O Urbanoj pozornici

O urbanom životnom okruženju, dizajnu i izgrađenom okruženju

Pitanje ili / i posmatranja, razmišljanja se odnose na projektovanje i implementaciju ukupnog održivog životnog okruženja i izgrađenog okruženja.

Ova pitanja imaju globalne ciljeve i podsticaje koji su već formulisani definicijama koje se odnose na smanjenje negativnih društvenih uticaja na životnu sredinu i čoveka.

Kritička mišljenja i nove ideje postaju ključni elementi kojima akteri izgradnji društva moraju delovati na izazove i  prilike koje se javljaju u preovlađujućem sadašnjem vremenu: nazivanom antropocenu (može se definisati kao vreme kada su ljudi golobalno počeli uticati na klimatske i ekološke promene).

Potrebne su nove metode i interakcije između kreativne reciklaže i nove proizvodnje da bismo bili u mogućnosti da ostvarimo prelazak na  održivije zgrade i urbane pejsaže. Dizajn našeg životnog okruženja potrebno je da se odvija u transdisciplinarnim procesima (istraživačke strategije koje prelaze mnoge disciplinarne granice kako bi se stvorio humaistički pristup), gde svi akteri u društvu imaju priliku da svojim znanjem i iskustvom pomognu lokalnom i globalnom radu na održivosti.

Međutim, problem je odsustva kohezije (spoja) pomenutih procesa.Tako da povremeno ti procesi međusobno kolidiraju (prožimaju se – prepliću se – sudaraju se), bivaju čak suprotstavljeni što izaziva nove otežavajuće momente ukupne održivosti.

Predmetna urbanistička pozornica usvaja nacionalnu arhitekturu, formu i politiku dizajna “Politika dizajniranog životnog okruzenja” (1) njene transformacije, mada mora se istaći da su mnogi dokumenti definisani ili odredjeni mnogobrojnim dokumentima UN i EU. Naše izlaganje (kasnije možda istraživanja i saradnje) imaju za cilj ukazati pa i doprinjeti osiguranju budućeg dizajna i implementaciju našeg zajednickog životnog okruženja.

Reč urban, urbanizam se koristi prečesto u mnogim aspektima i svaki aspekt ima svoje specifične težine i važnosti. Poslednjih decenija sve više se piše o životnoj sredini u urbanim prostorima.

Kako je moguće to tumačiti i šta se u stvari desava?

To je mnogostran, složen proces koji sadrži sva egzistencilana pitanja.

Dozvolite mi da se jednim delom zadržim na tom segmentu EGZISTENCIALNA.

Naime, u suštini u društvima se gotovo sve odvija po prioritetnim stavovima politika i ekonomika ili politiko-ekonomije. Iz mnogo razloga urbanizacija ne ukida apetit političara, investitora i lako prelazi u svojevrstan ekspanzionizam.

Takvih primera kod nas ima mnogo čak i u ekstremnim oblicima ekspanionizma kada se delovi urbanih prostora uprkos željama i stavovima stanovnistva šire na obale,priobalja, na vodne površine pa čak nastaju na prostorima prirodnih vrednosti, retkosti uništavajući iste do neprepoznatljivosti početnog (ishodišnog) prirodnog landskapa (prirodnog okruženja).

Ponekad takozvani zeleni van urbani (vangradski) prostori, ponekad okružuju gradove, ali i zeleni prostori, sela mogu biti okruženi gradovima! Jedna od zanimljivih prelaznih tako da kažem formi su takozvana predgrađa, koje često sadrže elemente ishodišnih prirodnih pejsaža, kakvih ima i unutar gradskih prostora obično neizgrađenih i prepuštenih samoopstanku.

U zadnji desetak godina mnogo se piše, analizira, dokazuje nešto što se naziva održivim razvojem. Iako u tim razmišljanjima učestvuju mnogi naučnici ipak neke stvari se odvijaju u sasvim nenadanim pravcima, rezultatima, učestalim pojavama (olujni vetrovi, extremne oborine, poplave)…

Dopustite kratak presek (jednim delom istorijski) o promenama iz prirodnih u dominantno kulturne pejsaže, koji iako dominantni na nekom prostoru, ne mjenjaju sve u potpunosti. Na primer segmenti landskapa (prirodnog okruženja) abiotski (geologija, atmosfera… se ne mjenjaju u potpunosti) ono što se snažno menja jeste deo biosfere (gradnjama ulica, zgrada, trgova – urbanizacijama, …) koje neminovno sužavaju pa čak i uništavaju stanista živih bića.

Mada, ponekad u većoj ili manjoj meri urbani prostor utiče na očuvanje segmenata ishodišnog landskapa-prirodnog okruženja (ostaci livada, rastinja, pa čak i sitne životinje) nađu se unutar preurbanih zona. Ponekad su to oblici ostrva ili pak prostori uskim pojasima vezani za predgrađa, poljoprivredne površine i dalje do promenjenih granicama, odnosno do ishodišnog landskapa.

Jedan od veoma bitnih elemeta promena su izmene u ishodišnoj topografiji (tlo) , ali i forme koje nisu geomorfološke. Ipak ove nove antropogene forme faktički funkcionišu kao kanjoni ili klanci, doline, i u ogromnom dijelu utiču na pravce kretanja vetrova, podvetrine i zavjetine, oticanja oborinskih voda, uzrokuju nastanke poplava (podimenzionirane odvodnje, povećane brzine oticanja, izgradnje u inundacionim prostorima¸ (2)  …)

Naravno novi materijali direktno izloženi uticajima insolacije stvaraju efekte pećnice-rerne … Upravo u ovom aspektu bi bilo potrebna neka druga zeleno-plava rješenja, zeleni pokrovi, itd.

Ne manje na vetrove i temperature odnosno zagađenja atmosfere bi mogli povoljno uticati planiranje i izgradnje sa povećanim provetrenostima, što nije naravno jedino rešenje.

Kada kazujemo o promeni landscape (prirodnog okruženja):

U suštini radije kazujem o abiogenim i biogenim sredinama ili elementima koji se snažno menjaju u zavisnosti od antropogenog (ljudskog) uticaja. Odnosno o prožimanju istih sa urbanim landskapom, ali sa bitnim razlikama jer u urbanom prostoru u prvi plan dolazi ljudsko društvo.

Urbani dizajn

Urbani dizajn (3) predstavlja proces dizajniranja i oblikovanja naselja. Dok je arhitektura prvenstveno usmjerena ka pojedinačnim objektima, urbani dizajn bavi se grupama objekata, ulica i javnih prostora, kvartovima, područjima, ili celim naseljima, sa ciljem stvaranja funkcionalnih, privlačnih pa i samoodrživih urbanih područja.

Sta znači  urban, urbano?

Urban je pridev čije direktno značenje je gradski, koji se tiče grada.Pojam urban kod nas je stigao sa engleskog govornog područja i označava gusto naseljene delove grada, tačnije centar grada.

Medjutim u USA, takođe i u nekim delovima Evrope urban ima i druga značenja pa ćemo se zadržati samo na našim prostorima. Kod nas se ovaj termin koristi u značenju gradski.

Na osnovu toga urbana sredina je kompaktno izgrađeno naseljeno područje sa većom ili velikom gustinom naseljenosti u odnosu na okolna područja. Moram naglasiti da postoje termini koji su zasnovani na terminu urban, urbano to mogu biti gradovi, ali i megalopolisi, konurbacije (4) te ostale sredine formirane i razvijene kroz proces rasta i širenja ishodišnih urbanih (gradskih) celina.

Dakle sam termin urban-urbano može označavati veoma različite tipove naselja, veoma različito koncipirane i oformljene. Upravo radi toga, radi složenosti veličina, urbani dizajn je interdisciplinarni pristup koji bi morao obuhvatiti sve delatnosti koje se bave prostorom.

Svakako, rad na urbanom dizajnu zahteva dobra, duboka poznavanja celog niza naučnih oblasti od geografije, klimatologije -(prirodne nauke), socio-društvenih nauka, ekonomije (nekeretnine), … Jer pomenuti oblik dizajna ima zadatak da povezuje ljude, mesta, mobilnosti, urbane forme ali posebno je cilj stvaranje balansa prirodnog i antropogenog (stvaranog). Urbani dizajn treba da uravnoteži mnoge čak suprotstavljene zahteve poput npr. saobraćaja, grejanja i zaštite vazduha; planiranje ulica, saobracajnica, kvartova, treba da omogući ne samo provetrenosti (vazdušne cirkulacije) nego i kvalitetno sunčevo zračenje.

No moram istaći da je isto tako neohodno stvarati društvene jednakosti i ekonomske isplativosti… ali urbani dizajn prvenstveno u fokusu rada ima oblikovanje, gazdovanje javnim prostorima i načinima na koji se javni prostori koriste i doživljavaju.

Ne ulazeći u opise i objašnjenja šta su javni prostori treba istaći da i privatni delovi prostora čine deo javnog prostora; obici, fasade zgrada, vrtovi i dvorista, a kako doprinose doživljaju javnog prostora razmatraju se u raznim teorijama urbanog dizajna i svakako ne samo kao elementi doživljaja. Dakle urbani dizajn na specifičan način spaja razne nauke, naučne discipline, arhitekture, građevine, inženjerstva, prirodna okruženja. Na taj način urbanim dizajnom stvaramo ideje i vizije razvoja prostora i u narednom koraku raspoređuju se veštine i resursi potrebni da se vizije ostvare.

U cijelom ovom procesu – radu koji je veoma složen i zahtjevan postoji ceo niz programa koji mogu pomoći u iznalaženju rešenja, moodeliranja kako bi se postigli što konkretniji i bolji rezultati.

Dizajnirajući takozvane održive gradove sa optimizovanim visinama i širinama zgrada i ulica, sa  bogatom urbanom vegetacijom, temperature u gradovima mogu biti smanjene značajno, što bi dovelo do smanjene potrošnje energije za kondicioniranje (hladjenje) i smanjenog rizika od poplava. Urbano stanovništvo u svetu i kod nas eksponencijalno raste, te su izazovi za gradove u razvoju veliki i složeni.

Povećane potrebe za energijom, komunalna infrastruktura, rešavanje i reciklaža otpada, porast temperature i poplave samo su neki od problema sa kojima se veliki gradovi danas moraju suočiti i sa čime se suočavaju.  Sa sve većim globalnim zagrevanjem, potrebno je graditi održive gradove koji će odgovoriti na izazove budućnosti. Kada posmatramo Balkan, većin gradova mora imati zimsko grejanje što u velikoj meri usložnjava ne smo energetska pitanja energetskog utroška nego i pitanje emisija iz ložišta objekata centralnog grejanja, zatim emisije saobraćaja, …

Takođe, gradovi su često posebno ranjivi i zbog letnjih ekstremno visokih temperatura ivlažnosti.

Zato je povoljno je imati  ulice u smjeru vetra jer one usmeravaju vetar poput aerotunela u naselja. Zatim, duž ulice mogu se implementirati aleje, drvoredi visokog drveća širokih gustih krošnji (kisobran) dajući ulicama hlad i rashlađivanje vazduha isparavanjem iz listova.

Razmeštene visoke zgrade u gradovima mogu posluziti kao vetrotornjevi, niz koje se spuštaju hladnije vazdušne mase sa velike visine na nivo tla. Ali ako su visoke zgrade pregusto locirane u nizovima,jedna pored druge, efekat je suprotan.

Modeliranja i simuliranja prostora grada sa povećanom vegetacijom te optimalizacijom visina zgrada pokazalo je da može smanjiti temperaturu vazduha za preko 2°C danju, što može značiti uštedu energije do 40% putem smanjenja upotrebe klima.

Ali obratimo pažnju da se radi o letnjem peiodu! Zimska situacija je sasvim drugacija.

Korišćenje zelenih površina kao akomulacionih antipoplavnih prostora može sprečiti poplave u gradovima jer unutar zelenih površina moguće je zadržati i zbrinuti vodene mase obilnih kiša. Dozvolivši da trećina urbanog prostora (površine) budu zelene površine moguće je čak i extremne (tropske kiše) zbrinuti.

Brigom o oborinskim vodama onemogućava se da površinsko zagađenje iz grada dospije u obližnje voda. Sjajna rešenja nakon extremnih oborina 2014. godine urađena su u Danskoj i Svedskoj.

A nekom drugom prilikom, možda jedna posebna tema koja se odnosi na urbani dizajn, može biti Prirodni vodotoci, obale, priobalja, inundacione ravni, vegetacija i izgradnje.

…………………………………

(1)

https://www.regeringen.se/rattsliga-dokument/statens-offentliga-utredningar/2015/10/sou-201588/

https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/A-8-2017-0239_HR.html

(2)

Zakon o vodama, član 3 – značenje pojmova…

33) inundaciono područje jeste pojas zemljišta između korita za malu vodu i granične (poplavne) linije korita za stogodišnju veliku vodu na području na kojem nisu izgrađeni objekti za zaštitu od štetnog dejstva voda (neuređeno inundaciono područje), odnosno prostor između korita za malu vodu i branjene nožice objekta izgrađenog za zaštitu od poplava (uređeno inundaciono područje);

(3)

Urbani dizajn je interdisciplinarno polje koje koristi procedure i elemente arhitekture i drugih srodnih zanimanja, uključujući pejzažni dizajn, urbanističko planiranje, građevinarstvo i komunalno inženjerstvo. Posuđuje materijalna i proceduralna znanja iz javne uprave, sociologije, prava, urbane geografije, urbane ekonomije i drugih srodnih disciplina iz društvenih i bihejvioralnih nauka, kao i iz prirodnih nauka.

(4)

Konurbacija je region koji je nastao spajanjem više gradskih oblasti da bi formirao neprekidno – urbanu i industrijski – razvijenu oblast. U većini slučajeva, konurbacija je policentrična urbana aglomeracija, u kojoj je razvijen transportni sistem da bi se povezale oblasti u jedinstveno urbano tržište rada.  Primer konurbacije je London i regioni koji ga okružuju.

Termin „konurbacija“ je formirao kao neologizam 1915. Patrik Gedes u njegovoj knjizi Gradovi u evoluciji. On je ukazao na sposobnost u to vreme nove tehnologije, električne struje i motorizovanog transporta da omogući gradovima da se rašire i aglomerišu. On je naveo primere iz Engleske, Nemačke, Amerike , kao i Japana.

Najveća konurbacija na svetu je Tokio (34 000 000 stanovnika).

Spajanjem konurbacija nastaje megalopolis.

Autor blog teksta: Nikola Kolja Jagarić  …

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

* Nije dozvoljeno neovlašćeno preuzimanje teksta, za dozvolu i uslove preuzimanja teksta obratiti se na meli adresu info@arhingreen.rs

The post Urbani dizajn – urbana pozornica appeared first on ArhInGreen.

Kada smo započeli temu oko konfliktnih situacija u prostoru, blog tekstom pod nazivom Regulaciona linija-nevidljiva ganica dobrog ukusa napomenuli smo da je izlazak iz okvira regulacije jedan od teže rešivih problem u prostoru a koji najčešće aktivira neformalna/nelegalna gradnja. Problem izlaska iz okvira regulacione linije produbljuje nejasan odnos sa javnim prostorom, tako što preseca linije kretanja pešaka, ne ostavlja prostora za infrastrukturni zeleni sistem (drvored) i ostavlja utisak skučenosti ili konfuzije u urbanom prostoru.

Takođe videli smo kako se problem izlaska iz okvira regulacijone linije dodatno usložnjava izlaskom iz okvira regulacije po vertikali kroz sledeći blog tekst Vegetacija u urbanim sredinama-žrtva profita kada je u pitanju formalna gradnja kolektovnog stanovanja, gde uprkos postavljenim lokacijskim uslovima i opštinskim urbanističkim pravilima dolazi do konflikta u prostoru jer nije adekvatno predviđen prostor za zeleni infrastrukturni sistem (drvored)  tako što je predviđeni prostor nedovoljan da bi drvored imao dovoljno prostora da opstane ili prosto prostor za drvored uopšte nije predviđen. Zatim investitorski trend koji ima za cilj što više prodajnih kvadrata utiče na oblikovanje objekata izbacivanjem erkera (prepusta) na fasadi izvan regulacije po vertikali nekad i više od predviđenih 1,20m. Tako da pored problema sa nedovoljnim ili ukinutim prostorom za drvored, rezultira utiskom da nema dovoljno prostora za pešake, to jest totoar je najčešće skučen ili se čak potpuno gubi i uopšte ga nema.

Nažalost, nakon izgradnje objekta, trotoar se retko kada proširuje jer realno mesta u mnogim slučajevima nema ili se proširenje prisilno vrši tek kada na red dođe rekonstrukcija ulice. Ullica na slici je već rekonstruisana pre manje od decenije te je svakako apsurdno rekonstruisati je ponovo. Ako se poveća broj objekata, potrebe za novom rekonstrukcijom nastaće mnogo ranije od očekivanog, što je dodatan trošak za Grad, koji i dalje nije rešio ni najosnovnije infrasturkturne probleme.

Pored kršenja članova 28-30 Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju, projektovan objekat nije u skladu i kontekstu sa okuženjem u kom se gradi. Projekat uređenja ulice je stariji od projekta nove zgrade i samim tim nova zgrada treba da se uklopi i konektuje za okolni javni prostor bez remećenja postojećeg stanja.

Neadekvatno tretiranje drvoreda nakon nove gradnje

Našminkana fotografija novog objekta je potpuno nerealna i neizvodljiva sa aspekta pozicioniranja novih nacrtanih biljaka. Na našminkanu fotografiju su, zbog preglednosti objekta sa ciljem marketinga i prodaje, ubačena jako mlada stabla lišćarskog drveća. Koja god vrsta da je korišćena sa habitusom na slici, ne može se na tom mestu saditi jer će doći u direktan konflikt sa objektom. To je vrlo lako potvrditi zamišljanjem drveta sa prve fotografije umesto mladog stabla na drugoj fotografiji. Evidentno je da rastojanje od cenralnog debla do ravni zida zgrade neće biti više od 3 m.

Na prvoj fotografiji su stabla divljeg kestena (Aesculu hippocastanum), sofore (Sophora japponica), sitnolisne lipe (Tilia parvifolia) i dalje dudovac (Broussonetia papyrifera) i sva stabla su starosti od 30-50 godina. Nijedna navedena vrsta nema poluprečnik krošnje manji od 5 metara.

Navedeno znači da će grane drveća brzo zauzeti celu terasu. To dalje znači da će preduzeće nadležno za održavanje vegetacije na javnim zelenim površinama biti primorano da često šalje ekipe zarad jednostranog orezivanja krošnji.

Stalnim orezivanjem krošnje sa jedne strane nastaju sledeće posledice po drvo kao živo biće :

• stvaranja asimetrije, narušavanja stabilnosti stabla i povećanje rizika od izvaljivanja stabla
• biljke su često izložene šoku,
• povećava se rizik od prodora bolesti i štetočina, bez obzira da li se primene mere zaštite preseka ili ne, i nastanka kombinovanog negativnog uticaja na opšte zdravstveno stanje biljka
• ubrzanje razvoja truležnica,
• ubrzano uginuće biljaka.

Usled nabedenog vremenom će nastupiti neophodnost uklanjanja svih stabala ispred zgrade i prekida u trasi drvoreda. Ovakvo ponašanje je istovetno rešenju da se iseku i uklone cevi za vodu iz vodovodnog sistema, bez ikakve brige o onima u nastavku sistema koji neće imati vode i  što će se voda koja nadolazi izlivati. Uradimo isto to i za gas, struju, telefon, pa kad svaki novi investitor zida zgradu ujedno i napravi svoj prekid te iseče deo svakog od tih sistema. Pitamo se, na šta će nam gradovi ličiti? Da li će uopše biti uslova za bilo kakav život u takvom gradu?

Ako je jednom isplaniran drvored onda to treba i poštovati, ne samo dok drvo živi već i nakon toga. Zatim mreža drvoreda u gradu ne sme biti samo od jedne biljne vrste i jasno se zna zbog čega. Ne sme se ni mešati prevelik broj vrsta, sorti i formi u jednoj trasi i takođe se zna zbog čega. Uvek treba da postoji jasno dfinisana glavna drvoredna vrsta.

Problem bi se mogao rešiti kada bi postojao dovoljan broj raznorodnih vrsta visokog drveća sa uzanom krošnjom, kada neke od vrsta sa zahtevanim karakteristikama ne bi bile zabranjene za sadnju u drvoredima i kada bi naša zemlja bila u mogućnosti da primeni sva tehničko-tehnološka rešenja koja pejzažna arhitetura pruža. Sa druge strane sadnja niskog drveća ili srednje visokog čije su visine jedva 5-10 m nisu efikasno i zadovoljavajuće rešenje konflikta naročito sa aspekta funkcionalnosti i povezanosti mreže drvoreda u sistemu vegetacije.

Narigorozniji primer uništenja mreže drvoreda je u slučaju ulica uzanih profila kod kojih su nove zgrade građene do same ivice saobraćajnice. U ovako drastičnim slučajevima problem je u definiciji i shvatanju pojma trotoar.Zato što nije izvršeno jasno prostorno definisanje granica trotoara, površine između trotoara i saobraćajnice, projektanti su ceo prostor smatrali trotoarom.

Pusto je i bezlično bez zelenila

Međutim trotoar nije povšina pod zastorom za kretanje pešaka koja se prostire od ganice parcle do ivice saobraćajnice, već je to prohodna površina dela prostora između granice parcele i ivice dela prostora namenjenog za pozicioniranje infrastrukturnog sadržaja. A prostor za pozicioniranje infrastrukturnog sadržaja je prostor za formiranje drvoreda, drugih tipova površina pod vegetacijom, parkinga i pozicioniranje ostalih infrastrukturnih sisema. Ovaj paradoks je najizraženiji u slučaju drvoreda koji su formirani sadnjom drveća u otvorima u popločavanju, usled čege se neke zgrade projektuju do same saobraćajnice čime drveta nema.

“Uklapanje” drvoreda

Takođe je važno da pored konfliktnih pitanja vezanih za regulacionu liniju,drvored,trotoar,linije ketanja… napomenemo i problem gublljenja identiteta jednog grad.

Identitet grada, njegove ambijentalne celine, odavno su postali važni i opipljivi elementi u arhitektonskom projektovanju i urbanističkom planiranju, sa svojim jasnim istorijskim, kulturnim, socijalnim ali zadnjih decenija i često prenaglašenim ekonomskim značajem. Uprkos tome kompletnost ambijentalnim celinama je uvek davao kolorit drvoreda, parkova, trgova, cvetnjaka, bašti, škola, bolnica, sportskih centara, šuma, obala reka.

Izmirenje, smanjenje ili čak neutralizacija konflikta sa zgradama, izbeći šok stanovnika i korisnika prostora koji više ne prepoznaju svoj grad, gubitak identiteta jednog grada – sve navedeno  i više je moglo da se ostvari/izbegne vrlo jednostavnim rešenjem koje bi podrazumevao povlačenje građeviske linije u odnosu na regulacijonu liniju osnove zgrade za 1,5 m u unutrašnjost parcele.

Ovim rešenjem bi se stavila tačka na uništavanje drvoreda, kao vitalnog mrežnog i veznog elementa sistema vegetacije, a usled drastičnosti problema koji je pojačan nekontrolisanom sečom na većim javnim zelenim površinama, a zarad izgradnje stambenih i komercilanih sadržaja i negativne modernističke rekonstrukcije trgova.

Iz tog razloga dajemo još neke predloge koji bi sistemski ponudili rešenja:

1. Jasno definisanje javne zelene površine pod vegetacijom i površine trotora kao termina i kao površine u realnom prostoru.
2. Preparcelacija parcele ulica-javnih površina – kao ekstremno rešenje u slučaju preke potrebe kojim bi se jasno razgraničili parcela u vlasništvu – trotoar, prostor za formiranje zelene površine i parkinga i prostor saobraćajnice. Ovakvim pristupom u deljenju parcele ulice na najmanje 5 novih parcela, jasno bi bili regulisani odnosi sadržaja na tim parcelama i konekcije sa parcelama u vlasništvu.
3. Jasno regulisanje karaktera i namene blokova, a ne termin „opšti gradski centar“ koji unosi dodatnu konfuziju i ostavlja prostor za manipulaciju i izlazak u susret investitorskim ambicijama.
4. Jasnije ograničenje spratnosti, a ne samo ograničenje visine objekata, jer nedorečenost ovih parametara uvodi mogućnost manipulacije u spratnoj visini i smanjenju izvan standardnih, što dovodi do smanjenja komfora unutrašnjeg prostorija, a spolja se reflektuje na neadekvatno oblikovanje i stvaranje tenzije i skučenosti u prostoru.
5. Ograničenje povećanja gustine stanovanja – na jednoj jedinoj parceli je nekada živela samo jedna jedina porodica, a sada se srećemo sa situacijom da je tu priliv novih 15-40 porodica, a da ne govorimo da se ta tendencija povećava još više sa povećanjem spratnosti na preko 7 etaža. Ograničenje o dozvoljenom broju stambenih jedinica je parametar koji je često definisan lokacijskim uslovima ali se često od strane investitora manipuliše ovim parametrom, te vrši pritisak na urbanističke službe da se ovaj parametar poveća u njihovom konkretnom slučaju … što vidimo kao rezultat u prostoru – prebukiranosti i prekomerne izgrađenosti u urbanom prostoru. Kako bi pomirili obe strane, urbanističke službe bi mogle da ponude neke olakšice investitorima (na račun kompenzacije za nerealizovane kvadrate) u vidu olakšica i rasterećenja dela komunalnih taksi koje je investitor u obavezi da plati.
6. Pomeranje osnove i prizemlja objekta za najmanje 1,5 m (pomeranje građevinske linije u odnosu na regulacionu liniju) dublje u parcelu bez dozvole probijanja regulacione linije po visini po bilo kom osnovu, osim kako je dozvoljeno u članovima 28, 29 i 30 pravilnika o izgradnji.
7. Poštovati urbanistička pravila i stare zakonske okvire kojima se predviđao otkup susedne parcele na kojoj bi bila izgrađena zelena površina sa parkingom. Tek tada bi objekat mogao da postigne adekvatne gabarite i kapacitete a da ne remeti okolni prostor i da ne stvara konflikte sa infrastrukturnim sistemima.

Izgrađeno i zeleno zajedno

Nadamo se da će naša promišljanja na temu pomirenja konflikta u prostoru (izgrađeno i zeleno zajedno) naići na razumevanje prvenstveno kod kolega. Takođe od presudne nam je važnosti da naiđemo na razmevanje kod donosioca odluka koji pripremaju lokacijske uslove i druge relevantne urbanističke akte i koji daju zeleno svetlo za sve akcije u prostoru.

A posebno nam je važno da tekst dopre do investitora, koji nisu svesni koliki je njihov uticaj na oblikovanje jednog grad važan i da beskompromisna trka za profitom donosi sa sobom pustoš u kvalitet življenja u urbanom prostoru.

Autori blog teksta: Nataša Špica dipl.inž.pejzažni arh. i Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

* Nije dozvoljeno neovlašćeno preuzimanje teksta, za dozvolu i uslove preuzimanja teksta obratiti se na meli adresu info@arhingreen.rs

The post Izgrađeno i zeleno zajedno – kako pomiriti konflikte appeared first on ArhInGreen.

Žrtva profita – vegetacija u urbanim sredinama 

U mnogim gradovima nastupio je trend enormnog rasta objekata u visinu. Objekti niske spratnosti,  koji su do nedavno bili namenjeni individualnom stanovanju otkupljuju se i umesto njih se grade objekti kolektivnog, višeporodičnog stanovanja.

Novi investitorski trend je pruzrokovao veliki broj problema u gradovima koji su dozvolili ovakvu nekontrolisanu izgradnju. Pored smešnog izgleda ulica u kojima tek započinje ovakva gradnja, klaustofobičnog osećaja u ulicama uzanog profila u kojima je ovakva gradnja poodmakla, primetan je i ogroman pritisak na celokupnu infrastrukturu (kao i na sam javni prostor) zbog enormnog povećanja gustine stanovanja. Sve više je prisutan emotivni šok starosedelaca koji više ne prepoznaju svoj rodni grad, neprimetno se stvara i vrlo opasna situacija po sveopšte psiho-fizičko zdravlje kako sadašnjih i budućih stanovnika takvih ulica tako i celokupnog stanovništva naseljenih mesta.

Ispada da pravila i logike više nema. Demografska eksplozija se veštački izaziva, raste cena kvadrata u predprodaji i prodaji, a sami kupci takvih stanova nisu ni svesni da često rizikuju kupovinu divlje mačke u džaku. Pa kome se kako zalomi. Sa aspekta upravitelja i kreatora slike i imidža grada Grad će profitirati od naplate komunalnih usluga ali će izgubiti identitet, istoriju, jedva stečen komfor i mir. Što se kreatora i održavaoca infrastrukturnih sistema tiče osiguran je nepresušan izvor poslova. Ali sa aspekta starosedelaca nastupaju šok, neprijtnost, razdražljivost čak i neprepoznavanje sredine u kojoj su živeli decnijama, pri čemu problemi okruženja i dalje često ostaju nerešeni a novi se stvaraju i nagomilavaju.

Zarad povećanje naplate komunalnih usluga upravitelji gradom, oni koji su dužni da misle, razvijaju, upravljaju i štite javno dobro građana ne razmišljaju o posledicama sopstvenih grešaka i povinovanja pritiscima. I sve se to događa inkognito, neprimetno, jedino s osećajem (svih aktera u prostoru) da nešto nije u redu, da nešto nedostaje, a bez svesti o razlogu takvog osećaja.

U čemu je zapravo problem ?

Dozvoljena visina objekata u novijim Generalnim planovima za određeno naselje je u mnogim gradovima enormano povećana.

Sa čitavih blokova gde su objekti niske spratnosti prezentovani u vidu prizemlja i eventualno 1-2 sprata, masovno se prelazi na objekte visine preko 5 spratova. Odnosno sa visine 7-12 m prelazi se na visine slemena veće od 20 m.

Prava računica je da se sa jedne kuće (1) prelazi na 10-20 stanova („novih kuća“) na istoj toj parceli. Dalje, sa 1-4 stanovnika (ili sa 7-16 stanovnika u slučaju podstanara), prelazi se na 30-40 i više stanovnika. Sa 1-2 automobila prelazi se na 10-20 automobila. Pritisak na celokupnu infrastrukturu i javni prostor se u najblažem slučaju UDESETOSTRUČUJE (x 10).

Posledica ovakvog preopterećenja prostora je uništavanje drvoreda u javnom prostoru zvanom ulica.

Većina infrastrukturnih sistema je zatvorenog tipa i sprovode elementarne potrebe do krajnjeg korisnika (voda, gas, struja, i dr.). Sačinjeni su od inertnih mrtvih materijala koje je relativno lako sprovoditi kroz prostor. Nakon zauzeća prostora izmene u gabaritima, nastaju samo po prekoj potrebi, uvek su istog izgleda i jedino se amortizuju do zamene uz kratkotrajno remećenje osnovne funkcije.

Glavne funkcije sistema vegetacije i drvoreda kao osnovnog strukturnog i mrežnog elementa u svakom naseljenom mestu na planeti Zemlji su proizvodnja i sprovođenje VAZDUHA koji dišemo i poboljšanje ŽIVOTNE SREDINE u kojoj ŽIVIMO sa svojim porodicama, rodbinom, prijateljima i našim sugrađanima.

Drvoredi su glavna osnova i vezni mrežni deo infrastrukturnog sistem vegetacije svakog i bilo kog tipa naseljenog mesta. Sistem vegetacije je pritom otvorenog tipa, i on sprovodi i učestvuje u stvaranju najelementarnije potrebe svakog živog bića – VAZDUHA.

Sačinjen je od ŽIVOG materijala koji je lako posaditi, ali koji raste, oboleva, umire i nikada nije istog izgleda i veličine. Sistem se sastoji od emitora, kolektora, recepijenata, razvodnika, vezne mreže i ostalih nenavedenih elemenata koji čine i svaki drugi infrastrukturni sistem. U celom tom ipak komplikovanom sistemu droredi su od najvećeg značaja zato što predstavljaju glavnu veznu mrežu i ujedno su najugroženiji konstruktivni element.

Ako u sistemu dođe do bespovratnog prekida na većim dužinama trase drvoreda ili se unište veće površine pod vegetacijom, nastaje potencijalna opasnost po psiho-fizičko zdravlje stanovnika usled naglih promena u žiotnom okruženju u kom su se stanovnici razvijali tokom svog života.

Kao i kod drugih infrastrukturnih sistema svaki prekid u sistemu izaziva havarije, narušavanje ili prestanak funkcionisanja sistema. Znači, svaki poremećaj pa čak i zamena oštećenih ili izumrlih jedinki (pošto se radi o živim bićima a ne mrtvim predmetima) izazivaju izmene, poremećaj ili prekid u izvršenju glavnih funkcija. Za ponovno uspostavljanje funkionalnosti potrebno je jako puno vremena, najmanje trećina ljudskog života.

Tu trećina ljudskog života stanari će provesti trpeći povećan nivo buke, prašine, zagađenja od vozila, temperature usijanog asfalta i betona, teško dišući usled drastičnog nedostatka vlage u vazduhu, osećajući nervozu i anksioznost.

Drvored u urbanim sredinama

Kakve veze uništavanje drvoreda ima sa novim invesitorskim trendom, agresivnim urbanizmom upravitelja gradova i regulacionom linijom ?

Gruba mapa bilo kog naseljenog mesta predstavljena je parcelama, a organizacija je izvršena grupisanjem parcela određene namene i vlasništva u blokove koji su međusobno odvojeni parcelama ulica, drugim tipovima koridora (kanal, pruga i sl.), drugim namenama i/ili topografijom terena.

Gradnja na parcelama u blokovima reguliše se ne samo Zakono o planiranju i zgradnji ili raznim vrstama urbanističkih planova već i Pravilnikom o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (Sl. glasnik RS, br. 22/2015 ; u nastavku Pravilnika).

Na osnovu članova 28-30 pomenutog Pravilnika jasno je određeno kako, u kom obimu i u kojim situacijama je dozvoljeno probijanje regulacione linije sa elementima na spoljnoj fasadi objekata i od koje visine. Kršenje ova 3 člana, naročito člana 28, uzrokuje kao posledicu značajne prekide u trasi drvoreda.

Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju

Građevinski elementi objekata

Član 28

Građevinski elementi na nivou prizemlja mogu preći građevinsku, odnosno regulacionu liniju (računajući od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to:

1) izlozi lokala – 0,30 m, po celoj visini, kada NAJMANJA širina trotoara iznosi 3,00 m, a ispod te širine trotoara nije dozvoljena izgradnja ispada izloga lokala u prizemlju;

2) izlozi lokala – 0,90 m po celoj visini u pešačkim zonama;

3) transparentne bravarske konzolne nadstrešnice u zoni prizemne etaže – 2,00 m na celoj širini objekta sa visinom iznad 3,00 m;

4) platnene nadstrešnice sa masivnom bravarskom konstrukcijom – 1,00 m od spoljne ivice trotoara na visini iznad 3,00 m, a u pešačkim zonama prema konkretnim uslovima lokacije;

5) konzolne reklame – 1,20 m na visini iznad 3,00 m.

Član 29

Ispadi na objektu (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstrešnice sa i bez stubova, nadstrešnice i sl.) ne mogu prelaziti građevinsku liniju više od 1,60 m, odnosno regulacionu liniju više od 1,20 m i to na delu objekta višem od 3,00 m.

Ispadi na objektu ne smeju se graditi na rastojanju manjem od 1,50 m od bočne granice parcele pretežno severne orijentacije, odnosno, 2,50 m od bočne granice parcele pretežno južne orijentacije.

Član 30

Otvorene spoljne stepenice mogu se postavljati na prednji deo objekta, ako je građevinska linija najmanje 3,00 m uvučena u odnosu na regulacionu liniju i ako savlađuju visinu do 0,90 m.

Izuzetno, otvorene spoljne stepenice mogu se postavljati na prednji deo objekta, ako je građevinska linija na rastojanju manjem od 3,00 m od regulacione linije, kada je širina trotoara preko 3,00 m.

Stepenice iz stava 1. ovog člana koje savlađuju visinu preko 0,90 m, iznad površine terena, ulaze u gabarit objekta.

Stepenice iz stava 1. ovog člana koje se postavljaju na bočni ili zadnji deo objekta ne mogu ometati prolaz i druge funkcije dvorišta.

Usled kršenja ova 3 člana mnogi novoizgrađeni objekti ne mogu da dobiju upotebnu dozvolu čime postaju nelegalni a vlasnici stanova se suočavaju sa problemom u slučaju kupovine ili čak naknadne prodaje takvih stanova – ne mogu podići kredite za njihovu kupovinu. Sve banke kao uslov za davanje kredita zahtevaju da je objekat ili deo objekta (stan) završen i da ima upotrebnu dozvolu.

NE SECITE MI DRVOREDE !!! 

Kako dolazi do uništenja drvoreda lako je sagledati na slikama. Zarad fer pleja neće se navesti adresa na kojoj je već izgrađen objekat niti će se uzeti „real time“ fotografija. Samiće se prepoznati. Cilj nije prozivanje investitora, projektanata i komisije za izdavanje građevinske dozvole koji svesno ili nesvesno krše Pravilnik. Cilj je da se objasni i predoči na koji način dolazi do kršenja Pravilnika kako bi se drvoredi i sistem vegetacije najzad zaštitili od daljeg uništenja, a pre nego što nastane situacija New Delhija po gradovima Srbije.

Drvored i individualno stanovanje

Osnova objekta i prizemlje na prvoj slici je tačno u ravni granice parcele i regulacione linije. U slučaju novog objekta na drugoj slici sve terase celom visinom probijaju regulacionu liniju pri čemu je ivica terase tačno iznad ivice zelene površine na prvoj fotografiji. Širina trotoara je 1,52 m na toj strani ulice. Širina zelene površine je 4,83 m. Od regulacione linije do ivice puta ima 6,35 m. Pozicije stabala su na 4,45 m od regulacione linije. Ukupna širina ulice je 19,44 m.

Drvored i kolektivno stanovanje – probijanje regulacije po vertikali

Ravan terasa, odnosno zid zgrade na strani ulice po celoj visini probija regulacionu liniju za 1,5 m, tačno do granice između trotoara i travnjaka. Terase nisu izgrađene kao separatni ispusti, odnosno kao balkoni kako se pominje u članu 29, već su zatvorene punom visinom u 2 vezana niza, koje potencijalno vlasnici mogu da zastakle i potpuno zatvore. Ovakva gradnja ne predstavlja doksat, takođe naveden u članu. 29.

Izvor Acad mapa lokaliteta-izrađivač Nataša Špica, dipa

Kod mnogih objekata ovog tipa pored terasa tako se projektuju i izgrađuju sobe, čitavi spratovi. Objekat jednostavno uđe u drvo, a drvo je svakako starije od objekta. Ponašaju se kao da ne postoji niti ga štite kako je propisano pravilnicima o zaštiti objekata na gradilištu. Za mnoge drvo ne postoji, nije objekat a još je manje živo biće.

I tada nastupa odgovor na pitanje zašto se ovako „sitni“ detalji zanemaruju ili previđaju, čemu takva bahatost i nepoštovanje – a odgovor je „Ekstra dobit“ na mala vrata.

Ukoliko je širina terase 4 m, ispust 1,5 m površina ispusta je 6 m2, ako objekat ima 2 niza terasa sa ispustom pride na 4 sprata to je ekstra 48 m2. Neka je cena samo 200 Eu/m2 pošto se radi o terasama koje se ne smatraju grejnim površinama to je ekstra 9600 eura po ovakvoj zgradi. Pošto je cena kvadrata oko 1000 eura i mnoge zgrade pored terasa tako „ispuštaju“ i sobe, ispada 48000 eura odnosno ekstra jedan manji stan po zgradi koji se može shvatiti kao „ekstra dobit“.

Prizemlje objekta je trebalo uvući za najmanje 1,5 m u odnosu na regulacionu liniju čime bi ispusti terasa bili u ravni regulacione linije i ne bi ugrožavali buduće postojanje drvoreda niti bi dolazili u značajniji konflikt. Gubitak u površini prizemlja bi bio jako mali ali prednosti bi bile ogromne.

Prednost ovakvog jednostavnog rešenja, kojim niko ne gubi već dobija, je proširenje trotoara na 3 m zahtevana po članu 28-30 Pravilnika. Kao ekstra bonus nastupaju povećanje komfora pri kretanju stanara zgrade i ostalih stanara u ulici, uklanjanje osnove za buduće međuljudske konflikte, koji definitivno mogu nastati usled skučenosti trotoara i nemogućnosti normalnog prolaska veće grupe ljudi. Još važnije, ispunjava se urbanitički san – povećanje kapaciteta stanovanja rastom grada u visinu sa što manjim opterećenjem prostora. Ali na poslednje pomenuto su svi zaboravili.

Autor blog teksta: Nataša Špica dipl.inž.pejzažni arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

* Nije dozvoljeno neovlašćeno preuizmanje teksta, za dozvolu i uslove preuzimanja teksta obratiti se na meli adresu info@arhingreen.rs

The post Vegetacija u urbanim sredinama – žrtva profita appeared first on ArhInGreen.

Nevidljiva granica dobrog ukusa – regulaciona linija u urbanim sredinama

Tendencija progresivno-agresivnog razvoja gradova poslednje dve decenije dovela je do naglog porasta neformalne/bespravne stambene gradnje. Problem je prisutan kako u individualnoj, tako i u kolektivnoj stambenoj izgradnji. Iako država kroz niz mera od 2003. godine. (donošenjem Zakona o planiranju i izgradnji koji uvodi pojam nelegalne gradnje i nudi rešenja), preko izmena zakona 2009.godine, prevođenje neformalne/bespravne gradnje u legalne tokove ide sporo i nedovoljno efikasno. Donošenjem Zakona o ozakonjenju objekata 2015. godine., država je ponudila jednostavniju proceduru i potrebnu dokumentaciju. Međutim, iako se proces ubrzao, problem nastavlja da se razvija kroz „formalnu“  gradnju koja spekuliše sa novim zakonskim mogućnostima.

Nesporno je da je neformalna gradnja društveni, ekonomski, socijalni, građevinski, arhitekotnski, urbanistički … fenomen. A pojava fenomena nefromalne/bespravne gradnje donosi niz problema među kojima se ističu :

• prostorno-morfološki – konfuzan način grupisanja objekata, nejasan odnos sa neizgrađenim prostorom na parceli, teškoću komunikacije i kretanja u okviru parcele…
• programsko-funkcionalni – namena stanovanja koja je neadekvatna prema potrebama korisnika, pomoćni objekti bez definisane namene, višak prostora koji se ne koristi…
• nejasan odnos sa javnim prostorima – ulica, dvorište, trg, igralište, zelene površine…

Puno je mogućih konflikata koje proizvodi neformalna/bespravna gradnja, zato ćemo se ovoga puta osvrnuti na jedan od teže rešivih i važnih za rešenje ovog fenomena.

Izlazak iz okvira regulacione linije je jedan od teško rešivih problema koji aktivira pojavu neformalne/bespravne gradnje u prostornom u fizičkom smislu, a koja se reflektuje i na programsko fukcionalne osobine objekta i produbljuje nejasan odnos sa javnim prostorom.

Šta znači pojam regulaciona linija?

Zakonom o planiranju i izgradnji REGULACIONA LINIJA je definisana kao linija koja razdvaja površinu određene javne od površina predviđenih za druge javne i ostale namene (član 2). Definisana je i kao linija koja razdvaja javnu od privatne površine i saobraćajnu funkciju od neke druge funkcije.

Prema Pravilniku o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju REGULACIONA LINIJA je jedan od elemenata opštih pravila za regulaciju pored građevinske linije i osovinske linije javnih saobraćanica.

Optimalan položaj regulacione linije

Navodimo važne delove iz pravilnika…

„ OPŠTA PRAVILA ZA REGULACIJU“

Član 13

Opšta pravila za regulaciju obuhvataju planske elemente za određivanje regulacione i građevinske linije, položaj objekta na parceli i druga pravila regulacije. Sistem elemenata regulacije zasniva se na urbanističkim mrežama linija (regulaciona linija, građevinska linija i osovinska linija javne saobraćajne površine).

Regulacione linije

Član 14

Regulaciona linija utvrđuje se u odnosu na osovinsku liniju (osovinu javnog puta) ili na graničnu liniju (kej, trasa pruge, bolnica i sl.) i obeležava za sve postojeće i planirane javne saobraćajne površine. Rastojanje između regulacionih linija (širina pojasa regulacije) utvrđuje se u zavisnosti od funkcije i ranga saobraćajnice, odnosno infrastrukture, kao horizontalna, nadzemna i podzemna regulacija.

Zašto je pitanje regulacione linije važno i kako neformalni/bespravni objekti prave urbanističku konfuziju u prostoru?

Kako bi dali adekvatan odgovor na ovo pitanje napravićemo tipologiju neformalnih/bespravnih objekata sa kojima smo se sretali kroz više od 15 godina prakse.

1. Objekti visokog rizika koje nije moguće ozakoniti – u pitanju su objekti na zemljištu na kome je zabranjen bilo koji vid gradnje – klizišta, zaštićena zona prirode, zone infrastrukturnih koridora, izlazak iz okvira regulacione linije koji nema mogućnosti za prostorno, projektantsko i zakonsko rešenje. Jedino rešenje je rušenje ovih objekata. Često su ovi objekti napušteni, prepušteni propadanju i postaju opasnost po životnu sredinu jer kontaminiraju životno okruženje, a ne uklanjaju se zbog troškova uklanjanja (izrada projekta rušenja, angažovanje specijalista, angažovanje mehanizacije, deponovanje srušenog i td.). Država je u obavezi da vrši uklanjanje ovih objekata, međutim u većini slučajeva odgovor je da nemaju dovoljno finasijskih i kadrovskih kapaciteta za realizaciju.

Objekti visokog rizika koje nije moguće ozakoniti

2. Objekti visokog rizika koje je moguće ozakoniti – u pitanju su objekti koji izlaze iz okvira regulacione linije, ali je moguće naći prostorno, projektantsko i zakonsko rešenje. Proces njihovog ozakonjenja je dugačak jer postupak preparcelacije ume da potraje i više od godinu dana. Objekti su često bez fasade, prepušteni propadanju zato što su vlasnici ograničeni u daljem delovanju (nemogućnost adaptacije/sanacije jer objekat nije u zakonskim okvirima).

Objekti visokog rizika koje je moguće ozakoniti

3. Objekti niskog rizika koje je moguće ozakoniti – u pitanju su objekti koji se uklapaju u postojeću urbanističku matricu, građevinska linija se ili poklapa sa regulacionom linijom ili je optimalno udaljena od regulacione linije. Često privedeni nameni korišćenja, infrastrukturno opremljeni, sa građevinskom dozvolom koja nije sprovedena do kraja pribavljanjem upotrebne dozvole.

Objekti niskog rizika koje je moguće ozakoniti

Iz ove osnovne podele vidimo koliko je važno uklapanje objekta u postojeće urbanističke matrice i koliko je pitanje poštovanja regulacione linije važno za prevođenje neformalnog/bespravnog objekta u ozakonjen objekat.

Važno je napomenuti, da se proces ne zaustavlja, jer nakon ozakonjenja objekat postaje potencijal za dalju transformaciju u održiv objekat.

Pored izlaska iz okvira regulacije po horizontali, zanimljivo je da je izlazak iz okvira regulacije po vertikali češće uočljiv kod objekata višeporodičnog stanovanja.

Iako je višeporodična gradnja češće u sveri zakonite gradnje, fenomen izlaska iz okvira regulacije po vertikali je omogućeno ustupcima investitoru kroz proces pribavljanja građevinske dozvole/izgradnje objekta/privođenja upotrebi objekta. U današnje vreme u kome smo svedoci agresivne investitorske gradnje ova pojava sve češće javlja i počinje da predstavlja pretnju po životnu sredinu u gradovima.

I pored formalne zakonitosti, efekti konflikata u prostoru koji proizvode su podjednako ozbiljni kao i konflikti koje pravi neformalna/bespravna gradnja.

U mnogim gradovima nastupio je trend enormnog rasta u visinu. Objekti niske spratnosti,  koji su do nedavno bili namenjeni individualnom stanovanju otkupljuju se i umesto njih se grade objekti kolektivnog, višeporodičnog stanovanja. Novi investitorski trend je pruzrokovao veliki broj problema u gradovima koji su dozvolili ovakvu nekontrolisanu izgradnju.

Zato se ovom temom bavimo u narednom tekstu, gde će nam koleginica pejzažni arhitekta pojasniti kakve posledice na sistem javnih zelenih površina i na životnu sredinu u gradovima donosi izlazak iz okvira regulacije po vertikali.

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Koautor blog teksta: Nataša Špica dipl.inž.pejzažni arh.

* Nije dozvoljeno neovlašćeno preuizmanje teksta, za dozvolu i uslove preuzimanja teksta obratiti se na meli adresu info@arhingreen.rs

The post Regulaciona linija u urbanim sredinama – Nevidljiva granica dobrog ukusa appeared first on ArhInGreen.