaciju.

Takođe parkovi treba da imaju javne toalete i izvor pijaće vode koja je dostupna svima. Parkovi mogu da imaju i restorane, poštu, ambulantu, obezbeđenje a sam razmeštaj zavisi od mesta gde se najviše koristi taj sadržaj. Tako naprimer toalet će se ugraditi na nekoliko mesta u parku (zavisi od površine parka), restoran se savetuje da bude negde blizu izlaza kako bi ga koristili i ljudi koji ne zalaze u park.

Mesto za odmor i sportski tereni treba da budu međusobno odvojeni zbog galame koja nastaje na terenu, a deo za igru sa decom treba da bude na bezbednom mestu u parku (dalje od vodene površine, bodljikavog rastinja).

U parkovima se često postavljaju i spomenici, zatim skulpture, koji treba da budu vidljivi i za one koji prolaze pored parka ali i na mestima gde je nešto veća buka ili zagađenje od spoljašnjeg saobraćaja, jer se na tim mestima konzumenti parkova ne zadržavaju dugo.

Futoški park:   https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/turizam-kod-kuce-futoski-park-omileno-mesto-dece-i-vlasnika-pasa-23-08-2020

Parkovi moraju da imaju funkcionalan ulaz (stepenice, rampe) i univerzalan dizajn. Mobilijar treba da je napravljen od izdžljiovog i prijatnog materijala, a zbog bezbednosti treba da je osvetljen svaki deo parka. U nekim gradovima zbog bezbednosti korisnika, ali takođe i zbog zaštite zelenila, životinja i mobilijara od uništavanja parkovi se preko noći zatvaraju odnosno imaju svoje radno vreme, a negde se ulaz u park naplaćuje. Staze bi trebale da budu napravljne od izdržljivog materijala, a iako se čini da se u parku ne možemo izgubiti, neophodno je postaviti informativne table (putokazi, imena biljaka/životnja koja tu žive).

Kao i ostali gradovi, tako se i Novi Sad brzo širi. Migracije stanovništva su velike čak i na dnevnom nivou, stoga je gradu potrebno što više kvalitetnih zelenih površina. Novi Sad je nakad bio prepoznatljiv po zelenilu, međutim neplanskim proširenjem i urbanizacijom krajem XX veka narušena je prostorna organizacija koja nije pratila mrežu zelenila. Prema Strategiji razvoja sistema zelenih prostora GNS 2015-2030 grad bi trebao do kraja sprovođenja strategije da postane održivi ‚“zeleni grad” , sa mrežom visokokvalitetnih i atraktivnih zelenih prostora, koji će doprineti dobrobiti i zdravlju svih građana i posetilaca, uz očuvanje životne sredine i bidoverziteta[1].

Grad Novi Sad ima u planu podizanje novih parkovskih površina odnosno preuređenje nekoliko zelenih površina u gradu koje će biti namenjene za veći broj korisnika. Tako da zelena površina pored Spensa veličine nešto više od 1 ha postaje mesto za odmor, zatim se uređuje Univerzitetski park površine više od 5 ha. Sentandrejski park je već u procesu izgradnje, a umesto gradnje objekta, grad je odlučio da na Limanu u ulici Narodnog. fronta bude zelena površina za odmor[1].

A u kom parku ćete se vi danas odmarati?

Na sledećem sajtu možete pogledati mapu zelenila grada Novog Sada >>> https://gis.zelenilo.com/Map

Autor teksta:  ArhInGreen blog tim

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh. 

Izvori:

[1] N. Anastasijević: Podizanje i negovanje zelenih površina, Beograd, 2002.

[1] N. Anastasijević: Podizanje i negovanje zelenih površina, Beograd, 2002.

[2] https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/168363/FOTO-Park-na-Novom-naselju-mozda-postane-najatraktivniji-u-gradu.html

[3] https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/290693/FOTO-VIDEO-Otvoren-park-na-Novom-naselju-najavljena-gradnja-Central-parka-kod-stare-Ranzirne.html

[1] N. Anastasijević: Podizanje i negovanje zelenih površina, Beograd, 2002.

[1] https://nsuzivo.rs/naslovna-vest/cetiri-potpuno-nova-parka-u-novom-sadu-park-kod-spensa-univerzitetski-sentandrejski-i-park-na-limanu-4-uskoro-postaju-nova-pluca-grada-foto

[1]http://www.novisadinvest.rs/sites/default/files/dokumenti/Strategija%20razvoja%20sistema%20zelenih%20prostora%20GNS%202015-2030.pdf

[1] N. Anastasijević: Podizanje i negovanje zelenih površina, Beograd, 2002.

[1] N. Anastasijević: Podizanje i negovanje zelenih površina, Beograd, 2002.

[2] https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/168363/FOTO-Park-na-Novom-naselju-mozda-postane-najatraktivniji-u-gradu.html

[3] https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/290693/FOTO-VIDEO-Otvoren-park-na-Novom-naselju-najavljena-gradnja-Central-parka-kod-stare-Ranzirne.html

[1] N. Anastasijević: Podizanje i negovanje zelenih površina, Beograd, 2002.

The post Parkovi – dragocene gradske površine appeared first on ArhInGreen.

Transformacija životnog i radnog prostora je tema koja je u fokusu na našem blogu poslednjih 5 godina. Trudimo se da ispratimo što više procesa koji utiču kako na urbanizam, zelenu arhitetkuru, dok je uticaj na promene u enterijeru posebno interesantan/zanimljiv jer je >>> vidljiv na prvu loptu <<<

Povratak upotrebe prirodnih materijala je na svu sreću sve prisutniji, a radujemo se da i kolege sve više prepoznaju važnost upotrebe prirodnih materijala. Zato ovoga puta prenosimo deo blog teksta koleginice Milice Tasovac koja nas na svom blogu vodi kroz najznačajnija pitanja i odgovore kada je u pitanju primena prirodnih materijala u enterijeru… 

Da li su i koliko prirodni materijali traženi?

Unazad nekoliko godina, organski i prirodni materijali su, može se slobodno reći, u trendu. Čak i pre epidemije, a posebno unazad neke dve godine, od kada smo svi, srećom ili na nesreću primorani da više vremena provodimo u kući, ljudi se sve više okreću ka prirodi. Jednostavno, tek sada valjda svi shvatamo šta znači kada nešto uzimamo zdravo za gotovo, a onda ostanemo bez istog. Ali bez tako bitnog elementa, komponente koja čini naše živote potpunim.

Zato, mnogi ukrašavaju svoje stanove prirodnim materijalima i nameštajem i trude se da što više dobroga učine za prirodno okruženje, čak i iz svojih enterijera. Činjenica je da se ljudi toliko okreću prirodi u svim njenim oblicima, pa tako i njenoj ekspresiji kroz dizajn enterijera, to nas dovodi do sledećeg pitanja…

Brodski pod daje toplinu ambijentu

Da li prirdni materijali utiču na dobro raspoloženje?

Neko će reći da, neko ne, a neko – zavisi. Istina je da stvarno ne postoji neka magična formula koja u enterijerima pokreće pozitvnost i podiže nas. Znamo da boravak u prirodi ima pozitvne efekte na ljudsko zdravlje, pa se tako može pretpostaviti da i boravak u enterijeru sa prirodnim materijalima pozitivno utiče na mentalno zdravlje ljudi.

Smatra se da prirodni materijali emituju pozitivnu energiju i vibracije. Njihova jednostavna, a opet tako moćna struktura, ima umirujući efekat na ljudski mozak. Biti okružen prijatnom toplinom drveta, specifičnim mozaikom od kamena i cigle, kao i mermerom koji je išaran linijama koje liče na vene, može se porediti sa osećanjem blagostanja i spokoja koji nas zapljusnu kada smo okruženi lepotama prirode.

Da li su prirodni materijali i održivi?

Svima nam je poznato koliko smo danas okruženi toksičnim i kancerogenim materijama, i koliko nekim predmetima od plastike treba vremena kako bi se raspali (nekoliko hiljada godina čak). Sve dok tako stoje u našem okruženju, ovi materijali su štetni po njega. Ali i po nas.

Nasuprot tome, prirodni materijali, pošto dolaze iz prirodnih izvora, oni su biorazgradivi i obnovljivi izvori. Međutim, ako se tretiraju bojama ili zaptivnim smesama, što je slučaj često sa drvetom, onda čitava priča postaje malo komplikovanija. Posebno ako želite da budete okruženi potpuno prirodnim organskim podovima ili plakarima, recimo.

Srećom, ljudi se sve više posvećuju istraživanju sastava stvari kojim su okruženi ili planiraju da se okruže, i prihvataju samo one koji predstavljaju obnovljive i održive izvore.

Opeka i zemljani tonovi, nepogrešiva kombinacija

Koji se sve prirodni materijali koriste u enterijeru?

Prirodni materijali koji su zadržali svoju vodeću poziciju (uprkos raznim prolaznim trendovima u dizajnu enterijera) su drvo, kamen i opeka. Zatim tu su i prirodna vlakna, koža, pluta…

Malo kome je poznato da je Srbija 60-ih godina 20. veka bila pravi lider u proizvodnji konoplje i  plasiranju kvalitetnih proizvoda od konoplje: plastike, užadi, papira, čajeva, itd. Treba istaći da se uz pomoć konoplje uspostavlja idealna vlažnost vazduha u zatvorenom prostoru, jer ona upija višak vlage u sebe…

O konoplji i ostalim prirodnim materijalima …

Detaljnije čitajte >>> na sajtu Enterijeri Tasovac <<< koji su posvećeni kako funkciji, tako i estetici enterijera a zajedno sa nama želi da promovišu zdravije ambijente i enterijer prostore, tema koje je nakon epidemije korone virusa sve više u fokusu stručne javnosti.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh

The post Da li su i koliko traženi prirodni materijali u enterijeru? appeared first on ArhInGreen.

Temu vezanu za urbanu degradaciju lokaliteta oko Banovine u Novom Sadu započeli smo u prošlom blog tekstu. Pomenuli smo i oslonili se na apel DaNS-a (Društvo arhitekata Novoga Sada).

” DaNS nas podseća da je  2007.g Vlada Srbije donela Odluku o utvrđivanju kompleksa Banovine za spomenik kulture, ističući da najvažniju meru zaštite predstavlja „zabrana izgradnje novih objekata privremenog ili trajnog karaktera.“

I u svom upozoravajućem apelu navode da projekat još uvek može da se preispita, betonske strukure uklone, što je bio i povod obraćanja gradonačelniku otvorenim pismom, na koje odgovora nema.

Ovoga puta skrenućemo pažnju na pogrešan koncept uvođenja saobraćaja u gradsko jezgro grada/gradova, a koji je nažalost prisutan u Novom Sadu poslednjih par godina.

Zato ćemo za početak predstaviti gradove koji su uspešno eliminisali saobraćaj iz gradskog jezgra, ali su na tome radili postepeno i strateški poslednjih nekoliko decenija.

Grad Ninberg (Nemačka) je od 1970. po fazama zatvarao glavne koridore za saobraćaj vozila, čime je centar grada uglavnom bio bez automobila. Deset godina posle, grad je probno zatvorio i poslednji prolaz kroz centar. Rešenje se pokazalo jako dobro pošto je za godinu dana oko 25% bilo manje frekvencije vozila. Centar grada je renoviran i stvorena je pešačka zona[1].

Zatim staro jezgro grada Dubrovnika (Hrvatska) je bez automobila. Kada dolazite u Dubrovnik automobilom opcija vam je da ostavite automobil izvan granica zabrane za automobile i krenete u obilazak grada peške. U jeku turističke sezone grad se suočava sa velikim problemom manjka parking mesta, ali i pored toga, ne odustaje da ostane grad bez automobila[2].

Grad Kopenhagen (Danska) ima dobro očuvano gradsko jezgro sa privlačnim kućama raznih boja. Grad u svojoj strukturi ima jednu od najvećih pešačkih zona koja je i jedna od najstarijih na svetu[3].

Zašto mi gradimo garaže i podstičemo transport u centru grada kad ga se drugi gradovi rešavaju?

Da li smo zbog toga bolji ili pametniji, pokazaće vreme.

Problem sa parking mestom nema samo grad Novi Sad. Problemi se javljaju i kod drugih razvijenijih gradova.      Park pored Banovine više ne postoji, a urbanisti upozoravaju da se rešenje saobraćaja u centru grada ne krije u pravljenju garažnih kompleksa u gradskom jezgru. Podzemne garaže, samo privlače dodatni saobraćaj[4]. Tako naprimer grad Beč nije izgradio podzemnu garažu pored dvorca Šenbrun, ili pored Hofburga u kome radi i živi skoro 5000 ljudi[2]-i njima je itekako potreban parking. On je uradio sledeće: u centralnim delovima grada su uvedene zone kratkog parkiranja. Da bi rešio problem sa parkingom za ljude koji stalno putuju u grad radi posla, on je omogućio parkiranje na obodu grada na specijalnim parkinzima koji su pored stanica javnog prevoza.

Izgrdanja podzemne garaže u centru Novog Sada možda i ne bi bila toliko strašna, da to nije urađeno na prostoru pored Banovine, odnosno građevine koja je spomenik kulture i gde zakon zabranjuje gradnju čak i privremenih objekata pored građevine koja je pod zaštitom[6]. Velike impozantne građevine traže da budu vidljive, da budu samo one u fokusu i nije im potrebna neka druga građevina pored njih da ukaže na njihovu lepotu. Arhitektonski važne građevine svoj značaj i lepotu ističu tako što je pored njih parterno uređenje pejzažno-arhitektonski dobro izvedeno. Kompleks Banovine predstavlja jedno od najlepših građevinskih i urbanističkih rešenja arhitekture dvadesetog veka u našoj zemlji, a može se reći da je i jedna od vrhunskih civilizacijskih tekovina u arhitekturi 20.veka[7].

Pored Banovine je bilo zelenilo, mali park za šetnju, nekoliko klupa za odmor i staza koja je ujedno i bila prečica za brži izlaz na ulicu Vladike Platona i Jovana Đorđevića. Biljke koje se sade pored određenih građevina treba ujedno i da simbolišu značaj građevine, njenu moć i funkciju, a isto tako da i funkcija biljaka ne bude zanemarena.

Biljka ne sme da zakloni pogled na građevinu, ne sme da bude toliko mala da se izgubi pored građevine, a ujedno sa svojim karakteristikama (boja, oblik lista i cveta) treba da postigne kontrast u kome će ujedno građevina i biljka predstavljati jednu skladnu celinu.

U gradovima gde je mnogo asfalta, svaka zelena površina je dragocenost. Biljke imaju mogućnost, da, osim svoje osnovne funkcije stvaranja kiseonika, snižavaju temperaturu za nekoliko stepeni. Biljke mogu da utišaju buku, da smanje prašinu, da stvore prijatno okruženje, a one su stanište za mnoge životinje.

Drvored jablana (Populus nigra var. Italica) predstavljao je strogoću i moć same građevine i funkcije koju ona obavlja. Preko leta kesten (Aesculus hippocastanum) je pravio hlad i klupa ispod njega je predstavljala pravu malu oazu mira. Magnolije (Magnolia sp.) biljke koje nisu česte po našim parkovima su svakog prolaznika ostvljale bez daha. Tise (Taxus baccata) su dugovečne vrste koje mogu da dožive 2000-4000 godina, čvrsto i tvrdo drvo koje govori o građevini da će zajedno da rastu, da će zajedno tu da budu puno godina i posle nas. Spomenik Vasi Stajiću je dolazio još više do izražaja kada su procvetale japanske trešnje (Prunus serulata) koje su sada presađene na parking kod Skupštine grada [8].

Za vreme izgradnje garaže (koliko je moguće videti sa fotografija na internetu, pošto je gradilište zatvoreno) nije uklonjeno nekoliko primeraka jablana i kesten sa klupom. Biljke će možda biti ucrtane u projekat ozelenjavanja, ali za nekoliko godina one će početi postepeno da propadaju, jer im je korenov sistem narušen. Pod izgovorom one se suše, predsavljaju opasnost za prolaznike biće uklonjene.

Izgradnjom podzemne garaže, obećavaju da će na njenom krovu biti zelenilo, to jest da će biti urađen zeleni krov. Međutim koliko će to biti zelenila i koje vrste zavisi od same nosivosti krova i debljine nasute zemlje. Velike biljke, sa dubokim korenom nije moguće saditi, jer postoji mogućnost da će uništiti konstrukciju (Pravilo važi da je krošnja projekcija korenovog sistema u zemlji). Velikim biljkama, odnosno biljkama koje imaju veliku krošnju, životni vek  je preko 100 godina i one su najefikasnije za životnu sredinu (hlad, kiseonik…). Sudeći po sadašnjem izgledu, na tom prostoru najverovatnije neće moći da se sade biljke dubokog korena. Ova površina moraće da se zadovolji sa manjim biljkama kao što je niže drveće, žbunje, perene, jedno i dvogodišnje cveće.

Tako grad Novi Sad, Evropska prestonica kulture, imaće podzemnu garažu, koja će polako urušavati spomenik kulture i sa betonskim konstrukcijama narušavati njegov izgled, a ujedno će podsticati veće gužve i saobraćaj u centru grada. Zelenu površinu je lako pretvoriti u građevinsku, ali jako je teško građevinsku površinu vratiti u zelenu. Da podsetimo, još ne postoji zvanični projekat koji pokazuje kako će izgledati parterno uređenje krova garaže.

Na sajtu izvođača radova, pored stvarnih planova za garažu,  piše da je predloženo parterno uređenje idejnog karaktera i biće naknadno detaljno definisano[9] , ali kada?

Da li će to biti zelenilo ili možda nadzemni parking?

Autor teksta: ArhInGreen blog tim  

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh. 

[1] https://en.wikipedia.org/wiki/Carfree_city

[2] https://www.outlookindia.com/outlooktraveller/explore/story/71713/top-10-cities-that-have-gone-car-free

[3] https://sr.wikipedia.org/sr-ec/

[4] https://www.vreme.com/kolumna/naprednjacki-gradjevinski-poduhvati-ugrozena-banovina/

[5] https://www.sisimuseum-hofburg.at/en/about-the-location/a-brief-history

[6] https://arhingreen.rs/ikona-srpske-arhitekture-zrtva-urbane-degradacije/

[7] https://politicki-pregled.rs/autorski-tekstovi/zbog-cega-je-banovina-od-neprocenjivog-znacaja-za-vojvodinu-i-novi-sad/

[8] https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/270515/FOTO-Presadjene-japanske-tresnje-zbog-gradnje-podzemne-garaze-kod-Banovine.html

[9] https://inobacka.com/preduzece-inobacka-d-o-o-sa-partnerom-best-in-parking-iz-austrije-pocinje-sa-izgradnjom-javne-garaze-banovina-u-novom-sadu/

The post Park kod Banovine više ne postoji ! appeared first on ArhInGreen.

Zašto je uništen pogled na biser arhitekture u centru Novog Sada?

Pita se redakcija „Danas“ – a, nakon što je prenela vest da iz novosadske Gradske kuće ćute na pitanje Društva arhitekata Novog Sada …

Zašto su podignuti ogromni betonski nadzemni izlazi iz garaže ispred gradske Vlade i Skupštine Vojvodine –Banovine? 

Verovatno se mnogima iz struke neće dopasti to što ću pokušati da odgovorm na pitanje redakciije Danas, ali pravila struke i etički kodeksi me obavezuju na to, iako su zadnjih 25 godina zaboravljena kategorija u našoj profesiji.

Pre svega zbog šire javnosti važno je da se uvek iznova, i iznova pojašnjava značaj objekta Banovine, jer šira javnost uglavnom nije zaiteresovana za naše graditeljsko nasleđe, dok ne dođe do ovak „nepopravljivih situacija“

Nažalost, dugo smo ćutali (kao struka) tako da sada nema ni adekvatne podrške šire  javnosti.

Koliko je značajan objekat Banovine, i sve što je arhitekta Brašovan radio u svom plodonosnom opusu… govori činjenica da je bio izabran za počasnog člana RIBA (Kraljevskog instituta britanskih arhitekata).

Odnosno preciznije !

Jedini Srpski arhiekta koji ima ovo najzačajnije priznanje u arhitektonskoj profesiji  !!! 

DaNS nas podseća da je  2007.g Vlada Srbije donela Odluku o utvrđivanju kompleksa Banovine za spomenik kulture, ističući da najvažniju meru zaštite predstavlja „zabrana izgradnje novih objekata privremenog ili trajnog karaktera.“

I u svom upozoravajućem apelu navode da projekat još uvek može da se preispita, betonske strukure uklone, što je bio i povod obraćanja gradonačelniku otvorenim pismom, na koje odgovora nema.

Podržavam ovaj očajničko-idealistički apel kolega iz DaNSa (čiji sam član još od 2009.g), ali podsetila bih da svako realan i odgovoran iz profesije zna koliko je daleko teže ukloniti objekte i realizovati rušenje koje neće ostaviti posledice po urbani ambijent i objekat pod zaštitom. Jer svedoci smo da Država (Ministarstvo građevine) nije u stanju da se izbori ni sa manje zahtevnim uklanjanjima objekata, pri tom mislim na bespravno izgrađene objekte u poslednjih 30 godina od kojih se jedan deo nikada neće ozakoniti, jer Država nema kapaciteta da to učini.

U mnogim oblastima nemamo strateške planove, planove realizacije tako da nije ni čudo što smo konstantno u raznim vrstama urbanističkih kriza iz kojih ne vidimo izlaz.

Problema je mnogo, decenijama se nije reagovalo, ili se sporadično reagovalo, iz poznatih razloga još uvek nemamo ni Generalni urbanisički plan grada Novog Sada do 2030… ali da se ne bih udaljila od teme, samo želim da ukažem na urbanistički značaj lokaliteta oko Banovine.

Koliko je značajan kompleks Banovine, podsećaju nas i autori Donka Stančić i Miško Lazović u svojoj publikaciji iz 2004.g, pod nazivom „Banovina“ gde u odeljku „Urbanizacija Malog Limana“ navode da je proces nivelacije Malog Limana, najvećeg urbanističkog zahvata u dotadašnjoj istoriji Novoga Sada sa počeka 20-og veka, bio zaokružen završetkom izgradnje „Bačke pogače“, kako su Novosađani familijarno nazivali impozantni banovinski kopleks.

Svesna sam da naši pojedinačni apeli nemaju daleki domet, jer vidimo da gradske vlasti već decenijama ignorišu razna upozorenja i apele našeg strukovnog udruženja DaNS, ali potrebno je da više istupamo u raznim formatima, kako pojedinačno, a posebno organizovani kako bi bili u prilici da dobijemo podršku šire javnosti u zastupanju tema koje su važne za razvoj Našeg Novog Sada.

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh. 

The post Ikona srpske arhitekture – žrtva urbane degradacije appeared first on ArhInGreen.

Драги читаоци блога,

Овим путем Вас информишемо о нашим друштвено ангажованим активностима везаним за писање примедби и сугестија на Нацрт плана детаљне регулације болничког комплекса на Иришком Венцу.

Преносимо вам писаније у целости.

1. УВОДНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Скрећемо пажњу обрађивачу Плана детаљне регулације Болничког комплекса на Иришком Венцу о важној чињеници да се локалитет налази у нашем најстаријем Националном парку и да је неопходно приликом сагледавања активности у оквиру заштићеног подручја бити пажљивији у планирањима и разрадама појединачних пројеката.

Подсећамо на најважнију препоруку из Закона о националним парковима

На подручју Националног парка, забрањује се изградња објеката, која је у супротности са просторним планом подручја посебне намене.

Како се наводи у уводном делу Нацрта плана детаљне регулације болничког комплекса на Иришком венцу (Текстуални део плана страна 1) у току раног јавног увида „ …пристигле су три примедбе.“

Такође у уводном делу наводи се чињеница да су надлежним органима и организацијама упућени захеви за издавање услова, што даљом анализом уочавамо да су поменути услови надлежних институција саставни део нацрта плана.

Захтевамо од носиоца израде плана и обрађивача плана да поступи према члану 43, Закона о планирању и изградњи, и извештај о обављеном раном јавном увиду инкорпорира у саставни део документације нацрта плана.

Јер како се наводи у наведеном члану закона …

„ Izveštaj o obavljenom ranom javnom uvidu može da sadrži i zaključke komisije u formi smernica za dalji rad stručnog obrađivača na izradi nacrta planskog dokumenta.“

У складу са претходно наведеним скрећемо пажњу, да према тренутној ситуацији на терену објекти болничког комплекса на Иришком Венцу који су планирани за реконструкцију и санацију су у доста лошем стању, начети зубом времена, сматрамо да је неопходно поред већ предвиђених мера (Просторним планом подручја посебне намене Фрушка гора) потребно дати посебне смернице-ограничења кроз документ ПДР (План детаљне регулације).

Посебно сматрамо да су наши захтеви важни у контексту непримерене урбанизације Националног парка Фрушка гора (која је присутна задњих пар година) и желимо још једном да скренемо пажњу да се противимо оваквим негативиним појавама, а да пажљивијим промишљањем простора можемо допринети складнијем уклапању природног и изграђеног амбијента.

2. ПРИМЕДБЕ, ЗАХТЕВИ И СУГЕСТИЈЕ

Детаљније у односу на рани јавни увид дефинишемо следеће примедбе, захтеве и сугестије:

Према нацру ПДР будућа концепција уређења простора предвиђа комплекс постојећих и будућих објеката у функцији здравствене заштите, више повезаних самосталних функционалних целина, и основна подела је на зону болничког комплекса и зону јавних саобраћајних површина.

Како наводи обрађивач ПДР (страна 12) према програмским захтевима инвеститора, у постојећој зони болничког комплекса је предвиђена изградња интерних саобраћајница, колско – манипулативних и паркинг површина, пешачих стаза и платоа, затим објекти за смештај, едукацију, угоститељство, трговину, као и објекти за обављање верских обреда и инфраструктурно опремање.

3. САОБРАЋАЈ

У делу ПДР о планираним активностима везаним за саобраћајну инфраструктуру  (14-16 страна – уређење,изградња и прикључење) наводи се да се предвиђа реконструкција општинских путева (О4 и О13) који тангирају подручје болничког комплекса.

У склопу наведених путних траса  налази се водна, електроенергетска, термоенергеска и електронска инфраструкура која је планирана за реконструкцију. Међутим, како је наведено на страни 17, поглавље „7.1.4. Посебни услови у зони тунела“:

„ …Посебни услови за зону тунела – на простору изнад тунела, могуће је планирати изградњу објеката, под условом да приликом израде техничке докумантције пројектант докаже да новоизграђени објекти неће имати негативног утицаја на планирану саобраћајну инфраструктуру, …“

Потребно је у графичким прилозима јасно позицонирати наведену ситуацију (карти 4- сабраћај-лист 4) , позиционирати простор изнад тунела, јасно назначити у карти и описно у легенди.

Затим паркинг простор није дефинисан (карта 4-саобраћај-лист 4) а неоходно је пажљивије промишљање јер је потребно ограничити задржавање око комплекса  и у самом комплексу. Потребно је да се ограда помери у дубину комплекса како би се изградио паркинг испред улаза и контрола приступа. Ограничити, забранити улазак возила запослених и оболелих у оквиру комплекса (осик ако су у питању инвалиди). Они који долазе да се рекреирају као део рекреације нека пешаче до објекта у који иду. Једно је пратња оболелих друго је посета а треће је коришћење зарад рекрације.

Нејасно је шта се сматра под спортско-рекративним теренима и у ком обиму/броју су могу бити предвиђени. Мислимо да је пожељно да обрађивач плана буде прецизнији. Сви активни спортови (фудбал. кошарка, тенис) стварају буку. Та бука смета корисницима простора (здравствене намене) а акценат треба да буде на екстензивној рекреацији (највише шетња, евентуално трчање). Мешање интензивне и екстензивне рекреације није дозвољено и то треба ПДР –ом нагласити.

4. ВОДНА И КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА

У делу ПДР о планираним активностима везаним за водну и комуналну инфраструктуру (17-20 страна – уређење, изградња и прикључење) наводи се да постојећа водоводна мрежа нема капацитета за нове потрошаче (фи 75) да је потребна реконструкција водоводног подсистема „Ириг“ , и да није могуће прикључити нове потрошаче. Како би се превазишла ситуација и обезбедило водоснабдевање и и потребан притисак, обрађивач плана обавезује инвеститора да обезбеди уређаје за повећање притиска (тзв.бустер станице) на простору дефинисаном ПДР-ом.

Поребно је у графичким прилозима дефинисати могуће зоне за лоцирање бустер станице (карти 6- сихрон план-лист 6), јасно назначити у карти и описно у легенди.

Како је решење каналузационог система предвиђено сепаратно, одвођењем посебно фекалне и посебно атмосферске канализације, а обзиром да није реализована канализациона мрежа на предметној локацији, до реализације је предвиђено решење преко водонепропусних септичких јама.

Потребно је у графичким прилозима дефинисати позицију постојећих водонепропусних септичких јама, и да или се приступа њиховој реконструкцији, односно, ако не, где су могуће зоне за лоцирање (6- сихрон план-лист 6), јасно назначити на карти и описно у легенди.

5. УРЕЂЕЊЕ ЗЕЛЕНИХ И СЛОБОДНИХ ПОВРШИНА

У делу ПДР о планираним активностима везаним за уређење зелених и слободних површина (28-30 страна) наводи се дефинисање зелених и слободних површина ограниченог коришћења, које су дефинисане на седећи начин:

1. Зелена површина у оквиру објеката здравствених установа стационарног типа
2. Зелена површина у оквиру објеката едукације
3. Зелене површине у оквиру објеката за смештај
4. Зелене површине у оквиру објеката угоститељства и објеката трговине

Потребно је у графичким прилозима дефинисати наведене зоне зелених површина (6- сихрон план-лист 6), јасно назначити на карти и описно у легенди.

На страни 5/6 (слајд 28/29) – 1.1.3.1.1 … наводи се… препознати су потенцијали за развој туризма те се осим специјалних интереса, могу развијати и други туристички производи као што су здравствени и spa&wellness туризам (са изградњом здраствених и spa&wellness објеката; хотела и др. објекти за смештај; гастрономија) сматрамо да се овим препорукама даје превише слободе са потенцијалним уништењем лечилишног потенцијала.

Потенцијал локације постоји, али постоји и ризик да наведене препоруке воде у излазак из концепта лечилишта. Болнички комплекс је био лечилиште за туберкулозу и  као врло битан део терапије је сама вегетација око комплекса.

Све ваздушне бање, сва лечилишта за плућне болести (као нпр.код Сокобање) настала су због склопа и биодиверизета подручја.

Делиблатска пешчара се сматра ваздушном бањом, само и једино због биљака, њиховог склопа и биодиверзитета, које производе и емитују у ваздуху материје погодне за ублажавање плућних болести.

Изградња хотела (спа центар) би било превише, можда би боље било изградња санаторијума као што је нпр у Врањској бањи. У Врањској бањи изграђен је огроман хотел и исти је остао незавршен и неискоришћен деценијама, у девастираном стању.

Спа вероватно подразумева и базен те треба сагледати колико базена и на којој површини. Свакако базен у склопу објекта а не засебно и на отвореном. Отворен базен захтева уклањање високе вегетације или и немогућност садње исте у непосредној близини због засене коју би стварала. Засенченост базена није добра због стварања алги и потенцијалних инфекција очију током  коришћења.

Сматрамо и инсисирамо да се даљом разрадом (урбанистичким пројектом) сугерише инвеститору ОБАВЕЗНА израда био-еколошких основа комплекса, са вредновањем стања вегетације. Она мора посебно да се изради као засебан документ/елаборат. Самим тим иста би представљала синхрон план вегетације.

Ни један добар примерак великог стаба не сме се уклонити. Под добрим примерком сматрају се сва стабла чије је здравствено стање процењено оценама 3-5.Понекад и стабло са оценом 2 може да се задржи ако је биљка велика, стабилна, неће се извалити/сломити а по изгледу има боље оцене (деси се да добије и 5 за изглед).

Био-еколошка основа би дала одличан преглед ситуације и указала на све радове са циљем бољег уређења, регенерације и рекултивације. Уређење оваквих комплекса, нарочито када су у склопу Националних паркова, и треба да буду ехтензивније. У већини случајева се ради о парк-шумама или шума-парковима, што подразумева мање присуство површина под засторима и садржаја које паркови обично имају. Чак се диктира и материјал од ког могу бити мобилијар и поплочавање.

Препорука је проверити дали Национални парк има шумско-газдинску основу комплекаса. Тамо имамо јако пуно података о свему, нарочито су битни геолошки, хидролошки, микроклиматски биолошки подаци.

Акценат комплекса треба да остане на лечилиту за плућне болести, јер ако инвеститор у даљој разради промени намену болнице (тип болнице) простор ће изгубити на свом значају и квалитету.

6. ЗАШТИТА КУЛТУРНИХ ДОБАРА

У делу ПДР о заштити културних добара (30-31 страна) наводе се техничке мере заштите објекта бр.4, који има споменичке вредности, значајан је пример архитектуре модерне која се развијала у прериоду између два светска рата и у поступку је евидентираног културног добра.

Како је техничким мерама заштите објекта бр.4 (Завод за заштиту споменика културе, Сремска Митровица) између осталог је дефинисано, да је забрањена надоградња објекта бр.4, а такође је и наведен попис свих објеката који се налазе на предметном локалитету, као и објекти који су срушени, потребно је јасно графички дефинисати постојеће стање на графичким прилозима.

Предлажемо да се карта 3- регулација и нивеација- карта 3 подели на два графичка прилога и то на следећи начин ( 3.1-постојеће стање-регулација нивелација-карта 3.1 и 3.2-планиране зоне-карта 3.2)

Посебно је важно на карти постојећег стања назначити ПОСТОЈЕЋУ СПРАТНОСТ И НАМЕНУ ОБЈЕКАТА И ЈАСНО НАЗНАЧИТИ КОЈИ СУ ОБЈЕКТИ СРУШЕНИ У ОКВИРУ ПРЕДМЕТНОГ ЛОКАЛИТЕТА и јасније и крупнијим фонтом приказати нумерације како постојећих тако и срушених објеката. 

7. ВРСТА И НАМЕНА ОБЈЕКАТА, ДОЗВОЉЕНА СПРАТНОСТ  И ВИСИНА ОБЈЕКАТА

У делу ПДР о Правилима грађења за зону болничког комплекса (44-45 страна) у поднаслову, а) Врста и намена објекта, наводи се основна функционална подела објекта:

1. Главни објекат
2. Пратећи објекат
3. Помоћни објекат

Наведена формулација доводи у заблуду да ли се односи на постојеће или на будуће намене и врсту објекта!?

На графичком прилогу 3-регулација и нивелација-лист 3, ознака спратности објекта бр.2 (П+4) доводи у заблуду на шта се информација односи!? –постојећа спратност!?, планирана спратност!?, тако да је то још један разлог да јасно разграничимо графичке прилоге у којима ће се приказати одвојено постојеће стање и планирано.

Према фотографијама са лица места закључујемо да су објекти на предметном подручју П+2 / П+1 !?  Тако да је то још један разлог да јасно разграничимо графичке прилоге у којима ће се приказати одвојено постојеће стање и планирано. 

Затим потребно је да имамо и јаснија сазнања која је намена постојећих објеката била пре напуштања самога локалитета и препуштања пропадању и зубу времена!?

Услови Завода за заштиту споменика културе, Сремска Митровица нам јасно дају наведене информације, зато је неопходно инкорпорирати их и графички представити. Након тога како текстуално тако и графички понудити основну функционалну поделу будућих зона/објеката, јасно дефинисати на карти максималну могућност надоградње.

У делу ПДР о Правилима грађења за зону болничког комплекса (44-45 страна) у поднаслову, б) Највећа дозвољена спратност и висина објекта, наводи се следеће:

• Највећа дозвољена спратност главних објеката и пратећих објеката угоститељства смештаја је П + 4 (приземље + четири спрата).
• Највећа дозвољена спратност пратећег објекта угоститељства пића и исхране и објекта трговине је П + Пк/Пс (приземље + поткровље/повучени спрат). Повучени спрат може бити највише 70% бруто површине габарита приземља.
• Највећа дозвољена спратност помоћних објеката је П + Пк/Пс (приземље +поткровље/повучени спрат). Повучени спрат може бити највише 70% бруто површине габарита приземља.
• Објекти, делови објеката, као и било који други елементи не могу залазити у метеоролошки круг, односно прелазити висину од 47 m.

Потребно је преиспитати препоруку спратности за главне објекте (П+4) !

С обзиром на постојећу спратност (П+2 / П+1)) свих објеката на локалитету (што видимо на преходно приложеним фотографијама) и узимајући у обзир чињеницу да је објекат бр.4 у поступку евидентирања као културно добро и да није дозвољена његова надоградња.

Сматрамо да је потребно ограничити надоградњу сви постојећих објеката болничког комплекса, због евидентно лошег стања, тако што би се дала обавезна смерница за проверу статичке носивости и проверу носивости тла, па без обзира на препоруке Просторног плана подручја посебне намене Фрушка гора (максимално П+4) кориговати препоруку на максимално плус једна етажа у односу на постојећу спратност објеката.

Потребно је у графичким прилозима (7- заштита -лист 7) јасно картом и описом у легенди означити јасније објекат бр.4 – могућности и ограничења, јасно назначити на карти и описно у легенди.

Такође, важно је да и здравствена намена будуће реконструкције, надоградње и санације буде у складу са савременим техничким стандардима, односно ускладити ограничење проширења капацитета. 

У делу ПДР правни основ (страна 2 – 3) наводе се сви закони који су инкорпорирани у план али немамо наведен ни један закон и подзаконски акт који регулише обаст здравства и здравствене заштите (здравствени објекти и комплекси) а када је у питању лечења плућних болести. Сматрамо да је потребно допунити наведени списак „правни основ“ јер болнички комплекс је био лечилиште за туберкулозу, а и намера инвеститора је да се задржи будућа намена комплекса.

Како смо сви сведоци прекомерне урбанизације Националног парка Фрушка гора, сматрамо да је неопходан један нови одрживи приступ уређењу природних амбијената у коме постојећи а и планирани објекти неће нарушавати природни амбијент заштићеног подручја, већ представљати хармоничну целину уклопљену у зелене и шумске пределе. Угледни пример је уређење и реконструкција хотела Цептор Андревље.

8. ОБАВЕЗА ПРОЈЕКТНЕ РАЗРАДЕ

У делу ПДР локације за које је обавезна израда пројекта парцелације, односно препарцелације, урбанистичког пројекта и урбанистичко-архитектонског пројекта

(страна 52) наводи се да је израда пројекта парцелације и препарцелације обавезна.

Потребно је да буде наведено да је и израда урбанистичког пројекта обавезна, јер на то обавезује како Закон о планирању и изградњи, тако и акт који произилази из наведеног закона (Правилник о изради докумената просторног и урбанистичког планирања).

Предлажемо да се уврсти и напомена/сугестија пожељно расписивања архитектонског конкурса (за формирање идејног урбанистичког концепта).

9. УСЛОВИ ИМАОЦА ЈАВНИХ ОВЛАШЋЕЊА

Важно је у даљој разради пројектне документације посебно обратити пажњу на Техничку информацију ЈП ВОДОВОД РУМА, бр.1617/1 од 09.11.2022.г у коме је дата информација о техничком стању водоводног система Ириг, тренутном стању водоводног система на тренутној локацији. Такође дата је и инсрукција на који начин се може превазићи тренутно лоше стање водоводног система. Потребно је да се даљом пројектном разрадом предвиди одговарајуће пројектно решење.    

Сматрамо да су наше примедбе и сугестије значајне за одрживо планирање простора, осетљиво уклапање у амбијенталну целину дела Националног парка са намером да се сведе на минимум нарушавање заштићеног природног амбијента и обезбеди могућност за унапређење и адекватно одржавање природног амбијента који је тренутно у девастираном стању заједно са напуштеним објектима.

Из свега наведеног, захтевамо од носиоца израде плана и обрађивача плана да у целости поступи према члану 50 и члан 51, Закона о планирању и изградњи, а који се односе на процедуру јавног увида.

17.05.2023. године

С поштовањем,

АрхИнГреен пројектовање и инжењеринг

Покрет одбранимо шуме Фрушке горе

Покрет одбранимо реке Старе планине

Удружење за заштиту шума 

The post Нацрт плана детаљне регулације болничког комплекса на Иришком Венцу appeared first on ArhInGreen.

Dragi čitaoci bloga ArhInGreen,

Prenosimo u celosti zvanično saopštenje Ženskog Arhitektonskog Društva povodom trenutnog stanja u našoj društvenoj zajednici, a u svetlu nemilih događaja koji su nas nažalost zadesili. 

Žensko arhitektonsko društvo je od svog osnivanja 2016. godine okupilo više od 250 članica oko ciljeva zaštite i afirmacije temeljnih vrednosti, doprinosa, interesa i položaja žena arhitekata u društvu i njihovog zajedničkog rada na unapređenju arhitektonske profesije kao inženjerske, privredne ali pre svega društveno-humanističke discipline. Široki dijapazon delovanja članica naše asocijacije – od projektnog menadžmenta i preduzetništva u graditeljstvu, arhitektonskog projektovanja, urbanističkog planiranja, preko dizajna enterijera i nameštaja, rada u kulturi i medijima, do aktivističkog rada na uključenju građana u oblikovanje grada i izrade politika ka rodno-osetljivom, participativnom i inkluzivnom gradu i njegovoj arhitekturi, dovoljno govori o kompleksnosti uloge savremene žene arhitekte.

Delujući na svim frontovima društva, a često između njenih ključnih aktera: državnih i obrazovnih institucija, privrede i građana, u ovom izazovnom za našu zemlju i generacije koje dolaze, ne možemo se izuzeti iz društvenog i političkog života ove zemlje i duboko saosećamo sa svim njegovim usponima i padovima.

Danas kada politizacija drugačijeg mišljenja mnoge pojedince, kolektive i profesije obeshrabruje da javno progovore i budu neophodni korektiv društva, želimo da podsetimo na primarnu svrhu politike kao dogovora između ljudi koji žive u grupama, o načinima uređenja tog suživota u zajednici, bila ona pleme, grad ili država – ne ugrožavajući i uvažavajući jedni druge, kroz rad predstavnika koji će u naše ime voditi javne poslove i raspolagati javnim resursima u interesu svih građana.

Kroz polja delovanja naše struke, Žensko arhitektonsko društvo daje snažan doprinos izradi boljih politika našeg društva. Pored brojnih projekata urodnjavanja arhitektonskih i urbanističkih politika u Srbiji koje realizujemo u partnerstvu sa Agencijom za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Women Srbija, fokus ŽAD-a u poslednje dve godine je, na žalost, iako u 21. veku i u srcu Evrope, na elementarnim vrednostima kao što je bezbednost žena, devojčica i drugih osetljivih grupa našeg društva u javnom gradskom prostoru, a sledstveno i u medijima.

Nedavni tragični događaji u Beogradu i okolini, kao i povećan broj femicida ove godine vrh su ledenog brega i alarmiraju da, umesto da napredujemo ka harmoničnijem društvu dobrobiti svih građana, naše društvo regresira. Do tačke kada postajemo svedoci javne promocije nasilja, nekulture, materijalizma i konzumerizma, koji se, u snažnoj međusobnoj sprezi, negativno reflektuju na sve sfere društva, pre svega na javni interes lomeći se na najnežnijem delu naše populacije – mladim neformiranim ličnostima na kojima počiva budućnost ove zemlje.

Kao predstavnice arhitektonske profesije koja u velikoj meri oblikuje gradove i društvo, kao građanke koje u tim gradovima i naseljima žive, kao preduzetnice koje se svaki dan u ovakvom ambijentu bore za svoju ravnopravnu koru hleba, kao majke, edukatorke, mentorke koje podižu i oblikuju neke nove ljude, snažno apelujemo na sve političke aktere ove države, bivše, sadašnje i buduće i zahtevamo hitnu rekonstrukciju društvenih vrednosti, ka humanističkom modelu ljudske zajednice, za početak kroz prioritetne korake:

• Reformu obrazovanja – usvajanje predloga briljantnih učenika Prve beogradske gimnazije (LINK): povratak digniteta prosvetnih radnika I institucija I stvaranje pravih uslova za obrazovni, formativni, vaspitni rad, kao i uvođenje dodatnih edukativnih, etičkih, preventivnih programa podizanja svesti o razvoju pozitivnih društvenih vrednosti, kao što su empatija, solidarnost, socijalna jednakost i inkluzija.
• Hitno zaustavljanje promocije nasilja u javnosti,uređenje i sankcionisanje medijskog haosa i senzacionalizma, ukidanje mogućnosti širenja govora mržnje i štetnih sadržaja u svim vrstama medija, tradicionalnim I digitalnim.

U istraživanju o bezbednosnim rizicima u javnom prostoru koje su naše članice sprovele u Kragujevcu, kao odgovor na pitanje koje preventivne mere bi dugoročno doprinele unapređenju odnosa društva prema rodno-zasnovanom nasilju i doprinele smanjenju bezbednosnih rizika za žene u javnom prostoru, 78% ispitanika smatra da je rešenje u podsticanju empatije i edukacija omladine o rodno-zasnovanom nasilju I svakom drugom nasilju, kao i u uvođenju niza mera prevencije u školama, dok više od pola ispitanih građana veruje da bi smanjenju napada na žene i druge osetljive grupe u javnom prostoru doprinela i obuka medija o primerenom i rodno-senzitivnom načinu izveštavanja o samom nasilju i žrtvama nasilja.

• Stručnost ispred politike – moramo prestati sa partijskom raspodelom javnih resursa i obezbediti mehanizme zaštite javnog interesa
• Kreiranje zdravog poslovnog ambijenta – kroz uređene etičke i poslovne kodekse

Verujemo da naša profesija ima ogromnu odgovornost u izgradnji boljeg društva. Pozivamo ovim i ostale koleginice i kolege, I druga strukovna udruženja da se oglase I daju svoje predloge korektiva društvene situacije koja predstavlja kolektivnu tragediju, ali i kolektivnu odgovornost za promene na bolje.

Žensko arhitektonsko društvo

18. maj, 2023.god.

The post Žensko Arhitektonsko Društvo – Poziv na rekonstrukciju društvenih vrednosti appeared first on ArhInGreen.

Ekološki problemi, poput zagađenja vazduha, vode, zemljišta, smanjenja biodiverziteta, povećanih emisija gasova koji stvaraju efekat „staklene bašte“, enormne količine otpada, alarmirali su poslednjih decenija čitav svet. Prouzrokovači istih su brojni, a među njima svakako prednjači industrija – sektor građevine zagađenju vazduha „doprinosi“ sa neverovatnih 23%, udeo ovog sektora u izazivanju klimatskih promena je 50%, u zagađenju pijaće vode 40% a 50% količine otpada na svetskim deponijama, dolazi upravo kao produkt sektora građevinarstva.

Malo li je? Međutim, ovaj sektor je odgovorio na ekološke izazove zelenom gradnjom.

U nastavku teksta definisaćemo i bliže pojasniti termin zelene gradnje, jer i dalje postoje brojne nedoumice kada je ona u pitanju. Bavićemo se i svim benefitima iste, kao i principima kojih se ona pridržava, te načinima kojima se postiže bolji kvalitet stanovanja uz zaštitu životne sredine i smanjen pritisak na prirodu.

Šta podrazumevamo pod pojmom zelena gradnja?

Naši preci su, u prošlosti, živeli u skladu sa prirodom i znali da poštuju njena načela. Birali su lokaciju za svoj dom u odnosu na postojeće klimatske uslove, odnosno tako da maksimalno iskoriste sunčevu svetlost, a zaštite se od vetrova, koristili su lokalne materijale za izgradnju i opremanje svojih kuća, sadili drveće tamo gde treba da se obezbedi hlad i zaklonjenost.

Rastući broj svetskog stanovništva i nagla urbanizacija, doveli su do toga da se ova načela u građevinarstvu skoro u potpunosti zaborave, međutim, ona se vraćaju na velika vrata upravo kroz zelenu gradnju.

Zelena gradnja se može definisati kao odgovor građevinske industrije na izazove klimatskih promena, ali i drugih ekoloških problema. Propagira primenu lokalnih resursa a sve sa ciljem ojačavanja domaće ekonomije, zapošljavanja i usavršavanja radne snage. U fokusu zelene gradnje je premošćavanje novih izazova u građevinarstvu, uz očuvanje resursa i energije, a rezultat istog su novi, ekološki materijali na tržištu, pametna ulaganja i izgrađeni objekti u kojima je povećan kvalitet stanovanja uz dugoročno očuvanje prirodnih resursa.

Zasniva se na primeni tehničko-tehnoločkih znanja u svakoj fazi gradnje: od urbanističkog planiranja, arhitektonskog projektovanja, samog načina izgradnje i korišćenja kvalitetnih a održivih materijala pritom, do pravilnog i stručnog održavanja i korišćenja objekta, a rezultat je povećan kvalitet života njegovih stanara i redukcija uticaja građevinskog sektora na ekološke probleme. Najvažnijim odlikama zelene gradnje smatraju se: manja emisija ugljen – dioksida, manja potrošnja energije, kao i pijaće vode, koja je nedostupna velikom broju svetske populacije. Stoga i ne čudi činjenica da zelena gradnja u Evropi danas predstavlja jednu od najznačajnijih mogućnosti za održivi rast na nacionalnom, kao i na globalnom nivou.

Zeleni objekti su oni objekti koji se grade po principima održive gradnje, a živeti u istima znači živeti zdravije, kvalitetnije i u skladu sa prirodnim načelima. Objekti koji su nastali kao rezultat zelene gradnje dugotrajniji su i troše manje energije. Šta to znači? Vaši računi će biti manji, jer ćete uštedeti dosta novca na grejanju i hlađenju, optimalno ćete koristiti prirodne resurse kao što su vetar, sunce i voda, a ujedno će vaša kuća „disati”.

Koji su ciljevi zelene gradnje?

Kao što smo naveli, zelena gradnja obezbeđuje redukciju potrošnje energije u svim fazama životnog veka zgrade – od ideje i realizacije, do krajnje esksploatacije. Energetski resursi su sve nedostupniji i skuplji, a zelenom gradnjom se postiže njihovo racionalnije i efikasnije korišćenje. Istovremeno su građevine nastale zelenom gradnjom jeftinije za održavanje i prijatnije za život.

Zelena gradnja postiže ovakve benefite na različite načine. Uz pravilnu orjentaciju vaše kuće, sunčeva energija biće maksimalno iskorišćena i na taj način ćete obezbediti besplatnu prirodnu toplotu tokom zimskih meseci, ili izbeći previše sunčevog svetla tokom letnjih meseci, čime se štedi na klimatizaciji. Dakle, projektovanje održive zgrade počinje od izbora lokacije, jer će upravo ona imati presudan uticaj na potrošnju energije.

Cilj zelene gradnje jeste smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, a pospešivanjem energetske efikasnosti objekata smanjuje se ukupna potrošnja energije. Energetska efikasnost se može definisati kao obezbeđivanje optimalnih uslova života i rada ali sa manjom potrošnjom energije, a samim tim i nižim mesečnim računima. To se obezbeđuje merama energetske efikasnosti. Prva mera je svakako adekvatna toplotna izolacija objekta, ona daje najveće uštede na duži rok. Prvobitno se misli na fasadnu izolaciju, ali se obraća pažnja i na krov, jer se energija lako gubi na sve strane kada nije obezbeđena izolacija. Druga mera je zamena stolarije koja je dotrajala, ona je čest uzrok stvaranja toplotnih mostova, odnosno mesta povećanog prenosa toplote iz unutrašnjosti u okolinu. Treća mera obezbeđivanja energetske efikasnosti je promena načina grejanja, najčešći izbor su toplotne pumpe koje koriste prirodne, obnovljive resurse za grejanje prostorija i vode, kao i zamena kućnih aparata onima koji su energetski efikasniji, pri tom se obraća pažnja na energetski razred zapisan na nalepnici.

Prednost energetski efikasnog objekta je i povoljna mikroklima tokom cele godine, nema hladnih zidova, a samim tim ni buđi i vlage – vaš dom „diše”. Prema tome, nema naglog hlađenja nakon prestanka grejanja, a nakon prestanka hlađenja neće biti naglog zagrevanja. Tu je još jedan benefit – vaša kuća će se bolje kotirati ukoliko se odlučite na prodaju; jedno od prvih pitanja koje potencijalni kupci postavljaju prilikom razgovora jeste: kakva vam je izolacija?

Zelena gradnja podrazumeva i upotrebu obnovljivih građevinskih materijala. Teži se upotrebi recikliranih materijala ili korišćenju materijala koji se mogu iznova upotrebiti kada su stručno uklonjeni iz srušenih građevina, jer se upravo recikliranjem stvaraju materijali za nove proizvode, a samim tim smanjuje eksploatacija sirovina. Osim toga, koristi se drvo iz održivih izvora, ali i lokalni materijali – ovim se smanjuje transport materijala i pospešuje lokalna ekonomija. Cilj je izbegavanje materijala sa visokom emisijom ispraljivih organskih jedinjenja.

Benefiti zelene gradnje

Glavne dobrobiti zelene gradnje sasvim su jasne: finansijska ušteda i veća udobnost stanovanja, uz brigu o prirodnom okruženju. Uz rastuće cene energije i potrošnju neobnovljivih izvora, domovi koji su energetski efikasni sve više dobijaju na ceni. Kada je reč o većoj udobnosti stanovanja koja se postiže zelenom gradnjom, ona podrazumeva prijatne temperature bez većih kolebanja tokom cele godine, optimalno osvetljen i osunčan dom.

Jedno je sigurno – moramo graditi odgovorno kako se generacije koje ostaju iza nas ne bi suočile sa još gorim posledicama ekoloških problema. Građevinarstvo je jedna od najvažnijih grana privrede ali i jedan od najvećih zagađivača prirode, a popularizacijom zelene gradnje njen negativan uticaj na istu će biti redukovan, dok će kvalitet života ljudi u zatvorenim prostorima biti umnogome poboljšan.

Autor teksta: Daibau.rs magazin 

Na sledećem linku >>> saznaćete o čemu smo još pisali i pojasnili kada je u pitanju tema zelene gradnje <<<  zajedno sa saradnicima Daibau.rs magazina

Hvala uredništvu na saradnji.

The post Ekološki izazovi i građevinarstvo – rešenje je zelena gradnja appeared first on ArhInGreen.

Kako smo pomenuli u prethodnom tekstu, termički omotač zgrade i njegova optimizacija u velikoj meri utiču na poboljšanje energetskog razreda postojećeg objekta. A pre svega se misli na zamenu dotrajalih prozora i vrata , zatim izolaciju fasade koji bi u velikoj meri racionalizovali potrošnju za zagrevanje i hlađenje objekta.

Ovoga puta predstavljamo projekat koji smo nedavno završili a koji odlično ilustruje unapređenje fasadnog omotača zgrada pre svega u delu zamene dotrajale stolarije i obezbeđenje bolje optimizacije i uvođenje više prirodnog osvetljenja u radni prostor.

U pitanju je objekat građen 90 –ih godina prošlog veka, objekat ima obezbeđen solidan nivo termičke izolacije fasade (opeka 25cm+izolacija 5cm+opeka 12cm) ali ulična fasada u prizemlju nema adekvatno osvetljenje i komunikaciju kada je u pitanju nova namena poslovnog prostora.

Za potrebe novih korisnika prostora bilo je potrebno obezbediti umesto postojeća dva otvora (prozora) veći portal koji bi se uklopio u postojeću širinu, dok je nova dimenzija portala uklopljena u ograničenja koja predviđa međuspratna konstrukcija.  Slikovito možete videti na narednim fotografijama.

Na prvoj fotografiji možete videti postojeće stanje fasade,dok na drugoj fotografiji možete videti proces realizacije rekonstrukcije fasade. Novim otvorima, dva portala od kojih je levo pozicioniran portal fiksan, a desno pozicioniran portal otvara se mogućnost ulaska i izlaska u lokal. Dobijamo novi kvalitet kako u delu estetike fasade, tako i u delu poboljšane energetske efikasnosti fasade. Svakako nećemo propustiti da pomenemo i funkcionalno unapređenje koje obezbeđuje desni portal pomoću koga imamo bolju komunikaciju između korisnika prostora i potencijalnih kupaca.

Pored navedenih radova na rekonstrukciji fasade, zahtevi investitora su se odnosili i na unapređenje funkcionalnosti samog lokala i na obezbeđenju efikasnijeg sistema grejanja.

Predstavljanjem ovog projekta želimo da vam predočimo značaj rekonstrukcije, sanacije i adaptacije postojećih objekata i važnost unapređenja i održivijeg pristupa u racionalizaciji potrošnje energenata postojećih objekata.

Pored potrošnje važna su i funkcionalna poboljšanja a svakako i svetlosni konfor koji je jedan od značajnijih poboljšanja kada je ovaj konktretan primer u pitanju.

Zato je važno da naglasimo da je daleko jednostavnije i racionalnije pristupiti privođenju nameni postojećih objekata, pre nego se odlučite na izgradnju novog objekta koji zahteva više ulaganja a i više vremena za realizaciju.

U koliko želite da pristupite sanaciji, adaptaciji ili rekonstrukciji postojećeg objekta za neophodne projekte i procedure dobijanja građevinske dozvole možete nam se obratiti upitom na meil >>> info@arhingreen.rs

Potrebno je da navedete osnovne informacije o lokaciji, objektu i pokušaćemo da pronađemo najracionalnije rešenje za unapređenje kako energeske efikasnosti tako i funkcionalnosti vašeg objekta. 

Autor blog teksta: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

The post Unapređenje fasadnog omotača appeared first on ArhInGreen.

Kod većine stambenih objekata individualnog stanovanja građenih pre 1980.godine termoizolacija fasade nije zastupljena. Stambeni objekti individualnog stanovanja u Srbiji koji su građeni osamdesetih godina dvadesetog veka uglavnom su građeni klasičnim sistemom gradnje, zidanje opekom ili opekarskim blokovima koji nemaju završenu/izolovanu fasadu niti bilo kakvu izolaciju konstruktivnog sistema. Tako da većina objekata iz tog perioda i komplean raspon gradnje do 2011.godine ne ispunjava sadašnje energetske standarde koji su predviđeni Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada koji je u primeni od 2011. godine.

Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada propisano je da se prilikom rekonstrukcije i energetske sanacije poboljšaju performanse objekta minimum za jedan energetski razred.

Termički omotač zgrade i njegova optimizacija u velikoj meri utiču na poboljšanje energetskog razreda postojećeg objekta, pre svega se misli na zamenu dotrajalih prozora i vrata , zatim izolaciju fasade koji bi u velikoj meri racionalizovali potrošnju za zagrevanje i hlađenje objekta (bolja zaptivenost objekta rezultuje manjom potrošnjom energenata).

Od kako je krenula primena Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada (2011.godine) primetna je upotreba termoizolacije i to uglavnom u minimalnoj debljini od 5cm stiroporom koja još uvek ne ispunjava uslove za kvalitetnom izolacijom objekta. Zatim primetna je i zamena stare stolarije, višekomornom PVC stolarijom koja obezbeđuje poboljšanje energetskog razreda jer se najveći gubici energije (oko 50%) dešavaju kroz otvore objekta.

Kako bi se ostvarila adekvatna zamena i primena materijala, potrebno je prilikom izrade elaborata energetske efikasnosti objekta (postojećeg objekta) utvrditi energetski razred objekta i nakon predloženih mera rekonstrukcije i energetske sanacije uticati na poboljšanje energetskog razreda za minimum jedan energetski razred.

Na koja sve poboljšanja u objektu možemo uticati i ostvariti bolju energetsku efikasnost objekta prilikom rekonstrukcije objekta?

1. Izolacija spoljnih zidova
2. Odabir i zamena prozora i vrata
3. Izolacija krova
4. Izolacija međuspratne konstrukcije iznad koje je negrejani prostor
5. Izolacija podova
6. Mogućnost primene solarne energije
7. Mogućnost primene efikasnijeg sistema grejanja
8. Primena novih sistema rasvete
9. Mogućnost primene toplotnih pumpi

Mnogo je faktora koji utiču na rezultat uspešne energetske sanacije objekta, počev od trenutnog postojećeg stanja objekta, njegovog geografskog položaja, predloženih mera za sanaciju i kvalitetnog izvođenja predviđenih mera. Svakako, za uspešnu realizaciju neophodna je analiza postojećeg stanja, izrada elaborata energetske efikasnosti postojećeg objekta, a takođe i ponovni proračun, sa usvojenim merama za energetsku sanaciju koje će uticati na poboljšanje energetskog razreda objekta.

Takođe bih napomenula da u odabiru najboljeg načina za energetsku obnovu objekta treba uzeti u obzir procenu investicije, ekonomski povoljne mere za poboljšanje svojstva zgrada i period povraćaja uloženih sretstava u energetsku sanaciju objekta.Cena intervencija na objektu zavisi od njihovog obima i mogu se značajno razlikovati. Zatim unapređenje energetske efikasnosti porodičnih kuća po kvadratnom metru biće nešto skuplje od unapređenja u stambenim zgradama, jer jedan vlasnik snosi sve troškove. U slučaju stambenih zgrada, pojedini troškovi se dele u okviru stambene zajednice ali za dogovor i konsenzus je potrebno više vremena pa nemamo još uvek kompletne primere realizacije.

Koje su mogućnosti uštede zavisi od energenata koje koristite – u slučaju gasa, ušteda je momentalno najveća, dok se u slučaju grejanja na struju ostvaruju nešto manje uštede. Ako koristite centralno grejanje, do uštede će doći samo ukoliko plaćate toplotnu energiju prema utrošku, a ne prema kvadraturi stana, ali bez obziran na to ostvarićete bolji komfor u kući/stanu.

I ne zaboravite, svako ulaganje se isplati, samo je pitanje koliko brzo. Takođe, svaki put kada dođe do poskupljenja energenata (znamo da se to redovno dešava) ušteda koju ostvarujete postaje sve veća. Uostalom, Vi to već svakako znate, pogledajte svoj račun za grejanje i pomislite šta biste mogli sa viškom novca kada bi se račun prepolovio!

Kako su druge zemlje u Evropi rešile ovo pitanje?

U zemljama Evropske unije, posebno onima gde su zime hladnije, energetske karakteristike kuće ili zgrade jedan su od ključnih faktora koji određuje prodajnu cenu nekretnine. Razvijene zemlje su značajno unapredile energetsku efikasnost objekata postavljajući visoke standarde za nove zgrade, kao i uspostavljanjem brojnih fondova za energetsku efikasnost na centralnom ili lokalnom nivou. Ovakve fondove su napravile i zemlje Istočne Evrope, koje su, poput Srbije, nekada imale pristup veoma jeftinoj energiji – koja je danas sve skuplja. Država sufinansira obnovu zgrada, vrši povraćaj PDV-a i/ili obezbeđuje stručnu pomoć oko projekta saniranja kuće ili zgrade.

Kada je napredak Srbija u pitanju u oblasti energetske efikasnosti poslednjih par godina, važno je napomenuti da je donošenjem novog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS“ br.104/16) održivi razvoj stanovanja uz unapređenje energetske efikasnosti proglašen javnim interesom, što će u mnogome doprineti daljem razvoju i unapređenju ove oblasti.

Zatim obaveza izdavanja energetskih pasoša, koji su uvedeni u Srbiji 2011.godine.

Sve nove zgrade moraju imati energetski pasoš, kao i stare koje se rekonstruišu ili adaptiraju. Sa porastom cena energenata, karakteristike zgrade zapisane u energetskom pasošu postaće značajne ne samo za prodaju, već i iznajmljivanje nekretnina, a svakako će se direktno odraziti na racinalizaciju mesečnih računa za grejanje i hlađenje prostora.

Primena solarnih panela

Energetski pasoš i njegova uloga u sertifikaciji postojećih objekata

Obaveza izdavanja energetskog pasoša za postojeće zgrade postoji u slučajevima kada se vrši rekonstrukcija, dogradnja, obimnija obnova, kao i energetska sanacija zgrade. Obavezan uslov za sve postojeće zgrade, nakon bilo kakve energetske sanacije jeste unapređenje energetskog razreda za najmanje jedan energetski razred. Izdavanje energetskog pasoša nije obavezno prilikom kupovine/prodaje ili iznajmljivanja zgrade ili dela zgrade, što je prepoznato kao nedostatak.

Sa uvođenjem obaveze postojanja energetskog pasoša prilikom prometovanja nekretninama posebno će biti od značaja kada se započne sa primenom naplate toplotne energije iz sistema daljinskog grejanja prema očitanoj potrošnji, na teritoriji cele Republike Srbije, što trenutno još uvek nije u primeni.

Energetski pasoš izdaje se nakon obavljanja energetskog pregleda i okončanja finalnog ocenjivanja ispunjenja zahteva vezanih za energetska svojstva zgrade.

U skladu sa važećim Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, energetski pregled zgrade obuhvata:

1) analizu arhitektonsko-građevinskih karakteristika zgrade, odnosno analizu toplotnih karakteristika termičkog omotača zgrade

2) analizu energetskih svojstava sistema grejanja

3) analizu sistema automatske regulacije sistema grejanja u zgradi

4) merenja za utvrđivanje energetskog stanja i/ili svojstava, kada se do podataka ne može doći na drugi način.

Energetska sertifikacija postojećih zgrada razlikuje se i deli na dva slučaja:

1. Na zgradi se ne izvode radovi – izdaje se energetski pasoš zgrade za postojeće stanje na osnovu izveštaja o energetskom pregledu
2. Na zgradi se izvode radovi (rekonstrukcija, dogradnja, energetska sanacija) – energetski pasoš se izdaje po završetku radova za unapređeno stanje, ali se pre intervencije izrađuje izveštaj o energetskom pregledu zgrade (za postojeće stanje).

I za kraj najznačajnija uloga energetskog pasoša jeste pozitivan efekat koji se može postići na tržištu nekretnina naročito kada su u pitanju postojeći objekti. Jedan od osnovnih ciljeva uvođenja energetske sertifikacije zgrada jeste upravo da se obezbedi mehanizam podstaknut tržištem kako bi se poboljšala energetska efikasnost u zgradama ili, drugim rečima, odredila ekonomska vrednost očuvanja energije. Na formiranje cene nekretnina, tj. specifične vrednosti (din/m2), osim lokacije i izgleda zgrade, funkcionalnosti i enterijera, utiču eksploatacioni troškovi za energiju, koji igraju značajnu ulogu, a u neposrednoj su vezi sa energetskim pasošem.

Ovo je posebno slučaj u razvijenim evropskim zemljama i pretpostavlja se da će slična situacija vrlo brzo biti u Srbiji. Drugim rečima, zgrada boljeg energetskog razreda može imati višu cenu na tržištu nekretnina u odnosu na zgradu loših energetskih svojstava, koja ima identične ostale parametre.

Tako i sve veća energetska kriza aktuelizovaće važnost pitanja optimizacije potrošnje energenata postojećih objekata kako bi se ostvarile uštede i racionalizacija potrošnje. 

Autor blog teksta: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

* Nije dozvoljeno neovlašćeno preuzimanje teksta, za dozvolu i uslove preuzimanja teksta obratiti se na meli adresu info@arhingreen.rs

The post Energetska sertifikacija postojećih objekata appeared first on ArhInGreen.

Urbana područja su sve češće uzrok ili izvor današnjih ekoloških problema/izazova. Što ne iznenađuje jer sve više ljudi gravitira urbanim sredinama. U potrazi za poslom, boljim uslovima života urbano stanovništvo sve više se sreće sa ograničenjima u urbanom okruženju i ugroženim komforom (kao što su buka u saobraćaju, zagađenje vazduha, zagađenje vode, prenaseljeni i neuređeni kvartovi,neadekvatna komunalna opremljenost, neformalna/nelegalna gradnja, sve manja opremljenost zelenom infrasturkturom …itd).

Međutim, ovoga puta osvrnućemo se na dobre primere prakse o kojima smo već pisali na našem blogu, a koji sa više ili manje uspeha odolevaju ekološkim izazovima u urbanom okruženju. O nagradi za Evropsku zelenu prestonicu smo pisali u par navrata, a svake godine nagrada donosi novog laureata koji pruža dobre primere prakse.

Tako ćemo se osvrnuti ovoga puta na aktuelne zanimljive Evropske zelene prestonice u poslednjih par godina i nastaviti ovu zanimljivu priču o Evropskim zelenim prestonicama.

Nijmegen je grad na istoku Holandije koji je Evropska zelena prestonica za 2018.godinu, a koji je specifičan po tome što je doživeo transformaciju i postao moderan zeleni grad u kome su radni i rekreativni prostori bili odvojeni. Građani su uzeli učešće u razvoju zelene i plave infrastrukture i u očuvanju biodiverziteta. Pokrenut je projekat očuvanja i proširenja parka u centru grada, a postavljen je i ambiciozan plan da do 2045. godine grad postane energetski neutralan.

Nijmegen elena presnica 2018. godine

Oslo glavni grad Norveške je Evropska zelena prestonica za 2019. godinu i posvećen je očuvanju prirodnih područja i unapređenju plovnih puteva. Vodeni putevi grada sada imaju noviju revolucionarniju strategiju, prave se pristupi kako bi bili što više dostupni korisnicima, efikasno upravljaju olujnim talasima i posvećeni su razvoju i obnovi staništa. U saobraćaju se promoviše biciklistički saobraćaj, a zacrtani su i ambiciozni ciljevi za smanjenje emisije štetnih gasova do 50% do 2020.godine.

Oslo zelena prestonica 2019. godine

Grad Lisabon u Portugalu je zelena presonica za 2020. godinu sa oko 500.00 stanovnika i 2008. godine je bio suočen sa izazovima globalne ekonomske krize, ali uprko tome pravi iskorak u strategiji održivosti i pronalazi načina da poboljša kvalitet života svojih građana. Grad je izuzetno posvećen zaštiti i unapređenju svojih prirodnih područja – par Monsanto – koji je dobio sertifikat o održivom upravljanju šumama. Prisutan je takođe akcenat na razvoju biciklističkog saobraćaja.

Lisabon zelena prestonica 2020.godine

Glavni grad Finske regije Paijanne Tavastia – Lahti je zelena prestonica za 2021. godinu i ima nešto blizu 120.000 staovnika, nalazi se oko 100 kilometara severoistočno od Helsinkija (glavni grad Finske). Nakon drugog svetskog rata doživljava brzu industrijalizaciju što je dovelo do značajnih ekoloških izazova, kao što je eutrofikacija jezera Vesijarvi i veća zavisnost od automobila u centru grada.

Grad je rešio ove izazove tako što je finansirao projeka za obnovu jezera Vesijarvi, gde su univerzietske istraživačke grupe, stanovnici, lokalne kompanije i grad radili zajedno na poboljšanju stanja jezera.

Grad Lahti je takođe osnovao konzorciju koji je uložio 100 miliona evra u razvoj sistema saobraćajne infrastrukture kroz centar grada, kao što su podzemni parking prostori, noe biciklističke staze i šire pešačke zone. Za svoj doprinos u razvoju grada dobio je najviši ang u oblasti kvaliteta vazduha, zrinjavanja otpada, ekoloških inovacija i upravljanja.

Lahti zelena prestonica 2021.godine

Smešten u Alpima gad Veliki Grenobl koji se zbog svoje veličine naziva i „prestonica Alpa“ i koji ima oko 158.000 stanovnika, zelena prestonica za 2022. godinu, nalazi se na spoju tri zaleđene doline koje oblikuju reke Izer, Drač i Romanš i okružen je sa tri alpska masiva – Šartrez, Beldon, i Verkov. Sa terenom koji mu onemogućava urbano širenje, sa 8861 stanovnika po km2 ovo ogrančenje postaje njegova prednost: potpuno urbanizovan, grad nije imao drugog izbora nego da se osloni na urbanu regeneraciju i rehabilitaciju, efikasan javni prevoz i kvalitetne javne prostore. Posebno se insistiralo na urbanoj regeneraciji i transformaciji naselja u eko naselja, zatim grad je važan istraživčki centar i ima mešavinu tradicionalnih i visokotehnoloških industrija, uključujući i obnovljivu energiju.

Zbog svoje topografije bilo je potrebno da maksimalno iskoristi ograničene zelene prostore  i posveti se poboljšanju životnog okruženja i urbanog baštovanstva.

Grenobl zelena prestonica 2022.godine

Opština podstiče otvaranje privatnih bašta i vertikalno ozelenjavanje, ima ambiciozan program sadnje drveća i stavljanje neiskorišćenih površina na raspolaganje stanovnicima za otvaranje malih bašta. Zatim grad poslednih 15 godina otvara, obnavlja i aktivno gradi nove parkove. Interesantni su eko-kvartovi koji su osvojili nacionalne nagrade i dobar su primer u razvoju gradova sutrašnjice.

Toliko ovog puta o Evropskim zelenim prestonicama, pratimo i dalje ovu zanimljivu temu obzirom da je već poznata zelena prestonica za 2023.godinu a da je u toku i apliciranje za prestonicu 2024.godinu.

Sve veća je zainteresovanost gradova u trci za ovu značajnu titulu koja pruža mogućnost za dobre strateške postavke i ciljeve za dalji zeleni razvoj, a takođe i značajne finasijske podsticaje za njihovu realizaciju.

Autor blog teksta: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

* Nije dozvoljeno neovlašćeno preuzimanje teksta, za dozvolu i uslove preuzimanja teksta obratiti se na meli adresu info@arhingreen.rs

The post Urbana područja – izvor ekoloških izazova appeared first on ArhInGreen.

O Urbanoj pozornici

O urbanom životnom okruženju, dizajnu i izgrađenom okruženju

Pitanje ili / i posmatranja, razmišljanja se odnose na projektovanje i implementaciju ukupnog održivog životnog okruženja i izgrađenog okruženja.

Ova pitanja imaju globalne ciljeve i podsticaje koji su već formulisani definicijama koje se odnose na smanjenje negativnih društvenih uticaja na životnu sredinu i čoveka.

Kritička mišljenja i nove ideje postaju ključni elementi kojima akteri izgradnji društva moraju delovati na izazove i  prilike koje se javljaju u preovlađujućem sadašnjem vremenu: nazivanom antropocenu (može se definisati kao vreme kada su ljudi golobalno počeli uticati na klimatske i ekološke promene).

Potrebne su nove metode i interakcije između kreativne reciklaže i nove proizvodnje da bismo bili u mogućnosti da ostvarimo prelazak na  održivije zgrade i urbane pejsaže. Dizajn našeg životnog okruženja potrebno je da se odvija u transdisciplinarnim procesima (istraživačke strategije koje prelaze mnoge disciplinarne granice kako bi se stvorio humaistički pristup), gde svi akteri u društvu imaju priliku da svojim znanjem i iskustvom pomognu lokalnom i globalnom radu na održivosti.

Međutim, problem je odsustva kohezije (spoja) pomenutih procesa.Tako da povremeno ti procesi međusobno kolidiraju (prožimaju se – prepliću se – sudaraju se), bivaju čak suprotstavljeni što izaziva nove otežavajuće momente ukupne održivosti.

Predmetna urbanistička pozornica usvaja nacionalnu arhitekturu, formu i politiku dizajna “Politika dizajniranog životnog okruzenja” (1) njene transformacije, mada mora se istaći da su mnogi dokumenti definisani ili odredjeni mnogobrojnim dokumentima UN i EU. Naše izlaganje (kasnije možda istraživanja i saradnje) imaju za cilj ukazati pa i doprinjeti osiguranju budućeg dizajna i implementaciju našeg zajednickog životnog okruženja.

Reč urban, urbanizam se koristi prečesto u mnogim aspektima i svaki aspekt ima svoje specifične težine i važnosti. Poslednjih decenija sve više se piše o životnoj sredini u urbanim prostorima.

Kako je moguće to tumačiti i šta se u stvari desava?

To je mnogostran, složen proces koji sadrži sva egzistencilana pitanja.

Dozvolite mi da se jednim delom zadržim na tom segmentu EGZISTENCIALNA.

Naime, u suštini u društvima se gotovo sve odvija po prioritetnim stavovima politika i ekonomika ili politiko-ekonomije. Iz mnogo razloga urbanizacija ne ukida apetit političara, investitora i lako prelazi u svojevrstan ekspanzionizam.

Takvih primera kod nas ima mnogo čak i u ekstremnim oblicima ekspanionizma kada se delovi urbanih prostora uprkos željama i stavovima stanovnistva šire na obale,priobalja, na vodne površine pa čak nastaju na prostorima prirodnih vrednosti, retkosti uništavajući iste do neprepoznatljivosti početnog (ishodišnog) prirodnog landskapa (prirodnog okruženja).

Ponekad takozvani zeleni van urbani (vangradski) prostori, ponekad okružuju gradove, ali i zeleni prostori, sela mogu biti okruženi gradovima! Jedna od zanimljivih prelaznih tako da kažem formi su takozvana predgrađa, koje često sadrže elemente ishodišnih prirodnih pejsaža, kakvih ima i unutar gradskih prostora obično neizgrađenih i prepuštenih samoopstanku.

U zadnji desetak godina mnogo se piše, analizira, dokazuje nešto što se naziva održivim razvojem. Iako u tim razmišljanjima učestvuju mnogi naučnici ipak neke stvari se odvijaju u sasvim nenadanim pravcima, rezultatima, učestalim pojavama (olujni vetrovi, extremne oborine, poplave)…

Dopustite kratak presek (jednim delom istorijski) o promenama iz prirodnih u dominantno kulturne pejsaže, koji iako dominantni na nekom prostoru, ne mjenjaju sve u potpunosti. Na primer segmenti landskapa (prirodnog okruženja) abiotski (geologija, atmosfera… se ne mjenjaju u potpunosti) ono što se snažno menja jeste deo biosfere (gradnjama ulica, zgrada, trgova – urbanizacijama, …) koje neminovno sužavaju pa čak i uništavaju stanista živih bića.

Mada, ponekad u većoj ili manjoj meri urbani prostor utiče na očuvanje segmenata ishodišnog landskapa-prirodnog okruženja (ostaci livada, rastinja, pa čak i sitne životinje) nađu se unutar preurbanih zona. Ponekad su to oblici ostrva ili pak prostori uskim pojasima vezani za predgrađa, poljoprivredne površine i dalje do promenjenih granicama, odnosno do ishodišnog landskapa.

Jedan od veoma bitnih elemeta promena su izmene u ishodišnoj topografiji (tlo) , ali i forme koje nisu geomorfološke. Ipak ove nove antropogene forme faktički funkcionišu kao kanjoni ili klanci, doline, i u ogromnom dijelu utiču na pravce kretanja vetrova, podvetrine i zavjetine, oticanja oborinskih voda, uzrokuju nastanke poplava (podimenzionirane odvodnje, povećane brzine oticanja, izgradnje u inundacionim prostorima¸ (2)  …)

Naravno novi materijali direktno izloženi uticajima insolacije stvaraju efekte pećnice-rerne … Upravo u ovom aspektu bi bilo potrebna neka druga zeleno-plava rješenja, zeleni pokrovi, itd.

Ne manje na vetrove i temperature odnosno zagađenja atmosfere bi mogli povoljno uticati planiranje i izgradnje sa povećanim provetrenostima, što nije naravno jedino rešenje.

Kada kazujemo o promeni landscape (prirodnog okruženja):

U suštini radije kazujem o abiogenim i biogenim sredinama ili elementima koji se snažno menjaju u zavisnosti od antropogenog (ljudskog) uticaja. Odnosno o prožimanju istih sa urbanim landskapom, ali sa bitnim razlikama jer u urbanom prostoru u prvi plan dolazi ljudsko društvo.

Urbani dizajn

Urbani dizajn (3) predstavlja proces dizajniranja i oblikovanja naselja. Dok je arhitektura prvenstveno usmjerena ka pojedinačnim objektima, urbani dizajn bavi se grupama objekata, ulica i javnih prostora, kvartovima, područjima, ili celim naseljima, sa ciljem stvaranja funkcionalnih, privlačnih pa i samoodrživih urbanih područja.

Sta znači  urban, urbano?

Urban je pridev čije direktno značenje je gradski, koji se tiče grada.Pojam urban kod nas je stigao sa engleskog govornog područja i označava gusto naseljene delove grada, tačnije centar grada.

Medjutim u USA, takođe i u nekim delovima Evrope urban ima i druga značenja pa ćemo se zadržati samo na našim prostorima. Kod nas se ovaj termin koristi u značenju gradski.

Na osnovu toga urbana sredina je kompaktno izgrađeno naseljeno područje sa većom ili velikom gustinom naseljenosti u odnosu na okolna područja. Moram naglasiti da postoje termini koji su zasnovani na terminu urban, urbano to mogu biti gradovi, ali i megalopolisi, konurbacije (4) te ostale sredine formirane i razvijene kroz proces rasta i širenja ishodišnih urbanih (gradskih) celina.

Dakle sam termin urban-urbano može označavati veoma različite tipove naselja, veoma različito koncipirane i oformljene. Upravo radi toga, radi složenosti veličina, urbani dizajn je interdisciplinarni pristup koji bi morao obuhvatiti sve delatnosti koje se bave prostorom.

Svakako, rad na urbanom dizajnu zahteva dobra, duboka poznavanja celog niza naučnih oblasti od geografije, klimatologije -(prirodne nauke), socio-društvenih nauka, ekonomije (nekeretnine), … Jer pomenuti oblik dizajna ima zadatak da povezuje ljude, mesta, mobilnosti, urbane forme ali posebno je cilj stvaranje balansa prirodnog i antropogenog (stvaranog). Urbani dizajn treba da uravnoteži mnoge čak suprotstavljene zahteve poput npr. saobraćaja, grejanja i zaštite vazduha; planiranje ulica, saobracajnica, kvartova, treba da omogući ne samo provetrenosti (vazdušne cirkulacije) nego i kvalitetno sunčevo zračenje.

No moram istaći da je isto tako neohodno stvarati društvene jednakosti i ekonomske isplativosti… ali urbani dizajn prvenstveno u fokusu rada ima oblikovanje, gazdovanje javnim prostorima i načinima na koji se javni prostori koriste i doživljavaju.

Ne ulazeći u opise i objašnjenja šta su javni prostori treba istaći da i privatni delovi prostora čine deo javnog prostora; obici, fasade zgrada, vrtovi i dvorista, a kako doprinose doživljaju javnog prostora razmatraju se u raznim teorijama urbanog dizajna i svakako ne samo kao elementi doživljaja. Dakle urbani dizajn na specifičan način spaja razne nauke, naučne discipline, arhitekture, građevine, inženjerstva, prirodna okruženja. Na taj način urbanim dizajnom stvaramo ideje i vizije razvoja prostora i u narednom koraku raspoređuju se veštine i resursi potrebni da se vizije ostvare.

U cijelom ovom procesu – radu koji je veoma složen i zahtjevan postoji ceo niz programa koji mogu pomoći u iznalaženju rešenja, moodeliranja kako bi se postigli što konkretniji i bolji rezultati.

Dizajnirajući takozvane održive gradove sa optimizovanim visinama i širinama zgrada i ulica, sa  bogatom urbanom vegetacijom, temperature u gradovima mogu biti smanjene značajno, što bi dovelo do smanjene potrošnje energije za kondicioniranje (hladjenje) i smanjenog rizika od poplava. Urbano stanovništvo u svetu i kod nas eksponencijalno raste, te su izazovi za gradove u razvoju veliki i složeni.

Povećane potrebe za energijom, komunalna infrastruktura, rešavanje i reciklaža otpada, porast temperature i poplave samo su neki od problema sa kojima se veliki gradovi danas moraju suočiti i sa čime se suočavaju.  Sa sve većim globalnim zagrevanjem, potrebno je graditi održive gradove koji će odgovoriti na izazove budućnosti. Kada posmatramo Balkan, većin gradova mora imati zimsko grejanje što u velikoj meri usložnjava ne smo energetska pitanja energetskog utroška nego i pitanje emisija iz ložišta objekata centralnog grejanja, zatim emisije saobraćaja, …

Takođe, gradovi su često posebno ranjivi i zbog letnjih ekstremno visokih temperatura ivlažnosti.

Zato je povoljno je imati  ulice u smjeru vetra jer one usmeravaju vetar poput aerotunela u naselja. Zatim, duž ulice mogu se implementirati aleje, drvoredi visokog drveća širokih gustih krošnji (kisobran) dajući ulicama hlad i rashlađivanje vazduha isparavanjem iz listova.

Razmeštene visoke zgrade u gradovima mogu posluziti kao vetrotornjevi, niz koje se spuštaju hladnije vazdušne mase sa velike visine na nivo tla. Ali ako su visoke zgrade pregusto locirane u nizovima,jedna pored druge, efekat je suprotan.

Modeliranja i simuliranja prostora grada sa povećanom vegetacijom te optimalizacijom visina zgrada pokazalo je da može smanjiti temperaturu vazduha za preko 2°C danju, što može značiti uštedu energije do 40% putem smanjenja upotrebe klima.

Ali obratimo pažnju da se radi o letnjem peiodu! Zimska situacija je sasvim drugacija.

Korišćenje zelenih površina kao akomulacionih antipoplavnih prostora može sprečiti poplave u gradovima jer unutar zelenih površina moguće je zadržati i zbrinuti vodene mase obilnih kiša. Dozvolivši da trećina urbanog prostora (površine) budu zelene površine moguće je čak i extremne (tropske kiše) zbrinuti.

Brigom o oborinskim vodama onemogućava se da površinsko zagađenje iz grada dospije u obližnje voda. Sjajna rešenja nakon extremnih oborina 2014. godine urađena su u Danskoj i Svedskoj.

A nekom drugom prilikom, možda jedna posebna tema koja se odnosi na urbani dizajn, može biti Prirodni vodotoci, obale, priobalja, inundacione ravni, vegetacija i izgradnje.

…………………………………

(1)

https://www.regeringen.se/rattsliga-dokument/statens-offentliga-utredningar/2015/10/sou-201588/

https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/A-8-2017-0239_HR.html

(2)

Zakon o vodama, član 3 – značenje pojmova…

33) inundaciono područje jeste pojas zemljišta između korita za malu vodu i granične (poplavne) linije korita za stogodišnju veliku vodu na području na kojem nisu izgrađeni objekti za zaštitu od štetnog dejstva voda (neuređeno inundaciono područje), odnosno prostor između korita za malu vodu i branjene nožice objekta izgrađenog za zaštitu od poplava (uređeno inundaciono područje);

(3)

Urbani dizajn je interdisciplinarno polje koje koristi procedure i elemente arhitekture i drugih srodnih zanimanja, uključujući pejzažni dizajn, urbanističko planiranje, građevinarstvo i komunalno inženjerstvo. Posuđuje materijalna i proceduralna znanja iz javne uprave, sociologije, prava, urbane geografije, urbane ekonomije i drugih srodnih disciplina iz društvenih i bihejvioralnih nauka, kao i iz prirodnih nauka.

(4)

Konurbacija je region koji je nastao spajanjem više gradskih oblasti da bi formirao neprekidno – urbanu i industrijski – razvijenu oblast. U većini slučajeva, konurbacija je policentrična urbana aglomeracija, u kojoj je razvijen transportni sistem da bi se povezale oblasti u jedinstveno urbano tržište rada.  Primer konurbacije je London i regioni koji ga okružuju.

Termin „konurbacija“ je formirao kao neologizam 1915. Patrik Gedes u njegovoj knjizi Gradovi u evoluciji. On je ukazao na sposobnost u to vreme nove tehnologije, električne struje i motorizovanog transporta da omogući gradovima da se rašire i aglomerišu. On je naveo primere iz Engleske, Nemačke, Amerike , kao i Japana.

Najveća konurbacija na svetu je Tokio (34 000 000 stanovnika).

Spajanjem konurbacija nastaje megalopolis.

Autor blog teksta: Nikola Kolja Jagarić  …

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

* Nije dozvoljeno neovlašćeno preuzimanje teksta, za dozvolu i uslove preuzimanja teksta obratiti se na meli adresu info@arhingreen.rs

The post Urbani dizajn – urbana pozornica appeared first on ArhInGreen.

Kada smo započeli temu oko konfliktnih situacija u prostoru, blog tekstom pod nazivom Regulaciona linija-nevidljiva ganica dobrog ukusa napomenuli smo da je izlazak iz okvira regulacije jedan od teže rešivih problem u prostoru a koji najčešće aktivira neformalna/nelegalna gradnja. Problem izlaska iz okvira regulacione linije produbljuje nejasan odnos sa javnim prostorom, tako što preseca linije kretanja pešaka, ne ostavlja prostora za infrastrukturni zeleni sistem (drvored) i ostavlja utisak skučenosti ili konfuzije u urbanom prostoru.

Takođe videli smo kako se problem izlaska iz okvira regulacijone linije dodatno usložnjava izlaskom iz okvira regulacije po vertikali kroz sledeći blog tekst Vegetacija u urbanim sredinama-žrtva profita kada je u pitanju formalna gradnja kolektovnog stanovanja, gde uprkos postavljenim lokacijskim uslovima i opštinskim urbanističkim pravilima dolazi do konflikta u prostoru jer nije adekvatno predviđen prostor za zeleni infrastrukturni sistem (drvored)  tako što je predviđeni prostor nedovoljan da bi drvored imao dovoljno prostora da opstane ili prosto prostor za drvored uopšte nije predviđen. Zatim investitorski trend koji ima za cilj što više prodajnih kvadrata utiče na oblikovanje objekata izbacivanjem erkera (prepusta) na fasadi izvan regulacije po vertikali nekad i više od predviđenih 1,20m. Tako da pored problema sa nedovoljnim ili ukinutim prostorom za drvored, rezultira utiskom da nema dovoljno prostora za pešake, to jest totoar je najčešće skučen ili se čak potpuno gubi i uopšte ga nema.

Nažalost, nakon izgradnje objekta, trotoar se retko kada proširuje jer realno mesta u mnogim slučajevima nema ili se proširenje prisilno vrši tek kada na red dođe rekonstrukcija ulice. Ullica na slici je već rekonstruisana pre manje od decenije te je svakako apsurdno rekonstruisati je ponovo. Ako se poveća broj objekata, potrebe za novom rekonstrukcijom nastaće mnogo ranije od očekivanog, što je dodatan trošak za Grad, koji i dalje nije rešio ni najosnovnije infrasturkturne probleme.

Pored kršenja članova 28-30 Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju, projektovan objekat nije u skladu i kontekstu sa okuženjem u kom se gradi. Projekat uređenja ulice je stariji od projekta nove zgrade i samim tim nova zgrada treba da se uklopi i konektuje za okolni javni prostor bez remećenja postojećeg stanja.

Neadekvatno tretiranje drvoreda nakon nove gradnje

Našminkana fotografija novog objekta je potpuno nerealna i neizvodljiva sa aspekta pozicioniranja novih nacrtanih biljaka. Na našminkanu fotografiju su, zbog preglednosti objekta sa ciljem marketinga i prodaje, ubačena jako mlada stabla lišćarskog drveća. Koja god vrsta da je korišćena sa habitusom na slici, ne može se na tom mestu saditi jer će doći u direktan konflikt sa objektom. To je vrlo lako potvrditi zamišljanjem drveta sa prve fotografije umesto mladog stabla na drugoj fotografiji. Evidentno je da rastojanje od cenralnog debla do ravni zida zgrade neće biti više od 3 m.

Na prvoj fotografiji su stabla divljeg kestena (Aesculu hippocastanum), sofore (Sophora japponica), sitnolisne lipe (Tilia parvifolia) i dalje dudovac (Broussonetia papyrifera) i sva stabla su starosti od 30-50 godina. Nijedna navedena vrsta nema poluprečnik krošnje manji od 5 metara.

Navedeno znači da će grane drveća brzo zauzeti celu terasu. To dalje znači da će preduzeće nadležno za održavanje vegetacije na javnim zelenim površinama biti primorano da često šalje ekipe zarad jednostranog orezivanja krošnji.

Stalnim orezivanjem krošnje sa jedne strane nastaju sledeće posledice po drvo kao živo biće :

• stvaranja asimetrije, narušavanja stabilnosti stabla i povećanje rizika od izvaljivanja stabla
• biljke su često izložene šoku,
• povećava se rizik od prodora bolesti i štetočina, bez obzira da li se primene mere zaštite preseka ili ne, i nastanka kombinovanog negativnog uticaja na opšte zdravstveno stanje biljka
• ubrzanje razvoja truležnica,
• ubrzano uginuće biljaka.

Usled nabedenog vremenom će nastupiti neophodnost uklanjanja svih stabala ispred zgrade i prekida u trasi drvoreda. Ovakvo ponašanje je istovetno rešenju da se iseku i uklone cevi za vodu iz vodovodnog sistema, bez ikakve brige o onima u nastavku sistema koji neće imati vode i  što će se voda koja nadolazi izlivati. Uradimo isto to i za gas, struju, telefon, pa kad svaki novi investitor zida zgradu ujedno i napravi svoj prekid te iseče deo svakog od tih sistema. Pitamo se, na šta će nam gradovi ličiti? Da li će uopše biti uslova za bilo kakav život u takvom gradu?

Ako je jednom isplaniran drvored onda to treba i poštovati, ne samo dok drvo živi već i nakon toga. Zatim mreža drvoreda u gradu ne sme biti samo od jedne biljne vrste i jasno se zna zbog čega. Ne sme se ni mešati prevelik broj vrsta, sorti i formi u jednoj trasi i takođe se zna zbog čega. Uvek treba da postoji jasno dfinisana glavna drvoredna vrsta.

Problem bi se mogao rešiti kada bi postojao dovoljan broj raznorodnih vrsta visokog drveća sa uzanom krošnjom, kada neke od vrsta sa zahtevanim karakteristikama ne bi bile zabranjene za sadnju u drvoredima i kada bi naša zemlja bila u mogućnosti da primeni sva tehničko-tehnološka rešenja koja pejzažna arhitetura pruža. Sa druge strane sadnja niskog drveća ili srednje visokog čije su visine jedva 5-10 m nisu efikasno i zadovoljavajuće rešenje konflikta naročito sa aspekta funkcionalnosti i povezanosti mreže drvoreda u sistemu vegetacije.

Narigorozniji primer uništenja mreže drvoreda je u slučaju ulica uzanih profila kod kojih su nove zgrade građene do same ivice saobraćajnice. U ovako drastičnim slučajevima problem je u definiciji i shvatanju pojma trotoar.Zato što nije izvršeno jasno prostorno definisanje granica trotoara, površine između trotoara i saobraćajnice, projektanti su ceo prostor smatrali trotoarom.

Pusto je i bezlično bez zelenila

Međutim trotoar nije povšina pod zastorom za kretanje pešaka koja se prostire od ganice parcle do ivice saobraćajnice, već je to prohodna površina dela prostora između granice parcele i ivice dela prostora namenjenog za pozicioniranje infrastrukturnog sadržaja. A prostor za pozicioniranje infrastrukturnog sadržaja je prostor za formiranje drvoreda, drugih tipova površina pod vegetacijom, parkinga i pozicioniranje ostalih infrastrukturnih sisema. Ovaj paradoks je najizraženiji u slučaju drvoreda koji su formirani sadnjom drveća u otvorima u popločavanju, usled čege se neke zgrade projektuju do same saobraćajnice čime drveta nema.

“Uklapanje” drvoreda

Takođe je važno da pored konfliktnih pitanja vezanih za regulacionu liniju,drvored,trotoar,linije ketanja… napomenemo i problem gublljenja identiteta jednog grad.

Identitet grada, njegove ambijentalne celine, odavno su postali važni i opipljivi elementi u arhitektonskom projektovanju i urbanističkom planiranju, sa svojim jasnim istorijskim, kulturnim, socijalnim ali zadnjih decenija i često prenaglašenim ekonomskim značajem. Uprkos tome kompletnost ambijentalnim celinama je uvek davao kolorit drvoreda, parkova, trgova, cvetnjaka, bašti, škola, bolnica, sportskih centara, šuma, obala reka.

Izmirenje, smanjenje ili čak neutralizacija konflikta sa zgradama, izbeći šok stanovnika i korisnika prostora koji više ne prepoznaju svoj grad, gubitak identiteta jednog grada – sve navedeno  i više je moglo da se ostvari/izbegne vrlo jednostavnim rešenjem koje bi podrazumevao povlačenje građeviske linije u odnosu na regulacijonu liniju osnove zgrade za 1,5 m u unutrašnjost parcele.

Ovim rešenjem bi se stavila tačka na uništavanje drvoreda, kao vitalnog mrežnog i veznog elementa sistema vegetacije, a usled drastičnosti problema koji je pojačan nekontrolisanom sečom na većim javnim zelenim površinama, a zarad izgradnje stambenih i komercilanih sadržaja i negativne modernističke rekonstrukcije trgova.

Iz tog razloga dajemo još neke predloge koji bi sistemski ponudili rešenja:

1. Jasno definisanje javne zelene površine pod vegetacijom i površine trotora kao termina i kao površine u realnom prostoru.
2. Preparcelacija parcele ulica-javnih površina – kao ekstremno rešenje u slučaju preke potrebe kojim bi se jasno razgraničili parcela u vlasništvu – trotoar, prostor za formiranje zelene površine i parkinga i prostor saobraćajnice. Ovakvim pristupom u deljenju parcele ulice na najmanje 5 novih parcela, jasno bi bili regulisani odnosi sadržaja na tim parcelama i konekcije sa parcelama u vlasništvu.
3. Jasno regulisanje karaktera i namene blokova, a ne termin „opšti gradski centar“ koji unosi dodatnu konfuziju i ostavlja prostor za manipulaciju i izlazak u susret investitorskim ambicijama.
4. Jasnije ograničenje spratnosti, a ne samo ograničenje visine objekata, jer nedorečenost ovih parametara uvodi mogućnost manipulacije u spratnoj visini i smanjenju izvan standardnih, što dovodi do smanjenja komfora unutrašnjeg prostorija, a spolja se reflektuje na neadekvatno oblikovanje i stvaranje tenzije i skučenosti u prostoru.
5. Ograničenje povećanja gustine stanovanja – na jednoj jedinoj parceli je nekada živela samo jedna jedina porodica, a sada se srećemo sa situacijom da je tu priliv novih 15-40 porodica, a da ne govorimo da se ta tendencija povećava još više sa povećanjem spratnosti na preko 7 etaža. Ograničenje o dozvoljenom broju stambenih jedinica je parametar koji je često definisan lokacijskim uslovima ali se često od strane investitora manipuliše ovim parametrom, te vrši pritisak na urbanističke službe da se ovaj parametar poveća u njihovom konkretnom slučaju … što vidimo kao rezultat u prostoru – prebukiranosti i prekomerne izgrađenosti u urbanom prostoru. Kako bi pomirili obe strane, urbanističke službe bi mogle da ponude neke olakšice investitorima (na račun kompenzacije za nerealizovane kvadrate) u vidu olakšica i rasterećenja dela komunalnih taksi koje je investitor u obavezi da plati.
6. Pomeranje osnove i prizemlja objekta za najmanje 1,5 m (pomeranje građevinske linije u odnosu na regulacionu liniju) dublje u parcelu bez dozvole probijanja regulacione linije po visini po bilo kom osnovu, osim kako je dozvoljeno u članovima 28, 29 i 30 pravilnika o izgradnji.
7. Poštovati urbanistička pravila i stare zakonske okvire kojima se predviđao otkup susedne parcele na kojoj bi bila izgrađena zelena površina sa parkingom. Tek tada bi objekat mogao da postigne adekvatne gabarite i kapacitete a da ne remeti okolni prostor i da ne stvara konflikte sa infrastrukturnim sistemima.

Izgrađeno i zeleno zajedno

Nadamo se da će naša promišljanja na temu pomirenja konflikta u prostoru (izgrađeno i zeleno zajedno) naići na razumevanje prvenstveno kod kolega. Takođe od presudne nam je važnosti da naiđemo na razmevanje kod donosioca odluka koji pripremaju lokacijske uslove i druge relevantne urbanističke akte i koji daju zeleno svetlo za sve akcije u prostoru.

A posebno nam je važno da tekst dopre do investitora, koji nisu svesni koliki je njihov uticaj na oblikovanje jednog grad važan i da beskompromisna trka za profitom donosi sa sobom pustoš u kvalitet življenja u urbanom prostoru.

Autori blog teksta: Nataša Špica dipl.inž.pejzažni arh. i Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

* Nije dozvoljeno neovlašćeno preuzimanje teksta, za dozvolu i uslove preuzimanja teksta obratiti se na meli adresu info@arhingreen.rs

The post Izgrađeno i zeleno zajedno – kako pomiriti konflikte appeared first on ArhInGreen.

Žrtva profita – vegetacija u urbanim sredinama 

U mnogim gradovima nastupio je trend enormnog rasta objekata u visinu. Objekti niske spratnosti,  koji su do nedavno bili namenjeni individualnom stanovanju otkupljuju se i umesto njih se grade objekti kolektivnog, višeporodičnog stanovanja.

Novi investitorski trend je pruzrokovao veliki broj problema u gradovima koji su dozvolili ovakvu nekontrolisanu izgradnju. Pored smešnog izgleda ulica u kojima tek započinje ovakva gradnja, klaustofobičnog osećaja u ulicama uzanog profila u kojima je ovakva gradnja poodmakla, primetan je i ogroman pritisak na celokupnu infrastrukturu (kao i na sam javni prostor) zbog enormnog povećanja gustine stanovanja. Sve više je prisutan emotivni šok starosedelaca koji više ne prepoznaju svoj rodni grad, neprimetno se stvara i vrlo opasna situacija po sveopšte psiho-fizičko zdravlje kako sadašnjih i budućih stanovnika takvih ulica tako i celokupnog stanovništva naseljenih mesta.

Ispada da pravila i logike više nema. Demografska eksplozija se veštački izaziva, raste cena kvadrata u predprodaji i prodaji, a sami kupci takvih stanova nisu ni svesni da često rizikuju kupovinu divlje mačke u džaku. Pa kome se kako zalomi. Sa aspekta upravitelja i kreatora slike i imidža grada Grad će profitirati od naplate komunalnih usluga ali će izgubiti identitet, istoriju, jedva stečen komfor i mir. Što se kreatora i održavaoca infrastrukturnih sistema tiče osiguran je nepresušan izvor poslova. Ali sa aspekta starosedelaca nastupaju šok, neprijtnost, razdražljivost čak i neprepoznavanje sredine u kojoj su živeli decnijama, pri čemu problemi okruženja i dalje često ostaju nerešeni a novi se stvaraju i nagomilavaju.

Zarad povećanje naplate komunalnih usluga upravitelji gradom, oni koji su dužni da misle, razvijaju, upravljaju i štite javno dobro građana ne razmišljaju o posledicama sopstvenih grešaka i povinovanja pritiscima. I sve se to događa inkognito, neprimetno, jedino s osećajem (svih aktera u prostoru) da nešto nije u redu, da nešto nedostaje, a bez svesti o razlogu takvog osećaja.

U čemu je zapravo problem ?

Dozvoljena visina objekata u novijim Generalnim planovima za određeno naselje je u mnogim gradovima enormano povećana.

Sa čitavih blokova gde su objekti niske spratnosti prezentovani u vidu prizemlja i eventualno 1-2 sprata, masovno se prelazi na objekte visine preko 5 spratova. Odnosno sa visine 7-12 m prelazi se na visine slemena veće od 20 m.

Prava računica je da se sa jedne kuće (1) prelazi na 10-20 stanova („novih kuća“) na istoj toj parceli. Dalje, sa 1-4 stanovnika (ili sa 7-16 stanovnika u slučaju podstanara), prelazi se na 30-40 i više stanovnika. Sa 1-2 automobila prelazi se na 10-20 automobila. Pritisak na celokupnu infrastrukturu i javni prostor se u najblažem slučaju UDESETOSTRUČUJE (x 10).

Posledica ovakvog preopterećenja prostora je uništavanje drvoreda u javnom prostoru zvanom ulica.

Većina infrastrukturnih sistema je zatvorenog tipa i sprovode elementarne potrebe do krajnjeg korisnika (voda, gas, struja, i dr.). Sačinjeni su od inertnih mrtvih materijala koje je relativno lako sprovoditi kroz prostor. Nakon zauzeća prostora izmene u gabaritima, nastaju samo po prekoj potrebi, uvek su istog izgleda i jedino se amortizuju do zamene uz kratkotrajno remećenje osnovne funkcije.

Glavne funkcije sistema vegetacije i drvoreda kao osnovnog strukturnog i mrežnog elementa u svakom naseljenom mestu na planeti Zemlji su proizvodnja i sprovođenje VAZDUHA koji dišemo i poboljšanje ŽIVOTNE SREDINE u kojoj ŽIVIMO sa svojim porodicama, rodbinom, prijateljima i našim sugrađanima.

Drvoredi su glavna osnova i vezni mrežni deo infrastrukturnog sistem vegetacije svakog i bilo kog tipa naseljenog mesta. Sistem vegetacije je pritom otvorenog tipa, i on sprovodi i učestvuje u stvaranju najelementarnije potrebe svakog živog bića – VAZDUHA.

Sačinjen je od ŽIVOG materijala koji je lako posaditi, ali koji raste, oboleva, umire i nikada nije istog izgleda i veličine. Sistem se sastoji od emitora, kolektora, recepijenata, razvodnika, vezne mreže i ostalih nenavedenih elemenata koji čine i svaki drugi infrastrukturni sistem. U celom tom ipak komplikovanom sistemu droredi su od najvećeg značaja zato što predstavljaju glavnu veznu mrežu i ujedno su najugroženiji konstruktivni element.

Ako u sistemu dođe do bespovratnog prekida na većim dužinama trase drvoreda ili se unište veće površine pod vegetacijom, nastaje potencijalna opasnost po psiho-fizičko zdravlje stanovnika usled naglih promena u žiotnom okruženju u kom su se stanovnici razvijali tokom svog života.

Kao i kod drugih infrastrukturnih sistema svaki prekid u sistemu izaziva havarije, narušavanje ili prestanak funkcionisanja sistema. Znači, svaki poremećaj pa čak i zamena oštećenih ili izumrlih jedinki (pošto se radi o živim bićima a ne mrtvim predmetima) izazivaju izmene, poremećaj ili prekid u izvršenju glavnih funkcija. Za ponovno uspostavljanje funkionalnosti potrebno je jako puno vremena, najmanje trećina ljudskog života.

Tu trećina ljudskog života stanari će provesti trpeći povećan nivo buke, prašine, zagađenja od vozila, temperature usijanog asfalta i betona, teško dišući usled drastičnog nedostatka vlage u vazduhu, osećajući nervozu i anksioznost.

Drvored u urbanim sredinama

Kakve veze uništavanje drvoreda ima sa novim invesitorskim trendom, agresivnim urbanizmom upravitelja gradova i regulacionom linijom ?

Gruba mapa bilo kog naseljenog mesta predstavljena je parcelama, a organizacija je izvršena grupisanjem parcela određene namene i vlasništva u blokove koji su međusobno odvojeni parcelama ulica, drugim tipovima koridora (kanal, pruga i sl.), drugim namenama i/ili topografijom terena.

Gradnja na parcelama u blokovima reguliše se ne samo Zakono o planiranju i zgradnji ili raznim vrstama urbanističkih planova već i Pravilnikom o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (Sl. glasnik RS, br. 22/2015 ; u nastavku Pravilnika).

Na osnovu članova 28-30 pomenutog Pravilnika jasno je određeno kako, u kom obimu i u kojim situacijama je dozvoljeno probijanje regulacione linije sa elementima na spoljnoj fasadi objekata i od koje visine. Kršenje ova 3 člana, naročito člana 28, uzrokuje kao posledicu značajne prekide u trasi drvoreda.

Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju

Građevinski elementi objekata

Član 28

Građevinski elementi na nivou prizemlja mogu preći građevinsku, odnosno regulacionu liniju (računajući od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to:

1) izlozi lokala – 0,30 m, po celoj visini, kada NAJMANJA širina trotoara iznosi 3,00 m, a ispod te širine trotoara nije dozvoljena izgradnja ispada izloga lokala u prizemlju;

2) izlozi lokala – 0,90 m po celoj visini u pešačkim zonama;

3) transparentne bravarske konzolne nadstrešnice u zoni prizemne etaže – 2,00 m na celoj širini objekta sa visinom iznad 3,00 m;

4) platnene nadstrešnice sa masivnom bravarskom konstrukcijom – 1,00 m od spoljne ivice trotoara na visini iznad 3,00 m, a u pešačkim zonama prema konkretnim uslovima lokacije;

5) konzolne reklame – 1,20 m na visini iznad 3,00 m.

Član 29

Ispadi na objektu (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstrešnice sa i bez stubova, nadstrešnice i sl.) ne mogu prelaziti građevinsku liniju više od 1,60 m, odnosno regulacionu liniju više od 1,20 m i to na delu objekta višem od 3,00 m.

Ispadi na objektu ne smeju se graditi na rastojanju manjem od 1,50 m od bočne granice parcele pretežno severne orijentacije, odnosno, 2,50 m od bočne granice parcele pretežno južne orijentacije.

Član 30

Otvorene spoljne stepenice mogu se postavljati na prednji deo objekta, ako je građevinska linija najmanje 3,00 m uvučena u odnosu na regulacionu liniju i ako savlađuju visinu do 0,90 m.

Izuzetno, otvorene spoljne stepenice mogu se postavljati na prednji deo objekta, ako je građevinska linija na rastojanju manjem od 3,00 m od regulacione linije, kada je širina trotoara preko 3,00 m.

Stepenice iz stava 1. ovog člana koje savlađuju visinu preko 0,90 m, iznad površine terena, ulaze u gabarit objekta.

Stepenice iz stava 1. ovog člana koje se postavljaju na bočni ili zadnji deo objekta ne mogu ometati prolaz i druge funkcije dvorišta.

Usled kršenja ova 3 člana mnogi novoizgrađeni objekti ne mogu da dobiju upotebnu dozvolu čime postaju nelegalni a vlasnici stanova se suočavaju sa problemom u slučaju kupovine ili čak naknadne prodaje takvih stanova – ne mogu podići kredite za njihovu kupovinu. Sve banke kao uslov za davanje kredita zahtevaju da je objekat ili deo objekta (stan) završen i da ima upotrebnu dozvolu.

NE SECITE MI DRVOREDE !!! 

Kako dolazi do uništenja drvoreda lako je sagledati na slikama. Zarad fer pleja neće se navesti adresa na kojoj je već izgrađen objekat niti će se uzeti „real time“ fotografija. Samiće se prepoznati. Cilj nije prozivanje investitora, projektanata i komisije za izdavanje građevinske dozvole koji svesno ili nesvesno krše Pravilnik. Cilj je da se objasni i predoči na koji način dolazi do kršenja Pravilnika kako bi se drvoredi i sistem vegetacije najzad zaštitili od daljeg uništenja, a pre nego što nastane situacija New Delhija po gradovima Srbije.

Drvored i individualno stanovanje

Osnova objekta i prizemlje na prvoj slici je tačno u ravni granice parcele i regulacione linije. U slučaju novog objekta na drugoj slici sve terase celom visinom probijaju regulacionu liniju pri čemu je ivica terase tačno iznad ivice zelene površine na prvoj fotografiji. Širina trotoara je 1,52 m na toj strani ulice. Širina zelene površine je 4,83 m. Od regulacione linije do ivice puta ima 6,35 m. Pozicije stabala su na 4,45 m od regulacione linije. Ukupna širina ulice je 19,44 m.

Drvored i kolektivno stanovanje – probijanje regulacije po vertikali

Ravan terasa, odnosno zid zgrade na strani ulice po celoj visini probija regulacionu liniju za 1,5 m, tačno do granice između trotoara i travnjaka. Terase nisu izgrađene kao separatni ispusti, odnosno kao balkoni kako se pominje u članu 29, već su zatvorene punom visinom u 2 vezana niza, koje potencijalno vlasnici mogu da zastakle i potpuno zatvore. Ovakva gradnja ne predstavlja doksat, takođe naveden u članu. 29.

Izvor Acad mapa lokaliteta-izrađivač Nataša Špica, dipa

Kod mnogih objekata ovog tipa pored terasa tako se projektuju i izgrađuju sobe, čitavi spratovi. Objekat jednostavno uđe u drvo, a drvo je svakako starije od objekta. Ponašaju se kao da ne postoji niti ga štite kako je propisano pravilnicima o zaštiti objekata na gradilištu. Za mnoge drvo ne postoji, nije objekat a još je manje živo biće.

I tada nastupa odgovor na pitanje zašto se ovako „sitni“ detalji zanemaruju ili previđaju, čemu takva bahatost i nepoštovanje – a odgovor je „Ekstra dobit“ na mala vrata.

Ukoliko je širina terase 4 m, ispust 1,5 m površina ispusta je 6 m2, ako objekat ima 2 niza terasa sa ispustom pride na 4 sprata to je ekstra 48 m2. Neka je cena samo 200 Eu/m2 pošto se radi o terasama koje se ne smatraju grejnim površinama to je ekstra 9600 eura po ovakvoj zgradi. Pošto je cena kvadrata oko 1000 eura i mnoge zgrade pored terasa tako „ispuštaju“ i sobe, ispada 48000 eura odnosno ekstra jedan manji stan po zgradi koji se može shvatiti kao „ekstra dobit“.

Prizemlje objekta je trebalo uvući za najmanje 1,5 m u odnosu na regulacionu liniju čime bi ispusti terasa bili u ravni regulacione linije i ne bi ugrožavali buduće postojanje drvoreda niti bi dolazili u značajniji konflikt. Gubitak u površini prizemlja bi bio jako mali ali prednosti bi bile ogromne.

Prednost ovakvog jednostavnog rešenja, kojim niko ne gubi već dobija, je proširenje trotoara na 3 m zahtevana po članu 28-30 Pravilnika. Kao ekstra bonus nastupaju povećanje komfora pri kretanju stanara zgrade i ostalih stanara u ulici, uklanjanje osnove za buduće međuljudske konflikte, koji definitivno mogu nastati usled skučenosti trotoara i nemogućnosti normalnog prolaska veće grupe ljudi. Još važnije, ispunjava se urbanitički san – povećanje kapaciteta stanovanja rastom grada u visinu sa što manjim opterećenjem prostora. Ali na poslednje pomenuto su svi zaboravili.

Autor blog teksta: Nataša Špica dipl.inž.pejzažni arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

* Nije dozvoljeno neovlašćeno preuizmanje teksta, za dozvolu i uslove preuzimanja teksta obratiti se na meli adresu info@arhingreen.rs

The post Vegetacija u urbanim sredinama – žrtva profita appeared first on ArhInGreen.

Nevidljiva granica dobrog ukusa – regulaciona linija u urbanim sredinama

Tendencija progresivno-agresivnog razvoja gradova poslednje dve decenije dovela je do naglog porasta neformalne/bespravne stambene gradnje. Problem je prisutan kako u individualnoj, tako i u kolektivnoj stambenoj izgradnji. Iako država kroz niz mera od 2003. godine. (donošenjem Zakona o planiranju i izgradnji koji uvodi pojam nelegalne gradnje i nudi rešenja), preko izmena zakona 2009.godine, prevođenje neformalne/bespravne gradnje u legalne tokove ide sporo i nedovoljno efikasno. Donošenjem Zakona o ozakonjenju objekata 2015. godine., država je ponudila jednostavniju proceduru i potrebnu dokumentaciju. Međutim, iako se proces ubrzao, problem nastavlja da se razvija kroz „formalnu“  gradnju koja spekuliše sa novim zakonskim mogućnostima.

Nesporno je da je neformalna gradnja društveni, ekonomski, socijalni, građevinski, arhitekotnski, urbanistički … fenomen. A pojava fenomena nefromalne/bespravne gradnje donosi niz problema među kojima se ističu :

• prostorno-morfološki – konfuzan način grupisanja objekata, nejasan odnos sa neizgrađenim prostorom na parceli, teškoću komunikacije i kretanja u okviru parcele…
• programsko-funkcionalni – namena stanovanja koja je neadekvatna prema potrebama korisnika, pomoćni objekti bez definisane namene, višak prostora koji se ne koristi…
• nejasan odnos sa javnim prostorima – ulica, dvorište, trg, igralište, zelene površine…

Puno je mogućih konflikata koje proizvodi neformalna/bespravna gradnja, zato ćemo se ovoga puta osvrnuti na jedan od teže rešivih i važnih za rešenje ovog fenomena.

Izlazak iz okvira regulacione linije je jedan od teško rešivih problema koji aktivira pojavu neformalne/bespravne gradnje u prostornom u fizičkom smislu, a koja se reflektuje i na programsko fukcionalne osobine objekta i produbljuje nejasan odnos sa javnim prostorom.

Šta znači pojam regulaciona linija?

Zakonom o planiranju i izgradnji REGULACIONA LINIJA je definisana kao linija koja razdvaja površinu određene javne od površina predviđenih za druge javne i ostale namene (član 2). Definisana je i kao linija koja razdvaja javnu od privatne površine i saobraćajnu funkciju od neke druge funkcije.

Prema Pravilniku o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju REGULACIONA LINIJA je jedan od elemenata opštih pravila za regulaciju pored građevinske linije i osovinske linije javnih saobraćanica.

Optimalan položaj regulacione linije

Navodimo važne delove iz pravilnika…

„ OPŠTA PRAVILA ZA REGULACIJU“

Član 13

Opšta pravila za regulaciju obuhvataju planske elemente za određivanje regulacione i građevinske linije, položaj objekta na parceli i druga pravila regulacije. Sistem elemenata regulacije zasniva se na urbanističkim mrežama linija (regulaciona linija, građevinska linija i osovinska linija javne saobraćajne površine).

Regulacione linije

Član 14

Regulaciona linija utvrđuje se u odnosu na osovinsku liniju (osovinu javnog puta) ili na graničnu liniju (kej, trasa pruge, bolnica i sl.) i obeležava za sve postojeće i planirane javne saobraćajne površine. Rastojanje između regulacionih linija (širina pojasa regulacije) utvrđuje se u zavisnosti od funkcije i ranga saobraćajnice, odnosno infrastrukture, kao horizontalna, nadzemna i podzemna regulacija.

Zašto je pitanje regulacione linije važno i kako neformalni/bespravni objekti prave urbanističku konfuziju u prostoru?

Kako bi dali adekvatan odgovor na ovo pitanje napravićemo tipologiju neformalnih/bespravnih objekata sa kojima smo se sretali kroz više od 15 godina prakse.

1. Objekti visokog rizika koje nije moguće ozakoniti – u pitanju su objekti na zemljištu na kome je zabranjen bilo koji vid gradnje – klizišta, zaštićena zona prirode, zone infrastrukturnih koridora, izlazak iz okvira regulacione linije koji nema mogućnosti za prostorno, projektantsko i zakonsko rešenje. Jedino rešenje je rušenje ovih objekata. Često su ovi objekti napušteni, prepušteni propadanju i postaju opasnost po životnu sredinu jer kontaminiraju životno okruženje, a ne uklanjaju se zbog troškova uklanjanja (izrada projekta rušenja, angažovanje specijalista, angažovanje mehanizacije, deponovanje srušenog i td.). Država je u obavezi da vrši uklanjanje ovih objekata, međutim u većini slučajeva odgovor je da nemaju dovoljno finasijskih i kadrovskih kapaciteta za realizaciju.

Objekti visokog rizika koje nije moguće ozakoniti

2. Objekti visokog rizika koje je moguće ozakoniti – u pitanju su objekti koji izlaze iz okvira regulacione linije, ali je moguće naći prostorno, projektantsko i zakonsko rešenje. Proces njihovog ozakonjenja je dugačak jer postupak preparcelacije ume da potraje i više od godinu dana. Objekti su često bez fasade, prepušteni propadanju zato što su vlasnici ograničeni u daljem delovanju (nemogućnost adaptacije/sanacije jer objekat nije u zakonskim okvirima).

Objekti visokog rizika koje je moguće ozakoniti

3. Objekti niskog rizika koje je moguće ozakoniti – u pitanju su objekti koji se uklapaju u postojeću urbanističku matricu, građevinska linija se ili poklapa sa regulacionom linijom ili je optimalno udaljena od regulacione linije. Često privedeni nameni korišćenja, infrastrukturno opremljeni, sa građevinskom dozvolom koja nije sprovedena do kraja pribavljanjem upotrebne dozvole.

Objekti niskog rizika koje je moguće ozakoniti

Iz ove osnovne podele vidimo koliko je važno uklapanje objekta u postojeće urbanističke matrice i koliko je pitanje poštovanja regulacione linije važno za prevođenje neformalnog/bespravnog objekta u ozakonjen objekat.

Važno je napomenuti, da se proces ne zaustavlja, jer nakon ozakonjenja objekat postaje potencijal za dalju transformaciju u održiv objekat.

Pored izlaska iz okvira regulacije po horizontali, zanimljivo je da je izlazak iz okvira regulacije po vertikali češće uočljiv kod objekata višeporodičnog stanovanja.

Iako je višeporodična gradnja češće u sveri zakonite gradnje, fenomen izlaska iz okvira regulacije po vertikali je omogućeno ustupcima investitoru kroz proces pribavljanja građevinske dozvole/izgradnje objekta/privođenja upotrebi objekta. U današnje vreme u kome smo svedoci agresivne investitorske gradnje ova pojava sve češće javlja i počinje da predstavlja pretnju po životnu sredinu u gradovima.

I pored formalne zakonitosti, efekti konflikata u prostoru koji proizvode su podjednako ozbiljni kao i konflikti koje pravi neformalna/bespravna gradnja.

U mnogim gradovima nastupio je trend enormnog rasta u visinu. Objekti niske spratnosti,  koji su do nedavno bili namenjeni individualnom stanovanju otkupljuju se i umesto njih se grade objekti kolektivnog, višeporodičnog stanovanja. Novi investitorski trend je pruzrokovao veliki broj problema u gradovima koji su dozvolili ovakvu nekontrolisanu izgradnju.

Zato se ovom temom bavimo u narednom tekstu, gde će nam koleginica pejzažni arhitekta pojasniti kakve posledice na sistem javnih zelenih površina i na životnu sredinu u gradovima donosi izlazak iz okvira regulacije po vertikali.

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Koautor blog teksta: Nataša Špica dipl.inž.pejzažni arh.

* Nije dozvoljeno neovlašćeno preuizmanje teksta, za dozvolu i uslove preuzimanja teksta obratiti se na meli adresu info@arhingreen.rs

The post Regulaciona linija u urbanim sredinama – Nevidljiva granica dobrog ukusa appeared first on ArhInGreen.