Srbija pravi prve korake na putu energetske efikasnosti. Kako bi do promene došlo brže i efikasnije potrebno je da  građani budu upoznati sa  dobrobitima koje donosi energetska efikasnost i da ova tema postane jedna od ključnih komunalnih i finasijskih pitanja.

Temom energetske obnove postojećih objekata bavimo se od početka jer je prvi tekst na našem blogu 2015. godine posvećen temi energetske obnove. >>> za detalje kliknite <<<

Intervencije na unapređenju energetske efikasnosti postojećih objekata ne moraju biti ni skupe, ni komplikovane i mogu ići u dva pravca:

1. Građevinske mere koje obuhvataju postavljanje kontaktne termoizolacione fasade na spoljne zidove, zamenu prozora,izolaciju poda ka negrejanom podrumu, izolacija krova ka negrejanom tavanu ili izolacija zida ka negrejanom stepeništu, kao i ugradnju novih termoizolacionih vrata.
2. Unapređenje sistema grejanja i pripreme tople vode pre svega se odnose na porodične kuće, a ne na stambene zgrade. Dodatna investicija u nove sisteme za zagrevanje koji troše daleko manje energije (npr. centralni sistem grejanja toplotnom pumpom vaduh/voda), a koji istovremenu snabdevaju objekat toplom sanitarnom vodom (umesto klasičnog bojlera), može dodatno da poboljša energetsku efikasnost i uštedi novac.

Zašto je još važna energetska sanacija postojećih objekata možete čitati u našem tekstu iz 2017.  godine

 >>> za detalje kliknite <<<

Gde između ostalog pominjemo sledeće:

Energetskom obnovom starih kuća i zgrada (građenih pre 1980.godine) najveće uštede se mogu postići zamenom prozora i poboljšanjem spoljnog omotača zgade. Potrebno je usresrediti se na smanjenje potrebe za energijom iz konvencionalnih izvora, a ne po svaku cenu obezbediti dodatnu energiju iz obnovljivih izvora.

Gubitak toplote/energije se može smanjiti za 40% na jednostavan način:

• zaptivanje pukotina, procepa i drugih otvora na omotaču zgrade
• korišćenje efikasnijih kućnih aparata
• upotreba štedljive rasvete

To su rešenja koja ne zahtevaju prevelika ulaganja.

Većina ovih objekata (građenih pre 1980.godine) ne ispunjava energetske standarde koji su kod nas u primeni od 2011.godine (Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada)

Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada propisano je da se prilikom rekonstrukcije i energetske sanacije poboljšaju performanse objekta minimum za jedan energetski razred.

Takođe kod većine objekata građenih pre 1980.godine termoizolacija fasade nije zastupljena / nije izvedena. Uglavnom je zastupljen klasičan sistem gradnje, zidanje opekom ili opekarskim blokovima koji nemaju završenu fasadu niti bilo kakvu izolaciju konstruktivnog sistema.

Od kako je krenula primena Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada (2011.godine) primetna je upotreba termoizolacije i to uglavnom u minimalnoj debljini od 5cm stiroporom koja još uvek ne ispunjava uslove za kvalitetnom izolacijom objekta.

Obzirom se najveći gubitci energije dešavaju kroz otvore objekta (prozori i vrata) tako i njihova adekvatna zamena energetski efikasnijim elementima u velikoj meri utiču na bolju efikasnost objekta.

Kako bi se ostvarila adekvatna zamena i primena materijala, potrebno je prilikom izrade elaborata energetske efikasnosti objekta utvrditi energetski razred objekta i nakon predloženih mera uticati na poboljšanje energetskog razreda za minimum jedan energetski razred.

Na koja poboljšanja u objektu možemo uticati i ostvariti bolju energetsku efikasnost objekta?

Saznaćete detaljnije iz našeg teksta iz 2019. godine, pod nazivom Energetska efikasnosti i individualno stanovanje

>>> za detalje kliknite <<<

Mnogo je faktora koji utiču na rezultat uspešne energetske sanacije objekta, počev od trenutnog postojećeg stanja objekta, njegovog geografskog položaja, predloženih mera za sanaciju i kvalitetnog izvođenja predviđenih mera.

Svakako, za uspešnu realizaciju neophodna je analiza postojećeg stanja, izrada elaborata energetske efikasnosti postojećeg objekta, a takođe i ponovni proračun, sa usvojenim merama za energetsku sanaciju koje će uticati na poboljšanje energetskog razreda objekta.

Takođe bih napomenula da u odabiru najboljeg načina za energetsku obnovu objekta treba uzeti u obzir procenu investicije, ekonomski povoljne mere za poboljšanje svojstva zgrada i period povraćaja uloženih sretstava u energetsku sanaciju objekta.

Razmišljate o energetskoj sanaciji postojećeg objekta   >>> kontaktirajte nas <<< 

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh. 

The post Energetska efikasnost postojećih objekata appeared first on ArhInGreen.

Sa svojim arhitektom ste došli do nacrta kuće iz vaših snova, i to je divno, ali to još uvek ne znači da ćete na kraju biti sasvim zadovoljni gotovim objektom. Problem je u tome što prenošenje onoga što je na papiru u realnost zavisi od kvaliteta izvođača radova i pružalaca usluga. A kako da nađete sposobne majstore u tolikom spletu usmenih preporuka, reklama na internetu i malih oglasa, a da pri tom postignete i zadovoljavajuću pogodbu?

Kako danas jednostavno naći dobrog izvođača radova ili pružaoca usluga?

Na tržištu ne manjkaju najrazličitiji ponuđači: od građevinskih firmi koje nude kompletnu izgradnju do usko specijalizovanih zanatlija za sasvim posebne usluge. Svi tvrde da imaju potrebna znanja, veštine i iskustva, a šta je istina?

Srećom, 2020. godina je, a je građevinsko tržiste daleko odmaklo od lopate i sve je bliže  kompletnoj digitalizaciji. Stare teškoće u pronalaženju pravih majstora svog zanata dobile su savremeno rešenje – internet portale i veb-stranice koje omogućavaju da na istom mestu nađemo i uporedimo više ponuđača. Tako sam odlučila da isprobam jedan od najpoznatijih portala iz te oblasti, Daibau.rs i proverim koliko mi zaista može pomoći u potrazi za valjanim majstorima.

Tražila sam nekoga ko bi se pobrinuo za kompletnu izgradnju kuće – od temelja do krova. Na portalu sam zato izabrala kategoriju „novogradnja“ i ispunila kratak upitnik o veličini projekta, lokaciji, željenom terminu realizacije i još nekim detaljima. Jednim klikom sam upit i poslala. Sve zajedno mi je delovalo previše jednostavno da bi bilo istinito, ali evo šta se dogodilo – već za nekoliko dana su na moju mejl adresu počele da stižu ponude različitih preduzeća. Ne samo da sam uštedela toliko vremena (dakako, i nerava!) u pretraživanju i traženju, nego sam pred sobom imala i sasvim konkretne, različite ponude među kojima sam mogla da biram i, samim tim, daleko bolje polazište za pregovore.

Činilo se da je najlakše izabrati najjeftiniju ponudu – međutim, kao arhitekta, vrlo dobro znam da niska cena skoro nikada nije srećan izbor. Zato sam odlučila da idem i korak dalje – da napravim poređenja cene i kvaliteta, pri čemu mi je od velike pomoći bilo to što na svojim stranicama Daibau.rs nudi i prosečne cene svakog pojedinačnog građevinskog posla i zanatske usluge.

Koliko, onda, u proseku košta gradnja?

Ako ne poznajete bar na neki način arhitekturu i građevinarstvo, teško ćete imati približnu predstavu o rasponu troškova za različite radove. Da li je 50 EUR/m2 za postavljanje parketa mnogo ili malo? Da li je nastrešnica od 3.000 EUR prihvatljiva ili nije?

Sa svega par klikova na stranicama portala Daibau.rs , shvatila sam da prosečna novogradnja u Srbiji izlazi između 500 i 1.000 EUR/m2. To je podatak koji treba imati na umu kada odmeravate ponude građevinskih izvođača.

Ipak, poslovica kaže da se „đavo skriva u detaljima“ te sam se odlučila na još jedan korak – proveru cena pojedinačnih radova.

Podne obloge predstavljaju veliki finansijski zalogaj. Kada se priprema podloga mogu se koristiti klasični, samorazlivni ili suvi estrih. Sama finalna obloga tako može biti od različitih materijala, raznih oblika i prema tome u različitim cenovnim razredima, od jeftinih do prestižnih materijala kao što su parketi, keramika, epoksidni podovi, itison i tepison ili vinilni podovi.

Razlike u cenama, po načinima postavljanja i po materijalima su nešto što morate proveriti i pre nego što pošaljete upit izvođačima radova ili pružaocima usluga. Ako vam je budžet ograničen, onda treba da budete spremni na kompromise: možda će biti potrebno da u garaži budu jeftinije pločice da bi u kupatilu bile skuplje – recimo.

Od prilike, na isti sam način došla i do računice za spoljno uređenje kuće. Zbog velike površine i složene konstrukcije, detaljno sam istražila cene za krov. Pokrivanje krova može da oteža konstrukciju, ali i da itekako olakša vaš novčanik. Uz rashode za krov, eventualno dolazi i adaptacija potkrovlja, pri čemu se ne sme zaboraviti, da i krovni prozori mogu biti vrlo skupi.

Na cenu krova u velikoj meri utiče njegov oblik. Složene krovne konstrukcije s više slemena, krovnim badžama i nastrešnicama, koštaju daleko više od jednostavnog krova na dve vode. To je činjenica o kojoj treba da razmislite još u fazi planiranja i da se konsultujete sa svojim arhitektom.

Velike razlike našla sam i u cenama fasade, budući da su demit fasade, ventilisane fasade ili drvene fasade i strukturno vrlo različite. Ne treba da zaboravite ni na izbor boje za fasadu, jer cena za krečenje zavisi od tipa boja, nijansi i složenosti dezena. Najskuplji fasadni elementi su svakako prozori i garažna vrata.

Sve u svemu, savetovala bih vam da se, pre nego što se sutra latite gradnje, naoružate spiskom pouzdanih izvođača radova i pružalaca usluga, ponudama i poznavanjem cena svih potrebnih usluga. Na sreću, zbog sve veće digitalizacije građevinskog tržišta, sada ovo postaje daleko lakši zadatak.

Hvala Daibau.rs timu na pomoći u realizaciji teksta i na dostupnim podacima.

Nataša Komljenović dipl.inž.arh. 

The post Dug put od projekta do izgradnje kuće appeared first on ArhInGreen.

Problem bespravne gradnje je pitanje koje država pokušava da reši poslednjih dvadeset godina. Zakonska rešenja do donošenja Zakona o ozakonjenju objekata 2015.godine su uglavnom bila neefikasna, a do novembra 2015.godine podneto je oko 771.000 zahteva za legalizaciju.

Međutim, broj nezakonito izgrađenih objekata je mnogo veći, o čemu svedoči činjenica da je u bazu nezakonito izgrađenih objekata evidenitrano preko dva miliona objekata.

Nakon satelitskog snimanja 2015.godine za potrebe realizacije Zakona o ozakonjenju, preko 5.000.000. objekata na teritoriji Republike Srbije nije upisano u evidenciji nepokretnosti. Svakako treba naglasiti, da nije svih pet miliona izgrađeno bez odobrenja za gradnju, ali je zasigurno broj nelegalnih objekata veći od evidentiranih dva miliona.

Kako sam u više navrata pisala o pitanju važnosti ozakonjenja objekata, što možete čitati na našim blog stranicama.

Tako i ovoga puta podsećamo na važnost rešavanja ovog gorućeg pitanja koje koči mogućnost prometovanja na tržištu nekretnina i niz drugih pitanja o kojima smo pisali ranije.

Nakon pet godina od primene Zakona o ozakonjenju objekata, slobodno možemo reći da se proces ubrzao i da je vreme čekanja smanjeno u odnosu na ranije. Međutim i dalje imamo raznih specifičnih pitanja i problema u praksi koji ponekad nemaju opcije za rešenje zbog komplikovanih imovinsko pravnih situacija.

Broj nelegalnih objekata Novi Sad, podaci iz 2015.godine

Doprinos u efikasnijem rešavanju ozakonjenja objekata omogućava sada i katastar preko svojih portala Knweb i Geosrbija, što u velikoj meri olakšava postupak pripreme informacija za postupak realizacije ozakonjenja objekata.

Koja dokumentacija vam je neophodna za ozakonjenje/legalizaciju možete čitati na sledećim stranama.

Kako u ranijim tekstovima nismo spominjali takse koje su neophodne da se plate prilikom ozakonjenja, a često nam se kroz upite traži i ova informacija. Prenosimo vam pojašnjenje u celosti.

Takse na ozakonjenje

Kada nadležni organ utvrdi da postoji mogućnost ozakonjenja, obaveštava vlasnika nezakonito izgrađenog objekta da u roku od 15 dana od dana dostavljanja obaveštenja plati taksu za ozakonjenje u iznosu od:

5.000 dinara za porodični objekat ili stan korisne površine do 100 m², za pomoćne i ekonomske objekte, proizvodne i skladišne objekte.

15.000 dinara za porodične stambene objekte i stanove korisne površine od 100 m2 do 200 m2.

20.000 dinara za porodične stambene objekte i stanove korisne površine od 200 m2 do 300 m2.

50.000 dinara za porodične stambene objekte korisne površine preko 300 m2.

Neću navoditi takse koje se odnose na veće objekte jer oni čina izuetno mali procenat nelegalnih objekata, što možete videti iz predhodnog grafika koji se odnosi na podatke u Novom Sadu.

Olakšice koje su donete 2016. godine a vezane su za taksu

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dalo je mišljenje od 29. februara 2016. godine, u kome navodi da će se za nezakonito izgrađene objekte, korisne površine do 100 m², čiji je vlasnik ili član njegovog porodičnog domaćinstva preduzetnik i obavlja delatnosti bliže određene ovim mišljenjem, utvrđivati i naplaćivati taksa za ozakonjenje u iznosu od 5000.00 dinara.

Odredbe ovog mišljenja odnose se na objekte u kojima se obavlja jedna od sledećih delatnosti: štopovanje tkanina, presvlačenje dugmadi, popravka kišobrana, popravka ortopedskih pomagala, popravka naliv-pera i patent-olovki, herihteri, drvomodelari, duboresci, popravka muzičkih instrumenata, plisiranje, oštrači, bačvari, jorgandžije, kolari, potkivači, vunovlačari, rukavičari, opančari, četkari, papudžije, domaća radinost, stari zanati, frizeri, časovničari, optičari, obućari, krojači, bravari, firmopisci, pečatoresci, uzgajivači cveća, proizvodnja loznovoćnih i drugih sadnica i kalemova, auto-mehaničari, auto-limari, auto-električari, vulkanizeri i slično, TV i elektro-mehaničari, precizni mehaničari, električari, vodoinstalateri, pranje i peglanje rublja, hemijsko čišćenje i bojenje, pedikirsko-manikirske i kozmetičarske usluge, fotografi, voskari, zlatari, kamenoresci, plastičari, metalostrugari, pekari, proizvođači testenina, poslastičari, uslužno rezanje građe, stolari, stakloresci, modni krojači i druge slične delatnosti.

Ovo mišljenje se ne primenjuje na objekte u kojima se pružaju intelektualne usluge, ugostiteljska i trgovačka delatnost.

Ministarstvo je takođe dalo i mišljenje od 21. oktobra 2016. godine, da ukoliko se na jednoj katastarskoj parceli nalazi više pomoćnih objekata i svi pripadaju istom vlasniku, za sve pomoćne objekte se plaća jedinstvena taksa u iznosu od 5000.00 dinara.

Ako je vlasnik nezakonito izgrađenog pomoćnog ili ekonomskog objekta/objekata lice sa invaliditetom, samohrani roditelj ili korisnik socijalne pomoći, u tom slučaju ova lica ne plaćaju taksu za ozakonjenje.

Po dostavljanju dokaza da je plaćena taksa za ozakonjenje, nadležni organ u roku od osam dana izdaje rešenje o ozakonjenju.

Pored Zakona o ozakonjenju objekata, doprinos u realizaciji ovog problema ima  Zakon o planiranju i izgradnji koji je uvođenjem objedinjene procedure (elektronsko vođenje dokumentacije, elektronsko izdavanje akata za građenje) višestruko smanjio vreme izdavanja građevinskih dozvola.

Veoma je važno da vlasnici nezakonito izgrađenih objekata shvate srazmeru i veličinu ovog problema, jer pitanje nezakonitih objekata pored rešenja ličnog pitanja ima širi ekonomski uticaj na društvo, stanje nacionalne ekonomije i povoljnije prilike na tržištu prometovanja nekretninama.

Na kraju, navešću da je rok za ozakonjenje prema važećem Zakonu novembar 2023.godine (teško da će biti realizovano), ali je neophodno da pored države i svi oni koje dotiče ovo pitanje ulože napore da se problem reševa na što efikasniji način.

Ako su vam neophodna dodatna pojašnjenja slobodno nas kontaktirajte telefonom 063/580-469, ili na sledeću meil adresu: info@arhingreen.rs , takođe upit možete poslati i putem naših kanala komunikacije na društvenim mrežama ili u komentaru ovog teksta.

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

The post Ozakonjenje objekata i olakšice u postupku appeared first on ArhInGreen.

Tržište nekretnina u Srbiji poslednje dve decenije doživljava dramatične transformacije. Stupanjem na scenu privatnog kapitala, pojava investitora u sveri izgradnje stanova u velikoj meri menja sliku naših gradova.

Arhitektura izvan konteksta, lošiji kvalitet gradnje i ugrađenih materijala je najčešći rezultat, čast izuzecima.

Uprkos tome, potreba za stambenim prostorom ne jenjava, jer je sve intenzivniji priliv stanovništva u naše veće gradske centre (Beograd, Novi Sad, Niš…)

Međutim, poslednjih godina primećujemo izvesni pomak kako u kvalitetu gradnje i ugrađenih materijala, tako i u arhitektonskom izrazu. Sami tim ove promene prati i rast cena na tržištu nekretnina, koja je u odnosu na period od pre 2-3 godine veća za nekih 20% procenata.

U skladu sa navedenim, kupovina stana u izgradnji je rizična ili…?

Zbog svega navedenog kupovina stana u izgradnji je situacija sa kojom se sreće većina kupaca nekretnina. I pored popriličnog rizika koji nosi ovakav vid kupovine, niža cena u predugovaranju je faktor koji najčešće motiviše potencijalne kupce.

Kako se snaći u ovoj situaciji potencijalnog kupca nekretnine i svesti rizik na minimum?

Prva i osnovna preporuka je proveriti istoriju investitora, šta je do sada gradio, kakav je kvalitet realizovanih objekata i dragoceno bi bilo naći i čuti iskustva kupaca.

Ako su ove informacije povoljne, svakako dobro je videti šta investitor trenutno ima u ponudi.

Investitori najčešće kreću sa prodajom stanova kada su pribavili rešenje o odobrenju izvođenja radova i kada je izvršena prijava izvođenja radova. Tako da je najvažnije kada krenete u potragu za svojim idealnim stambenim prostorom, da pored kataloške ponude stanova potražite na uvid prethodno spomenutu dokumentaciju.

Ako postoje ovi ključni dokumenti (rešenje o odobrenju izvođenja radova i prijava izvođenja radova) sasvim je sigurno da postoji i sledeća dokumentacija koju ću navesti:

• informacija o lokaciji, izdat od strane nadležne službe za poslove urbanizma,
  -idejni projekat,
• lokacijski uslovi, izdat od strane nadležne službe za poslove urbanizma
  -dokaz o pravu svojine ili zakupa, na građevinskom zemljištu,
• glavni projekat
• uslovi projektovanja imaoca javnih ovlašćenja (vodovod,toplana,elektrodistribucija…)
• dokaz o uplati naknade za gradsko građevinsko zemljište

Ovaj skup dokumenata garantuje da gradnja može da otpočne, a još je bolje ako je gradnja već otpočela tako da možete da obiđete samo gradilište i vidite da li se gradnja odvija po predviđenom planu.

Da je gradilište uredno formirano primetićete po tome što je ograđeno od susednih pracela i što ima jasno istaknutu gradilišnu tablu. Na gradilišnoj tabli trebale bi biti istaknute najvažnije informacije: ime investitora, ime projektanta, ime izvođača radova, ime nadzornog organa, broj rešenje o odobrenju izvođenja radova, broj prijave izvođenja radova i datum početka i datum završetka izvođenja radova.

Kod kupovine stana u ovoj ranoj fazi vrlo je važno da obratite pažnju na ponudu i strukturu stanova, naročito ako želite da kupite stan u potkrovlju.

Jedan od problema sa kojim se možete sresti kao kupac stana u izgradnji jeste da predmetni stan u prvobitnom projektu, za koji je izdato odobrenje za izgradnju, nije bio predviđen kao stan, već kao zajednička prostorija (ostava, tavan, vešernica, podrum i sl.) ili kao garaža.

Uknjiženje ovakve jedinice kao stana neće biti moguća ukoliko investitor prethodno ne izvrši promenu namene ove jedinice, a da bi se takve prostorije pretvorile u stan, pored saglasnosti ostalih vlasnika stanova potrebna je i potvrda da je prenamena u skladu sa urbanističkim uslovima, kako bi moglo biti izdato odobrenje za pretvaranje ovih prostorija u stan.

Ovom ovom prilikom bih vam naglasila, da je potrebno imati u vidu da je rizično kupiti jedinicu koja u glavnom projektu nije bila predviđena kao stan. Ako se upuštate u ovaj vid kupovine, morate uzeti u obzir da će pribavljanje dokumentacije za promenu namene iziskivati dodatne troškove. Takođe, može se desiti da se odobrenje za promenu namene i ne dobije, naročito kada su u pitanju garaže, jer prema važećim zakonskim propisima, objekat u gradskim zonama mora imati određeni broj garaža ili garžnih mesta.

Glavni projekat se projektuje prema idejnom projektu koji je sastavni deo lokacijskim uslovima, pa je potrebno uzeti u obzir činjenicu da odstupanje od projekta može predstavljati i odstupanje od urbanističkih uslova, naročito ako dolazi do izmena u dimenzijama, što je obično slučaj kod potkrovlja.

Savet je ne kupovati stan u potkrovlju u ovoj ranoj fazi, već ako je to vaš isključivi izbor svakako potražite ponudu gde je stan u potkrovlju već u završnoj fazi. I kada možete uporediti informacije iz važeće dokumentacije i realizacije na licu mesta.

Takođe, postoji još jedan momenat koji može biti rizičan u ovoj ranoj fazi izgradnje a na koji želim da vam skrenem pažnju.

Ukoliko u toku izgradnje objekta investitor želi da odstupi od dokumentacije na osnovu koje je izdato rešenje za odobrenje izvođenja radova, odnosno od glavnog projekta, u smislu odstupanja od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, neophodno je da pribavi odobrenje za izgradnju po izmenjenoj dokumentaciji, odnosno da izvrši izmenu glavnog projekta sa potvrdom nadležnog organa o njegovom prijemu.

U praksi se često dešava da investitori izgrade veći objekat od onog za koji su dobili odobrenje za izgradnju a da izmenu nije moguće kasnije sprovesti zbog neusklađenosti iz urbanističkih uslova i da se dogodi identična situacija kao sa stanovima u potkrovlju koji nisu bili predviđeni prvobitnim projektom.

Kako bi se prevazišla ova rizična situacija, a u koliko je stan za koji ste zainteresovani delom izveden (grubi građevinski radovi) važan dokument koji bi trebao da poseduje investitor je rešenje o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

A ukoliko su izvedeni svi radovi (grubi građevinski radovi+zanatski radovi) neophodna dokumentacija koju investitor treba da poseduje je tehnički pregled.

Tehničkim pregledom kontroliše se usklađenost izvedenih radova sa rešenjem za izgradnju i tehničkom dokumentacijom,takođe i sa tehničkim propisima i standardima.

Važno je naglasiti da se ne može vršiti tehnički pregled objekta, niti odobriti upotreba, ukoliko je objekat, izgrađen bez rešenja za izgradnju i bez glavnog projekta.

Kada je komisija za tehnički pregled konstatovala da je objekat podoban za upotrebu izdaje se upotrebna dozvola. Objekat se može koristiti tek po pribavljanju upotrebne dozvole, koju izdaje organ nadležan za izdavanje odobrenja za izgradnu.

Sastavni deo upotrebne dozvole je garantni rok za objekat, bez upotrebne dozvole uknjiženje predmetnog stana neće biti moguće.

Zakonom o planiranju i izgradnji, takođe je propisano da objekat koji se gradi (a koji je izgrađen bez rešenja o izvođenju radova i bez glavnog projekta), takav objekat ne može biti priključen na elektroenergetsku, termoenergetsku ili telekomunikacionu mrežu, kao ni na vodovod i kanalizaciju.

Svakako iz svega dosada navedenog vidimo da što je izgradnja stana bliža svom krajnjem cilju (izdavanju upotrebne dozvole, uknjižbi objekta i na kraju uknjižbi stana) to je i rizik manji.

Ovim putem predstavili smo vam moguće tehničke rizike i kako da ih uočite i  prevaziđete kada je kupovina stana u izgradnji u pitanju. Dok pitanje pojašnjenja sklapanja ugovora, overe i detalja vezanih za uknjižbu svakako ostavljam advokatskoj profesija ili stručnjacima u prometu nekretninama.

Autor teksta i urednik bloga:  Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

The post Od projekta do objekta – kupovina stana u izgradnji appeared first on ArhInGreen.

U jednom od naših prethodnih blog tekstova govorili smo o individalnom i kolektivnom stanovanju bazirajući se prvenstveno na individualno – jednoporodično stanovanje. Ovog puta akcenat je stavljen na kolektivnom  na osnovnu tipologiju višeporodičnih stambenih objekata.

Za razliku od individualnog, kolektivno stanovanje vezujemo za život u zgradama, tačnije u stanovima gde se svaki korisnik poistovećuje sa stanom kao svojim  životnim prostorom, ali ne i sa čitavim objektom, kao što je slučaj sa životom u kući. Taj osećaj pripadnosti je jedan od dominantnijih razlika između individualnog i kolektivnog.

Postoji više parametara na osnovu kojih možemo grupisati stambene zgrade u određene kategorije. Tako na osnovu konteksta sredine u kojoj se nalaze, delimo ih na zgrade u predgrađu i one u gradskim centrima. Stambenu gradnju u predgrađima karakteriše niži stepen urbaniteta i ono što je vrlo zanimljivo jeste da su i prizemlja objekata u funkciji stanovanja. Sa druge strane, stambene zgrade u značajnijim gradskim centrima karakteriše visok stepen urbaniteta i sadržaji u prizemnim etažama koji su isključivo javne namene (lokali, prodavnice, kafei, restorani i slično).

Tipologija sklopova stambenih objekata – skica arh. i prof. Darka Marušića (dorada autora)

Imajući u vidu da je stambeni fond najveći u smislu arhitektonsko-građevinskih objekata, ne čudi pojava velike raznolikosti višeporodičnih zgrada po pitanju oblika, forme, organizacije, konstrukcije, materijalizacije, konteksta, vremena nastanka itd. U želji da se pomenuta raznolikost i ogroman broj objekata svede na minimalni broj tipova napravljena je osnovna podela bazirana na tipologiji sklopova zgrade.

Na osnovu tipologije sklopa stambenih zgrada definisane su tri grupe u koje ih možemo razvrstati: tačkasti, linijski i dvolinijski tipovi sklopova.  Tačkasti sistem sklopa formiraju kule i urbane vile; linijski formiraju jednotrakt i podtipovi – galerijski, koridorski i ugaoni sklop, dok dvolinijski sklop formira dvotrakt. Sve pomenute kategorije višeporodičnih zgrada možemo posmatrati kroz niz parametara: vremenu nastanka, nivou urbaniteta, karakteru prirodnih uslova, funkciji i formi, kao i na osnovu vlasništva.

Stambene kule u bloku 23, Novi Beograd

Kule i urbane vile su slobodnostojeći objekti na parceli ili blokovskoj površini, kod kojih je komunikaciono jezgro (stepenište, zajednički hodnik i lift) smešteno u središte objekta, dok su stambene jedinice organizovane okolo, orjentisane na jednu ili više fasada. Kule su objekti veće spratnosti (preko šest etaža) sa minimum 6-8 stanova, dok su urbane vile niže spratnosti (do četiri etaže) sa 2-4 prostranije stambene jedinice po etaži. Ekspanzija kula (solitera)  vezana je za nagli razvoj gradova u drugoj polovini 19. veka, ali takođe i za industrijski razvoj jer je pojava i upotreba čelika i armiranog betona doprinela razvoju višespratnica.

Još jedan pronalazak uticao je da se pospeši gradnja stambenih kula, a to je izum lifta 1853. godine u SAD-u. Soliteri su karakteristični za preiod Moderne (prva polovina 20. veka), dok pojavu urbane vile vezujemo za Postmoderni period (80-te godine 20. veka). Kule i urbene vile zbog svoje forme i volumena, stvaraju diskontinuitet urbene matrice i nisu gradotvorni elementi, te su karakteristične za periferne delove grada. Prednosti tačkastog tipa sklopa jeste dobra insolacija i mogućnost orjentacije na sve četiri strane za razliku od ugrađenih objekata u nizu.

U odnosu na to kako je ostvarena veza između glavne komunikacije i stambenih jedinica linijski sklop – jednotrakt delimo na galerijski, koridorski i ugaoni tip objekta. Galerijijski i koridosrki tipovi su sličnog oblika – pravougaonog, sa različitim dubinama od kojih je galerijski plići, a koridorski dublji.  Ugaoni tip objekta je u obliku latiničnog slova “L” i ugrađen sa bočnih strana.  Linijskom tipu pripadaju najzastupljeniji objekti stambene gradnje, kao najčešće primenjivani.

U odnosu na parametar vremena, objekti linijskog tipa vezuju se za periode premoderne, Moderne i Postmoderne, a razlika je vidljiva u organizaciji urbanog bloka. U periodu Moderne objekti su mahom slobodnostojeći, dok su u vremenu pre i posle Moderne objekti uglavnom ugrađeni, čineći tako kontinuitet urbene matrice. Zbog svoje forme i organizacije ne čudi činjenica da tradicionalni tip urbanog bloka najčešće formiraju ugaoni objekti i jednotrakt (objekat pravougaonog oblika), kao glavni nosioci formiranja gradskih ulica.

Primer jednotrakta sa interpolacijom, Pariska 14, Beograd

U težnji da komunikacijsko jezgro zgrade bude direktno osvetljeno i da se sekundarni sadržaji u stanu takođe, na neki način osvetle i ventilišu, nastao je dvolinijski tip sklopa, tačnije dvotrakt. Njega možemo razumeti kao skup dva paralelno postavljena linijska sklopa sa stepenišnim prostor koje ih povezuje, tako da se između formiraju atrijumski prostori.

Pojava ovakvog objekata nastala je kao posledica težnje da se građevinsko zemljište maksimalno iskoristi i obeležilo je tzv. “arhitekturu profita” usled naglog rasta gradova. Dvotrakt, kao i prethodna grupa stambenih objekata, ima potencijal gradotvornosti, a orjentacijom primarnih sadržaja (soba i dnevnog boravka) ka glavnim fasadama stvara se ujednačena ritmika otvora, karakteristična za gradske, urbane sredine.

Primeri dvolinijskog sklopa-dvotrakta, Bulevar oslobođenja, Novi Sad

U odnosu na jednoporodično, višeporodično stanovanje podrazumeva život u kolektivu, gde se jedna grupa korisnika npr. jedna porodica poistovećuje sa svojim životnim prostorom – stanom, dok je on samo jedna “kockica” u čitavom sklopu objekta.

Što je stambena zgrada većeg gabarita i spratnosti, posledično dolazi do repeticije jednakih ili sličnih stambenih struktura, pa tako i do sve većeg poništavanja individualnog. Manji stambeni objekti, pogotovo urbane vile, zadržale su najveći stepen individualnosti u odnosu na sve pomenute tipove objekata, a opet i izvesnu dozu kolektivnog i urbanog.

Autor  teksta:  Jelena Nikoletić, mast.inž.arh. 

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

The post Kolektivno / višeporodično stanovanje appeared first on ArhInGreen.

Prilikom razvoja novih urbanih celina, u poslednjim decenijama čovek se sve više vodi idejom stvaranja što veće iskorišćenosti raspoloživog prostora za izgradnju. Zelenilo i drveće postali su nepoželjni ili zapostavljeni elementi u urbanim sredinama.

Nažalost, ovakav pristup doveo nas je do pojave ubrzanih klimatskih promena, stvaranja toplotnih ostrva u gradovima koje je direktno prouzrokovano dominacijom betona.

U prošlom tekstu skrenuli smo pažnju da je ravnoteža između prirode i arhitekture ozbiljno narušena i koliko je važno da se ponovo uspostavi harmonizacija sa prirodnim okruženjem.

Zato su sve više važna nova promišljanja i pristupi u realizaciji i rekonstrukciji savremenog urbanog okruženja. Tako i ovoga puta, predstavljamo nekoliko interesantnih arhitektonskih koncepata i ideja u kojima je uspostavljen sklad između prirode i arhitekture.

Zgrada Sportplaza Merkator

Jedno malo multikulturno naselje Jan van Galenstraat u Amsterdamu je potpuno iskorirstilo potencijal prirode i učinilo je dostupnom za svoje građane. Gradski okrug želeo je da ojača lokalnu zajednicu, a pri tome i da zaposli ljude. Zgradu Sportplaza Mercator je projektovao arhitektonski biro VenhoevenCS, i pošto je zgrada sagrađena u parku cilj je bio da je učine što više nevidljivom. Zadatak je bio da zgrada bude stopljena sa prirodom, što zelenija i na oko privlačna.

Naravno, sve su to uspeli da postignu. Projektovali su objekat površine 7100 m² koji je zamišljen kao mali grad unutar jednog velikog grada tj. objekta. U njemu se mogu naći bazeni, sale za fitnes, sale za aerobik, sauna, sale za proslave, kafići, restorani, prostori namenjeni deci.

Sve je pristupačno i namenjeno svim ciljnim grupama. Najinteresantnije  je  da su fasada i krov objekta prekriveni zelenilom. Kad posmatrate objekat iz daljine stičete utisak da je zgrada kao jedna tvrđava koja štiti ulazak u grad. Pažljivim projektovanjem, iskorišćenje su mogućnosti na krovu i fasadi za postavljanje prozora kako bi objekat bio ispunjen prirodnim svetlom.

Garaža Kalifornija

Svima je poznato da gradske garaže predstavljaju mesto sivila, betona i da zauzimaju puno prostora. Tako je bilo i sa jednom garažom u Kaliforniji. Seasons Natural Engineering je rešio taj problem i sivu boju je zamenio zelenilom. Smatra se da je to jedan od najvećih zelenih zidova u SAD i da zauzima oko 4 000 kvadratnih stopa.

Na ovom zidu je posađeno oko 40 različitih vrsta biljaka. Ova kompanija je razvila specijalnu tkaninu za sadnju biljaka u vertikalnom položaju koji je napravljen od potpuno recikliranih sintetičkih vlakana. Na taj način je eliminisano truljenje, i podstaknut je pravilan razvoj biljaka i dotok vode.

School of Art, Design and Media

School of Art, Design and Media оd 215.000 m² је fakultet umetnosti u Singapuru. Među osnovnim prostorijama koji svaki fakultet poseduje objekat je opremljen muzejskim osvetljenjem i automatizacijom klime za bezbedno predstavljanje osetljivih i vrednih umetničkih dela. Galerija zadovoljava današnje visoke međunarodne muzejske standarde i priređuje interesantne izložbe.

Zgrada je visine od 2 do 5 spratova, a najviše je izdvaja neverovatna konstrukcija zelenog krova koji se spušta pod uglom od 45 stepeni. Krov je formiran od dva nagiba polukružnog oblika, spojeni sa trećim manjim lukom. Krov zgrade je prekriven travom koja je otporne na gaženje. Pristup krovu je omogućen putem stepenica koje se nalaze duž ivice krova. Zgrada je dizajnirana tako da se uklopi u okruženje kampusa, staklena fasada pruža vizuelnu povezanost sa okolnim pejzažom. Kako bi krov bio  ekološki ekonomičniji,  materijal koji se nalazi ispod trave je drobljena vulkanska stena, plavac i oprani pesak koji dopušta pravilno zadržavanje vlage i održavanje temperature samog krova.

Kroz ove interesantne primere vidimo da spoj arhitekture i prirode može doprineti kvalitetu urbanog okruženja i novom približavanju  čoveka i prirode.

Autori teksta: Jelena Dudaš mast. inž. hortikulture  i  Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

The post Sklad između arhitekture i prirode appeared first on ArhInGreen.

Odavno je funkcija arhitekture (da pruži čoveku zaštitu i zaklon od spoljašnjih uticaja) evoluirala u različite slojevite doživljaje (dom, pripadnost, mesto uspomena, sigurnost, statusni simbol…) dok je relacija i povezanost sa prirodom i neposrednim okruženjem u poslednjim decenijama sve manje prisutna.

Kako živimo u vremenu u kome je ravnoteža između prirode i arhitekture ozbiljno ugrožena i dostigla je svoj negativni maksimum, što se ogleda  čovekovim dubokim otuđenjem od prirode. Tako i ne čudi što je sve više u fokusu ponovna potreba i težnja čoveka za harmonizacijom sa prirodnim okruženje.

Ljudi beže od urbanog i brzog života. Okreću se prirodi i grade kuće u prirodi, što dalje od zagađenog vazduha i gužve. Sve veći je trend gradnje kuće od prirodnih materijala koji su ekološki i energetski održive. Ljudi žele da svoje kuće stope sa okolinom, i da do izražaja dođe priroda i njena lepota. Biljke pronalaze svoje mesto na krovovima kuća, zidovi su rezervisani za penjačice i kuća je potpuno obučena u zeleno i stopljena  u prirodni ambijent.

Zato vam ovoga puta predstavljamo nekoliko interesantnih ideja i arhitektonskih koncepata u kojima je uspostavljen sklad između prirode i arhitekture.

Vikendice su pravi objekti za beg od gradskog života. Vikend naselje u američkom gradu Mill valley je primer koji to slikovito ilustruje. Kuće su potpuno utopljene u prirodu i ne narušavaju prirodni ambijent. Za gradnju jedne od vikendica cilj arhitektonskog tima je bio da sve intervencije na terenu svedu na minimum. Kuću su pozicionirane između drveća, konstrukcija kuće je usaglašena sa već postojećim nagibom, a prostorije su drugačije orijentisane što pruža drugačiji doživlja spoljašnjosti.

Nagib terena je iskorišćen ne samo za pozicioniranje kuće nego i za mogući pristup krovu na kome rastu biljke. Na taj način je objekat dobio još jednu prostoriju na otvorenom tj. vrt. Nesvakidašnjim pejzažnim i arhitektonskim rešenjem, dočaran je  utisak da je krov samo produžetak brda i kad se posmatra objekat iz ptičije prespektive, kao da kuća ni ne postoji. Na krovu su posađene biljke sedumi koji su i najotporniji na različite klimatske uslove. Sedumi su takođe i dobar izolator.

Prilikom realizacije parternog uređenja posađene su biljke kojima je tu i prirodno stanište i tako vrt izgleda kao okolni pejzaž to jest šuma.

Interesantno rešenje za rekonstrukciju napuštene garaže uradili su italijanski arhitekti koji su inspiraciju potražili u prirodi. Mala garaža koju su pretvorili u udobnu kuću za odmor se nalazi u italijanskim Alpima i potpuno je stopljena sa prirodom. Kuća izgleda kao jedno veliko drvo koje raste iz zemlje.

Arhitekte su se odlučili da umesto projektovanja fasade, puste prirodu da slobodno utiče na kuću. U početku to je bila samo ideja da se ozeleni krov, međutim prirodi i njenoj lepoti se ne može odoleti tako da su realizovani i zeleni zidovi. Na kamenom zidu kuće najviše dominira vinova loza koja je uspešno obrasla celu kuću. Pored vinove loze mesto su našli i druge jednogodišnje i višegodišnje biljke koji se smenjuju cvetanjem i čine ovu malu kuću kao iz bajke.

I za kraj, kuća sa vodopadom ili neprevaziđeni Fallingwater, je još jedno mesto koje pokazuje moć prirode i savršen spoj sa arhitekturom. Arhitekta Frenk Lojd Rajt je 1935. godine projektovao ovaj objekat u prirodi u selu nedaleko od Pitsburga. Kuća je projektovana na reci Ber Ran i predstavlja savršen spoj vode i arhitekture. Ta reka tj. vodopad reke se može videti tek kad se prođe kroz kuću i izađe na terasu. Vlasnici su ovu kuću koristili kao letnjikovac, a danas ona je muzej. Za izgradnju je korišćen materijal iz okoline. Neke stene su poslužile kao zid, dok druge su  uklopljene u pod.

Uprkos raznim transformacijama, kuća je i dalje mesto gde čovek ima potrebu za osećjem sigurnosti i pripadnosti, gde svoj puni kvalitet nastaje kada postane dom koji je povezan sa neposrednim prirodnim okruženjem.

Svedoci smo koliko je savremena arhitektura suviše uniformna, jednolična i nehumana. Urbani pejzaž je beživotan i sve manje ispunjava potrebe čoveka.

Zato je važno da se ponovo vratimo arhitekturi koja poštuje duh mesta, uklapa se u prirodni ambijent i vraća mogućnost povezivanja čoveka i prirode.

Autori teksta: Jelena Dudaš mast. inž. hortikulture  i  Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

The post Spoj prirode i arhitekture appeared first on ArhInGreen.

Iz prethodnog blog teksta videli smo da su nacionalni ciljevi evropskih zemalja u sektoru obnovljivih izvora energije postavljeni tako da uzimaju u obzir različite startne pozicije zemalja članica, njihove potencijale i ekonomsku snagu.

Takođe videli smo koliko je Srbiji teško da uhvati korak sa promenama jer se suočava sa energetskim siromaštvom.

Zato ćemo ovoga puta govoriti o liderima u oblasti obnovljivih izvora energije i videćete da je za izuzetne rezultate neophodan decenijski rad.

Evopski lider u proizvodnji obnovljivih izvora energije…

Svakako, Danska je najveći proizvođač energije iz obnovljivih izvora jer je još 70-ih godina XX veka je započela proizvodnju energije iz vetra. Vetroelektrane su tokom 2017.g u ovoj zemlji obezbedilie 43,4% ukupne potrošnje energije. Danska Vlada je 2012.g usvojila plan prema kome udeo u proizvodnji energije treba da poraste na 50% do 2020.g, a zatim da taj udeo do 2035. godine bude zavidnih 84%.

Kako bi ostvarila ove izuzetno ambiciozne ciljeve do 2035.g, Danska je tokom 2019.g započela projekat vetroparka koji će snabdevati 800 hilj. domova (800MW). Prema rečima njihovog ministra za energetiku ovo je veliki korak ka ugljenično neutralnoj budućnosti. Ovo će biti najveća vetroelektrana u Danskoj i njeno priključenje na mrežu očekuje se od 2024-2027.g. Pretpostavlja se da će samo tokom izgranje ovog vetroparka biti otvoreno oko 8 hiljada radnih mesta.

Vlada Danske očekuje da će u periodu od 2019-2025.g smanjiti poreze za električnu energiju za više od 3 puta. A u koliko se ambicije ostvare, prosečna Danska porodica na godišnjem nivou uštedeće oko 200 evra.

Tako će udeo zelene energije u energetskom miksu u Danskoj porasti, a računi za struju značajno opasti.

Kako da Srbija napravi uspešnu tranziciju ka čistim energijama možemo videti iz istraživanja (Jedan stepen Srbija) u kome su navodi da je biomasa obnovljivi izvor energije broj 1 jer može da obezbedi preko 50% energetskih potreba.

Prema navedenom istraživanju navodi se sledeće:

• Srbija svu potrebnu energiju može da dobija iz obnovljivih izvora energije i to značajno više od današnje potrošnje; i
• investicija u sistem zasnovan na 100% obnovljivim izvorima energije je uporediva sa troškovima javnog zdravlja usled proizvodnje uglja u termocentralama; i
• investicija za tranziciju bi iznosila između 3,1 i 6,9 mlrd. USD na godišnjem nivou do 2050. godine ili 1,1-2,5 USD po stanovniku dnevno.

Procena sastava energetskog miksa Srbije za 2050.g (Izvor:Jedan Stepen Srbija)

Belgija je zemlja koja je takođe u vrhu kada je u pitanju razvoj obnovljivih izvora energije i zaštita životne sredine

Njena značajna petnaesta pozicija na EPI listi (indeks zaštite životne sredine)  nam govori da možemo nešto naučiti iz njihove prakse, obzirom da se Srbija nalazi na nezavidnom 84 mestu.

Kako bi napravili značajan pomak u ovoj oblasti neophodno je da na novom političkom fokusu koji se zasniva na postavljanju prioriteta u pogledu održivog energetskog miksa i o potrebi i svesti zaštite životne sredine.

Belgijske komapnije na mogu pomoći u tome i već su uzele učešće investiranjem u vetrpark u Alibunaru. Rezultat je da ovaj vetro park omogućava snabdevanje 50.000 domaćinstava, a doprinos u smanjenju emisija CO2 u Srbiji je za 105.000 tona.

Umesto zaključka…

Navešću uvodni deo iz Preporuke civilnog sektora u vezi sa obnovljivim izvorima energije koja je juna meseca 2019.g upućena Vladi Republike Srbije.

„ Mi, grupe civilnog društva koje deluju na području Srbije na temi ekološke i ekonomske održivosti energetskog sektora, prepoznajemo ulogu podsticaja u razvoju novih tehnologija u energetici i podržavamo tranziciju prema energetski efikasnom energetskom sektoru koji je zasnovan na održivim oblicima obnovljivih izvora energije.

Važno je naglasiti da je Srbija u periodu od 2015-2017. godine skoro četiri puta više direktno subvencionisala ugalj nego obnovljive izvore energije, i to u iznosu od 287,10 miliona evra.1 Međutim, za očekivati je da će iznos subvencija za obnovljive izvore energije takođe porasti kada se bude pustilo u rad još nekoliko malih hidroelektrana i vetroelektrana pre 2020. godine.

Da bi se osigurala tranzicija prema ekološki i ekonomski održivom energetskom sektoru, potrebno je osigurati da podsticaji ostanu na nivou koji je ekonomski podnošljiv za građane i da subvencije podržavaju samo održive izvore energije… „

Kompletan dokument možete naći na sledećem linku >>> 

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh. 

The post Evopski lideri u proizvodnji obnovljivih izvora energije appeared first on ArhInGreen.

Kako smo pomenuli u prethodnom blog tekstu prelazak na primenu obnovljivih izvora energije nimalo nije jednostavan proces i kako Srbija pokušava da uhvati korak sa ovim promenama.

Podsećamo na važne činjenice…

Kada je statistika u pitanju Srbija je prema izveštaju Eurostata (Evropski statistički sistem) dostigla udeo u proizvodnji iz obnovljivih izvora energije od 27%.

Retifikacijom Pariskog sporazuma 2017.g Srbija se obavezala da će do 2030.g smanjiti efekat staklene bašte za 9,8 procenata u odnosu na 1990.g

I najvažnije, 30.01.2020.g Srbija je usvojila nacionalni plan za smanjenje emisije NERP. Tome je prethodila odluka Vlade 30.01.2020.g koja je usvojila tekst nacionalnog plana za smanjenje emisija glavnih zagađenih materija koje potiču iz starih, velikih postorjenja  za sagorevanje.

Primena nacionalnog plana za smanjenje emisija ima za cilj da se do 31.12.2027.g smanji emisija iz starih velikih postrojenja za sagorevanje i usaglasi sa graničnim vrednostima emisija koje su definisane Direktivom o industrijskim emisijama.

Međutim, šta je suštinski problem sa kojim se Srbija suočava?

Srbija zbog svog nezavidnog položaja u smislu energetske bezbednosti i zbog poražavajuće stanja u pogledu energeskog siromaštva mora da pronađe rešenje za ove probleme jer direktno utiču na poboljšanje prethodno navedenih parametara.

Šta je to energetsko siromaštvo i zašto Srbija treba ozbiljnije da se pozabavi ovim pitanjem.

Energetsko siromaštvo se najčešće procenjuje kroz udeo prihoda koja domaćinstvo troši za energiju. Međutim pojam, ima znatno šire značenje. Energetsko siromaštvo ograničava ekonomski, socijalni i kulturni razvoj i napredak društva, doprinosi uvećanju socijalnih razlika i društvenih nejednakosti, a siromašne i nerazvijene gura u još veće siromaštvo i gubitništvo.

Energetsko siromaštvo negativno utiče na zdravlje građana, doprinosi zagađenju i degradaciji životne sredine, ugrožava imovinsku bezbednost, smanjuje dostupnost obrazovanja, zdravstvenih i socijalnih usluga i zadovoljavanja mnogih drugih pojedinačnih i opštih potreba. (Izvor: Energetsko siromaštvo i uslovi za njegovo smanjenje, autor: dr. Ksenija Petovar, sociolog)

Siromaštvo je višedimenzionalan problem i prema definiciji iz Strategije za smanjenje siromaštva republike Srbije pretstavlja kompleksnu pojavu kojoj građani nisu u stanju da zadovolje svoje osnovne životne potrebe i osnovna ljudska prava na zaposlenje, odgovarajuće uslove stanovanja, dovoljnu dostupnost socijalne zaštite, pristup zdravstevenoj zaštiti, obrazovanju i komunalnim uslugama.

Jedan od pokazatelja energetskog siromaštva je procenat direktono utrošenih sredstava za nabavku energije (procenat od prihoda po članu domaćinstva-granična vrednost 10%) ili subjektivni kriterijumi kao što je dostupnost toplote u kući.

Tako više od 85% najsiromašnijih u Srbiji se greje na čvrsto gorivo. Domaćinstva koja koriste čvrsto gorivo troše do 350 kwh/m2 za grejanje prostora a ne postižu odgovarajući nivo toplote. Više od 59% domaćinstava koristi čvrsta goriva za grejanje. Preko 15% anketiranih domaćinstava ne može da priušti sebi dovoljno topao stan. (Izvor:GIZ)

Smanjenje energetskog siromaštva, moguće je postići korak po korak, primenom ne tako skupih i nedostupnih sredstava. Pomenućemo samo zamenu neadekvatnih lokalnih ložišta koja proizvode visok stepen unutrašnje zagađenosti prostora, koja su energetski neefikasna jer troše velike količine ogreva a imaju niske temperaturne učinke i proizvode loše posledice na stanje životne sredine.

Potrebno je da država i javni sektor obaveštavaju građane o dostupnim alternativnim izvorima energije, mogućnostima unapređenja energetske efikasnosti svojih objekata, efikasnim načinima štednje energije. A posebno je važno da građani budu informisani o zdravstveno štetnim posledicama upotrebe neadekvatnih lokalnih ložišta (sa sirovim drvetom i niskokvalitetnim ugljem) i proizvodnje energije iz fosilnih goriva.

Za to vreme u Evropskoj uniji…

U drugoj polovini 2019.godine, Evropska komisija je procenila da nacrti integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP) zemalja članica trenutno ne predviđaju dovoljne doprinose podsticanju ciljeva udela obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti do 2030.g

Zemlje članice EU su trebale do kraja 2019.g da finaliziraju svoje NEKP za period 2021-2030.g u kojima je potrebno da definišu jasan i predvidljiv okvir za poslovnu zajednicu i finansijski sektor kako bi podstakle neophodne privatne investicije.

Tako je od 28 članica EU 11 dostiglo nacionalne ciljeve udela obnovljivih izvora energije za 2020.g (Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Hrvatska, Italija, Litvanija, Mađarska,Rumunija, Finska, Švedska) govore nam podaci iz saopštenja Eurostata.

U skladu sa ovim saopštenjem Evropska komisija poziva Bugarsku, Rumuniju, Sloveniju i Kipar da pruže adekvatan doprinos cilju udela obnovljivih izvora energije u potrošnji energije EU za 2030.godinu… Bugarska da podigne cilj na 27%, Rumunija na 34%, Slovenija na 37% i Kipar na 23%.

EU pozdravlja udeo OIE koji je postavila Hrvatska do 2030.g ali savetuje da to potkrepi detaljnim i merljivim politikama i merama, dok Grčku savetuje da na pravovremen i isplativ način omogući dostizanje nacionalnog cilja u udelu obnovljivih izvora energije od 31%.

Projekcije za razvoj OIE u Hrvatskoj do 2030.godine, odnosno 2050.godine su ambiciozne i zahtijevaju znatna ulaganja te ozbiljno planiranje i strategiju (povećanje udela OIE u ukupnoj potrošnji energije od 23,5% u 2016.godini ,do 32% u 2030.godini, te 56,3% u 2050.godini. Takve projekcije potkrijepljene su velikim potencijalom koji Hrvatska ima za razvoj OIE, posebno energije iz sunca i vetra.

Međutim, Hrvatska ima ključan problem finansiranja podsticaja proizvodnje struje iz OIE, pre svega u odnosu na one povlaštene proizvođače koji su već stekli uslove za podsticaje, zbog čega nove kvote već godinama nisu donešene. Sa ovim problemom suočava se i Srbija koja takođe ima popunjene kvote za za povlašćenje proizvođače solarne energije.

Takođe još jedna zemlja iz našeg okruženja (pored Hrvatske) ima ambiciozne ciljeve u oblasti obnovljivih izvora energije. Zanimljivo je da Slovenija namerava da smanji upotrebu uglja za 30% do 2030.godine, a da je potpuno ukine najkasnije do 2050.godine. Ovo su navodi iz nacrta nacionalnog energetskog i klimatskog plana NEKP koji definiše energetsku politiku do 2030.godine.

Nacrtom se predlaže postepeno smanjenje subvencija za fosilna goriva i na kraju njihovo postepeno ukidanje. Slovenija planira da nađe načina da promoviše upotrebu OIE u zaštićenim područjima i poveća ulaganje u istraživanje i razvoj.

Predviđa se takođe, da će oba tržišta (Hrvatska i Slovenija)  duplirati udeo struje dobijene iz solarnih elektrana i vetroparkova u sledećih deset godina, odnosno da će te vrste obnovljivih izvora energije činiti 4% proizvodnje u Sloveniji i 15% u Hrvatskoj.  Međutim, cena struje u Hrvatskoj i Sloveniji će do 2025. postati najviša u Evropskoj uniji zbog predviđenih poskupljenja fosilnih goriva, procenila je britanska konsultantska kuća Independent Commodity Intelligence Services (ICIS).

Obzirom da skoro trećina struje u dve države potiče iz uglja i gasa, povećanje cena goriva će najviše pogoditi upravo te članice EU, a zbog rasta cena će čak i povećati udeo termoelektrana u proizvodnji električne energije.

Iz svega navedenog vidimo da su nacionalni ciljevi postavljeni tako da uzimaju u obzir različite startne pozicije zemalja članica, njihove potencijale OIE i ekonomsku snagu.

Zato ćemo u narednom tekstu govoriti o Evopskim liderima u proizvodnji obnovljivih izvora energije.  

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh. 

The post Približavanje čistoj energiji – Srbija i Evropski primeri prakse appeared first on ArhInGreen.

U jednom od naših prvih blog tekstova pokrenuli smo temu energetske obnove u kome smo spomenuli zašto je važno da se pokrene pitanje smanjenja potrošnje iz konvencionalnih izvora a ne da se po svaku cenu obezbedi dodatna energija iz obnovljivih izvora.

Zato ovoga puta pokrećemo serijal blog tekstova o procesu prelaska na primenu obnovljivih izvora energije, u kome malo detaljnije pojašnjavamo koliko je ovaj proces kompleksan.

Potreba za podelom u primeni energije javlja se onog trenutka kada se uočila činjenica da potrošnja nekih vrsta energije premašuje brzinu kojom se stvara u prirodi. Rezerve obnovljivih izvora energije se procenjuju na mogućnost eksploatacije u periodu od nekoliko miliona godina. Dok rezerve neobnovljivih izvora energije se procenjuju na period eksploatacije na nekoliko desetina ili stotina godina, uprkos činjenici da je nastajanje trajalo daleko duže.

Podsetimo zato na osnovnu podelu oblika energije.

Tako u neoblnovljive oblike energije spadaju fosilna goriva (ugalj, nafta, zemni gas, uljni škriljci) i nuklearna griva. Dok u obnovljive izvore čiste energije spadaju biomasa i biogas (uključuju drvo i otpatke), energija sunčevog zračenja, energija vetra, unutrašnja toplota zemlje (geotermalna energije), vodne snage (energija vodotokova, morskih struja i talasa, plime i oseke).

Kako je način eksploatacije i potrošnje energije dovela do energetske krize i klimatskih promena potreba za promenom energetske i klimatske politike na globalnom nivou je bila neminovna. Zbog toga je Evropski savet 2014.g uspostavio dogovor o novom okviru klimatske i energetske politike do 2030.g Ovim dokumentom je Evropska unija definisala kratkoročne, srednjoročne i dugoročne ciljeve u oblasti klimatske i energetske politike.

Međutim još tokom 2008-2009.g nakon svetske ekonomske krize Evropa je uočila da treba da se pozabavi održivim pristupom i 2010.g definisala je strateški okvir za period 2010-2020.g pod nazivom Evropa 2020.g strategija za pametni, održivi i inkluzivni rast.

Kako je 2013.g strategija Evrope bila već u poodmakloj fazi implementacije, tako je Evropska komisija pozvala Srbiju u svom izveštaju o napretku da se strateški okrene ka dugoročnoj politici u oblasti klime i energije.

Osnovni ciljevi staretegije Evrope 2020.g su:

1. Smanjenje emisije staklene bašte od 20% u poređenju sa baznom 1990.g
2. Povećanje učešća obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije na 20%
3. povećanje energetske efikasnosti za 20%

Strategija Evrope nije obavezujuća za države koje nisu članice ali je putokaz za ubrzanje reformi. Srbija je svakako član energetske zajednice i ima obavezu do 2020.g da ima učešće u proizvodnji iz obnovljivih izvora energije 27% i izvrši usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti životne sredine i energije.

Pomenuli smo već značaj dogovora o okviru klimatske i energetske politike do 2030.g i važno je da naglasimo da je strategije Evrope 2020.g kratkoročni cilj ovog dogovora.

Kako smo već u 2020.g postavlja se pitanje da li su ciljevi 20-20-20 ispunjeni?

Rezultati su daleko od zadovoljavajućeg, trend obnovljivih izvora energije je jako strm za period 2016-2020.g a tržište CO2 je poremećeno, dok velika očekivanja od trgovine emisijama nisu ispunjena.

Zato Energetski savet donosi dugoročnu viziju klime i energije do 2050.g koja ima dva strateška dokumenta:

1. Energetska mapa puta 2050.g
2. Mapa puta za prelazak na konkretnu nisko-ugljeničnu ekonomiju do 2050.g

Ovi dokumenti sadrže ambiciozne povezane klimatske i energetske ciljeve. Obaveza je da se smanji efekat staklene bašte za 80-95% u odnosu na baznu 1990.g. Takođe potrebno je da se u ovom periodu obezbedi energetska sigurnost i konkurentnost.

Zbog loših rezultata kratkoročnog cilja (strategija evrope 2020) Energetski parlament je kritikovao Evropsku komisiju kroz rezoluciju o okviru klimatske i energetske politike do 2030.g zbog nedostatka abicioznosti, ukidanja nacionalnih ciljeva i obavezujućih zakonskih mehanizama koji bi osigurali izvesnije sprovođenje. Parlament se zalagao za obavezujući cilj na nivou EU u oblasti EE od 40% koje bi pratili pripadajući nacionalni ciljevi. A naročito je insistirao da obavezujući nacionalni cilj o učešću OIE bude 30%.

Trakođe ne bih zanemarila i činjenicu da se Evropski i socijalni komitet, zalagao za nacionalne obavezujuće ciljeve u oblasti OIE kao i za definisanje sektorskih ciljeva u oblasti EE npr.građevinarstvo.

Šta je važno za Srbiju i kako da uhvati korak sa promenama?

1. Potrebno je da u potpunosti ispuni cilj 20-20-20
2. Potrebno je da ispuni obaveze iz članstva u energetskoj zajednici (27% učešća OIE u finalnoj potrošnji energije do 2020.g) i obaveza usklađivanja zakonodavstva sa EU u oblasti zaštite životne sredine i energetske politike.
3. Da donese energetski i klimatski nacionalni strateški okvir koji je usklađen sa EU okvirom za klimu i energiju.

Kada je statistika u pitanju Srbija je prema izveštaju Eurostata (Evropski statistički sistem) dostigla udeo u proizvodnji iz obnovljivih izvora energije od 27%.

Retifikacijom Pariskog sporazuma 2017.g Srbija se obavezala da će do 2030.g smanjiti efekat staklene bašte za 9,8 procenata u odnosu na 1990.g

I najvažnije, 30.01.2020.g Srbija je usvojila nacionalni plan za smanjenje emisije NERP. Tome je prethodila odluka Vlade 30.01.2020.g koja je usvojila tekst nacionalnog plana za smanjenje emisija glavnih zagađenih materija koje potiču iz starih, velikih postorjenja  za sagorevanje.

Primena nacionalnog plana za smanjenje emisija ima za cilj da se do 31.12.2027.g smanji emisija iz starih velikih postrojenja za sagorevanje i usaglasi sa graničnim vrednostima emisija koje su definisane Direktivom o industrijskim emisijama.

Međutim, šta je suštinski problem sa kojim se Srbija suočava?

Saznaćete u našem sledećem blog tekstu.

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh. 

The post Kako do primene obnovljivih izvora energije appeared first on ArhInGreen.

Dragi čitaoci,

Na početku godine donosimo vam pregled 10 najčitanijih tekstova na našem blogu u prošloj 2019.godini.

Dosta raznovrsnih tema je obeležilo proteklu godinu pre svega zato što imamo nove saradnike i određena sloboda u kreiranju sadržaja donela nam je novi kvalitet.

Početak godine je obeležio izuzetno značajan jubilej na polju umetnosti, zanatstva i arhitekture i nekoliko tekstova smo posvetili obeležavanju stote godišnjice snažne intelektualne ideje – Bauhausu.

1. Bauhaus – 100 godina snažne intelektualne ideje 

Zanimljive projekte koji mogu biti odlična inspiracija pronašli smo i pripremili za vas.

2.  Transparentna biblioteka u planinskom selu 

Koliko je voda izuzetno značajan arhitektonsko pejzažni element možete pročitati u zanimljivom tekstu koji je sadržajno koncipiran iz dva dela.

3. Vodeni elementi u prostoru

Zašto je budućnost arhitekture upravo u primeni biomimikrije kao jednog novog i inovativnog pristupa saznaćete iz serije naših blog tekstova posvećenih ovoj temi.

4. Biomimikrija – budućnost arhitekture 

Sve ćešće govori se o tome kako živimo u vremenu raznih ekoloških katastrofa koje iz temelja menjaju kvalitet i način života. Jasno  je da smo ušli u period koji pokazuje znake destrukcije i devastacije urbanog, ruralno, životnog i radnog prostora a događaji na svakodnevnom nivou nam to i potvrđuju.

Da li postoje rešenja koja vode ka uravnoteženom i osvešćenom ekološkom načinu života.? Postoje, međutim malo/ne dolvoljno se govori o premakulturnom dizajnu.

5. Permakulturni dizajn 

Arhitektura je oblast koja nema budućnosti bez održivosti jer je veliki uticaj koji ona vrši kroz razna polja njene primene.

Ekonomski razvoj prouzrokovao je veću proizvodnju građevinskog materijala, intenzivniju izgradnju stambenih, poslovnih, industrijskih objekata… a ujedno su se ove aktivnosti reflektovale na veću potražnju građevinskog zemljišta, a sve navedene aktivnosti negativno utiču na globalni ekosistem, rešenje je održiva arhitektura.

6. Održiva arhitektura  

U poslednje vreme, svedoci smo suočavanja sa sve većim problemom zagađenosti vode, vazduha i zemljišta. Ovaj problem nastao je i sa sve većim porastom količine otpadnog materijala koji se nekontrolisano gomila. Porast broja stanovnika, razvoj industrije, proizvodnje i potrošnje sirovina, doveli su do velike količine otpadnog materijala koji u ekološkom smislu dovodi do zagađenja životne sredine.

Građevinska industrija, kao jedna od vodećih potrošača sirovina, vremenom je postala i sve veći izvor zagađenja. Ovoj temi smo zato posvetili pažnju kroz tri teksta na našoj blog stranici.

7. Reciklaža građevinskog otpada 

Pojava ekologizacije mišljenja je svakako prvi korak u poboljšanju uzajamnog odnosa između čoveka i prirode. Kako arhitektura vrši značajan uticaj na životnu sredinu uticaj ekologije je sve važniji u pristupu projektovanju, izgradnji i upotrebi objekata. Ekologija u arhitekture je blog tema koja je bila izuzetno čitana.

8. Ekološki kvalitet u arhitekturi 

Najzastupljeniji i najveći fond arhitektonsko-građevinskih objekata čine objekti namenjeni stanovanju, kako individualnom tako i kolektivnom. Iz tog razloga je i tema stanovanja neiscrpna i uvek aktuelna među našim čitaocima.

9. Individualno i kolektivno stanovanje 

O značaju energetske efikasnosti govorili smo u nekoliko navrata, sa posebnim naglaskom na energetskoj sanaciji postojećih objekata.

Zašto je važno poboljšati energetsku efikasnost postojećih objekata? je tema koja je sve aktuelnija.

10. Energetska efikasnost i individualno stanovanje 

Pozivamo vas ovim putem da nam u komentarima ove objave ili putem naše meil adrese info@arhingreen.rs prenesete svoje utiske o temama kojima se bavimo na blogu i slobodno predložite neku temu o kojoj bi ste da saznate više, rado ćemo je pripremiti za vas.

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh. 

The post 10 najčitanijih tekstova na blogu u 2019.godini appeared first on ArhInGreen.

Uvedite svetlost u sve prostorije

Značaj dnevne svetlosti u životnom i radnom prostoru je tema o kojoj smo pisali u više navrata. Podsećanja radi, prirodno svetlo ima pozitivan učinak na ljudsko zdravlje. Naši unutrašnji satovi prate dnevni i noćni ritam i imaju značajan učinak na fizičko i mentalno zdravlje. Nedostatak svetlosti dovodi do biohemiskih promena u mozgu, depresivna raspoloženja se javljaju usled velike proizvodnje hormona melatotnina koji kontroliše ritam spavanja.

Zato je čoveku neophodno minimum 2 sata dnevne svetlosti.

Kako bi poboljšali kvalitet stanovanja i osvetljenja prostorija koje nisu do sada imale tu mogućnost i ovoga puta pobrinula se kompanija VELUX koja u paleti svojih proizvoda ima jedno interesantno i inovativno rešenje. U pitanju su VELUX svetlosni tuneli koji donose jedan novi kvalitet prostorijama kao što su hodnici, ostave, kuhinje, kupatila, spavaće sobe, kućne kancelarije.

Svetlosni tuneli unose jednu novu dinamičnu dimenziju osvetljenja unutrašnjeg prostora koju obična lampa nije u mogućnosti da dočara. Imaćete prilike da oživite vaš unutrašnji prostor, da doživite promenljivu svetlost godišnjih doba. Promena vremena, oblaci koji utiču na kvalitet osvetljenja, čak i mesečina reflektuju se kroz svetlosni tunel i daju jedinstveni doživlja u samoj prostoriji. U zimskim mesecima je izuzetno značajna ova mogućnost je kraći dani svakako donose manje svetlosti u unutrašnje prostorije.

Sada se sigurno pitate, da li je rešenje svetlosnih tunela primenjivo u svakoj situaciji kada je u pitanju manjak osvetljenja prostorija, usled položaja u objektu ili nepovoljne orjentacije prema stranama sveta.

Svetlosni tunel – rešenje za svaki krov

I ovoga puta kompanija VELUX se pobrinula da ponudi rešenja koja su primenjiva u skoro svakoj situaciji. Tako da svetlosnu cev VELUX svetlosnog tunela možete primeniti u situaciji kada je 6 metara ili manje rastojanje između krova i tavanice.

Tako su u ponudi  rešenja za ravne krovove kao i rešenja za kose krovove, a zadnjih par godina urađeno je i poboljšanje sistema koje ide u prilog bržoj i jednostavnijoj montaži.

Primena svetlosnog tunela za ravne krovove moguća je gde nije moguća primena VELUX krovnog prozora. Tuneli mogu biti fleksibilni ili kruti a primena zavisi od ugla između tavanice i krova. Što je ugao manji, manja je i potreba za fleksibilnim tunelom. Optimalni nagib ravnog krova na kome je moguća primena ovog rešenja je od 0-15 stepeni.

Kada je u pitanju rešenje za kose krovove, takođe važi pravilo da je njegova primena pogodna gde nije moguće primeniti VELUX krovne prozore. Tuneli takođe mogu biti fleksibilni i kruti, a sa primenom fiksnog rešenja dobijamo direktno i kvalitetnije osvetljenje. VELUX svetlosni tunel moguće je ugraditi na krovovima sa crepom ili na krovovima sa pločama od škriljaca. Optimalan nagib krova na kome je moguće primeniti rešenje je od 15-60 stepeni.

Iz svega navedenog vidimo da je primena moguća u gotovo svim situacijama kada nije moguća primena krovnih prozora, bilo da je u pitanju ravan krov ili kosi krov.

Na koji način ugraditi svetlosni tunel? 

Kako smo već napomenuli, u zavisnosti od tipa i karakteristika krova na kojem je planirana ugradnja tunela, postoje svetlosni tuneli za ravne krovove i krovove sa nagibom. VELUX  svetlosni tuneli za ravne krovove namenjeni su za ugradnju na krovnim površinama blagog nagiba, sa padom pod uglom od 0-15^o. Ukoliko se tuneli ugrađuju na krovne površine sa većim padom, koriste se VELUX svetlosni tuneli za krovove sa nagibom, preporučene za kosine krova od 15-60^o.

Sistem svetlosnih tunela sastoji se iz krovnog modula, cevi tunela i plafonskog dela. U zavisnosti od tipa svetlosnog tunela krovni modul može biti ravna staklena krovna instalacija, predviđena za krovove sa nagibom  ili svetlosna kupola koja se ugrađuje na ravne krovove i  one sa blažim padom. Krovni modul je završni deo sistema sa integrisanim aluminijumskim ili poliuretanskim opšavom prilagodljivim za različite tipove krovnog pokrivača. Kupole se izrađuju od akrila ili polikarbonata, materijala koji su otporni na habanje, vremenske nepogode i odlično propuštaju prirodnu svetlost. Akril je redak plastični materijal koji ima i prirodnu UV zaštitu.

Šematski prikaz svetlosnog tunela za krovove sa nagibom

Za razliku od kupole krovni modul je ravna krovna instalacija koja se postavlja na kose krovove i proizvodi se od dvostruko kaljenog stakla sa završnim premazom za lakše čišćenje i održavanje. Cev tunela izrađuje se od super reflektujućeg materijala koji omogućava da u unutrašnji prostor prodre čak 98% dnevne svetlosti iz spoljašnje okoline. Svelosni tunel se u unutrašnjem prostoru završava raspršivačem svetlosti sa mlečnim difuzerom i diskretnim belim plafonskim prstenom. Ugrađen u unutrašnji prostoru, plafonski deo svetlosnog tunela podseća na ugradnu rasvetu za koju nije potreban prekidač.

Cev tunela može biti kruta ili fleksibilna, prilagođena rastojanju između krova i tavanice. Za kraća rastojanja preporučuju se fleksibilni tuneli sa savitljivom tubom, a kod većih rastojanja koriste se kruti tuneli. U odnosu na nagib krova, fleksibilni tuneli se ugrađuju kada treba da se savlada rastojanje od 40-200 cm za kose krovove ili rastojanje od 20-90 cm za ravne krovove. Kada je, zbog položaja prostorije, potrebno savladati duža rastojanja, preporučuje se ugradnja krutih tunela. Oni se izrađuju u dužinama od 1,7 m i mogu se nastavljati do ukupne dužine od 6 m. U okviru seta krutog tunela isporučuju se i dve krivine pod uglom od 45^o zbog različitih potreba prilikom ugradnje. Prečnik fleksibilnog tunela je 35 cm, a krutog može biti i manji, 25 cm.

Šematski prikaz svetlosnog tunela za krovove sa nagibom i ravne krovove

Dosadašnja praksa ugradnje svetlosnog tunela podrazumevala je da se sistem instalira iz unutrašnjeg prostora. U situacijama u kojima je tavanski prostor skučen i teško dostupan bilo je teško izvršiti ugradnju. Zahvaljujući stalnom unapređivanju proizvoda VELUX je obezbedio novi modul za krov sa krilom, tako da je sada ugradnja moguća i sa spoljne strane, direktno sa krova. Na ovaj način omogućena je laka ugradnja jednostavnim spuštanjem tunela sa krova.

Više ugodnosti uz dodatnu opremu 

Osluškivanjem potreba korisnika i stalnim unapređivanjem proizvoda, VELUX je razvio široku lepezu dodatne opreme za svetlosne tunele. U ponudi su dodaci koji se jednostavno ugrađuju na klasičan sistem već ugrađenih tunela.

Za viši nivo komfora u prostorijama koje se osvetljavaju na ovaj način, razvijena je dodatna oprema za ventilaciju i kontrolu ulaska dnevne svetlosti iz spoljnog prostora. Po izboru korisnika, u svetlosni tunel može da se ugradi ventilacioni adapter koji pruža bolju klimu i provetrenost unutrašnjeg prostora. Ovo je veoma značajno, jer prostorije koje do sada nisu imale mogućnost ni prirodne osvetljenosti, sada mogu da se ventilišu prirodnim putem.

Za situacije kada zbog nepovoljnijih vremenskih uslova svetlosni tunel ne može da obezbedi dovoljnu osvetljenost prostora, moguće je ugraditi električnu opremu sa LED sijalicama koja će funkcionisati kao lampa i nadomestiti trenutne nedostatke. Isto tako, kada je iz različitih potreba, poželjno da se prostor privremeno zamrači postoji mogućnost ugradnje roletne za totalno zamračenje prostora, koja se vrlo jednostavno instalira i lako koristi.

Svetlosni tunel primenjen u kupatilu

Sa stanovišta energetske efikasnosti možemo slobodno da kažemo da je svetlosni tunel proizvod zelenog dizajna. Ugradnjom svetlosnog tunela značajno se smanjuje potreba za korišćenjem klasične rasvete, a samim tim, i utroška električne enrgije. Ugradnjom ovog sistema u prostor se unosi četiri puta više svetlosti u odnosu na klasičnu rasvetu.

Prijatnu atmosferu koju pruža prirodna dnevna svetlost nikada ne može da zameni veštačka rasveta. Još jedan dodatak koji svetlosni tunel čini proizvodom zelenog dizajna je komplet za nisku u vrednost. Kako bi se smanjila razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature, na mestu ugradnje tunela, razvijena je i oprema koja smanjuje u vredost. Komplet se sastoji od dvostrukog stakla i zaptive gume i jednostavno se može ugraditi na već postavljen svetlosni tunel. Ugradnjom ovog sistema  umanjuje se u vrednost, odnosno svetlosna transmisija sa 2,9 na 1,8 W/m²K.

Svetlosni tuneli su odličan izbor ukoliko je potrebno da se osvetle prostorije koje su lišene mogućnosti ugradnje klasičnih krovnih prozora. Pomoću njih dovodi se dnevna svetlost od krova do plafona, u najizolovanje delove stana ili kuće gde nije izražena potreba za pogledom ka spoljnom prostoru i gde je jedina mogućnost osvetljenja veštačka rasveta.

Ukoliko želite da svoj životni prostor oplemenite dnevnom svetlošću na mestima gde je nemoguće ugraditi krovne prozore, VELUX svetlosni tuneli su pravi izbor. Pored toga što će uneti prirodnu dnevnu svetlost u prostorije i zameniti veštačku rasvetu, svetlosni tuneli uštedeće i potrošnju električne enregije.

Za dodatni savet svakako nam se možete obratiti putem naše kontakt strane ili posetite sajt komapnije www.velux.rs kako bi ste pronašli još zanimljivih informacija o njihovim proizvodima.

Autori  teksta:  Jelena Nikoletić, mast.inž.arh. i  Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

The post Svetlosni tuneli – nesvakidašnji način osvetljenja appeared first on ArhInGreen.

O značaju energetske efikasnosti govorili smo u nekoliko navrata, sa posebnim naglaskom na energetskoj sanaciji postojećih objekata.

U zgradarstvu, energetska efikasnost znači korišćenje manje energije za grejanje, hlađenje i osvetljenje. Na dobru energetsku efikasnost utiče i kupovina energetski štedljivijih uređaja i opreme za korišćenje u zgradi.

Zašto je važno poboljšati energetsku efikasnost postojećih objekata?

Poražavajući su podaci o potrošnji energenata, tako prosečna potrošnja energije za grejanje u Srbiji iznosi 224 kWh/m2 godišnje, a daleko je od proseka EU (Evropske Unije ~75kWh/m2 godišnje).

Prema nekim procenama nakon energetske sanacije objekta potrošnja bi se smanjila na 87kWh/m2 na godišnjem nivou.

Kako smo u prethodnom blog tekstu govorili o razvoju kuće kroz vreme, videli smo da su stambeni objekti građeni pre druge polovine dvadesetog veka jasno izdiferencirani po geografskim, klimatskim i regionalnim uslovima. Takođe, prisutna je i razlika između urbanih i rurlnih sredina.

Nakon druge polovine dvadesetog veka uočavamo da lokalni elementi u individualnom stanovanju slabe. Primena materijala prema geografskim uslovima više nije aktuelna, a uniformnost i jednoličnost u arhitektonskom izrazu je osnovno obeležje.

Većina ovih objekata ne ispunjava energetske standarde koji su kod nas u primeni od 2011.godine (Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada)

Kod većine objekata individualnog stanovanja preovlađuje materijalizacija gradnje zidanja zidova opekom ili opekarskim blokovima. Dok kod većine ovih objekata građenih pre 1980.g termoizolacija fasade nije zastupljena. Takođe, veliki broj kuća i u kasnijem periodu nema završenu fasadu niti bilo kakvu izolaciju.

Od kako je krenula primena pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada primetna je upotreba termoizolacije i to uglavnom u minimalnoj debljini od 5cm koja još uvek ne ispunjava uslove za kvalitetnom izolacijom objekta.

Kako se najveći gubici energije dešavaju kroz otvore objekta (prozori i vrata) tako i njihova adekvatna zamena energetski efikasnijim elementima u velikoj meri utiču na bolju efikasnost objekta.

Da bi se ostvarila adekvatna zamena i primena materijala, potrebno je prilikom izrade elaborata energetske efikasnosti objekta utvrditi energetski razred objekta i nakon predloženih mera uticati na poboljšanje energetskog razreda za minimum jedan energetski razred.

Na koja poboljšanja u objektu možemo uticati i ostvariti bolju efikasnost objekta:

1. Izolacija spoljnih zidova
2. Odabir adekvatnih prozora
3. Izolacija krova
4. Izolacija podova, plafona
5. Mogućnost primene solarne energije
6. Mogućnost primene efikasnijeg sistema grejanja
7. Primena novih sistema rasvete
8. Mogućnost primene toplotnih pumpi

Mnogo je faktora koji utiču na rezultat uspešne energetske sanacije objekta, počev od trenutnog postojećeg stanja objekta, njegovog geografskog položaja, predloženih mera za sanaciju i kvalitetnog izvođenja predviđenih mera.

Svakako, za uspešnu realizaciju neophodna je analiza postojećeg stanja, izrada elaborata energetske efikasnosti postojećeg objekta, a takođe i ponovni proračun, sa usvojenim merama za energetsku sanaciju koje će uticati na poboljšanje energetskog razreda objekta.

Autor i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh. 

The post Energetska efikasnost i individualno stanovanje appeared first on ArhInGreen.

Kako smo se u prethodnom blog tekstu osvrnuli na prelazne oblike u individualnom stanovanju, a takođe u nizu tematski vezanih tekstova govorili o osnovnoj podeli na individualno i kolektivno stanovanje. Ovoga puta osvrnućemo se na razvoj individualnog stanovanja kroz vreme.

Interesantan je način razvoja prostorne organizacije kuće kroz vreme. Ranije kuće nisu bile toliko raskošne kao što ih danas poznajemo. Početkom 19. veka, u periodu nakon Prvog srpskog ustanka, razvija se seosko neimarstvo i kuće su građene spontano. Najčešće su se kuće gradile kao jednodelne, skromne kuće sa glavnom centralnom prostorijom oko ognjišta. Taj prostor bio je od velikog značaja za okupljanje porodice, obedovanje i praznovanje.

Vremenom, sa boljim finansijskim prilikama kuće su počele da se proširuju, ali ta centralna prostorija za okupljanje ostala je i dalje najznačajnija. Pomenuti tip kuće često se naziva stari srpski tip kuće. Interesantno je da se u staroj srpskoj kući zapaža poštovanje orjentacije određenih prostorija ka stranama sveta. Na primer, kuhinja nikada nije bila orjentisana ka jugu, dok su se delovi za čuvanje hrane uvek nalazili na hladnoj, uglavnom severnoj strani. Ulazna vrata su najčešće bila orjentisana ka istoku, ka strani izlazećeg Sunca, a nikako ka severu zbog jakih vetrova. Kuće su građene skromno i od materijala koji je bio dostupan u okolini, dakle od kamena, zemlje i drveta. Krovni pokrivač je takođe bio ili od drveta ili od kamena.

Primer drvene jednodelne kuće, Sirogojno, Zlatibor

Za razliku od većeg dela Srbije gde su se kuće uglavnom gradile neplanski. U Vojvodini su postojali strogo određeni propisi za izgradnju sela, formiranje ulica i izgled samih kuća. Stambene kuće nastale u periodu pre Prvog svetskog rata poznate su i pod nazivom “stare vojvođanske kuće”, karakteristične za područje Vojvodine.

Njihov razvoj kroz istoriju može da se prati još od 18. veka. Nastale su u procesu planskog oblikovanja naselja u Vojvodini, poznatom pod pojmom “ušoravanje naselja”. Osnovna karakteristika vojvođanskih kuća jeste da su parcele na kojima su kuće izgrađene postavljene duž ulica, formirajući na taj način izdužene pravougaone osnove dvorišta, upravna na ulicu. Slično dvorištu oblikovan je i sam prostor kuće, koji je takođe u obliku izduženog pravougaonika, sa užom fasadom orjentisanom ka ulici. Osnovna funkcionalna organizacija prostora činila je trem, kuhinju i sobu ili više soba, u zavisnosti od tipa kuće.

Primeri autentičnog izgleda ulične fasade starih vojvođanskih kuća

Primer parcele sa orgaizacijom dvorišta i karakteristična osnova kuće

Sa razvojem materijala i tehnologije gradnje, vremenom su počele da se grade stambene kuće raskošnijeg gabarita i sa više nadzemnih etaža.Najčešći vid konstruktivnog sistema za gradnju kuća, koji se zadržao i danas, jeste zidani sistem, sa masivnim zidovima kao nosećim elementima. Krov je vremenom od četvorovodnog postajao dvovodan, jednovodan, a ne tako retko i ravan, koristeći se često kao krovna terasa.

Ovo je posebno izraženo u stambenoj gradnju između dva svetska rata, u modernističkom periodu.  Za period moderne je takođe, izražena pojava velelepnih stambenih kuća sa zavidnom površinom i velikim brojem prostorija. Kao jedan takav primer izdvaja se porodična kuća arhitekte Milana Zlokovića u Beogradu, izgrađena 1927. godine.

U pitanju je slobodnostojeći objekat na uglu dve ulice, tako da njegova pozicija doprinosi još izraženijoj estetici same kuće. Kuće iz ovog perioda uglavnom su višeetažne, sa podrumomskom ili suterenskom etažom, prizemljem i još jednim spratom. Podrumska etaža namenjena je skladištenju, kao ostava; prizemlje je namenjeno dnevnoj zoni  (kuhinja, trpezarija, dnevni boravak, salon); dok je sprat namenjen noćnoj zoni sa spavaćim sobama.

Porodične kuće arh. Milana Zlokovića u Beogradu

Osnova prizemlja i sprata porodične kuće arh. Milana Zlokovića

Sličan koncept funkcionalih celina raspoređenih po etažama zadržao se i u narednom periodu, tako da kuće nastale u periodu do 21. veka imaju sličnu organizaciju prostora, ali ne i toliko raskošnu površinu kao kuće iz perioda moderne. Za period 60-tih i 70-tih godina vezuje se pojava jednoporodičnih kuća na osnovu tipskih projekata (kuće iz kataloga). One su najčešće prizemne ili dvoetažne kuće, pravougaone osnove sa jasnom raspodelom na funkcionalne zone (dnevna/noćna zona).

Izgled fasade i osnova prizemlja kuće iz 70-tih godina 20. veka

Za period 90-tih godina 20. veka karakteristična je pojava bespravne gradnje, što je svakom pojedincu koji je mogao sebi da priušti kuću, dalo određenu slobodu u formiranju svog stambenog prostora. Ove karakteristike ogledale su se smislu pozicije kuće na parceli, indeksu izgrađenosti i zauzetosti, a takođe, i u pogledu spratnosti. Za pomenuti period veoma je čest primer višeetažnih stambenih kuća, tako da je svaka etaža namenjena jednoj od generacija iste porodične zajednice (roditelji, deca, unuci). Zbog toga što su se kuće često gradile bez projekata u mnogim primerima može se uočiti i nefunkcionalna organizacija prostora u kojoj se dnevna i noćna zona preklapaju.

Porodična kuće iz 90-tih godina 20. veka, okolina Beograda

Osnova prizemlja i sprata porodična kuće iz 90-tih godina 20. veka, okolina Beograda

Izgled kuće na Kamenjaru, u Novom Sadu, iz 2016. godine

Danas, sa sve bržim tehnološkim razvojem i sa uređenjem zakona i propisa koji regulišu građevinsku oblast, došlo je do pojave mnogo različitih i dosta kvalitetnih građevinskih materijala, opreme, standarda i pravila gradnje. To je, sa jedne strane, dovelo do mnogo brže gradnje, a sa druge strane, uticalo je i na to da se grade kuća koje su energetski efikasne i održive. Sa pojavom interneta i sve lakšom dostupnošću podataka, pojavile su se kuće savremenog izgleda, u vidu različitih prostornih sklopova i funkcionelne organizacije prostora po želji korisnika.

Autori  teksta:  Jelena Nikoletić, mast.inž.arh. 

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

The post Razvoj kuće kroz vreme appeared first on ArhInGreen.

Kako smo pomenuli u prethodnom blog tekstu, pored osnovne podele, na stanovanje u jednoporodičnoj kući i višeporodičnoj zgradi, postoji niz prelaznih oblika, u kojima se istovremeno smanjuju i povećavaju faktori individualnog i kolektivnog. Ovoga puta govorimo o prelaznim oblicima u individualnom/jednoporodičnom stanovanju.

Jednoporodično stanovanje uglavnom vezujemo za stanovanje u kućama, i to najčešće za stanovanje u slobodnostojećim kućama. Razlog zašto je to tako verovatno leži u činjenici da je stanovanje u slobodnostojećoj kući jedinstven primer u graditeljstvu gde se jedna grupa korisnika (jedna porodica) identifikuje i poistovećuje sa jednim prostornim sklopom tj. jednom kućom. Kao takva ona se smatra idealom jednoporodičnog stanovanja.

Međutim, tipologiju jednoporodičnih kuća, pored slobodnostojeće kuće, čine i dvojna kuća, kuća u nizu, atrijumska i terasasta (kaskadna) kuća. Tipologija jednoporodičnih kuća nastala je na osnovu parametara urbaniteta (gradotvornosti) i parametra oblika (forme) objekta. Na osnovu toga da li i u kolikoj meri jedan tip kuće može da formira urbani ambijent i na osnovu forme i oblika objekta u prostornom smislu nastala je pomenuta podela.

Na osnovu toga kako se objekti grupišu u prostoru, pomenutih pet tipova kuća možemo svrstati u tri grupe: tačkasti, linijski i mrežesti sistem grupisanja. Tačkasti sistem grupisanja formiraju slobodnostojeće kuće i dvojne kuće; linijski sistem formiraju kuće u nizu, dok mrežasti sistem grupisanja formiraju atrijumske i terasaste kuće.

Od pomenutih pet tipova kuća, za naše područje, karakteristične su slobodnostojeće, dvojne i kuće u nizu. Ostale dve tipologije gotovo i da nisu zastupljene, pa nam nisu toliko ni bliske.  Na primer, za formiranje terasatih kuća presudnu ulogu ima morfologija tla. Da bi bilo osnova da se kuće formiraju kaskadno, teren treba da ima nagib od minimum 10%. Još jedna karakteristika terasasatih kuća jeste da su uglavnom dobro uklopljene u okolnu prirodu i tako čine jedinstvenu sliku pejzaža.

Načini grupisanja tipologije kuća, skica arh. i prof. Darka Marušića (dorada autor)

Sa druge strane, atrijumske kuće su karakteristične za nordijske zemlje, u kojima su nastala čitava naselja atrijumskih kuća. Želja da se grupisanjem jednoporodičnih kuća ostvari gustina stanovanja karakteristična za višepordočino i višespratno stanovanje uzrokovala je pojavu atrijumskih i poluatrijumskih kuća. Izvorno ove kuće vode poreklo još iz antičkog perioda, gde su atrijumske kuće sa unutrašnjim dvorištem bile najzastupljenije.

Primer terasastih kuća, stambeni kompleks Rokko, grad Kobo, Japan (1978-1993), arhitekta Tadao Ando

I pored toga što atrijumska kuća nudi visok nivo komfora u smislu privatnosti, jer su sve prostorije otvorene ka unutrašnjem dvorištu, i kvalitetu života, atrijumski tip kuće nam široku primenu u praksi. Način grupisanja atrijumskih i poluatrijumskih kuća podseća na tepih u pačvork (patchwork)  stilu pa se mrežesti sistem grupisanja često naziva i “tepih” sistem.

Naselje poluatrijumskih kuća izgrađeno 1967., Lilomarka (Lillomarka), Oslo, Norveška

Izgled unutrašnjeg dvorišta poluatrijumske kuće, Lilomarka (Lillomarka), Oslo, Norveška

Kuću možemo sagledati na više nivoa, pa pored osnovne tipološke podele, ona može da se posmatra kao skup funkcionalnih celina. Svaku kuću čine određene funkcionalne celine koje definišu organizaciju prostora, unutrašnjeg prostora same kuće. Osnovne funkcionalne zone svake kuće su: ulazna zona, zona domaćinstva, zona dnevnih aktivnosti i zona odmora i higijene.

Ulaznu zonu čine sam ulaz u kuću i ulazni hodnik; zonu domaćinstva čine prostorije za pripremu hrane, dakle kuhinja, trpezarija i ostava; zonu dnevnih aktivnosti čine dnevni boravak, radna soba, terasa i/ili balkon; dok zonu odmora i higijene čine spavaće sobe i kupatilo. Kuće koje su prostorno organizovane na više spratova uglavnom imaju  grupisanje određenih zona po etažama, pa je tako zona odmora i higijene obično smeštena na spratu, dok su ostale zone na nižoj etaži.

Šematski prikaz funkcionalnih zona slobodnostojeće kuće(prizemlje i sprat), skica arh. i prof. Darko Marušića (dorada autora)

Na osnovu analize tipologije kuće može se zaključiti da u odnosu na parametar urbaniteta (gradotvornosti)  i parametar forme, slobodnostojeća porodična kuća nema uslova da formira urbani ambijent. Dok sa druge strane ima slobodno orjentisane sve četriri, tačnije svih pet fasada (uključujući i krov), što joj daje najveću fleksibilnost u organizaciji prostora kuće i tako korisniku može da pruži najveći nivo komfora.

Idući od slobodnostojeće kuće do terasaste kuće pojačava se gradotvornost kuće koja može da stvori urbani ambijent jer sve više podeseća na stambenu zgradu. Dok sa druge strane smanjuje se broj slobodno orjentisanih strana fasade, povećava se spratnost i sami tim ograničava se mogućnost oblikovanja unutrašnjeg prostora kuće. Uprkos tome, u odnosu na višeporodične stambene zgrade, se još uvek zadržava izvesna doza individualnog.

Autori  teksta:  Jelena Nikoletić, mast.inž.arh. 

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

The post Individualno/jednoporodično stanovanje appeared first on ArhInGreen.

Najzastupljeniji i najveći fond arhitektonsko-građevinskih objekata čine objekti namenjeni stanovanju, kako individualnom tako i kolektivnom. Iz tog razloga je i tema stanovanja neiscrpna i uvek aktuelna među projektantima. Stanovanje vezujemo za potrebe čoveka da sebe obezbedi “krov nad glavom”, tako da su se postepeno razvijali različiti oblici stanovanja od samog nastanka čoveka. Ovom prilikom, akcenat neće biti stavljen na prapočetke i tok razvoja stanovanja kroz civilizaciju, već će biti usmerena ka tipovima stanovanja i njihovim promenama kroz period novije istorije (od početka 20. veka do danas).

Osnovna, gruba podela stanovanja jeste na individualno i kolektivno, odnosno porodično i višeporodično. Individualno stanovanje uglavnom vezujemo za jednoporodične stambene kuće, dok kolektivno vezujemo za višeporodično stanovanje u zgradama. Prema nekim autorima ta podela je usko povezana sa mestom, tj. okruženjem. Tako da se izdvajaju dva tipa stanovanja – tradicionalni seoski i savremeni gradski način stanovanja. Međutim, i ona se može svesti na prvu osnovnu podelu: stanovanje u kući, kao vid individualnog i stanovanje u stanu, kao vid kolektivnog.

Razlike između porodičnog i višeporodičnog stanovanja se mogu sagledati na više nivoa. Prema arhitekti i profesoru Beogradskog Univerziteta Darku Marušiću (1940-2017), postoji nekoliko tačaka ili nivoa na osnovu kojih možemo analizirati pomenuta dva tipa stanovanja. Razlike su dominantne na prostorno-sociološkom nivou, načinu grupisanja stambenih jedinica, vezi stambene jedinice sa tlom, odnosu privatno – javno, stepenu socijalizacije, urbanitetu i formi, fleksibilnosti prostora i konstruktivnom sistemu.

Pored osnovne podele, na stanovanje u jednoporodičnoj kući i višeporodičnoj zgradi, postoji niz prelaznih oblika, u kojima se istovremeno smanjuju i povećavaju faktori individualnog i kolektivnog. Kao jedinstven primer individualnog stanovanja izdvaja se slobodnostojeća porodična kuća. Ona pruža najveći stepen privatnosti u odnosu na ostale tipove stanovanja. Slobodnostojeća kuća, kako je sam naziv određuje, slobodno stoji na parceli, tako da je njena forma nezavisna u odnosu na susedne objekte.

Svojim položajem, ovakav tip kuće ima slobodnu četvorostranu orijentaciju ka predbašti ili ulici, dvorištu i bočnim stranama. Tako se stvara jasna granica između privatnog prostora kuće i javnog prostora ulice. Ovakav oblik stanovanja korisniku može da pruži najveći stepen komfora u funkcionalnom i prostornom pogledu.

Pored slobodnostojeće kuće kao vida individualnog stanovanja, postoje i prelazni oblici u kojima se javlja i udeo kolektivnog. Tu spadaju dvojna kuća, kuća u nizu, atrijunska kuća i terasasta kuća. Pomenutu tipologiju porodičnih kuća ustanovio je arhitekta i profesor Beogradskog Univerziteta Branko Aleksić (1923-1998).

Dvojna kuća se smatra prvim prelaznim oblikom od individualnog ka kolektivnom stanovanju, jer je karakterišu tri slobodno orijentisane strane, dok je jedna “zajednička” za obe kuće. Takođe, za razliku od slobodnostojeće jednoporodične kuće, dvojna kuća namenjena je stanovanju dve porodice ili dve grupe korisnika. Pomenute i još mnoge druge karaketristike dvojnoj kući dale su određenu dozu kolektivnog.

Ostali tipovi kuća,kuća u nizu, atrijumska i terasasta kuća, zbog svojih karakteristika imaju još više udela kolektivnog i sve više se približavaju višeporodičnom tj. kolektivnom vidu stanovanju.

Individualnost u stanovanju je veoma važna i ona povezuje i identifikuje korisnika sa svojim životnim prostorom i okruženjem. Iako je individualnost najviše zastupljena u slobodnostojećoj kući, a zatim i u ostalim prelaznim tipovima kuća, izvesna doza, ali u mnogo manjoj količini, prisutna je u višeporodičnom stanovanju.

U tipologiju višeporodičnog stanovanja ubrajaju se urbane vile, stambene kule, jednotrakt, galerijski sklop, koridorski sklop i dvotrakt. U odnosu na sve navedene tipove višeporodičnog stanovanja, urbane vile imaju najviše udela individualnog i najhumaniji su vid stanovanja u višeporodičnim zgradama. One su slobodnostojeći objekti sa sve četiri slobodno orijentisane strane, niže su spratnosti i obično imaju 2-4 stambene jedinice po etaži. Njihova prostorna organizacija je takva da pružaju dvostranu ili čak trostranu orijentaciju stambene jedinice, što svakako pozitivno utiče na kvalitet ovakvog načina stanovanja.

Ostali tipovi višeporodičnog stanovanja, stambene kule, jednotrakt, galerijski sklop, koridorski sklop i dvotrakt, imaju mnogo više izraženi udeo kolektivnog i sve manji udeo individualnog, što na neki način ograničava korisnika i sam stambeni prostor. Stanovanje na višim etažama poništava vezu sa tlom i prirodnim okruženjem; stambene prostorije su vrlo često samo jednostrano orijentisane i gubi se intenzitet socijalizacije u smislu susedskih veza, koji su vrlo izraženi u individualnom stanovanju, tj.u stanovanju u kućama.

Slobodnostojeća kuća, kao ideal jednoporodičnog stanovanja, zbog svog položaja na parceli, volumena i načina grupisanja više kuća u celinu, ne može da formira urbani gradski ambijent. Ona nema kvalitet gradotvornosti, već formira ambijent više ruralnog tipa, karakterističan za periferije. Za razliku od kuća, stambene zgrade su gradotvorne i formiraju urbani karakter prostora. Međutim, zbog svojih ostalih karakteristika, smanjuju udeo individulanosti i slobode samog korisnika.

Autori  teksta:  Jelena Nikoletić, mast.inž.arh. 

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

The post Individualno i kolektivno stanovanje appeared first on ArhInGreen.

Zašto da prostor krova (potkrovlje i tavan) budu lišeni svetlosti?

Kada pomenemo potkrovlje ili tavan, prva asocijacija je prostor koji je lišen svetlosti. Mračan i nedovoljno funkcionalno iskorišćen, često namenjen odlaganju stvari koje više nisu u upotrebi.

Sa pojavom krovnih prozora, potkrovlja i krovni prozori dobijaju na dodatnom kvalitetu, pa tako imamo bolju funkcionalnu iskorišćenost.

Bolja funkcionalna iskorišćenost kosih krovova sa primenom krovnih prozora je prvo našla svoju primenu u porodičnoj gradnji i gradnji vikend objekata. Zbog toga što je kosi krov duboko ukorenjen u našu tradicijonalnu gradnju. Trend kosih krovova u kolektivnoj gradnji javlja se negde 80-ih godina XX veka i stanovi u potkorvlju postaju izuzetno zanimljivi na tržištu nekretnina.

Međutim, često zbog nedovoljno predviđenog broja krovnih prozora, stanovi (a i potkrovlja u porodičnoj gradnji) ostaju manje osvetljena, neretko suočena sa problemima neadekvatne ugradnje koja prouzrokuje probleme sa vlagom i održavanjem stana. Sve su to uzroci manje tržišne vrednosti nekretnine u odnosu na stanove na nižim etažama.

Da se ovi problemi mogu prevazići i potkrovlja dobiju jedan novi kvalitet, pisali smo u jednom od naših prethodnih blog tekstova.

A ovoga puta u našoj rubrici #ekomaterijali predstavljamo još jedan sjajan proizvod kompanije VELUX koji daju jedan novi kvalitet potkrovlju.

Terasa u potkrovlju – I to je sada moguće

Krovne terase pružaju novu mogućnost za kvalitetnije korišćenje krovnog prostora. Ovo rešenje koje nudi direktan izlaz u spoljni prostor i jednu novu kvalitetnu dimenziju osvetljenja potkrovlja. Koncept krovne terase je tako postavljen da možete funkcionalno koristiti ili kao krovni prozor ili kao vrata za izlaz na terasu.

Gornji deo elementa terase (krovni prozor) je moguće otvoriti ako želite ventilaciju prostora. Ako želite izlaz na terasu tada je neophodno da su otvorena oba elementa (i donji i gornji element) krovne terase. I na taj način dobijate vrata ka krovnoj terasi.

VELUX krovna terasa donosi dramatičnu promenu u prostorijama potkrovlja, (odlična ventilacija, osećaj otvorenosti, dodatno prirodno osvetljenje) i jedan novi i zadivljujući pogled prema spoljnom prostoru.

Još jedno rešenje koje se nalazi u ponudi proizvoda komapnije VELUX jeste i i CABRIO balkon. Ovo inovativno rešenje se odlično uklapa u ravan krova kada je kompletno zatvoren. Rešenje pruža izuzetan pogled, dodatno osvetljenje i vazduh. Kao i kod krovne terase, gornji deo CABRIO balkona se otvara kao tradicionalan krovni prozor, a otvaranjem donjeg elementa dobijate novi atraktivan balkonski prostor u samom potkrovlju.

Prednosti terase i balkona u stambenom prostoru

U stambenoj arhitekturi terasa (i/ili balkon) ima veoma važnu ulogu. Pored mogućnosti da se stvori dinamična i zanimljiva fasada različitih oblika i volumena, terasa je dragoceni kutak svakog stambenog prostora. Prilikom odabira sopstvenog životnog prostora (bilo da je u pitanju iznajmljivanje ili kupovina stana ili kuće) pored nekih važnih parametara kao što su atraktivnost lokacije, dinamičnost saobraćaja, kvalitet gradnje, spratnost i funkcionalnost, još jedan presudan faktor je i da li stan ili kuća poseduje terasu (ili balkon).

Naravno, pomenuti faktor je daleko izraženiji ukoliko se radi o stambenom prostoru u okviru kolektivnog stanovanja gde ne postoji privatno dvorište i gde bilo koji dodatni prostor znači mnogo. Svaki stambeni prostor koji u svom funkcionalnom sklopu ima i terasu svakako je primamljiviji i interesantniji za život, a  shodno tome vredniji u prostornom i u finansijskom smislu.

U kolektivnom stanovanju terasa, ma koliko skromne kvadrature bila, predstavlja i daje mnogo. Ona je, na neki način, spona između stambenog prostora i spoljnog okruženja, ali tako da ne ugrožava privatnost. Terasa je najčešće mesto za odmor i uživanje, naročito u toplijim mesecima. To je kutak gde možemo, ne napuštajući svoj dom,  da se opustimo i uživamo u slobodnom vremenu napolju.

Nažalost, mnogi stambeni prostori lišeni su terasa i balkona, naročito oni u kosinama krova (u potkrovljima i tavanskim prostorima) i  u prizemljimu objekta. Vrlo je redak slučaj da se formira terasa u potkrovlju, a da, pri tom ona nije izvedena na mestu krovne badže ili erkera gde je ostvarena puna spratna visina, kako bi se ugardila balkonska vrata.

Iz tog razloga, prostori pod kosinom najčešće  su osvetljeni položenim krovnim prozorima standardnih dimenzija, dok su krovne terase prava retkost. Tako su prostori pod kosinom krova neretko lišeni i dovoljne količine svetlosti i provetrenosti.

Krovne terase mogu da pruže daleko više prednosti od standardnih terasa: sa njih se pruža nesvakidašnji pogled,  privatnost je zagarantovana, dobija se dodatni prostor, a takođe je bolja prozračnost i osvetljenost prostora. Potkrovlja vremenom postaju sve interesantnija za život, naročito ukoliko se radi o dupleks stanovima a neretko je to slučaj i sa adaptacijom tavanskih prostora u porodičnim kućama.

Način postavke i ugradnje VELUX krovne terase i CABRIO balkona

VELUX krovna terasa, zbog svoje namene, ugrađuje se direktno u najniži deo krova, ali tako da se ostvari niski parapet u unutrašnjom prostoru od oko 10cm.

Sistem krovne terase obuhvata položen krovni prozor sa donjim upravljanjem i vertikalni fasadni element sa bočnim vešanjem i otvaranjem. Položen krovni prozor se otvara na gore ka spolja, a otvaranjem donjeg vertikalnog elemenata pruža se mogućnost izlaska na terasu. Donji element se otvara bočno ka spolja, a u zavisnosti od želje i potrebe klijenta, može se otvarati na levo ili na desno.

Da bi se ugradila krovna terasa potrebno je da korisna visina unutrašnjeg prostora bude viša od 2.50 m. Dimenzija krovne terase je sledeća – visina iznosi 245cm a širina 78cm. Takođe, potrebno je da prostor bude sa kosinom krovnih ravni pod uglom od 350 do 530.

Sistem krovne terase je osmišljen tako da položeni krovni prozori (gornji elementi) omogućavaju direktan pogled na spoljašnje okruženje, dok se otvaranjem donjih vetrikalnih vrata pruža direktan izlaz na sopstvenu terasu. Postavka krovne terase u najniži deo krova pruža maksimalnu iskorišćenost krovnog prostora, na načina da se ne gubi ništa u unutrašnjem prostoru, dok se sa druge strane dobija mnogo.

U prostorima gde nije moguće formirati krovnu terasu odlično rešenje predstavlja VELUX CABRIO balkon koji pripada novijoj generaciji položenih krovnih prozora. Sistem CABRIO balkona podrazumeva dva elementa: gornji i donji element u vidu krovnih prozora. Otvaranjem donjeg elementa automatski se otvara i integrisana ograda koja na taj način formira balkon i  pruža neophodnu sigurnost.

Ovaj inovativni krovni prozor se jednostavnim otvaranjem gornjeg i donjeg elementa za nekoliko trenutaka transformiše u balkon na koji se može “izaći” ne napuštajući unutrašnji prostor. Otvaranjem gornjeg dela, koji omogućava da se  nesmetano “izađe” na balkon, ujedno se formira i nadstrešnica koja štiti od spoljnih uticaja. Improvizovana nadstrešnica je horizontalno postavljen (otvoren) gornji element (položen krovni prozor).

Za ugradnju CABRIO balkona neophodno je da nagib krovnih ravni, kao i za krovnu terasu, bude od 35⁰ do 53⁰, a da kosina počinje od ivice poda ili sa vrlo niskim parapetnim zidom. Na tržištu postoje dve dimenzije krovnog balkona, tako da, u zavisnosti od svojih potreba i mogućnosti, korisnik može da odabere ono što mu je potrebno. Prvi tip balkona je širine 94 cm i visine 252 cm, dok je drugi nešto širi (114 cm x 252 cm).

Kao i kod krovne terase, prilikom odabira i ugradnje krovnog balkona potrebno je voditi računa o korisnoj visini unutrašnjeg prostora u koji se ugrađuje, a koja nikako ne može biti niža od 260 cm. Način ugradnje krovnog balkona je jednostavan i vrlo slična ugradnji položenih krovnih prozora standardnih dimenzija bez mnogo intervencija na postojećoj krovnoj konstrukciji i krovnom pokrivaču, koje bi potencijalno mogle dovesti do oštećenja.

Dodatna oprema za veći komfor                                       

Važno je istaći da su pomenuti proizvodi VELUX krovna terasa i krovni CABRIO balkon, izrađeni od visokokvalitetnih materijala. Zbog toga što su u pitanju velike staklene površine, radi pojačane bezbednosti, za izradu prozora koriste se sigurnosna stakla. Sa unutrašnje strane prozora ugrađuje se laminirano staklo koje je sastavljeno od dve ploče transparentnog stakla međusobno povezanih PVB (polivinilbutiral) folijom koja ima veliku čvrstoću na kidanje.

Sigurnosno staklo obezbeđuje da se u eventualnom slučaju loma stakleni komadići ne rasipaju unaokolo. Sa spoljašnje strane prozora ugrađuje se kaljeno staklo, koje u kombinaciji sa laminiranim, pruža  dodatnu  čvrstoću i otpornije je na mehaničke udarce. Upotreba višeslojnog stakla ostvaruje pozitivne rezultate i kada je u pitanju energetska efikasnost. U odnosu na klasične proizvode, ono efikasno štedi energiju uz ostvarenje solarnih dobitaka tokom grejne sezone.

Prozorski elementi su izrađeni sa sistemom ventilacionog preklopa, tako da se jednostavnim povlačenjem ručke u gornjem elementu (gornjem delu prozora) omogućava cirkulacija svežeg vazduha čak i kada je prozor zatvoren. Sistem ventilacije dodatno poboljšava bezbednost u slučaju lošijih vremenskih uslova, kada je iz praktičnih razloga prozore bolje ostaviti zatvorene. U sistem ventilacije ugrađuje se vazdušni filter koji ne dozvoljava da u unutrašnji prostor uđe prašina, insekti i druga nečistoća. Filteri su predviđeni za višekratnu upotrebu, a pritom se veoma jednostavno koriste i održavaju.

Višeslojno staklo, pored dobih toplotnih karakteristika, ima i odličnu zvučnu izolaciju. Stakla su urađena tako da mogu da smanje doživljaj buke  i do 50%, kao i da redukuju buku koja nastaje usled padanje kiše na prozorske površine. Dodatnu udobnost pružaju easy-clean premazi za stakla koji održavaju staklene površine čistim tokom dužeg perioda, kao i specijalni premazi protiv jutarnje rose, koji sprečavaju nakupljanje vodenih kapljica na spoljnoj strani prozora.

U zavisnosti od namene prostorije, orjentacije prema stranama sveta i željene privatnosti, ugradnjom dodatne opreme može se postići veći komfor. U dodatnu opremu VELUX proizvoda spadaju spoljašnji i unutrašnji proizvodi koji služe za zaštitu od toplote, svetlosti i insekata. U spoljašnje proizvode spadaju mrežice i roletne, koje pored toga što pružaju dodatnu toplotnu zaštitu imaju ulogu i u regulisanju upada svetlosnih zraka. Ugradnja spoljne mrežice omogućiće  efikasnu zaštitu od toplote tokom letnjih meseci, dok će spoljašnje roletne pružiti toplotni komfor tokom čitave godine.

U unutrašnje proizvode spadaju i raztličiti tipovi unutrašnjih roletni i komarnika. Postoji širok spektar roletni koje, u zavisnosti od karakeristika, služe za zamračivanja i prilagođavanja svetlosti u  unutrašnjem prostoru.

Proizvođač je, pored brige o vrsti materijala i njegovim karakteristikama, vodio računa i o dezenu. Što će zadovoljiti  potrebe i najzahtevnijih klijenata, u smislu unutrašnjeg uređenja prostora.

Tako da ako želite da vase potkrovlje dobije jedan dodatni kvalitet preporuka je da svakako predvidite ugradnju krovne terase ili Cabrio balkona u zavisnost od specifičnosti vašeg potkrovnog prostora.

Za savet, svakako nam se možete obratiti putem naše kontakt stranice ili posetite sajt kompanije www.velux.rs kako bi ste pronašli dodatne informacije o njihovim proizvodima.

Autori  teksta:  Jelena Nikoletić, mast.inž.arh. i  Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

The post Krovna terasa i balkon – nova mogućnost uživaja appeared first on ArhInGreen.